Ako se nije pokvarilo, ne popravljaj - izreka je koja globalno prihvatanje duguje čuvenom američkom biznismenu Bertu Lensu (Bert Lance). Međutim, sada i Vlada Crne Gore ima šansu da stekne autorstvo nad novim principom koji će možda, takođe, prihvatiti cijeli svijet - toliko je pokvareno da se ne može popraviti. Ukoliko joj to uspije, za to će najzaslužnija biti njena Uredba o uvođenju naknade od sedam centi za svaki kupljeni litar goriva.
Odluku Vlade Crne Gore o uvođenju nove naknade, od početka karakteriše toliko kontroverzi, spornih aspekata i nezakonitih elemenata, da je i laicima očigledno da se tu ništa ne može popraviti.
Pritisnuta sve praznijom državnom kasom i rastućim javnim dugom, Vlada premijera Mila Đukanovića je proljetos odlučila da gradnju četvrtine ukupne trase planiranog autoputa kroz Crnu Goru djelimično finansira uvođenjem nove naknade od sedam centi za svaki litar goriva.
Ovakva odluka je već, sama po sebi, sporna sa socijalnog aspekta jer predstavlja novi udar na već srozan životni standard građana Crne Gore. A, odgovarajući na žestoko negodovanje značajnog dijela javnosti, premijer Milo Đukanović je učinio da vladina odluka postane sporna i sa moralnog aspekta.
Premijer Đukanović, koga je britanski Independent 2010. godine uvrstio na listu 20 najbogatijih svjetskih vladara i koji već četvrt vijeka presudno utiče na ekonomsku i socijalnu situaciju u Crnoj Gori, građanima je poručio da su toliko siromašni da im je u 21. vijeku i benzin luksuz, ali da su istovremeno dovoljno bogati da finansiraju megalomanske projekte.
„To ipak predstavlja proizvod koji u našim uslovima predstavlja pokazatelj višeg kvaliteta života i luksuza i zato se meni čini vrlo logičnim i vrlo odgovornim što se Vlada opredijelila da upravo u vremenu pojeftinjenja goriva zbog pada cijena nafte podigne maloprodajnu cijenu naftnih derivata.“
Da je uvođenje naknade od sedam centi po litru goriva sporno i sa pravnog aspekta, prvo je ukazala nevladina organizacija MANS u kojoj je ocijenjeno da Vlada nema pravo da uvodi namete građanima jer je Ustavom propisano da se porezi, takse i sva druga davanja na ime javnih prihoda mogu uvoditi samo zakonima, što znači u Skupštini.
Naknadno je, po istom osnovu, reagovala i grupa opozicionih nezavisnih poslanika koji su Ustavnom sudu podnijeli inicijativu za ocjenu ustavnosti, odnosno, za stavljanje ovog akta Vlade van snage.
Advokat Aleksandar Đurišić je rekao da je čak i naziv „naknada“ problematičan jer, pravno, naknada predstavlja plaćanje za neku uslugu koje u ovom slučaju nema.
„U svakom slučaju, administrativnim pravom nije moguće nametati takse i dažbine već, isključivo, posebnim zakonom“, rekao je Đurišić.
„Javni interes nije isto što i državni interes i nije isto što i vladin interes. Javni interes obično uključuje i ova dva navedena, ali predstavlja mnogo širi pojam. Sve i kada bi bio donijet zakon, da li tu postoji javni interes? Da li takav način finansiranja uopšte doprinosi tome? Da li se to može kontrolisati? Ko to nadzire i da li to tokom vremena može da postane izvor finansiranja za nešto sasvim drugo? U svakom slučaju, takvi nameti se ne mogu uvoditi uredbom“, konstatovao je Đurišić.
Nakon kratkog premišljanja, Ustavni sud je donio odluku da ovom predmetu da status prioritetnog, ali se mjesecima čekalo mišljenje Vlade. U međuvremenu Ustavni sud je od Vlade dobio dopis, ali je njegov sadržaj rezultirao novim burnim reakcijama i ocjenama da se radi o skandalu, kupovini vremena i vladinom konačnim priznanju da građanima nezakonito uzima novac.
Vlada je, prema informacijama grupe nezavisnih poslanika, predložila Ustavnom sudu da zastane sa postupkom ocjene ustavnosti i zakonitosti uvođenja sporne naknade.
„Vlada Crne Gore, vjerovali ili ne, predlaže Ustavnom sudu da zastane sa postupkom. Pozivamo Ustavni sud da hitno održi sjednicu na kojoj će, van pravnog sistema biti stavljena elementarno nezakonita Uredba Vlade Crne Gore“, kaže nezavisni poslanik Neven Gošović.
„Bez obzira što vladinu sugestiju da 'zastane sa postupkom ocjene ustavnosti i zakonitosti' Zakon o Ustavnom sudu propisuje kao mogućnost, Vlada je time pokazala da je Ustavni sud pod njenom direktnom kontrolom“, kaže pravni zastupnik nevladine organizacije MANS, advokat Veselin Radulović.
„Treba znati da se ovdje ipak ne radi o pritisku izvršne vlasti na sudsku jer Ustavnom sudu nikakav pritisak nije ni potreban“, kaže Radulović.
„Ustavni sud veoma revnosno izvršava naloge izvršne vlasti. Ne samo sada, nego je i prethodnih godina radio na isti način. Ustavni sud u sadašnjem sastavu nema kredibilitet. Nema snage da se odupre tom uticaju i to je veoma štetno sa aspekta interesa pravnog sistema i vladavine prava“, navodi Radulović.
