Dostupni linkovi

logo-print

Bošnjačka zajednica na Kosovu: Od nezaposlenosti do nebrige institucija


Bošnjačka mahala

Bošnjačka mahala

Bošnjačka mahala je multietničko naselje geografski smešteno u severnom delu Mitrovice, ali pod jurisdikcijom južnog dela grada u kome većinu stanovništva čine Albanci.

Naselje Bošnjačka mahala je sa aspekta bezbednosti jedno od nesigurnijih mesta u Mitrovici, s obzirom na relativno učestale incidente koji se dešavaju u tom delu grada. Upravo zbog toga, nakon završetka rata na Kosovu 1999. godine, Bošnjačkoj mahali je dodeljen status zaštićene zone o čijoj bezbednosti su do 2008. godine brinuli isključivo pripadnici KFOR-a.

U razgovoru za radio Slobodna Evropa predstavnik Bošnjaka i odbornik u Skupštini opštine ( SO) severna Mitrovica Nedžad Ugljanin kaže da su ljudska prava Bošnjaka u Mitrovici i dalje ugrožena. On ističe da nezaposlenost, teška socijalno – ekonomska situacija ali i nebriga institucija u kojima nema odgovarajuće zastupljenosti Bošnjaka, predstavljaju tri elementarna problema sa kojima se pripadnici ove zajednice svakodnevno suočavaju.

“Imamo dosta kuća koje su tokom rata zapaljene, a još nisu obnovljene i izrađene, imamo džamiju koja je tokom rata zapaljena, imamo institucionalnih problema i nezastupljenost Bošnjaka u tim institucijama. Takođe, moram da se osvrnem i na Briselski sporazum. Mislim da se previše važnosti daje većinski srpskom i albanskom stanovništvu i veoma je žalosno što su ostale zajednice isključene iz tog procesa. Mi se nadamo da ćemo u predstojećem periodu biti uključeni u taj proces u okviru radnih grupa, sa jedinim ciljem - a to je zaštita naših prava koja su uostalom zagarantovana Ustavom Kosova. Naše zahteve ćemo uskoro uputiti svim relevantnim stranama u pregovorima. Ukoliko naši zahtevi budu odbijeni, bojim se da nećemo učetvovati u daljoj implementaciji Briselskog sporazuma”, kazao je Ugljanin.

Govoreći o situaciji u severnoj Mitrovici, Ugljanin kaže da su sve zajednice prošle kroz period anarhije koja je i dalje prisutna.

“Opšte je poznata situacija, naročito na severu Mitrovice, da je vladala anarhija. Mi smo i sada u jednoj tihoj anarhiji, jer smo prošli kroz jedan veoma težak period, zajedno sa svim ostalim zajednicama. Moramo raditi na poboljšanju položaja, kako naše zajednice, tako i svih ostalih zajednica. Moramo biti tolerantniji i u tom smeru zajedničkim snagama tezziti ka suzzivotu svih zajednica u Mitrovici. Ipak, moram da naglasim da najmanju krivicu i odgovornost za sva dešavanja i incidente koji su se dešavali u ovom delu Kosova snose pripadnici moje i ostalih manjinskih zajednica. Vidite i sami da je Mitrovica i dalje podeljen grad, a Bošnjaci žive i u južnoj i severnoj Mitrovici. Nikako nije bilo lako, niti je to tako danas, balansirati između srpske i albanske zajednice i sačuvati mir u ionako krhkoj bezbednosnoj situaciji u samom gradu. Istakao bih, da celokupna bezbednosna situacija u Mitrovici, koliko god se mi trudili da utičemo na to, ipak zavisi od pomirenja većinskog albanskog i srpskog stanovništva“, objašnjava Ugljanin.

On smatra da postoji ogromna razlika u životu Bošnjaka u Mitrovici, nekada i sada.

“Ogromna je razlika, kao što sam napomenuo prošli smo kroz jedan veoma težak period, situacija je malo poboljšana, sada faktički krećemo od nule. Ne samo mi, od te nule moraće da krenu sve ostale zajednice i raditi na uspostavljanju zakonodavne vlasti u Severnoj Mitrovici, jer mi toga nemamo ni danas“, naglasio je odbornik u SO Severna Mitrovica.

Bošnjačka mahala

Bošnjačka mahala

Učešćem na proteklim izborima, Bošnjaci su dobili svog predstavnika u lokalnom parlamentu, a Nedžad Ugljanin očekuje da će se na taj način i poboljšati položaj bošnjačke zajednice.

Kao što je poznato, mi smo se izborili za upotrebu bosanskog jezika, što je veoma važno za opstanak naše zajednice na ovim prostorima i radićemo na tome da u okviru institucija bude proporcionalna zastupljenost Bošnjaka. Radićemo i na emancipaciji bošnjačke zajednice u svim segmentima života, jer smatramo da zaostajemo za većinskom srpskom, pa i albanskom zajednicom“, zaključio je Ugljanin.

Inače, Bošnjaci su nekada činili pet odsto stanovništva na teritoriji celokupne Mitrovice, što znači da je na teritoriji grada živelo oko 7.500 hiljada Bošnjaka. Danas u Mitrovici živi oko 1.500 Bošnjaka.

  • 16x9 Image

    Jasmina Šćekić

    Od 2003. godine radi kao novinar informativne redakcije Radija Kontakt Plus u Kosovskoj Mitrovici. Kao dopisnik Radija Slobodna Evropa za područje severnog Kosova radi od 2004. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG