Dostupni linkovi

logo-print

Bivši pritvorenik Gvanatanama: Život u Srbiji mi je gori od zatvora


"Osećam se kao da sam u novom zatvoru", rekao je Jemenac Al Dafi

"Osećam se kao da sam u novom zatvoru", rekao je Jemenac Al Dafi

Krši li Srbija ljudska prava bivših pritvorenika zatvora Gvantanamo i ko je zadužen za proces njihove resocijalizacije? Ovo pitanje aktuelizovano je pošto je američki Nacionalni javni radio objavio eksluzivni razgovor sa jednim od njih – Jemencem Mansurom Al Dafijem.

On se novinaru Arunu Ratu požalio na svoja teška životna iskustva u Srbiji. U Društvu sudija upozoravaju da bi Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, ukoliko se ispostave kao tačne tvrdnje o tretmanu ovih ljudi, čak mogla biti prepoznata kao država u kojoj se ne poštuju osnovna ljudska prava i slobode.

Zvanično, za zbrinjavanje Mahmadija Davlatova iz Turkmenistana i Mansura Al Dafija iz Jemena zadužena je Vlada Srbije - u šta bi primarno trebalo da spada resocijalizacija dvojice muškaraca koji su zbog nikada potvrđenih optužbi za terorizam proveli više od decenije u ozloglašenom američkom zatvoru na granici sa Kubom.

U te svrhe, kako je obelodanjeno u momentu kada su stigli u Srbiju, obaveza joj je bila obezbeđivanje krova nad glavom, izvor finansiranja – posao i učenje srpskog jezika.

Okolnosti u kojima živi Jemenac Al Dafi, poslednjih meseci u Beogradu, razotkrile su samo delić misterije koja se stvorila oko njih.

“Kada su me doveli u Srbiju život mi je postao još gori. Potpuno su mi ubili snove. Ne zato što mi se sviđa Gvantanamo, već zato što je moj život postao još gori ovde. Osećam se kao da sam u novom zatvoru”, rekao je Jemenac Al Dafi u razgovoru sa Arunom Ratom.

Novinaru koji je uspeo da uspostavi kontakt sa njim i zbog toga doputuje u Beograd preneo je da je pod konstantnom policijskom prismotrom i da bi želeo da bude prebačen u neku arapsku zemlju.

Ko u ime države brine o bivšim pritvorenicima zatvora Gvantanamo koje je Srbija, kako su tvrdili njeni zvaničnici, prihvatila na osnovu sporazuma sa Sjedinjenim Državama? To je nepoznanica već sedam meseci, od kada su njih dvojica stigli u Srbiju.

Status bivših pritvorenika Gvantanama - nejasan

Status bivših pritvorenika Gvantanama - nejasan

Zvanične institucije u Srbiji, koje bi prema logici stvari, mogle biti upoznate sa statusom ili aktivnostima ove dvojice ljudi, o njima nemaju uopšte – ili imaju veoma malo informacija.

To potvrđuje zvaničan stav koji smo dobili od Ministarstva pravde da, kako se navodi, “taj resor u vezi sa bivšim pritvorenicima Gvantanama nije imao nikakvih aktivnosti”.

Uprkos tome što nikada nije bilo u planu da Davlatov i Al-Dafi borave u pritvoru, obratili smo se Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

“Nije im stavljena nanogica, nisu upućeni na rad u javnom interesu i definitivno nisu u zatvoru”, jasno nam je rečeno u toj instituciji.

Naš upit Policiji propratila je nezvanična konstatacija “da bi za dvojicu bivših pritvorenika bilo nebezbedno da kontaktiraju sa medijima i da oni to verovatno ne bi ni želeli”. Razgovor je nakon toga završen.

Društvo sudija Srbije upozorilo je pre više od pola godine na potencijalne štetne posledice koje bi mogle proisteći iz eventualnog kršenja ljudskih prava ovih ljudi. Dragana Boljević, predstavnica te organizacije, navodi za RSE da su šanse, nakon poslednjih napisa medija, za to sada uvećane.

“Pošli smo od toga da postoje neki ljudi u odnosu na koje, najverovatnije, nije doneta nikakva osuđujuća presuda, a da im je ograničeno pravo kretanja – da im je ograničena sloboda. To je toliko temeljo ljudsko pravo da ga se niko ne može odreći. Prvo ćemo se mi ovde u Srbiji u potpunosti navići na nepoštovanje osnovnih ljudskih prava. A na spoljnom planu mislim da Republika Srbija može biti odgovorna pred Sudomm za ljudskam prava u Strazburu što nekome ograničava pravo na slobodu”, smatra Dragana Boljević.

Iz razgovora sa stručnjacima saznali smo da postoje specifične metode resocijalizacije osuđenika koji su odslužili svoje kazne pred domaćim pravosuđem. Međutim, nejasan status bivših pritvorenika Gvantanama kao i po kojim pravnim normama su tretirani u Srbiji predstavlja veliki znak pitanja kada je reč o postupku njihove resocijalizacije.

Milan Kostić, forenzički psiholog, objašnjava da ovakvi slučajevi podrazumevaju angažovanje tima stručnjaka koji se stara da život osobe od koje se to očekuje zaista počne iznova.

“Nadgledanje - pratnja mora da ima svoja jasna ograničenja. Odnosno ona obeležja koja su prethodno dogovorena i koja prevashodno imaju smisao i značenje nekih pravila koja će poštovati obe strane. Ako sa njima nisu saglasni onda je sam tretman izložen velikom iskušenju da dovede do negativnih reakcija. Bilo osoba koje su u tretmanu ili onih koji ga obavljaju”, zaključuje Kostić.

Američki mediji pisali su da je Jemenac Mansur Al Dafi, inače sagovornik u reportaži američkog Nacionalnog javnog radija, najverovatnije bio niži borac povezan sa Al Kaidom. U međuvremenu je u pritvoru, u kom je boravio od 2002. naučio engleski i završio kurseve potrebne za diplomu srednje škole. Tadžikistanac Mahmadi Davlatov, takođe optužen za veze sa Al Kaidom, je iz pritvora pušten pošto su pritvorske vlasti zaključile da predstavlja slabu pretnju.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG