Dostupni linkovi

logo-print

Postoji li međunacionalni problem u Vojvodini?


Posle perioda relativno dobrih odnosa među etničkim zajednicama u Vojvodini, narušenih tokom decenija ratova na Zapadnom Balkanu, neposredno posle poslednjih republičkih izbora decembra 2003. godine javljaju se novi nesporazumi

Saradnja: Žužana Serenčeš

Nerazumevanje je često bilo praćeno uvredljivim grafitima sa šovinističkim porukama, skrnavljenjem spomenika, pretnjama i sporenjima koja su često dovodila čak i do fizičkih obračuna.

Ove pojave proizvele su različita tumačenja u domaćoj političkoj javnosti, tako da je vojvođansko pitanje dobilo i internacionalnu dimenziju. Početkom godine u Vojvodinu stiže međunarodna posmatračka misija, a upravo ovih dana međunacionalni odnosi u pokrajini tema su zasedanja i Evropskog parlamenta.

*****

Uoči nove 2004. godine razbijanje prozora na hrvatskom domu u Somboru najavili su pravu spiralu incidenata na etničkoj osnovi u Vojvodini, po nekima brojniju nego za poslednjih sedam godina Miloševićeve vladavine. Skrnavljena su groblja, spomenici, upućivane pretenje, čak i smrću, osvanjivali nacionalistički grafiti, lomljeni prozori i lokali, beleženi fizički nasrtaji. Glavna meta isprva su bili Hrvati, potom Mađari. Po prvi put su napadani čak i Rusini i Slovaci. A za svega pet dana, u vreme martovskog nasilja na Kosovu, registrovano je čak 40 incidenata mahom prema Albancima, Bošnjacima, Romima i drugima. Zvanična informacija beleži za 2003. i 2004. godinu ukupno 178 događaja koji se mogu okarakterisati kao međunacionalni incidenti ili provokacije, od kojih su 82 uperena protiv Mađara.

Gotovo do polovine prošle godine, vlast u Srbiji praktično je ignorisala eskalaciju, a trla se tek na prve najave internacionalizacije pitanja učestalog nasilja, pokrenute od strane Mađarske. Premijer Koštunica tvrdi da incidenti nisu česta pojava. Uoči pokrajinskih i lokalnih izbora dolazi do nove eskalacije, a zbog toga se, čak, iseljava jedna subotička porodica. Internacionalizacija je u jesen uveliko u toku. Evropski parlament izražava zabrinutost. Reaguju i Savet Evrope i OEBS. A domaća vlast i manjinski političari međusobno razmenjuju optužbe.
Krajem januara ove godine stiže monitoring misija Evropskog parlamenta na čelu sa Doris Pak i ocenjuje da međuetnički incidenti u Vojvodini nemaju karakter organizovanih akcija, ali traži uvođenje mera za poboljšanje zaštite manjina i inteziviranje napora za sprečavanje diskriminacije.

Tenzije su spuštene i svi se slažu da je broj incidenata u značajnoj meri opao u odnosu na prethodnu godinu. Uoči leta, funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara tvrde da su izloženi hajci, a beleže se i različiti slučajevi novih incidenata. Krajem avgusta bačena je bomba pred kuću Jožefa Kase.

Mesec dana docnije Evropski parlament Rezolucijom izražava duboku zabrinutost zbog ponovljenih slučajeva kršenja ljudskih prava i nedostatka zakona i reda. Protekle sedmice, po tek započetim pregovorima, komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren upozorava da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ukoliko u Srbiji bude kršenje ljudskih i manjinskih prava, mogao biti suspendovan. U Evropskom parlamentu saslušani su naši državni i manjinski predstavnici. Domaćim vlastima je poručeno da moraju razrešiti probleme sa međuetničkim incidentima, uz najavu da će Brisel pratiti situaciju sa nesmanjenom pažnjom.

* * * * *

Da li zaista u Vojvodini postoji međunacionalni problem? Šta je njegova suština i koji su uzroci? Postoji li politizacija ovog pitanja? Koliko međunarodni monitoring može da razreši postojeće dileme i pomogne u sagledavanju realnog stanja? I konačno, koji je najefikasniji način da se sačuva međunacionalna komponenta u Vojvodini? To su pitanja na koja odgovaraju:

• Jožef Kasa, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara
• Velibor Radosinović, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije u vojvođanskom parlamentu
• Miroslav Samardžić, politkolog
• Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam

RSE: Da li postoji međunacionalni problem u Vojvodini?

KASA: Zavisi iz kojeg aspekta se ovo pitanje posmatra.

RSE: Generalno gledajući, ne bi se moglo reći da je u pitanju pogoršanje međunacionalnih odnosa u Vojvodini, kaže Kasa, ali napominje:

KASA: Ekscesne situacije, nasrtaji na nacionalne manjine itekako postoje, i to u raznim vidovima. Od fizičkih napada, verbalnih napada do raznih negativnih pojava u kojima se nacionalne manjine isključuju iz pora života.

RSE: Po mišljenju Velibora Radosinovića u Vojvodini ne postoji međunacionalni problem, ali postoji problem u partijskom, odnosno političkom smislu:

RADOSINOVIĆ: Neko pokušava da pokupi političke poene. Kad god njegova politička opcija krene naopako, onda se uvek otvara to stalno bolno pitanje. Kao posledicu toga imamo ovo što imamo. Mislim da je to samo napuhivanje, preterivanje oko svega toga. Moj savet je – dozvolite da institucije sistema odrade svoj deo posla i da više ne koristimo taj nacionalni ključ iz Brozovih vremena kada se po tom osnovu prebrojavalo ko je koga s ove ili s one strane, da li je neko bio šnaucer i napao dobermana ili obrnuto. Mislim da je to priča prošlih vremena koja, nažalost, može da napravi samo štetu a ne korist.

RSE: Tako o međunacionalnom problemu u Vojvodini govore predstavnici nekih od suprotstavljenih političkih opcija. Šta kažu analitičari. Autor studija „Položaj manjina u Vojvodini“ i „Zaštita nacionalnih manjina“ Miroslav Samardžić, koji u pojedinim krugovima važi za jednog od najboljih poznavalaca multietničke suštine Vojvodine, o tome kaže:

SAMARDŽIĆ: Ja mislim da u Vojvodini u ovom trenutku ne postoje neki ozbiljniji međunacionalni problemi. Od 2000. godine učinjeni su značajni napori da se popravi položaj manjina. Ono što je u Vojvodini problem i što generiše tekuće, izolovane, pojedinačne sukobe, to je ustvari teška ekonomska i socijalna kriza. U uslovima velike neimaštine, endemskog siromaštva i nezaposlenosti, raste patološko ponašanje svake vrste. Raste alkoholizam, narkomanija, sukobi u porodici, pa se tako dešavaju i sukobi među pojedincima različite etničke pripadnosti. Ali to nisu neke masovne pojave i ne postoji nikakvo sistematsko ugrožavanje pripadnika manjina.

RSE: Ovo pitanje Aleksandar Popov definiše kao tenzije u međunacionalnim odnosima koje, kako kaže, imaju različite izvore:

POPOV: Jedan od tih izvora očito leži u promeni etničke strukture stanovništva u Vojvodini nakon dolaska jednog broja izbeglica iz Hrvatske i iz Bosne. Nažalost, deo te poulacije ne shvata multietničko biće Vojvodine, tako da se ponekad može čuti: „Šta on priča mađarski tu na ulici, neka ide u svoju Mađarsku pa neka tamo priča“, ne znajući da je to njegova domovina, da on tu živi, da su tu živeli i negovi očevi i dedovi i tako dalje.

RSE: Drugi uzrok tenzija u međunacionalnim odnosima je opšta poplava nacionalizma koji traje već petnaestak godina i koja je inficirala veliki deo mladog sveta, nažalost i iz studentske populacije, kaže Aleksandar Popov:

POPOV: Dalji uzrok incidenata koji se dešavaju u Vojvodini je ovo beznađe i siromaštvo koje dovodi do ekscesnih pojava i do neadekvatnih ponašanja ljudi. Tako da Vojvodina koju ja pamtim iz svog detinjstva, nažalost više nije ona ista Vojvodina. Mi smo bili navikli od malih nogu na to bogatstvo Vojvodine, bogatstvo jezika, običaja i tako dalje.

RSE: U čemu naši sagovornici pronalaze uzroke ovog problema?

KASA: Ja mislim da su koreni duboki i rešenje ovih problema će biti dugotrajno. Pre svega, međunacionalni sukobi se javljaju iz vremena Miloševića kada se pojavila ideja o „Velikoj Srbiji“, kada je prestala nastava u školama na jeziku sredine, kada se prestalo sa učenjem omladine u školama toleranciji, pa do dolaska izbeglica na ove prostore sa njihovim frustracijama i potenciranjem sukoba u pojedinim mestima i regionima.

RADOSINOVIĆ: Bilo je incidenata i u većini slučajeva su institucije sistema blagovremeno reagovale. Negde nisu, i uvek postoji problem da se sapletemo tamo gde institucije sistema nisu reagovale. Tu imamo prostora za delovanje politike u onom ružnom smislu.

RSE: Radosinović napominje da su se ti incidenti događali i pre 50 i više godina:

RADOSINOVIĆ: Uvek postoji neko odmeravanje snaga, pogotovo u tim mešovitim sredinama. Shodno mladalačkom sazrevanju i odmeravanju snaga, uvek su postojale grupice „ovih“ spram grupica „onih“. Nekad se tome nije mnogo pridavalo značaja, osim kad je to politika htela da iskoristi u svoje političke svrhe. Ja ću vas podsetiti – a ja sam čovek srednjih godina – da sam u lektiri čitao knjigu „Dečaci Pavlove ulice“ od Molnara, gde je taj problem odrastanja i podela grupa i grupašenja u ranoj mladosti i osvajanje slobode i sveta od strane mladih ljudi prisutan.

RSE: Konstatujući da su slični problemi oduvek postojali, Radosinović kaže da to ne bi trebalo da ikog zabrinjava, pogotovo ako nadležne institucije rade svoj posao:

RADOSINOVIĆ: Zato se okrenimo tome, jačajmo državu, državne institucije i takvih problema neće nikad biti.

RSE: S druge strane, analitičar Miroslav Samardžić smatra da se ovdašnjoj vlasti može zameriti da je doprinela eskalaciji etničkih sukoba u Vojvodini jer nije adekvatno i blagovremeno reagovala na njihovu pojavu već u samom začetku.

SAMARDŽIĆ: Mislim da su svi nadležni državni organi, pogotovo prošle godine, kad su ti incidenti najviše eskalirali, morali da brže i adekvatnije reaguju, počevši od MUP-a, preko tužilaštva i sudova. Jer, da su na vreme preduzimane te mere i izricane adekvatne kazne za izazivače ovakvih pojava, mislim da bi one brže opale i da bi se brže suzbile.

RSE: To je jedan od uzroka. Dok drugi leži u činjenici što pojedini partijski lideri manjinskih etničkih zajednica pokušavaju da dignu svoj rejting prenaglašavanjem postojećih problema:

SAMARDŽIĆ: Treći uzrok je u tome što i u Mađarskoj u političkim strukturama postoji potreba da se ovo pitanje instrumentalizuje u svrhu unutrašnjopolitičkih potreba. Na kraju krajeva i tamo se očekuju parlamentarni izbori sledeće godine, tako da je i to jedan od razloga zašto se ovo pitanje podgrevalo. Na domaćoj sceni smo prošle i pretprošle godine imali delovanje organizacije „64 županije“ koja je izazivala manjinski nacionalizam, i to je automatski odmah nailazilo na reakciju kod većinskog stanovništva. Tako da postoji gomila uzroka koji su doveli do ovakvog nemilog stanja u Vojvodini i do toga da se sad o njoj raspravlja u Strasburu.

RSE: Ova konstatacija Miroslava Samardžića, koja je zastupljena i u tvrdnjama predstavnika mnogih političkih partija u Srbiji, otvara i pitanje – da li i u kojoj meri postoji politizacija pitanja međunacionalnih odnosa u Vojvodini:

RADOSINOVIĆ: Politizacija je više nego očigledna. Dolazi jasno i decidno od strane Jožefa Kase. Moram vas podsetiti da njegovo prezime asocira na blagajnu u srpskom rečniku. Kad god neko takne nekakvu blagajnu, onda se uvek refleksno odreaguje na način na kakav je dotični gospodin odreagovao. Čim mu pada rejting, on na ovaj proveren način pokušava da pribavi pozornost od strane medija i institucija. U ovom slučaju ima prohodnost prema Evropskom parlamentu. Mislim da je to što on radi medveđa usluga i da to uopšte nije dobro. Mislim da je to krajnja politizacija sa uglavnom lošim odgovorom koji će to moći da napravi bar na ovom našem terenu.

RSE: Kako na ovakve optužbe odgovara lider Saveza vojvođanskih Mađara:

KASA: Politizacija problema postoji čim se to iznosi pred javnost. Ako bih ja lično ili SVM ćutao o tome problemu, onda ne bi postojala politizacija problema, nego bi to trebalo rešiti bez politike, sredstvima države, preko državnih institucija. I onda ni ja lično, ni moja partija ne bi imali razloga da kažemo da se tim pitanjem niko ne bavi, odnosno da se te pojave ne sprečavaju.

RSE: Kasa kaže da je osnovna poanta u nečinjenju države, odnosno u neadekvatnom ponašanju državnih organa prema ovim problemima. A kada su u pitanju tvrdnje da politizuje međunacionalne incidente, Kasa kaže:

KASA: To su zlonamerna tvrđenja. Mene, na kraju krajeva, ne interesuje moj rejting, nego me interesuje rešenje ovog problema. Inače kad pogledamo ova ispitivanja javnog mnenja, moj rejting uopšte nije u pitanju. Isto kao što nije u pitanju skretanje pažnje sa problema policijskih istraga ili sudskih procesa koji se vode protiv mene. Tako da to uopšte nije tema, nego se time želi otupiti oštrica ovog problema, umesto da se svi ti koji daju takve izjave pozabave suštinom problema i otklanjanjem uzroka ovih pojava.

RSE: I analitičari Miroslav Samardžić i Aleksandar Popov se slažu da postoji politizacija ovog pitanja. Međutim, nemaju baš iste poglede na njihovu suštinu:

SAMARDŽIĆ: Ovo pitanje se politizuje sa različitih strana. Najpre, elita vojvođanskih Mađara nastoji da pokaže situaciju mnogo gorom nego što stvarno jeste, kako bi na taj način kompenzirala svoj pad uticaja u mađarskom biračkom telu. Savez vojvođanskih Mađara je na poslednjim lokalnim izborima izgubio nekoliko opština. Drugi problem je što je protiv nekih lidera SVM-a pokrenut krivični postupak. Čini mi se protiv Kase i protiv Bunjika. Oni na ovaj način žele da spreče da se taj krivični postupak vodi dalje. Politizaciju tog problema vrše politički krugovi iz Mađarske. To nije prvi put. Uoči prošlih izbora, 2002. godine, Orbanova vlada progurala je kroz parlament tzv. Statusni zakon koji je potom bio povučen zbog izrazito negativnih reakcija evropskih institucija. Izgleda da politizaciji podleže i sam Evropski parlament.

POPOV: S druge strane, mislim da su i naše političke strukture mogle, umesto minusa, da uberu jedan pozitivan poen u ovim našim naporima na putu ka Evropi. Da su adekvatnije odreagovali nakon posete ove delegacije Evropskog parlamenta na čelu sa Doris Pak u januaru ove godine, mogli su izvući izvanredan poen, jer je činjenica da su etnički sukobi u Vojvodini u opadanju. Ali pošto oni nisu izlazili periodično sa izveštajem, ni prema domaćoj, ni prema stranoj javnosti, o tome kakvo je stanje međuetničkih odnosa u Vojvodini, da li ima sukoba, koliko od toga je stvarno na etničkoj osnovi, a koliko su to slučajevi pijanih mladića i tako dalje i šta je preduzeto prema počiniocima, mislim da bi to bio naš pozitivan poen i danas se u Strasburu o tome ne bi raspravljalo.

RSE: Pitanje međunacionalnih odnosa u Vojvodini u dobroj meri je već ušlo u delokrug Evropskog parlamenta, ali i ovde se, s obzirom na neka prethodna iskustva, javlja sumnja da učinak međunarodnog faktora može da bude delotvoran i prihvatljiv za sve strane. Koliko međunarodni monitoring može da razreši postojeće dileme i pomogne u sagledavanju realnog stanja?

KASA: Mislim da monitoring može da pomogne, ali ne može da reši problem. Bez aktivne politike države i Vlade Srbije nema rešenja ovog problema.

RADOSINOVIĆ: S obzirom da takvih problema nema, mislim da bi monitoring takođe napravio jednu medveđu uslugu. Povlačim paralelu sa nečim što se događa u drugoj, južnoj srpskoj pokrajini, gde monitoring EU – znamo šta se dešava na Kosovu i Metohiji – predstavlja ljagu i sramotu Evrope, a to je da imamo aparthejd u najgorem obliku te reči na Kosovu i Metohiji i da nikakva rezolucija od strane Evropskog parlamenta nije proizašla, niti je taj monitoring bio valjan i uspešan za taj narod koji nije albanski i koji dole živi. Tako da smatram da je, u svakom slučaju, ovo što se nudi kao rešenje zaista loše, loša usluga i da dolazi i u loše vreme i na loš način.

RSE: Na istu temu govore i analitičari Miroslav Samardžić i Aleksandar Popov:

SAMARDŽIĆ: Od monitoringa bilo koje vrste ne može biti nikakva šteta. Dakle, naša vlada treba da sa dobrodošlicom dočekuje sve te strane monitoring misije, iz prostog razloga što će oni vidjeti kakvo je stanje u Vojvodini i neće moći da falsifikuju činjenice. Podvlačim da je ovo što je do sada govoreno uglavnom rađeno u odsustvu temeljnih analiza, već na osnovu čisto političkih kvalifikacija.

POPOV: Bolje bi bilo da je nakon onoga što se izdešavalo i nakon posete Doris Pak krenuo jedan drugi red poteza. Tad je napravljen dogovor između naše i mađarske vlade. Napravljena je neka međuparlamentarna komisija ili kako se to već zove, koja je trebala da nadgleda međuetničke odnose. Mislim da je trebalo u Vojvodini više raditi u tim etnički mešovitim sredinama da se poboljša ta slika – više zajedničkih aktivnosti, tu je polje rada i za nevladine organizacije, i onda mislim da bi stvari krenule nabolje. Ovako, kad se to pitanje stalno drži podgrejanim, onda mislim da to, čak, donekle i doprinosi da jačaju međunacionalne tenzije, da većinsko stanovništvo kaže – šta sad oni ponovo tu traže, doveli su nas opet pred sup srama u međunarodnoj zajednici.

RSE: S druge strane, kaže Popov, kod pripadnika manjina jača strah od revanšizma, tako da se umesto ka smirivanju, situacija vodi:

POPOV: U nešto što nije dobro. A posebno mislim da je opasna teza koju čujemo od mađarskih zvaničnika. Na primer jedan član delegacije Evropskog parlamenta koju je predvodila Doris Pak je rekao, a to je kasnije ponovio predsednik Mađarske kad je Boris Tadić tamo bio u poseti: „Mi bi bili zadovoljni ako bi Mađari u Vojvodini dobili ono što Srbija traži za Srbe na Kosovu“. E sad, mislim da je ta teza, i što se tiče Srba na Kosovu, a i ovde, prilično problematična, zato što je reč, zapravo, o teritorijalnoj autonomiji koja bi u Vojvodini dovela do velikih problema. Možda bi to za neke ljude u našoj vlasti bilo prihvatljivo, onda bi se dogovarali sa manjinskim liderima, ali bi u celini svi izgubili. Međutim, imamo primer iz Krajine šta se dešava kada se pokuša zaokružiti na etničkoj osnovi neka teritorija. Onda počinje priča – šta sad ovi Srbi traže ovde gde je naša teritorijalna autonomija ili – šta Mađari rade ovde kad imaju gore autonomiju, tako da su to dosta opasne igre za Vojvodinu i ja se bojim, ako to dalje nastavi, da će posljedice biti još gore.

RSE: Dodatne nesuglasice u političkom životu Srbije donela je i nedavna Rezolucija Evropskog parlamenta kojim se traži uspostavljanje autonomije koju je Vojvodina imala pre početka devedesetih. Jer, kako kaže Velibor Radosinović iz DSS-a:

RADOSINOVIĆ: Rezolucija predstavlja nešto što mislim da nema uporišta ni u samoj EU.

RSE: S druge strane Jožef Kasa kaže da je ovo pitanje aktuelno, sa manjim ili većim intenzitetom, od samog ukidanja autonomije, ali njime se niko ne bavi na pravi način i ne pridaje mu adekvatan značaj:

KASA: Čak štaviše, od određenih političkih struja ili državnika imam negativan pristup prema ovom problemu i prisutna je tendencija centralizacije države – sva vlast da bude u Beogradu, da se odlučuje i o najmanjoj sitnici, nema autonomije kako Vojvodine tako određenih regiona ili naselja, gradova, opština. Tako da je problem centralizacije osnovno pitanje u Srbiji. Ja mislim da se ovim pitanjem treba ubrzo da pozabave političari i rukovodioci ove zemlje i da povrate autonomiju pokrajini sa svim ingerencijama, osim da bude država u državi.

RADOSINOVIĆ: To je rešenje nečega što se smatra prošlim vremenima. Onda bi to bila formula koja se zove vremeplov. Onda bi ljudi mogli da vrate sebe u godine zlatnih doba – od bel epoka, ludih dvadesetih pa naovamo. Da je to moguće, možda bih i ja bio pristalica svega toga.

RSE: Radosinović kaže da je pomenuta rezolucija retrogradan i loš potez koji se meša u suverenost jedne države. U ovom slučaju Srbije u okviru zajednice Srbije i Crne Gore:

RADOSINOVIĆ: Da je sistem bio dobar ne bi se raspao. Vi sad pokušavate na neki način da vratite točak istorije, što je niti moguće, niti politički pismeno u krajnjoj liniji te reči, niti politički valjano, niti ono u sebi sadrži neke dobre namere.

RSE: Šta o Rezoluciji Evropskog parlamenta kažu analitičari:

SAMARDŽIĆ: Ostvarivanje manjinskih prava je jedan proces i potrebno je da prođe vreme kako bi se zakonske norme u praksi u potpunosti primenile. Kolektivna prava manjina se ostvaruju prema materijalnim mogućnostima države. Rezolucija Evropskog parlamenta je nanela štetu etničkim odnosima u Vojvodini time što je dala argumente u ruke srpskoj nacionalnoj desnici. Sada radikali mogu da kažu – koliko god prava davali manjinama, to će biti malo, oni će nas uvek optuživati da nešto ne radimo dobro. Zanimljivo je da Evropski parlament reaguje povodom situacije u Vojvodini koja je neuporedivo bolja nego stanje u nekim zemljama EU, recimo Grčkoj.

POPOV: S jedne strane, ovde je to bilo tumačeno kao mešanje u naše unutrašnjopolitičke stvari, što se može na neki način tako tumačiti, ali se može tumačiti i kao jedna dobronamerna preporuka jednog visokog evropskog tela.

RSE: Činjenica je, kaže Aleksandar Popov, da bi suštinska autonomija Vojvodine poboljšala situaciju, ili je isto tako činjenica da neke strukture u Beogradu ne razumeju problem Vojvodine, zbog čega je i došlo do neadekvatnog reagovanja državnih organa.

POPOV: I zato nisu ni smatrali za potrebno da sami nastave pojačan monitoring stanja u Vojvodini nakon posete delegacije koju je predvodila Doris Pak. Dakle, sigurno je da kada bi pokrajinski organi imali veća ovlašćenja i kad bi imali nadležnosti u nekim od tih oblasti, da bi sigurno bilo blagovremenije reagovanje i da bi se poboljšavali međuetnički odnosi. Tu postoji, ipak, neka direktna veza.

RSE: Konačno, koji je najefikasniji način da se sačuva međunacionalna komponenta u Vojvodini:

KASA: Rešenje ovog problema, kako je u primeni zakonskih propisa, kako je u sprečavanju ovih pojava od strane policije i pravosudnih organa, isto tako je dugoročno rešenje ovog problema u vaspitanju mlade generacije, počevši od – malo preterujem – ali skoro od obdaništa pa do srednje škole ili do fakulteta. Ako bi to radili aktivno, sa aktivnim prisustvom stručnjaka, pedagoga, psihologa, dakle široki spektar stručnjaka da se bavi tom omladinom, tvrdim da ovi problemi ne bi bili ni izbliza tako grubi, ni masovni kao što se javlja unazad dve-tri godine.

RADOSINOVIĆ: Međunacionalna komponenta je uglavnom očuvana Moramo biti pošteni i priznati da nije bilo većinskog naroda, u ovom slučaju srpskog naroda, u toj pokrajini, ili njegove tolerancije, nijedna od etničkih grupa se ne bi razvila u meri u kojoj se razvila do sada i sačuvala svoj politički, nacionalni, jezički i svaki drugi identitet. Nije to skup manjina koji je sam sebi izborio ta prava, nego, ponavljam, to je tolerancija i širokogrudost većinskog naroda, u ovom slučaju srpskog. Da bi se i dalje očuvalo to što mi i dalje negujemo i za šta se pedantno borimo i trudimo se da to tako ostane i da se to tako razvije, neophodno je u svakom slučaju kao rešenje ponuditi ništa drugo nego opšte za sve, a to je vladavina prava, vladavina institucija, da institucije sistema i države budu jake, efikasne. Prema tome, takvih problema ne bi ni u buduće trebalo očekivati.

SAMARDŽIĆ: Najbolji način da se preduprede budući sukobi jeste da se poboljšava privredno i socijalno stanje u zemlji. Ako se u jednoj etnički mešovitoj zajednici siromaštvo povećava, povećavaće se i rizik etničkih sukoba. Dakle, uspešna transformacija Srbije prema prosperitetnoj privredi, stvoriće preduslove da se umanji rizik etničkih konflikata. Podvlačim da vojvođanske manjine žive u najbogatijem delu Srbije. To je takođe jedan od pokazatelja koji treba uzimati u obzir kada se ocenjuje položaj manjine u nekoj zemlji.

POPOV: Jedini mogući način je da se konačno svi uozbiljimo, i naša vlast i lideri nacionalnih stranaka i naši susedi, jer činjenica je, ako se Vojvodina ozbiljnije destabilizuje, onda neće biti destabilizovana samo ona i samo Srbija, nego će biti destabilizovan širi region. I drugo, mora se daleko ozbiljnije raditi. Prvo sanirati situaciju, preduzeti oštre mere prema počiniocima međunacionalnih incidenata. Onda, vlast i nevladine organizacije moraju mnogo više da rade u mešovitim etničkim sredinama kako bi došlo do većeg prožimanja i kulture i većeg druženja ljudi i tako dalje.
XS
SM
MD
LG