Opet je moguć suživot u različitosti, ali on danas uveliko zavisi od zvaničnog narativa, suština je desetogodišnjeg iskustva aktera projekta "Ne/Vidljivi grad" beogradskog DAH Teatra. Decenijski jubilej predstave kojom razbija predrasude čuveno pozorište obeležiće još jednim nastupom u beogradskom javnom prevozu.
Putnici koji se 10. decembra u podne zateknu u autobusu 26 opet će moći da vide pozorišni čas istorije, kako se nekada živelo u višeetničkom Beogradu u harmoniji dugoj vekovima.
"Nakon što je odgledala predstavu, jedna žena samo je prozborila: 'Šta su nam to uradili'. Bila je vidno potresena i dugo je stajala sa suzama u očima", prenosi glumica Ivana Milenović Popović jedan od najupečatljivijih utisaka sa prethodnih susreta u gradskom prevozu.
Neobično oživljavanje prošlosti, na liniji od Dorćola do naselja Braće Jerković, odigrava se u scenama istorije delova grada kroz koje 'dvadesetšestica' prolazi. Pred očima putnika glumci, muzičari i pevači, otkrivaju zaboravljenu i nevidljivu strukturu Beograda.
Jedna od priča je i o istoriji Roma u glavnom gradu, kaže rediteljka Dijana Milošević, o njihovom poreklu i praznicima.
"Dok smo igrali, u Marinkovoj Bari u autobus je ušao jedan Rom. Kada je video o čemu se radi, rekao je da je lepo što se igra predstava ali da sigurno nema ništa o Romima. Na njegovo iznenađenje, baš u tom trenutku krenula je romska scena. Onda je propustio da izađe na svojoj stanici i ostao do kraja. Desilo se ono što se najčešće dešava kada ljudi pogledaju našu priču. Obično ulaze vrlo neraspoloženi, zabrinutih lica, a izlaze ozareni", navodi Dijana Milošević.
Zatvaranje u uske nacionalne okvire i netrpeljivost prema manjinama, koji su došli sa ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, su stanja koja pokušava da razobliči ova predstava.
Kjučno je, kaže Ivana Milenović Popović, da smo do devedesetih bili mnogo tolerantnije društvo.
"Slavili smo to što smo različiti. Da bi danas došli do ksenofobije i diskriminacija ne svakom koraku. Ne pokušavamo da šokiramo, ali želimo da podsetimo ljude da je različitost naš život i da treba da budemo otvoreni i neksenofobični", konstatuje Milenović Popović.
Mlađe generacije uglavnom su iznenađene slikama istorije Beograda koje im u gradskom prevozu dočarava DAH Teatar. Posebno im izgledaju neverovatno činjenice da su Nikola Pašić i Branislav Nušić cincarskog porekla, da je prvi budistički hram u Evropi bio sagrađen u Beogradu tridesetih godina prošlog veka, kao i da je Ruskinja Nina Kirsanova uspostavila balet u Srbiji.
DAH Teatar u ovoj predstavi prikazuje pozitivne primere, navodi Dijana Milošević.
"Pričamo o istoriji Jevreja, i to Sefarda, koji su naseljavali Dorćol gde je nekada postojala sinagoga. Govorimo i o jevrejskom plesu i njihovom čuvenom receptu za kolače...", reči su rediteljke.
Namera je da se pokaže koliko su različiti ljudi i njihove kulture doprineli razvoju Beograda.
"Dakle, da nismo mi sami stvorili ovo što je danas oko nas. Već da smo mi jedno društvo koje je protkano različitostima. I to treba da slavimo", kaže Ivana Milenović Popović.
Predstava "Ne/Vidljivi grad" u poslednjih nekoliko godina igrana je i u Danskoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Italiji.
Uprkos sumnjičavoj publici, koja je verovala da balkanska tema nema veze sa njihovim zemljama, kažu protagonisti, ispostavilo se da i tamo ima sličnih problema.
U Srbiji, osim u glavnom gradu, od 2005. prikazana je u Novom Sadu, Nišu, Inđiji, Subotici, Leskovcu i Vranju.
Posle svega, zaključuje Dijana Milošević, teško je reći da li će se ovde ikada vratiti nekadašnji sistem vrednosti.
"Nemam odgovor na to pitanje. Mi dajemo naš doprinos. A da bi se to desilo jako puno zavisi od zvaničnog narativa", ističe Milošević.
Da, ipak, ima nade pokazuje ogromno interesovanje za ovu nekonvencionalnu predstavu, kao i reakcije publike koja iz gradskog prevoza odlazi dirnuta i srećna.
DAH Teatar predložio je da se "Ne/Vidljivi grad" uvrsti u edukativnu turističku ponudu Beograda. Ali, za sada odgovora nema.
