Dostupni linkovi

logo-print

Deda Avram: Sećanje na spasioca dinara


Dragoslav Avramović

Dragoslav Avramović

Pre tačno dvadeset godina Dragoslav Avramović, stručnjak Svetske banke, pobedio je hiperinflaciju u Srbiji. Ratovi, sankcije, beda i novčanice sa bezbroj nula obeležili su ovdašnji život devedesetih, a kao jedna od retkih svetlih tačaka iz tog perioda u sećanju građana ostao je spasilac dinara – čuveni Deda Avram.

Prosečan stanovnik Srbije početkom devedesetih imao je pune džepove bezvrednih dinara i večiti san da ih sve zameni za bogatstvo u liku Klare Šuman na banknoti od 100 nemačkih maraka.

Kovnica novca u Topčideru radila je u tri smene, a simbol inflacije koja je razdirala društvo bila je novčanica od 500.000.000.000 dinara, po broju nula treća u istoriji sveta.

Tu agoniju, podseća za RSE ekonomski analitičar Dimitrije Boarov, jednostavnom monetarnom tehnikom prekinuo je tadašnji guverner Narodne banke SR Jugoslavije Dragoslav Avramović.

Novčanica od 500 milijardi sa likom Jove Jovanovića Zmaja

Novčanica od 500 milijardi sa likom Jove Jovanovića Zmaja

„On je obustavio štampanje dinara bez pokrića. Stavio ga je pod kontrolu i dinar vezao za nemačku marku u paritetu jedan prema jedan.“

Pre nego što je u januaru 1994. Dragoslav Avramović ukinuo novčanice sa bezbroj nula, od kojih je najveća vredela toliko da se za nju mogla kupiti žvakaća guma, devizama se trgovalo po gradskim haustorima, građani su u nepreglednim redovima čekali da poslednje marke “iz slamarica” ulože u piramidalne banke, po trgovima su se grabili za hleb koji im je humanitarno deljen iz pekarskih kamiona, u beogradskom prevozu ljudi su visili sa vrata starih autobusa kojih je zbog nestašice goriva bilo manje nego ikada, dok su se švercovani benzin i cigarete prodavali na ulicama.

Beograđani, koji su devedesetih formalno bili milijarderi, kažu za RSE da se nerado sećaju tih vremena:

Posle intervencije Dragoslava Avramovića bezvredni dinar postao je “super dinar”. Uspeo je da vrati poverenje građana u nacionalnu valutu, kaže Dimitrije Boarov.

“Imao je specijalan talenat da se pokaže kao guverner koji izdaje “pošten” novac. Svojim talentom da se obrati narodu, i sa ugledom stručnog i pre svega poštenog čoveka, on je nekako rehabilitovao elementarne mehanizme monetarnog sistema.”

Sa uvođenjem stabilnog dinara građani su prestali da strahuju da će cene rasti iz sekunda u sekund, država je počela da prikuplja poreze a sedamdesetpetogodišnji guverner, od milja nazvan Deda Avram, tada je slavljen i u pesmi Ateist Repa:



Omiljen u narodu, ali ne i kod tadašnje vlasti Slobodana Miloševića koja mu je uručila “vruć krompir” hiperinflacije, Dragoslav Avramović upamćen je kao veliki ekonomski stručnjak ali i kao skroman i netipičan državni službenik za balkanske prilike.

Mnogi ga se sećaju sa platnenom torbom u rukama u kojoj je u Skupštinu i televizijske emisije nosio važne dokumente i statistike i kao čoveka koji nije prigrabio službeni automobil već se na sednice i sastanke često vozio autobusom ili taksijem.

Zbog oštre kritike odnosa vlasti prema medjunarodnim finansijskim institucijama sa mesta guvernera smenjen je 96. godine, posle čega nacionalna valuta počinje da slabi i da se vraća “divljem kursu”. Već 98. jedna marka vredela je šest dinara, a iduće godine čak 30 na crnom tržištu.

Čuveni Deda Avram građanima Srbije ostao je u sećanju i po briljantnim nastupima pred poslanicima, a mnogi kažu da su njegove reči od pre dvadeset godina aktuelne i u današnje vreme.

„Naša ekonomska situacija je kontradiktorna. Iamo stabilan kurs ali i bolesnu privredu. Sa katastrofom u organizaciji preduzeća i raspodeli. Naše cene su trideset ili četrdeset odsto iznad svetskih. Ako smem da vas vratim u istoriju, ja sam stariji od vas, to je ona situacija: Tu knezovi nisu radi kavzi, nit su radi Turci izelice. Al je rada sirotinja raja koja globe plaćati ne može ni trpeti turskoga zuluma.“

Dragoslav Avramović, preminuo je 2001. godine u Rokvilu kod Vašingtona.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG