Dostupni linkovi

logo-print

Uoči dijaloga u Briselu: Fusnota u centru pažnje


Zastave EU u Briselu

Zastave EU u Briselu

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine počela je u sredu, javio je dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela, Rikard Jozvijak.

Na konferenciji za novinare pre početka sastanka predstavnik Beograda Borislav Stefanović istakao je da će Srbija učiniti sve da ispuni uslove "vodeći računa da ne naruši svoj ustav i rezoluciju 1244."

"Ja bih rekao ukoliko ne postoji dogovor o regionalnom predstavljanju onda gube svi", rekao je Stefanović.

Edita Tahiri nije davala izjave.

Zvaničnici u Beogradu su proteklih dana uglavnom birali reči čuvajući se od bilo kakvog zaletanja. Naime, niko ne bi da rizikuje i obeća konačni kompromis, a time i zeleno svetlo Brisela za srpsku kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, a da se to – na kraju – ipak ne dogodi. Njen izostanak u decembru dovoljna je lekcija da vodeće države EU neće lako popustiti. I naš dopisnik iz Brisela javlja da sve miriše na dogovor, ali da ipak nije sigurno da će do njega i doći.

S obzirom na poziciju u kojoj se našla Srbija, uslovljavanje kandidature dogovorom sa Prištinom, a što je bila pozicija i pre skoro tri meseca kada je kandidatura prvi put odbijena u Briselu okupljeni sada imaju visoka očekivanja.

Dopisnik RSE Ričard Jozvijak razgovarao i je sa posrednikom Evropske unije Robertom Kuperom koji je, kako prenosi, ukazao na moguće puteve za izlazak iz trenutne pozicije.
Robert Kuper

Robert Kuper


“Očekivanja su zapravo veoma visoka. Gospodin Kuper nije naveo o kojoj ideji se razgovara, ali između redova je sugerisao da bi rešenje moglo biti pronađeno u duploj fusnoti. Praktično to znači da bi se ime Kosovo mogla koristiti fusnota u kojoj bi Srbija navela svoj tekst, kojim bi se aludiralo na Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija. Istovremeno i kosovski Albanci bi imali svoj tekst u kom bi naveli ‘mi smo nezavisna Republika’ ili nešto poput toga. To bi bilo nešto na čemu bi se dve strane trenutno mogle približiti”, kazao je Jozvijak.

Fusnota i ono što će u njoj stajati u centru pažnje je i u Beogradu. Bez volje da međusobno bez posrednika komuniciraju, pre nego što je i jedna strana iznela šta predlaže u trenutnoj fazi pregovora, ovde se nagađa kakve efekte je postigao pritisak pod kojim je kosovskih premijer Hašim Tači.

Ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goran Bogdanović nema mesto u pregovaračkom timu pa iz Beograda konstatuje:

“Očigledno je da postoje ogromni pritisci u Prištini. Ne samo od opozicionih nego i od vladajućih stranaka u Vladi Kosova koje se protive u fusnoti bude Rezolucija 1244”.

No, na atmosferu pregovora utiče i informacija o navodnom pismu koje je iz Prištine upućeno državama članicama Evropske unije, a u kom se sugeriše da se Srbiji ponovo uskrati kandidatura. Sam Bogdanović ima saznanja o pismu, ne i uvid, ali su mu kako navodi ciljevi jasni.

“To pismo samo još jednom pokazuje želju Prištine da Srbija ne dobije kandidaturu i to, kako oni razmišljaju, da bi lakše mogli da učvrste svoju nezavisnost. To je greška apsolutno”, ocenjuje Bogdanović.

Na prve vesti o kašnjenju kosovske delegacije na početak pregovora u Beogradu su usledile reakcije o sigurnoj nervozi u kosovskom timu. Navodno, tumače ove, uzrokovana je i nejasnim stavom o neočekivanoj ponudi koju je izneo Hašim Tači o mogućnosti da regionalno predstavljanje Kosova bude regulisano pominjanje i Rezolucije 1244 i Deklaracije o nezavisnosti.

Janjić: Dramatizovanje uvod u kompromis

Mada je pred polazak takav predlog odbacio, šef beogradskog tima Borislav Stefanović u Briselu je (dok čeka da stigne Edita Tahiri sa svojim timom) izjavio da je spreman da razgovara o svim predlozima, kako bi ih učinili boljim.
Borislav Stefanović, šef pregovaračkog tima Beograda

Borislav Stefanović, šef pregovaračkog tima Beograda


On sam nije ispraćen sa prevelikim očekivanjima.

„Ovo je momenat u kome ni na koji način ne treba prejudicirati odluku iduće nedelje...“, izjavio je šef diplomatije Vuk Jeremić govoreći o očekivanjima od predstojeće odluke Evropskog saveta. On jeste Stefanoviću šef, ali ih bije glas o krajnje lošoj komunikaciji, zbog čega se čini očiglednim da se Jeremić u poslove pregovora praktično ni ne upliće.

Stefanović je takođe pod teretom opozicionih kritika da nedovoljno konsultuje i poslanike u Skupštini Srbije. Tako su mnogi skloni zaključku da se strategija za proces pregovora utvrđuje na liniji, pregovarački tim – Kabinet predsednika Borisa Tadića.

Uspeh u dijalogu sa Prištinom, bio njihov trijumf u procesu dobijanja kandidature. Za to bi, ipak, negde morali da popuste i sagovornicima sa Kosova, koje su skloni da označavaju kao takozvano.

Izgleda da je došao taj trenutak, procenjuje predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. Pomak u regionalnom predstavljanju Prištine je učinjen, ali ostaju možda i veće prepreke za dobijanje statusa kandidata. Govori o primeni do sada postignutih sporazuma.

“Obično ova vrsta dramatizovanja kao što su i priče o pismu kosovskih vlasti protiv kandidature Srbije su uvod u kompromis. Mislim da pitanje predstavljanja nije veliki problem kako se to predstavlja srpskoj javnosti. Ono što je problem za Beograd to je što je sada Priština, zajedno sa svojim evropskim partnerima, zaoštrila pitanje primene do sada postignutih dogovora. Dakle, tu nije skoro ništa napravljeno. Dodatni problem predstavlja nepostojanje dogovora oko integrisane kontrole granice, ili još precizniji da budem – oslobađanje prilaza granici, tojest uklanjanje barikada”, kazao je Janjić.

No, vezano sa neizvesnošću koja preti pregovarački proces ne bi trebalo zaboraviti ni saopštenje EULEX-a, emitovano baš dan pre nego što je planiran početak prvog sastanka, u kome stoji da ta misija nema “stalan i bezuslovan pristup severu Kosova”. Podsetili su tako na poslove koji bi morali biti obavljeni, a to što nisu, samo podseća da će proces još da traje.

“Hteli ili nehteli, izgleda da ćemo priču o kosovskom dijalogu pratiti celog proleća, pa moguće da će Beograd sa njom ući i u izbore”, ocenjuje Janjić.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG