Dostupni linkovi

logo-print

Autor: Jevgenija Nazarec, priredila Anamaria Ramač Furman

U Rostovu na Donu je 14. maja održana “dečja vojna parada”. Pored mladih kadeta u ovom defileu u kolonama učestvuju i deca obučena u specijalno sašivene vojne uniforme najrazličitijih vrsta, pa čak i epoha. Školarci i pretškolski mališani ne samo da marširaju, već voze i dečje “vojne” automobile, drže vojni stroj na biciklima i trotinetima, pokazuju svoje borilačke veštine.

Organizatori, među kojima je i rukovodstvo Južnog vojnog okruga Rusije, ponosno podsećaju da se dečja vojna parada organizuje već šesti put, za njih ona predstavlja patriotsko vaspitanje i oni predlažu da se ovo iskustvo proširi i na druge regione Rusije, zatim Belorusiju pa čak i Ukrajinu. Patriotsko vaspitanje u obliku ove dečje vojne parade je u Rostovu na Donu izazvalo burne reakcije. A sudeći prema komentarima na socijalnim mrežama, drugim regionima se ne žuri da pozajme ovu praksu.

Organizatori ove parade su Centar slovenske kulture “Iskonska Rusija”, udruženje veterana avganistanskog rata i dobrotvorni fond “Srećna porodica – napredno društvo”. Pokrovitelj dečje parade bio je vojni komandant general-pukovnik Aleksandar Galkin, а rukovododilac – pravi oficir iz uprave ovog ruskog vojnog okruga, potpukovnik Vadim Martja.

Načelnica dečjeg vrtića “Veselinka” iz Rostova na Donu Aleksandra Savostina, čiji vaspitanici su se našli u sastavu ovog defilea koji je brojao 500 učesnika, kaže da je “dečja” parada “model” parade za odrasle koju su organizatori pripremali zajedno sa tatama. Savostina je snimila video pozivnicu za paradu “dečje vojske”, a korišćenje dece u ulozi “malih vojnika” za nju predstavlja čin patriotskog vaspitanja, “pravilnu igru za decu i odrasle”.

​Načelnica vrtića Savostina kaže da bi bila srećna ukoliko bi ovakve “parade” postale tradicija, ponajpre u Rusiji, a najbolje da se to primenii u Belorusiji i u Ukrajini. Sudeći prema reakcijama socijalnih mreža, nisu svi jedinstveno odobrili ovu paradu. Ovakva parada isprovocirala je brojne komentare o tome gde treba da se obavlja rusko patriotsko vaspitanje – u porodici, u školi, na televiziji ili na paradi.

Deca iz jekaterinburškog odreda “Karavela” takođe su bila na paradi u čast 70-godišnjice pobede u svome gradu – oni tradicionalno rade kao volonteri na sličnim događajima, pomažu starijim ljudima na ovim svečanostima. Ali “Karavela” i njeni pitomci, maturanti (kojih, uostalom, takođe ima preko 500) su više poznati, na primer, po tome što još od sovjetskih vremena grade jahte, plove na njima, bave se mačevanjem i novinarstvom.

U sovjetsko vreme “Karavela” je bila vanškolski eksperimentalni pionirski odred, a njegov rukovodilac, pisac naučne fantastike Vladislav Krapivin imao je ozbiljnih problema sa vlastima zbog svojih metoda patriotskog vaspitanja.

Larisa Krapivina

Larisa Krapivina

Nakon 54 godine od osnivanja odreda danas оvakav pristup više ne izgleda kao “opozicioni”, sa pionirima oni takođe nemaju vezu. Današnji rukovodilac “Karavele”, komandir odreda Larisa Krapivina, kaže da organizacija dobija podršku od vlasti Jekaterinburga, iz gradskog i oblasnog budžeta, kao i da decu uvek primaju u odred besplatno, bez obzira na činove i materijalno stanje njihovih roditelja, a svoju delatnost, kao i u ranijim vremenima, nazivaju patriotskim vaspitanjem omladine.

Krapivina naglašava da je za nju u radu s decom važno da se sačuva neutralnost u odnosu na propagandu i politiku.

"S mog aspekta, ideološku osnovu čine principi na koje treba da se oslanja rad sa decom uopšte – poštenje, pravičnost, prijateljstvo, druženje, briga o drugim ljudima, pomoć, saradnja. A to se s vremenom ne menja. Imala sam razgovor sa studentima, oni su pričali o tome šta je postalo razlog krize skautinga, pionirske organizacije. Pionirstvo je uništio formalizam. Organizuju se akcije radi bodova, izveštaja, formalnih stvari koje deci nisu uvek razumljive – u takvim uslovima, naravno, ne postoji posebna želja za učešćem. U “Karaveli” smo se uvek oslanjali na konkretnu delatnost. Ako gradimo jahtu, onda je jasno da će to biti jahta. Šta će nam jahta? Da bismo mogli da plovimo, da krenemo, recimo, prema suprotnoj obali. Ako objavljujemo dopisnički izveštaj, pišemo ga ne zbog toga što nam je neko rekao da treba da se piše i kako da se piše, već ga pišemo jer nas zabrinjava, na primer, strogoća u školama. Ili ako su danas deca u školama preopterećena ili ako nas tišti neki problem u vezi sa godišnjim testovima. Nama je to važno i mi ćemo to istraživati", kaže ona.

Radio Svoboda: Koliko na vašu delatnost utiče politika?

Krapivina: Političke teme za nas nisu akltuelne. Mi ih ne stavljamo na prvo mesto i u većini slučajeva ne učestvujemo u politici. Učestvujemo samo u transparentnim akcijama. Kao na primer na paradi u Jekaterinburgu 9. maja, jer je tema veterana Velikog otadžbinskog rata važna. Za našu decu su to već prabake i pradeke. Ali da idemo na neke formalne akcije i da pozivamo ljude na nešto šta ne znamo šta je – to nećemo.

Radio Svoboda: Da li bi vi mogli da kažete da je patriotsko vaspitanje ono što se događa u odredu “Karavela”?

Krapivina: Da, svakako. Mi oblikujemo određen odnos prema državnim simbolima, odnos poštovanja prema vlasti. Ne prema njenim pojedinim predstavnicima, jer oni mogu da budu različiti, kao što i njihovi postupci mogu da budu daleko od idealnih. Ali sama po sebi vlast, kao svojevrsna državna mašina koja organizuje život mnogo miliona ljudi, jeste neophodna. Ako nje ne bi bilo, počeo bi haos koji ne bi doneo ništa dobro.

Radio Svoboda: Svedoci smo oštre polemike о tome gde treba da se obavlja patriotsko vaspitanje – u porodici, na televiziji, u školi, na paradi... Na primer, o dečjoj paradi u Rostovu na Donu se pročulo kao oizopačenoj ideji patriotskog vaspitanja. “Karavela” je svojevremeno dala alternativan odgovor na pitanje gde se odvija patriotsko vaspitanje. Iz tog razloga Vladimir Krapivin je u početku bio u konfliktu sa sovjetskom vlašću koja nije bila zadovoljna time što on ima lični pogled na rad s decom. Da li sada uspevate da održite ideološku neutralnost, da budete alternativa propagandi i građanstvu?

Krapivina: Dok sam ja rukovodilac ove organizacije mi nećemo ulaziti ni u kakvu sferu propagande. Kada govorimo o patriotizmu, mi pre svega shvatamo da patriotizam nije u uniformi – da se samo izađe na ulicu i maše zastavicama. Za mene to nije patriotizam. Patriota je čovek koji voli svoju zemlju, poštuje svoju majku, razume da domovina za njega nije samo obično ime ili na karti linijom oivičena država, već se to pre svega nalazi unutar čoveka, to je ono što nas vodi kroz život, što usmerava naše delovanje i postupke.

Deca imaju svoj život i mi treba da ih pre svega učimo da budu građani svoje zemlje. Šta god da se desi u tvojoj državi, ti uvek moraš da imaš svoj stav u odnosu na ono šta se dešava oko tebe. Ako se taj stav formira postepeno preko malih dela, počinješ da se izjašnjavaš, shvataš da imaš pravo glasa: “Da, nisam saglasan s tim i tim i mogu to da kažem! Zato što sam ja građanin svoje države”. Mi ne učimo decu ekstremizmu, ne učimo decu tome da može da se odbrani svoja pravičnost drskim ponašanjem. Ne, mi upravo učimo decu da deluju u pravnom okviru. I šta je to pravni okvir takođe im objašnjavamo.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG