Dostupni linkovi

logo-print

Američke snage se neće povući iz regiona


James Dobbins, direktor Centra za medjunarodnu odbranu i bezbednost pri vašingtonskoj RAND korporaciji, bivši podsekretar State departmenta za Evropu i specijalni izaslanik za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, u vreme administracije predsednika Billa Clintona.

Na pitanje da li će srpska i kosovska strana, uprkos ekstremno različitim stavovima, ipak uspeti da dodju do nekog kompromisa o Kosovu ili će im svetski igrači na kraju nametnuti rešenje, James Dobbins kaže:

"Mislim da će Marti Ahtisari učiniti sve što može da približi stavove dveju strana, ali na kraju bi se moglo dogoditi da zaključi da sporazum izmedju dveju strana nije moguć. U tom slučaju Ahtisari bi Savetu bezbednosti mogao da ponudi sopstvene preporuke i Savet bezbednosti bi doneo konačnu odluku o budućem statusu Kosova", čak iako dve strane ne prihvate to rešenje".

RSE: To, dakle, znači da postoji mogućnost da se Srbiji i Kosovu nametne rešenje budućeg statusa Kosova.

DOBBINS:
Mislim da uopšte nema sumnje da se to može dogoditi, iako bi, razume se, bilo prihvatljivije da dve strane do rešenja dodju same, putem pregovora i kompromisa.

Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo, Kai Eide, rekao je da je od vitalne vaznosti za bezbednost Kosova da američke snage tamo ostanu i nakon postizanja rešenja o budućem statusu Kosova. Da li će snage vaše zemlje ostati na Kosovu u narednih nekoliko godina, pitamo g-dina Dobbinsa.

"Da, ne vidim nikakve znake da će se američke snage povući iz regiona. Već se jasno govori o tome da će NATO i dalje imati ulogu na Kosovu i mislim da su Sjedinjene Države spremne da participiraju u toj misiji u okviru snaga Alijanse. One će u izvesnom vremenskom roku garantovati bezbednost i sprovodjenje rešenja o budućem statusu Kosova, kakvo-god ono bude".

RSE: Visoki americki zvaničnik Nicholas Burns rekao je nedavno da ce Washington blokirati Srbiji put u NATO savez ukoliko ne reši pitanje Kosova. Kako razumeti tu poruku?

DOBBINS: Ja bih rekao da i nezavisno od te izjave, Srbija ne bi bila u poziciji da udje u NATO savez pre nego što se reši problem Kosova. Prosto zbog toga što je vremenska perspektiva njenog ulaska u Alijansu mnogo duža nego ona predvidjena za rešenje problema Kosova.

Kao sto sam rekao, moguće je da će status Kosova biti rešen rezolucijom Saveta bezbednosti sa kojom se nijedna od dveju strana neće složiti, ali će svejedno morati da je prihvate kao odluku medjunarodne zajednice. Nadajmo se da do toga ipak neće doći. Jasno je da uslov za članstvo u NATO – i to se ne odnosi samo na Srbiju – jeste da kandidati moraju da reše sve krupne probleme sa susedima: teritorijalna pitanja, pre svega. Ne možete u NATO primiti zemlje koje imaju izrazito teške teritorijalne probleme sa drugim članicama, ili sa nečlanicama. To je prosto standardni uslov koji važi za sve. Ali, imajući na umu dužu vremensku perspektivu za ulazak Srbije u NATO, Beograd taj uslov moze ispuniti.

RFE: Mnogi medjunarodni igrači već govore javno da će budući status Kosova biti uslovna nezavisnost. Beograd smatra da je time odluka o statusu Kosova prejudicirana i da je vec u fait accompli situaciji, pa da u tom smislu i neće imati veći uticaj u razgovorima o budućem statusu Kosova. Da li je to i Dobbinsovo čitanje stvari?

DOBBINS: Mislim da je verovatno realno čitanje Beograda da medjunarodna zajednica očekuje obrise budućeg statusa Kosova negde na liniji takvog rešenja. S druge strane, odredjivanje, definisanje, sadržaja odrednice "uslovna" u sintagmi "uslovna nezavisnost", definisanje kvaliteta medjunarodnog prisustva na Kosovu, sadržaja prava i garancija srpskoj manjini – ceo taj kompleks je još uvek veoma otvoren i fluidan i Beograd može da iskoristi taj prostor i da utiče na mnogo toga, ako želi da deluje produktivno i da na toj osnovi razgovara. Ako, pak, želi da nastavi isključivo pričom o kontinuiranom suverenitetu, onda će verovatno doći do spoznaje da mu je uticaj zaista neznatan.

RSE: Da li je NATO spreman da interveniše u slucaju eventualnog ozbiljijeg izbijanja nasilja na Kosovu?

DOBBINS: Da, jeste. Ja ne očekujem tako nešto, jer ne vidim da bi bilo ko profitirao iz takve situacije, ali i NATO i UNMIK su spremni da upotrebe bilo koji nivo sile ako to bude neophodno da održe bezbednost na Kosovu.

RSE: Kako bi reagovala medjunarodna zajednica, ako bi neke snage u Srbiji pokušale da eventualni gubitak suvereniteta nad Kosovom, naplate Republikom Srpskom?

DOBBINS: Ekstremisti uvek mogu da prirede iznenadjenje, ali ne verujem da bi bilo koji odgovorni politički lider u Srbiji, uključujući i aktuelnu vladu, preduzeo takav korak. Siguran sam da bi medjunarodna zajednica preduzela sve neophodne mere da obezbedi da svaki takav pokušaj ne urodi plodom.

RSE: Neki mediji objavili su da bi James Dobbins mogao biti američki predstavnik (izaslanik) u predstojećim pregovorima o kosovskom statusu. Da li ima istine u takvim glasinama?

DOBBINS: Koliko je meni poznato – nema. Niko sa mnom o tome nije govorio.

RSE: Kako razumete akciju Evropske unije u odnosu na crnogorski referendum, insistiranje na evropskim standardima i kompromisu unutar vlasti i opozicije u Crnoj Gori?

DOBBINS: Mislim da bi svi želeli da vide rezultat crnogorskog referenduma, kakav god njegov rezultat bio, kao definitivan i legitiman – i u Crnoj Gori i van Crne Gore. Mislim da Srbija, susedne države i medjunarodna zejednica u celini nemaju ništa protiv toga da Crna Gora odredi svoju budućnost, ali žele da to učini tako da ne ostane nikakva sumnja ili kontroverza u vezi sa tim budućim rešenjem, u smislu neupitnosti i legitimnosti te odluke. To je razlog što se zahteva da principi održavanja referenduma budu jasni i - u najvećoj mogućoj meri - prihvaćeni od strane glavnih političkih stranaka.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG