Dostupni linkovi

logo-print

Besparica može postati glavna prepreka ka EU


Novčanice eura - ilustracija

Novčanice eura - ilustracija

Zbog nedovoljnih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije kao nespornog žarišta koje Crnu Goru usporava u daljem napretku ka Evropskoj Uniji, često se zaboravlja koliko taj proces od države zahtijeva ekonomske snage koja je, čini se, sve manja.

Ovih dana su objavljeni podaci i procjene koji bi mogli biti upozorenje da je perspektiva nevesela kao i da postoji mogućnost da besparica postane glavna prepreka priključenja Crne Gore Evropskoj uniji.

Iako je, prije samo dva mjeseca, ministar finansija Milorad Katnić najavio da će iz javnog sektora biti otpušteno pet i po hiljada ljudi, sada se već barata sa cifrom od sedam hiljada.

Danas je u javnom sektoru zaposleno preko 55 hiljada lica, što je iznad standrada koji važe i za zemlje u regionu. U Ministarstvu smo napravili grubu procjenu i zaključili da bi trebalo da se broz zaposlenih smanji za 10 posto.

Međutim, ova cifra je za kratko vrijeme značajno porasla.

"Bez posla u državnoj upravi i lokalnim samoupravama će ostati šest i po do sedam hiljada lica", rekao je direktor Zavoda za zapošljavanje Zoran Jelić, koji je dodao da će svega 10 posto otići u penziju, a da će se čak 90 odsto njih naći na birou za zapošljavanje.

Ove najave su upozoravajuće sa više aspekata ali se, sa aspekta evropskih integracija prvo nameće pitanje - kako se ovako brojna otpuštanja mogu tumačiti u svjetlu konstantnih briselskih sugestija da je neophodno ojačati adminstrativne kapacitete.

Sudeći po izjavi generalnog sekretara Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčila Radulovića, ove stvari nijesu u direktnoj vezi i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru ne mora predstavljati smetnju koja će usporiti dalji proces priključenja Crne Gore Evropskoj uniji.

"Nije kvantitet taj koji određuje kvalitet puta ka EU. To je kvalitet administracije i on određuje taj put. Dakle, može se i sa manjim brojem ljudi ukoliko su oni kvalitetni", smatra Radulović.

Dio odgovora na pitanje finansiranja suštinskog prilagođavanja društva načinu života Evropske unije se nalazi u samoj Uniji, odnosno, fondovima koji su na raspolaganju državama kandidatima za punopravno članstvo. Za to su, međutim, opet potrebni kvalitetni projekti, a njih realizuje kvalitetna administracija, pa se priča vraća na početak.

" Vidite da je kod Slovenaca taj procenat bio 92 posto i bio je najviši od svih zemlja Centralno istočne Evrope, ali imate korpus zemalja iz te regije kod kojih je taj procenat bio 30 posto niži. Dakle, kada sve to pretvorite u novac to su bile na stotine miliona, čak milijarde eura koje su ostale zemlje povukle manje u odnosu na Sloveniju", navodi Radulović.

Često se o evropskim integracijama u Crnoj Gori govori kao o neprestanoj proizvodnji papira u obliku zakona, strategija, akcionih planova. Faza pretpristupnih pregovora će sobom donijeti obavezu konkretnog i suštinskog prilagođavanja cjelokupne države, društva i svakog pojedinca evropskom načinu života. Nema ni dovoljno svijesti koliko taj posao košta.

Zbog nedostatka konkretnih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, koja je s pravom u centru pažnje i Brisela i ovdašnjih učesnika i posmatrača procesa, često se zaboravlja na ostale oblasti.

Zaštita životne sredine i pad standarda

Jedna od najzahtjevnijih, ali i najskupljih oblasti tokom predpristupnih pregovora će biti zaštita životne sredine, pa se postavlja pitanje - kako će Crna Gora, sa svojom nejakom ekonomijom finansirati primjenu ekoloških standarda.

Zastava EU - ilustracija

Zastava EU - ilustracija

Sudeći prema riječima direktora Green Home-a Darka Pajovića, radi se o zastrašujućim sumama, koje bi realno mogle postati smetnja daljem približavanju EU.

"Kada govorimo o upodobljavanju i ekonomskoj komponenti upodobljavanja standarda sa vrijednostima EU možemo definitivno govoriti o stotinama miliona eura, a ako u to uključimo rješavanje već postojećih crnih tačaka i naravno ono što je već, čini mi se hronični problem Crne Gore – problemi novih deponija, onda možemo da govorimo o cifri koja će preći milijardu eura", kaže Pajović.

Koliko su evropski standardi koji očekuju Crnu Goru zahtjevni i kompleksni, govori zbir svega što će se, pored najtežih problema: sanacije crnih ekoloških tačaka i deponija, morati uraditi.

"Svaki proizvod koji se bude proizveo i koji dođe do tržišta moraće da ima zadovoljene ekološke komponente. Takođe, koncentracija zagađujućih materija koja se javlja u gradovima i tome slično moraće da zadovoljava određene parametre. Takođe, kada su u pitanju industrijski pogoni, već postojeći oni će se morati prilagoditi onome što se zove evropski standard. Svaki naredni, novi infrastrukturni objekat koji se bude gradio moraće da bude upodobljen sa onim što se zove evropski standard. Na primjer ako se ikada bude gradio autoput, on će morati da zadovolji te parametre, što znači da će morati da ima koridore za životinje, moraćemo da imamo male tunele ispod samog auto puta ali isto tako i mostove koje će životinjama omogućiti prelaz sa jedne na drugu stranu", nabraja Pajović.

Da stvari ne stoje dobro, govori i podatak da Centralna banka ne predviđa značajniji rast za narednu godinu. Glavni ekonomista CBCG Nikola Fabris kaže da će on biti svega 1,8 posto.

Medijske analize govore i da je životni standard za proteklih godinu dana opao za deset posto, a bez naznaka da će se trend zaustaviti i preokrenuti. To može dovesti do rasta socijalnih tenzija, koje je čak i Ministarstvo finansija registrovalo kao jedan od glavnih izazova u narednom periodu.

Na pitanje - koliko socijalno nezadovoljstvo može doprinijeti stvaranju ambijenta koji bi mogao ugroziti ili usporiti put ka Evropskoj uniji, odgovara funkcioner Unije slobodnih sindikata Aleksa Marojević.

"U nazad 20 godina mi smo često imali tu priču o socijalnim tenzijama. Imali smo strašno prisutno siromaštvo. Na žalost, svaka naredna godina nam je u tom smislu teža od one prethodne. Ali nije se ništa spektakularno desilo", kaže Marojević.
  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG