Dostupni linkovi

logo-print
Nova Vlada Srbije ne samo da neće imati posebno ministarstvo nego ni ministra za Kosovo i Metohiju, a pod znakom pitanja je i hoće li postojati vladina Kancelarija za Kosovo. Da li je to još jedan znak „dekosovizacije“ srpske političke scene, kako to tumači jedan od naših sagovornika? Drugi zanimljiv signal dolazi od nekada politički moćnog akademika Dobrice Ćosića koji, odavno razočaran neuspehom svog plana o podeli Kosova, u najnovijem intervjuu kaže bez okolišenja „nema više južne srpske pokrajine“. Reč je o sintagmi za Kosovo koja se sve ređe čuje.

Činjenica da u novoj vladi neće biti ni ministarstva ni ministra zaduženog za Kosovo, izazvalo je reakciju opozicije, koja se nije očekivala, barem ne od proevropskih stranaka. Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe Demokratske stranke, objasnio je za RSE zašto mu to smeta:

„Ja sam kao poslanik ukazao na disbalans onoga što govore i rade. Mi smatramo da mora da postoji neko telo koje bi koordiniralo pre svega potrošnju budžetskih sredstava i koje bi moglo da napravi red. I sve ono što je radio Insajder i Anketni odbor ostaće mrtvo slovo na papiru bar zato što nema volje da s eproblemi reše i pronađu odgovorni za kriminalne aktivnosti i sve ostalo“, kaže Stefanović, osvrćući se na čuvenu emisiju Brankice Stanković u kojoj je izneta na videlo „velika patriotska pljačka“, razne malverzacije kojima su se punili džepovi navodnih branitelja srpskih interesa na Kosovu.

S obzirom na evropsku orijentaciju DS-a, pitali smo Borislava Stefanovića zar nije ovaj potez vlasti priznavanje realnosti, da Srbija više ne stanuje na Kosovu?

„Jeste, svakako“ priznaje Stefanović i podseća „da su najveći iskoraci u približavanju Beograda i Prištine u vreme kada je postojalo Ministarstvo.

"Tako da ono ne može ni da šteti ni da odmogne. Ali jeste, to je politički signal vlasti da su definitivno digli ruke od te priče“, konstatuje Stefanović.

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Zoran Babić je, podsetimo, odgovorio opoziciji da će o građanima na Kosovu brinuti cela vlada.

“Odnos prema Kosovu i Metohiji je u skladu sa Ustavom Srbije, u skladu sa Briselskim sporazumom koji želimo da implementiramo u punom kapacitetu. Vodimo računa o svim građanima, sredstva koja se upućuju tim ljudima (na Kosovu) moraju i da dođu do njih i to je najvažnije. Cela vlada je u svom domenu i resorima u obavezi da vodi računa o svim građanima pa tako i o građanima na Kosovu i Metohiji”, tvrdi Babić.

Vlada bez posebnih resora za Kosovo nije iznenađenje jer je prvi korak, ukidanje Ministarstva za Kosovo i Metohiju, već učinila i prethodna - kaže Đorđe Vukadinović iz Nove političke misli, koji ne odobrava ovakve poteze koji nagoveštavaju dizanje ruke od Kosova zarad bržeg evropskog puta Srbije. “Dekosovizacija” srpske politike, kako naš sagovornik naziva procese samo se nastavlja:

„Ono što je bio smisao stvaranja nove vlade (2012. godine), neko bi rekao i Srpske napredne stranke, jeste da verifikuje blago, a možda i ne tako blago i sporo, puštanje niz vodu kosovske tematike i okretanju drugim stvarima“, ocenjuje Vukadinović.

Na pitanje da li očekuje da sa političke i medijske scene nestane sintagma “južna srpska pokrajina“, Vukadinović odgorava:

“Najveći deo srpskih medija već ne tretira Kosovo kao južnu srpsku pokrajinu, tako je tretira kancelarija predsednika Nikolića, ponekad još Vulin i Drecun to čine kada treba patriotskim izjavama ublažiti ono što se faktički na Kosovu i Metohiji radi“, kaže Vukadinović.

„Već odavno gotovo niko ne govori 'takozvana' Republika Kosovo, 'takozvani' predsednik Kosova, 'takozvani premijer', sve ređe se stavljaju navodnici...“, primećuje Vukadinović.

Vukadinović misli da ono što se događa sa Kosovom i novom vladom formalno ne mora biti ni loša ni dobra vest ali u smislu simptoma, to je loša vest.

„I dokaza kojim se kursom kreće brod srpske politike, ali ne znači da bi u nekim promenjenim okolnostima nepostojanje ministarstva ii ministra moglo biti prepreka za aktivniju ulogu i učešće Srbije u životu južne srpske pokrajine“, kaže Vukadinović, a na našu opasku da ne odustaje od upotrebe “južne sprske pokrajine“ on kaže da on ne odustaje od Kosova, a tu sintagmu je retko kad koristio i ovoga puta je to bilo ironisanje.

Da li predsednica Helsinškog dobora za Srbiju Sonja Biserko veruje da vlast šalje još jednu jasnu političku poruku u vezi sa Kosovom? Poruku koja se očekuje i na važnim međunarodnim adresama?

“Ja mislim da je Kosovo skinuto sa dnevnog reda i da je to u stvari jedno ohrabrenje jer neće više biti manipulacija sa Kosovom kao temom kao u poslednjih 14 godina . Uostalom, u jučerašnjem intevrjuu Dobrica Ćosić je rekao da Kosovo treba zaboraviti. Tako da sa više strana imamo istu poruku. Nema više južne srpske pokrajine“, konstatuje Biserko.

Budućnost će pokazati da li su ova tumačenja značenja prvih poteza nove vlasti bila ishitrena.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG