RSE: Sada ste samo član Demokratske stranke?
MIĆUNOVIĆ: Ja sam član stranke, predsednik Političkog saveta i član Predsedništva.
RSE: Kako smo došli do toga da Dragoljub Mićunović, u jednoj stranci za koju mnogi kažu da je deficitarna mudrim ljudima, bude skrajnut, čovek za koga mnogi smatraju da je još uvek preko potreban sa svojim znanjem i mudrošću ovoj Srbiji na svaki način?
MIĆUNOVIĆ: Nisam skrajnut. Po prirodi posla nešto u toj stranci treba da se uredi, da ovo što nekoliko ljudi i ja radimo u Političkom savetu postane delotvornije u stranci, da se to malo više vidi i da ne bude medijske blokade. Ako ne napravite neku veliku aferu, nemate šansu u medijima. Sada su u modi afere, a meni nešto nisu išle, pa je sasvim prirodno da nemam neke velike šanse.
RSE: Od koga zavisi medijska blokada?
MIĆUNOVIĆ: Ako se dogodi nekakva afera, ili skandal, mediji okrenu telefon i pitaju mnoge šta imaju da kažu na izjavu određenog. Odgovoran čovek ne želi na to da odgovara jer ne zna tačno šta je taj rekao. Šta vas se i tiču neke afere u kojima ne učestvujete i o kojima ne znate istinu i pozadinu. Novine hoće da popune svoje listove. Podmeću vam mikrofone i traže odgovore. Elektronski mediji hoće da skandalizuju publiku i u tome uspevaju. Mislim da to nikada nije bilo na nižem nivou, mada se uvek prevarim kada kažem da niže ne može. Sada se u nekoliko tih emisija, koje su dueli, pojavljuju nekakve ličnosti koje dovode druge ličnosti, od seksa do politike. Obično naprave neki ring i dovedu po trojicu predstavnika nekih stranaka koji se takmiče ko će jače da pljune. Da nije tako glupo, verovao bih da tu postoji vrlo ozbiljna organizacija koja želi po svaku cenu da iskompromituje politiku toliko da nikome više ne bude stalo do nje, već samo do para.
RSE: To je još jedna u nizu teorija zavere. Osim što vam je muka od medija, od čega vam je još muka i kako bi ste ukratko opisali stanje u Srbiji?
MIĆUNOVIĆ: Ne bih hteo da se shvati da imam previše kritičan ili pesimističan stav. Godinama sam prodavao optimizam i uveravao da možemo da napredujemo. Mislim da u Srbiji postoji veliki raskorak. S jedne strane čujemo po neki veliki kompliment neke međunarodne organizacije koja rešava svoj problem i onda mi kažemo kako je stanje odlično jer nas hvale, a potpuno nas ne interesuje činjenica da nam je pala proizvodnja, da imamo ogromnu bedu. Možda i možemo da kažemo da smo napredovali jer je izvezeno toliko čelika, što je dobro. Pogledajte u kakvom stanju se nalaze sve institucije. Ljudi u očajanju ne znaju šta će sa sobom. Problem je što imamo vrlo lažnu sliku o sebi i društvu. U nekim bitnim stvarima nismo uspeli, nemamo neke institucije na određenom nivou. One su kompromitovane i ismejane. Pogledajte na šta liči Savezni Parlamenti, državna zajednica ili vojska. Sve je dovedeno do karikature, a da ne govorim o tome koliko je u javnim službama, od sudstva do zdravstva, korupcija uzela maha i neki elementi koji nemaju veze sa unapređenjem. Nekoliko ljudi, ili grupe ljudi, koji kao Don Kihoti pokušavaju da poprave te institucije, ne uspevaju u tome. Ne uspevaju zbog još jedne stvari – načina na koji je napravljena vlada, a koji je skandalozan. Napravljena je jedna manjinska vlada koja kao takva mora biti ucenjena. Ona samu sebe postavlja na tapet nekoga ko može uvek da bude ucenjen. Za ucenjivača izabrali su stranku starog režima koja je najodgovornija za ono što se dešavalo i koja je upropastila mnoge institucije. Traži se njihov povratak u taj režim, i to ne samo institucionalni, nego i personalni. To je sve feudalizovano. Jedna stranka, koja ima tri posto, drži sve javne finansije u zemlji. Druga stranka kaže da su svi resori sile njeni. U takvom stanju nema šansi neka druga strana da kontroliše policiju.
RSE: Demokratska stranka vodi računa o marketingu. Iako nisu ucenjeni, ne bave se mnogo suštinskom politikom.
MIĆUNOVIĆ: Da je marketing pod našom strankom onda bi sve drugačije izgledao. Marketing je malo prenaglašen i to samo iz razloga što Demokratska stranka ima predsednika države koji ima određene funkcije. Tu marketing igra neku određenu ulogu. Mislim da na drugoj strani, politička stranka kao organizacija, treba da poradi na svome marketingu i na tome šta ima da saopšti građanima i na koji način. Ona je izgradila ozbiljnu strategiju promena. Marketing je nešto što bi trebalo drukčije da se afirmiše u Demokratskoj stranci i nadam se da će se to dogoditi.
Samir iz Danske: ''Zašto Mirjana Marković prije nije bila uhapšeni u vezi sa ubistvom Čuruvije?''
MIĆUNOVIĆ: Ne može niko biti uhapšen bez dokaza. Oko toga ko je učestvovao u ubistvu Čuruvije ima još mnogo misterije. Kolika je odgovornost Mirjane Marković, mora da pokaže sud, ali budući da ona nije bila nikakav službenik Državne bezbednosti, nije mogla direktno izdavati neka određena naređenja. Iznenada je napustila zemlju sa tuđim pasošem.
RSE: ''Sudsko veće okružnog suda u Beogradu je donelo odluku da za Mirjanom Marković ponovo bude raspisana poternica jer se nije pojavila na suđenju za nezakonitu dodelu stanova, koje je počelo pred tim sudom. Sudsko veće je takođe donelo odluku da krivično Van-raspravno veće odluči o predlogu advokata Mirjane Marković o ukidanju rešenja o pritvoru i stavljanju poternice van snage.'' (Danas). Mirjana Marković se već dugo nalazi izvan zemlje, otišla je pre ubistva Đinđića. Skidanje Interpolove poternice za Mirjanom Marković je zavisilo od obećanja njenoga advokata da će se pojaviti pred sudom, što je izostalo, pa je ponovo vraćena na Interpolovu poternicu. To sve je jedna strana te priče. Druga strana je reagovanje Demokratske stranke na čitav ovaj slučaj, koje je za mene pomalo neočekivano i neuobičajeno. Dok je ova priča bila najaktuelnija, DS se nije oglašavala. Ovih dana, kada se vratila na poternicu, počinje velika kampanja u kojoj DS zahteva preispitivanje odgovornosti ministra Stojkovića. Da li je to deo marketinga i dnevno političke igre Demokratske stranke?
MIĆUNOVIĆ: Bilo je reakcija povodom povlačenja optužnice oko Marka Miloševića i u Parlamentu se oglašavala Demokratska stranka. Kampanju oko Mirjane Marković počela je Demokratska stranka pre nekoliko dana.
RSE: Kada je bilo jasno da će biti vraćena na Interpolovu poternicu.
MIĆUNOVIĆ: Nije bilo jasno. Ova kampanja traje već nedelju dana u celoj Srbiji kao jedan izazov i Tužilaštvu i samoj Mirjani Marković. Mislim da bi tek sada trebala Demokratska stranka da pokrene pravo pitanje kako je došlo do toga i koje su igre bile oko toga da se sa Mirjane Marković skine optužnica. Cela priča je malo složenija i trebala je malo da omekša Miloševića koji se žalio na usamljenost, da bi ona mogla da ode u Hag. U Hag nije mogla zbog Interpolove poternice. Našao se zajednički jezik da vlada napravi gest prema Socijalističkoj partiji jer im Milošević zamera što ne brane njega i porodicu. Iza toga ima dosta sumnjive trgovine. Demokratska stranka želi da se to istera na čistinu. Ko brani pravdu u ovoj državi? Da li je ministar pravde zbilja privržen pravdi, ili ne? Slažem se da ima i ozbiljnijih stvari u zemlji i da će DS ozbiljnija pitanja pokrenuti na pravi način.
Petrović iz Beograda: ''Narod je političarima pomogao da se ona vlast skine. Razlog je bio taj što nismo mogli više da slušamo i trpimo ono što je bilo. Čini mi se da su ljudi ponovo shvatili da ova vlast ima profitera i da ima više nepoštenja nego što je bilo. Dinkić je bio na Studiu B i čitav sat je čitao u kontakt emisiji. Nije pustio da čuje šta mu narod ima da kaže. Mi trpimo. Smatrali smo da više neće biti prepucavanja, ubijanja, pljačke i prevare. Svako ima pravo na mišljenje, ali nisu svi obrazovani da razumeju šta se dešava. Mislim da je Dinkić veliki glumac. On je tako i Demokratsku stranku skinuo sa vlasti. Mnogo zna. Da li je moguća tolika korupcija i sada kao nekada?''
MIĆUNOVIĆ: O vladi mogu reći sve najgore i to sa puno razloga: zbog njenih postupaka, načina na koji je napravljena i kako funkcioniše. Primer sa aferom Dinkić - Davinić je klasičan primer. Vlada ima koaliciju. U toj koaliciji oni su podelili određene vlasti. Stranka G17 Plus ima svoje funkcionere. Onda jedan funkcioner te stranke optuži drugog funkcionera stranke za pljačku stoleća, za najužasniju stvar. To radi jedna stranka, jedan ministar protiv drugog. Postavlja se pitanje - kakva je to stranka koja unutar sebe pravi dramu? Umesto da preispitamo G17, oni žele da uključe u to celu javnost i da svi počnemo da navijamo. To je posao u kojem se vlada trebala da oglasi, ali predsednik vlade ćuti. To ga se ne tiče jer je to, kao, druga stranka.
RSE: Zato se predsednik Srbije, kojeg to ne bi trebalo da se tiče na taj način, oglasio i stavio na stranu gospodina Dinkića.
MIĆUNOVIĆ: Mislim da je njegov stav da se to treba ispitati, da i jedan i drugi moraju podneti izveštaj. Sumnjivo je što se ne sastaje Parlament, koji je izabrao Davinića. Čim je izbila afera mogao je sutradan da se sastane Parlament, koji kontroliše vojsku, ali je to sve gurnuto u stranu. Nema saziva Skupštine koja sada treba da se izjasni. On je, kao, najavio ostavku, ali ostavka nije stigla u Parlament. Ne znamo šta se događa dok ide puna kampanja preko medija. Ispašće da je Dinkić spasilac nacije. Poslednji sam koji bi ostavio vojsku bez kontrole, ali želim da znam šta je istina. Sada je najveća medijska zvezda Mile Dragić. U društvu se stvara jedna lažna slika da se moraju svi građani baviti njihovim problemima, a danas su objavili da imamo dva milijardera. To je šokantno. Oni će reći da sam protiv privatne inicijative, a to nije istina. Da bi neko stekao milijardu i 400 miliona, mora da pronađe penicilin, kompjuter ili napravi neko čudo. Gde su ti rezultati, proizvodi ili poslovi na našem tržištu? Imamo samo kupovinu i kako je ko uspio finansijski bolje da se snađe. Kako se prema tome ophodi Ministarstvo finansija? Mi smo, kao građani, pa i Parlament, lišeni mogućnosti da se o tome izjasnimo. Ja sam član Skupštine, ali nemam šanse da se izjasnim jer se ona ne sastaje. Imamo blokadu koju je napravila vlada, koja možda ima 15 posto podrške stanovništva. Oni misle da mogu da nas terorišu, da nas prave budalama i da se rasipa ogromno bogatstvo u nedogled. Mislim da to ne može tako u nedogled i verujem da će sve opozicione stranke to da reše. Ne možemo ostati po strani i biti taoci jedne situacije. Međunarodna zajednica treba da udobrovolji vladu da bi se bolje razgovaralo o Kosovu. Status Kosova će se rešiti na način koji je u interesu međunarodne zajednice jer su oni uzeli stvar u svoje ruke. Žele da uključe vladu Srbije da se to što lakše sprovode. Isto je stanje i sa MMF-om, koji hoće da osigura svoje kredite i diktira određenu politiku. Terete pola zemlje na prosjački štap, ali se to nas ne tiče. Imamo vladu koja hoće da traje jer u suprotnom eto nama velikih problema. Oduzeće nam teritoriju, a vlada je naš spas. Nije ova vlada spas. Ova vlast je propast ovoga naroda svakim danom kojim traje.
RSE: Problem je što ni opozicija nije alternativa, bar ne pokazuje da jeste. Izgleda da je slučaj Mile Dragić zakukuljen i da je suviše velikih igrača u igri. Nije jasno šta se tu dešava. Predsednik državne zajednice, Marović, je odbacio Dinkićeve tvrdnje, koji je reagovao vrlo uvređeno i ironično rekao da je kao predsednik državne zajednice on odgovoran za sve. Marović kaže da ne krive nikoga, neka ne sude nikome, osim njemu. Miodrag Vuković je imao jednu ciničnu izjavu kada je počela ova afera. Čestitao je Mlađanu Dinkiću na potezu koji će ubrzati rasturanje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Da li iza ove cele afere može da stoji i takva vrsta zamešateljstva?
MIĆUNOVIĆ: U programu G17 Plus je odvajanje Srbije i Crne Gore što pre. Imali su taj projekt, koji su kasnije malo ublažili igrajući određenu ulogu. Ne kažem da ovaj potez sam po sebi ruši državnu zajednicu, ali je ugrožava.
RSE: Ali Crnogorci su taj potez Dinkića kritikovali.
MIĆUNOVIĆ: Oni ga kritikuju jer se ne zna koliki je njihov udeo u poslovima vojske. Vojska pripada državnoj zajednici. Kada se jednostrano o tome odluči, oni se osećaju kao povređeni, a da li iza toga postoje neki određeni aranžmani, to je druga stvar. To sve bi trebala da pokaže istraga. Ovako smo žrtve jedne velike kampanje koja se odjedanput provalila. Kažu da je u pitanju šteta od 80 do 100 miliona eura, a da je to uradio ministar, član njihove stranke. Kome se obraća gospodin Dinkić? Oni kažu da će ga povući. On neće. Onda kažu neka ostane dok ne izaberemo drugoga. Mi ne možemo ni izabrati drugoga. Treba se sastati Skupština i treba da glasa delegacija iz Srbije i iz Crne Gore za to da bi se on skinuo. Teorijski, on može da ostane. Kao društvo smo u situaciji da kažemo da nam je potpredsednik G17 Plus rekao da je reč o šteti od 100 milona eura, o velikoj pljački, o najvećem mogućem privrednom skandalu, a aktuelni vojni ministar nam kaže da on izmišlja. Nama su neophodne vrlo brze odluke koje možemo da donesemo.
RSE: Sukob između DS i G17 postoji i mnogi analitičari smatraju da je to sukob na dnevno političkom nivou, u smislu narcizma malih razlika, zaradi toga što vam je biračko telo isto. Da li mislite da je pored svega ipak veoma štetan takav sukob među strankama koje se suštinski, bar ideološki, ne bi trebale toliko da razlikuju? Koliko je on štetan u ovakvoj Srbiji u kojoj je teško okupiti neko demokratsko jezgro?
MIĆUNOVIĆ: Ako idete sa stanovište šta je bio interes demokratske Srbije, onda je najštetnija stvar bila odluka da se formira G17. To je bilo razbijanje demokratskog bloka. Ljudi koji nisu bili u politici su iskoristili to što su ušli u vlast. Jedan od funkcionera Demokratske stranke ode i napravi svoju stranku, pošto su u toku jedne kampanje uspeli da stvore infrastrukturu. Time su pocepali demokratsko tkivo, a posle toga su krenuli sa jednom strahovitom kampanjom zbog afera koje su smešne i sitne u odnosu na ovo što uradi ministar odbrane, po njihovom sopstvenom tvrđenju. Oni su tako besumučnom kampanjom, uz punu podršku Radikala u Parlamentu, oborili vladu DOS-a. Vrlo brzo se ta demagogija osvetila glasovima od dva posto. Kada je trebala da se pravi vlada, predlagao sam da napravimo vladu sa četiri stranke jer bi smo imali većinu od 27 poslanika, umesto toga da se pravi manjinska vlada sa Socijalistima. Oni su prvo rekli da nipošto neće ući u vladu ako u nju ne uđe Demokratska stranka. Prevarili su nas. Imamo stenografske beleške sa tog razgovora. To se plaća. Birači posmatraju cene, vide šta se događa i tako reaguju. DS nije učinila ništa nažao G17, niti smo vodili kampanju protiv njih. To što se oni raspadaju je rezultat neprincipijelnosti sa kojom su krenuli.
''Vest koja nas je stigla je hapšenje sudije Vrhovnog suda i zamenika specijalnog tužioca, Milana Radovanovića. To je za mene prilično senzacionalno. On je pisao optužnicu za krivično delo ubistva premijera Đinđića. Krajnje je neobično i šokantno da je sada taj čovek uhapšen za odavanje državne tajne. Veoma je malo informacija stiglo do nas. Čudno je da gospodin Dinkić o tome sve zna i da na jedan vrlo vešt način saopštava informacije o tim hapšenjima, pa onda zaintrigira javnost rečima da ne bi govorio o tome, ali da ima sve dokaze. Neobično mi je da je on uhapšen. Sticajem okolnosti sam čula da je on izuzetan pravnik. On je već dugo na mestu zamenika specijalnog tužioca i vodio je celi proces vezan za ubistvo premijera, do sada. Po meni je sada vrlo problematično kako će dalje da se odvija to suđenje jer tu ima zaista mnogo zagonetnih stvari. Vrata na zgradi vlade su okrečena i popravljena, a trebala su da budu predmet ponovnog veštaćenja. To bih povezala sa slučajem Mirjane Markoviće koju svi u medijima zovu Mira Marković, tepaju joj, a to je neprofesionalno. Mesto dosadašnjeg govora mržnje, u politiku se sada uvodi govor ulice. Prvo je podignuta velika frka i Demokratska stranka je pokrenula inicijativu za smenu ministra Stojkovića. Nije se znalo da se gospođa Marković neće pojaviti na suđenju. Frapantno je da sud na časnu reč advokata, da će se ona pojaviti na sudu, na to pristane i da se na osnovu toga skine njeno ime sa Interpolove poternice. Mislim da je to sve povezano i da je ona umešana u teška krivična dela. Za mene je vrlo indikativno da je nekoliko dana pre ubistva Đinđića ona otišla. Nemojte mi reći da je ona obožavala Đinđića, reforme i to što je predao njenog muža Hagu.''
RSE: MUP Srbije je potvrdio hapšenje sudije Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića i zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal, Milana Radovanovića, kao još tri osobe osumnjičene za davanje mita.
MIĆUNOVIĆ: Dok čovek ne zna detalje, ne može ništa da kaže. Sumnjivo mi je pozivanje na službenu tajnu jer to sa tajnom je uvek najveća misterija. Birokratija što god želi da se ne zna, to proglasi tajnom i ljude hapsi pod izgovorom da su odali neku veliku tajnu. Ne znam o čemu se radi. To da je neko odao službenu tajnu pa je uhapšen, a radio je na tako osjetljivom mestu, koji je direktno učestvovao u pravljenju optužnice i doprineo tome da se suđenje odvija, mi je vrlo sumnjivo. Kod nas takva hapšenja postoje i sprovode se vrlo lako. Puna su im usta kritike Sablje, nečega što se dešavalo u vanrednom stanju, a sada, u mirnim uslovima, olako hapse. Da li je to preventivno plašenje ljudi, ili tu ima ličnih osveta, teško je reći. Dok na čelu našeg pravosuđa i pravde stoji čovek kome je pravda strana, čovek koji je nanosio nepravde ljudima i nikada se za to nije izvinuo, ne iznanuđeje me ništa što se dešava u pravosuđu.
RSE: Govorite to sa pokrićem.
MIĆUNOVIĆ: Bio sam na suđenju jednom izdavaču knjige koju je on osudio na uništenje. To je poslednji slučaj u Evropi koji se dogodio. Radilo se o doktorskoj disertaciji. Tom prilikom on je napravio krivično delo i neku vrstu zločina, iako je to teško reći za sudiju. To delo je okvalifikovano kao neprijateljska propaganda, a bila je to obična doktorska disertacija sa nekim dokumentima koji se koriste za branjenje doktorske disertacije. U njoj je izneseno jedno mišljenje. Jugoslavija je 1975. godine potpisala Pakt o ljudskim pravima u kojima je pravo na slobodno mišljenje i slobodno naučno istraživanje garantovana. Kada se to potpiše, onda je to sastavni deo našeg zakonodavstva i direktno se primenjuje. On se direktno ogrešio o te zakone i kršio je ljudska prava, kao i onima koje je pohapsio za razgovor u svojoj kući, pa su dobili robije koje je posle ublažio Vrhovni sud. Začuđujuća je arogancija sa kojom nastupa taj čovek. Nije mi palo na pamet da to pominjem dok je bio advokat, ali dati njemu da drži terazije pravde je cinizam i ogromna neodgovornost predsednika vlade. To sam rekao javno. Neće me iznenaditi još mnogo što-šta unutar pravosuđa.
RSE: Taj krupni moment smo saznali o ministru pravde kada je imenovan na tu funkciju. Jedan deo javnosti je bio prilično ustalasan time i reagovao je na to. Nisam primetila da je DS posebno reagovala na to o čemu govorite.
MIĆUNOVIĆ: Radi istine moram da vas upozorim da postoje suđenja na koja se ne pojavljuje gospodin Stojković i stalno ih izbegava. DS je pokrenula sudski proces povodom događaja o kojem sada govorim.
RSE: Da li bi više iziskivala rasprava u Parlamentu o poverenju ministru pravde zbog te mrlje iz prošlosti, ili pokretanje rasprave zbog nekakve sumnje da je on učestvovao u slučaju Testera?
MIĆUNOVIĆ: Ovo je bilo pre, u vreme kada je bio samo sudija, a ne ministar. On se kao sudija obrukao jer je zabranjivao knjige i ljude slao u zatvor za razgovore. U Skupštini se, sem nekih drastičnih slučajeva, ne može pokretati pitanje iz prošlosti pojedinih ministara, ali može o onome šta oni rade.
RSE: Kako će se sada pokrenuti pitanje skidanja Mirjane Marković sa Interpolove poternice kada je na nju vraćena?
MIĆUNOVIĆ: To je učinjeno ranije, pre ovog događaja.
''Vi ste član Skupštine Srbije i Crne Gore?''
MIĆUNOVIĆ: Da.
''Mišljenje o vladi stoji. Svima nam je to poznato i sve se to vidi. Imam 56 godina, 31 godinu radnog staža i četiri godine ne radim. Vi sebi dozvoljavate takav luksuz, uz milion nezaposlenih, da dignete platu u Skupštini. To je za mene, ne samo nedemokratski, nego i neljudski i neodgovorno. Imam utisak da je vama svima političarima na javnoj sceni cilj da se samo dograbite što veće love. Nije vam cilj da vam ime ostane zapisano u istoriji ovog naroda kao nešto pozitivno. Nemam ni jednu lepu reč ni za jednog političara na ovoj sceni. Parlament Srbije i Parlament Srbije i Crne Gore sebi povećava plate, navodno, da ne bi poslanici krali. Analogno tome, obzirom da nemam nikakva primanja, imam pravo da kradem. Lopov mora da ide u zatvor, bez obzira na visinu primanja. To je i vaša lična sramota.''
RSE: Ljudi su ogorčeni zbog trenutne situacije da se penzionerima smanjuju primanja, a poslanicima u oba parlamenta se povećavaju plate.
Slobodan Lalović: ''Ono što će se praktično dogoditi ovim izmenama, kada su u pitanju penzije, je to da će one rasti nešto sporije od zarada, tako da 2010. godine ako prosečna zarada bude 300 eura neto, prosečna penzija bi trebala da bude oko 170 eura.''
Anketirani penzioner iz Užica: ''Lako je Laloviću. On ima platu 300 hiljada. Sutra će otići sa zaslužnom penzijom.''
Poslanici Saveznog Parlamenta nisu sebi podigli plate, ali je to samo pitanje vremena. Demokratska stranka razrešava dilemu kako je došlo do toga da njihov poslanik glasa za povećanje plata poslanicima, uprkos javnom zalaganju Demokrata protiv tog povećanja. Tako smo se bavili ovih dana paradoksom kako to da se novac za plate republičkih i saveznih poslanika obavezno nađe, dok penzioneri tavore, a reforma sistema se odbija po glavama najstarijih stanovnika Srbije?
Đorđe Todorović (DS): ''Što se tiče naših principijelnih stavova, ili licemerja o kojem može neko drugi da govori, mislim da mnogo više treba o tome da govore oni, koji bez obzira na ono što mi govorimo, povećavaju plate, donose ovakve reforme penzionog sistema - jednom godišnje usklađivanje penzija sa platama u našoj zemlji. Mislim da bi njima trebalo postaviti pitanje ko je ovde licemeran.''
Čedomir Antić (G17 Plus): ''Licemerni su svi drugi osim Demokratske stranke koja vlada u Vojvodini zajedno sa srpskim oligarhom i Miloševićevim ratnim ministrom, Bogoljubom Karićem. Licemerni su svi osim Demokratske stranke koja u šest opština vlada zajedno sa Srpskom radikalnom strankom, osim Demokratske stranke koja uzurpira jedan kanal, zajedno sa B92, i propagira stranačku politiku. Licemerni su svi osim Demokratske stranke koja zaustavlja reforme 2002. godine i sve učini da reforme propadnu. Licemerni su svi osim Demokratske stranke koja u Majdanpeku preko svojih ljudi progoni slobodne medije. Licemerni su svi osim Demokratske stranke koja u Krunskoj ulici zakupljuje, za smešno mali novac, jednu zgradu koju koristi u komercijalne svrhe. Oni već godinu dana optužuju G17 Plus za sve, od zastoja reformi, do previše oštrih reformi.''
Ipak ću vas smatrati za neutralnog posmatrača i nekoga ko može da analizira objektivno ovu situaciju. Kako gledate na ceo ovaj problem?
MIĆUNOVIĆ: Naravno da sam protiv povećanja plata jer je to besmisleno i to iz više razloga. Na jednoj strani se sprovode oštre reforme penzijskog sistema koje pogađaju najugroženije ljude, a na drugoj strani se povećavaju plate. Bez obzira koliko to bilo simbolično ili puno, to je zastrašujuće za nekoga čija je egzistencija ugrožena. Protiv toga sam najenergičniji. Važnije je, ne to da li poslanici primaju veće plate, već to da li rade. Ako ćemo pošteno, kakav je efekt rada Skupštine Srbije i Crne Gore? Koliko je puta predsednik Skupštine zakazao sastanak i sa kojim dnevnim redom? To ne zaslužuje povećanje plata, pa ni onaj čaj koji se tamo popije. Kada je dolazila nova Skupština, podneo sam ostavku jer su napravili koaliciju sa Socijalistima. Napustio sam mesto predsednika Parlamenta. Našao je za shodno predsednik vlade da me pomene u svom inauguracionom govoru, u izveštaju srpskom Parlamentu, tako što je rekao da je ta Skupština malo i loše radila, ali da će pod njima biti čudo od rada. Naravno da rad Skupštine zavisi od toga da li šalju zakone na ratifikaciju. Ta Skupština samo figurira i potrebna je da se napravi ratifikacija, ako imamo neki zajam. Problem je krize institucija. U Republički Parlament stiže mnogo više zakona jer je to prebačeno na države članice. U njoj se jako mnogo radi, ali kvalitet tih zakona, način na koji se donose, formiranje jedne parlamentarne većine koja ih progura, efekt toga rada u zakonodavnom smislu je slab. Bili su obećani ustavi, a to je bio jedan od uslova na koji se sada zaboravlja. Može tu optuživati ko koga hoće, ali to je obmanjivanje naroda. Savezna Skupština tri meseca nije radila jer joj je bio istekao rok i ni po kom zakonu na svetu nije bilo moguće njeno vaskrsnuće. Ali nije odgovaralo ni crnogorskoj koaliciji, ni srpskoj, da se održe izbori. Prešlo se preko čitavog legalizma i poštovanja Ustavne povelje. Onda je naknadno sklepan jedan, kao novi, Beogradski sporazum da joj se odloži vek trajanja. Sve je iskompromitovano do kraja. Oko povećanja plata je G17 digao jednu veliku aferu da bi sklonili druge afere.
Zoran Vujisić: ''Mislim da je povećanje plata u Parlamentu relativno sitno u odnosu na afere koje prolaze pored nas i koje se ne rešavaju. Afere mi deluju kao političke igre između stranaka.''
RSE: Koja afera vas najviše pogađa?
''U principu me pogađaju sve afere. Oko šećerne afere Evropa nam je dala informaciju i nikome ništa. Isto je tako bilo sa privatizacijom Knjaza Miloša, Nacionalnom štedionicom, sa uvozom i preprodajom struje, pa sada sa ovom oko naoružanja. To su ogromni iznosi. Za tih istih 80 miliona štete mi u Beogradu možemo da izgradimo most preko Save i Dunava. Da li smo se borili 5. oktobra da se ništa ne razreši? Demokratska stranka daje predsednika države koji ima pravo u ime svih građana da se oglasi, da traži razrešenje svih afera i da zahteva da tužilaštvo i sudstvo rade svoj posao.''
MIĆUNOVIĆ: Očekivao sam da ćemo napraviti veći korak ka demokratizaciji i ka pravednijem društvu nego što se dogodilo. Razumem da su građani nezadovoljni i da se osećaju prevarenim. Desile su se i pozitivne stvari. Ima više slobode, nema straha od jednog režima i nema izolovanosti. Nalazimo se u raljama krupnog i prljavog novca. Ko god je učestvovao pomažući političke stranke, to mu se isplatilo. Bojim se da u našem društvu među strankama nema dovoljno, ni hrabrosti, ni čvrstine, ni šansi da se ta omča razbije i da se otvore sve afere. S polja izgleda da u tome učestvuju stranke, ali kada zagrabite naići ćete na krupne kartele koji guraju preko svojih lobija, što je sa strane privrednika legitimno. Pojavljuje se pitanje otpornosti partija i ministara u vladi tim svakodnevnim iskušenjima. Oskar Vajld je rekao: ''Svemu mogu da se oduprem, izuzev iskušenjima''. Mnogo toga je u našem društvu zapalo u veliku krizu. Nema dovoljno otpora, niti snage, da se stvari dovedu u nekakav normalan, zakonit nivo.
RSE: Osim političkih stranaka u raljama tajkunizacije su i mediji. Možemo govoriti da su gotove sve ključne institucije društva u raljama velikog i krupnog kapitala.
Blagoje: ''Niko na vlasti neće to da rešava jer će dobro da se okoristi od toga. Ipak mi nije jasna tolika bezučnost ovih koji su sada na vlasti. Ne postoji nikakav pokušaj da se napravi evidencija koliko je ko bogat, da se postavi pitanje kako ste došli do tog novca za tako kratko vreme, da se donese zakon koji će za sve važiti. Niko nije branio Vuka Draškovića kada su ga Radikali napadali u Saveznoj Skupštini. Smatram da će nas pasivnost borbe protiv Radikala dovesti u još veću nesreću i da će oni, na žalost, na sledećim izborima pobediti.''
MIĆUNOVIĆ: Kada je Vuk Drašković bio biran za ministra, bilo mi je žao što se našao u toj vladi. Savetovao sam mu da u nju ne ide. Bilo je zanimljivo da ga njegovi koalicioni partneri sa kojima je u vladi ni sa jednom rečenicom nisu hteli da brane. Bilo bi potpuno neprirodno da počinje opozicija da brani vladinoga ministra. Vuku sam rekao par dobrih reči. Još u Brozovo vreme je bila pokrenuta velika akcija ''Imaš kuću, vrati stan''. Ispitivalo se poreklo imovine. Smislili su ispitivanje imovine svih ljudi. Kada moraš 15 miliona ljudi da ispitaš, onda nema šanse da to ikada bude ispitano. Cela stvar je pala, a mnogo je prostija. Kada kupite mercedes u Nemačkoj, a znaju da imate profesorsku platu koja je mala, finansijska policija dođe do vas i kulturno vas pita odakle vam pare. U svakom mestu i u svakoj ulici zna se ko je bogat, a ko ne. Kada neki klinac vozi porše ili ferari, policija ga zaustavi, uzme adresu i sutradan na toj adresi provervaju odakle im to auto.
RSE: Blagoje vam je zamerio što niste dovoljno branili Vuka Draškovića od napada Radikala. Sada je u medijima rasprostranjena priča u kojoj Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, spočitava neke neverovatne stvari pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću. Ne bira se žrtva. Da li ste primetili fenomen da se u različitim medijima javljaju različiti predstavnici javnog mijenja koji uvek izaberu iz pragmatskih razloga koga će u kom trenutku da brane? Napad na Đinđića od Radikala je prećutan u medijima, dok napadi na razne predsednike nevladinih organizacija nailaze na ogromne odjeke. Čini mi se da se bira, iz vrlo pragmatskih razloga, ko će koga da brani i kome šta donosi korist.
MIĆUNOVIĆ: Tu ste u pravu. Mediji su takvi kakvo je i društvo. Oni su pod uticajem tajkuna ili interesnih grupa, tako da je principijelnost izgubljena. Mediji svuda služe kao budno oko naroda i štite narod time što otvaraju zloupotrebe. To je kod nas retko i mi ne možemo da nađemo novine koje ozbiljno, analitički, analiziraju ono što se događa, napadaju određene loše stvari ili afirmišu pozitivne. Možete naći razne načine da se borite protiv korupcije. Jedan od načina je da ukažete na onoga koji nije korumpiran. Moral se formira primerom. Ne ističe se ni pozitivan primer, a tamo gde je najstrašnije, to se prećutkuje. Onda se prave glamurozne proslave, hvali se svako ko plati dobru priliku, tako da i mediji imaju tu nevolju. Novine, čiji su vlasnici magnati, diktiraju ono šta oni hoće. Neki drugi, koji imaju siromašnije novinare, prinuđeni su na drugi način da modifikuju javno mnijenje. Bez hrabre štampe nema jakog društva. U Americi su novinari mogli da obore predsednika države.
RSE: Ima se utisak da su mediji sada manje hrabri nego što su bili za vreme Miloševića.
Slobodan: ''Dinkić ovo radi da bi skrenuo pažnju sa svojih brljotina o kojima je govorila grupa 5. oktobar, a o čemu stranka gospodina Mićunovića šuti. Kao bivši redovni glasač Demokratske stranke ogorčen sam na nju zbog progona nekih ljudi koji su veom zaslužni za raniji rad stranke. Čedu Jovanovića proganjaju jer je najviše podmetnuo leđa oko hapšenja Slobodana Miloševića. To je uradio na jedan vrlo hrabar način. Doći će vreme kada će Demokratska stranka s ponosom to isticati, što sada ne čini. Šta mislite o grupi 5. oktobar, koja neprekidno ističe velika zla koja se dešavaju i spominje oslonce, kao što su SANU, SPC i Vojska, koji su bili Miloševićeve poluge, a sada su poluge i Koštuničinog režima?''
RSE: Mislite li da koalicija 5. oktobar podržava Čedomira Jovanovića?
''Oni su bliski i udaraju na prave stvari.''
RSE: Ako su bliski, što mu se nisu pridružili?
''Možda će se pridružiti. Jedni duge brane.''
MIĆUNOVIĆ: Oko progona Čedomira Jovanovića oglašavali smo se mi svi. Svaka pretnja prema bilo kome mora da naiđe na osudu u Demokratskoj stranci. U tom smislu Čedomir Jovanović ima zaštitu Demokratske stranke. U koaliciji 5. oktobar su ljudi koji su sa nama zajedno učestvovali u 5. oktobru. Pokušavaju da malo radikalizuju pitanja oko puta kojim se krenulo posle 5. oktobra. DS tu mora da izgradi jednu strategiju. Ne smemo da izgubimo jedan demokratski potencijal koje su mnoge stranke u DOS-u imale. Prosuli smo 18 posto biračkog tela. Velike stranke dobijaju glasove ako male ne dobiju cenzus. Komunikacije moraju da budu bolje. Ukoliko već nije moguće da to bude u okviru jedne stranke, onda mora da se pomogne stvaranje neke koalicije koja će biti dovoljno jaka da pređe cenzus. Demokratska stranka mora da razmišlja o svojim saveznicima na sledećim izborima.
RSE: Vidite li u 5. oktobru saveznike?
MIĆUNOVIĆ: Vidim saveznike u svim ljudima koji su demokratski raspoloženi, koji su učestvovali u 5. oktobru vrlo aktivno. Svako od nas treba da izvuče pouke iz grešaka koje su činjene. Jesam otac DOS-a, ali se u DOS-u jako mnogo grešilo. Mnoge male stranke su svoje interese stalno isticale i pravile su velike nevolje predsedniku vlade. Ucenijivale su. Te stvari ne bi trebale da se dešavaju u budućim koalicijama. Ako se dijalog ne uspostavi, u narodnom nezaodovoljstvu ćemo imati porast snaga s kojima ni svet neće hteti razgovarati. Problem sa Radikalima jeste zbog toga veoma veliki jer oni ne mogu da predstavljaju nikakvu alternativu u ovom društvu. Imaju pravo kao stranka da postoje, ali bi bila ogromna opasnost i greška demokratskih snaga da se porazbijaju i prepuste desnima.
RSE: Gde je tu Građanski savez Srbije?
MIĆUNOVIĆ: Želeo sam da se oni nađu u okviru DS jer smo po prirodi saveznici. Neki ljudi iz Građanskog saveza su ušli u Demokratsku stranku. Drugi su ostali izvan stranke jer se pocepala i sada postoji nekoliko struja.
RSE: Ko je najbliži Demokratskoj stranci? Da li ste, recimo, sa Vesnom Pešić razgovarali o budućoj saradnji?
MIĆUNOVIĆ: Jesam u više navrata. Ona je spremna da ozbiljno sarađujemo. Važni su svi čestiti i pametni ljudi koje DS mora da ima, ako ne u svojim redovima, onda kao najbliže saveznike.
RSE: Šta se dešava sa Demokratskom strankom po pitanju svih tih ljudi koji su potrebni stranci i šta može u vezi sa tim da se očekuje u budućnosti?
MIĆUNOVIĆ: Politika je nezgodna stvar zato što je tu jako mnogo strasti. Nekada ljudi unesu svoja uverenja i veruju da su samo oni u pravu. Drugi put su u pitanju mnoge sujete. Na trećoj strani imate stalno takmičenje zašto on, a ne ja. Teško je stvoriti harmoniju u političkoj stranci i u političkom životu. Želeo sam da Čedo Jovanović ostane u stranci. Razgovarao sam s njim o tome. Stvaranje stranke u stranci razbija stranku u vremenu kada nam treba ukrupnjavanje i stvaranje jake stranke. On je izabrao jedan drugi put. Savetovao sam ga da ako već ne može sa nekim ljudima u stranci, onda neka napravi svoju stranku, ali neka ona bude bliska stranci iz koje je izašao. S tim imam iskustva. Ne valja ako to preraste u konflikt. Mislim da će vreme, ili neka opšta ugroženost koja može da dođe, ponovo ujediniti snage koje su se i ujedinile 1999. godine da bi izašle na izbore 2000.
RSE: Biće dobro ako bude više ljudi koji misle o stožernom oklupljanju, kao što mislite vi. Na žalost, na političkoj sceni danas je najmanje takvog promišljanja jer se i politika svela na politiku od danas do sutra i na čist marketing. Jako je malo dubokog promišljanja situacije u Srbiji koja je teža nego ikada ranije.
MIĆUNOVIĆ: Politika nije individualan čin. Kada uđete u politički život i napravite neku partiju, ušli ste sa drugima radi zajedničkog cilja. Ulazimo zajedno da bi smo bili jači i da bi smo zajednički nešto napravili. Ako shvatimo da nam politika ne treba i da je ružna, onda ćemo biti žrtve strašne manipulacije tajkuna i sveta koji se dočepao novca, ili na osnovu privilegija što su bili na vlasti, ili uz vlast, ili na osnovu kriminala. Meni je strano da budem u njihovoj vlasti. Tu moramo da se okupimo i da se branimo od toga koliko možemo.
MIĆUNOVIĆ: Ja sam član stranke, predsednik Političkog saveta i član Predsedništva.
RSE: Kako smo došli do toga da Dragoljub Mićunović, u jednoj stranci za koju mnogi kažu da je deficitarna mudrim ljudima, bude skrajnut, čovek za koga mnogi smatraju da je još uvek preko potreban sa svojim znanjem i mudrošću ovoj Srbiji na svaki način?
MIĆUNOVIĆ: Nisam skrajnut. Po prirodi posla nešto u toj stranci treba da se uredi, da ovo što nekoliko ljudi i ja radimo u Političkom savetu postane delotvornije u stranci, da se to malo više vidi i da ne bude medijske blokade. Ako ne napravite neku veliku aferu, nemate šansu u medijima. Sada su u modi afere, a meni nešto nisu išle, pa je sasvim prirodno da nemam neke velike šanse.
RSE: Od koga zavisi medijska blokada?
MIĆUNOVIĆ: Ako se dogodi nekakva afera, ili skandal, mediji okrenu telefon i pitaju mnoge šta imaju da kažu na izjavu određenog. Odgovoran čovek ne želi na to da odgovara jer ne zna tačno šta je taj rekao. Šta vas se i tiču neke afere u kojima ne učestvujete i o kojima ne znate istinu i pozadinu. Novine hoće da popune svoje listove. Podmeću vam mikrofone i traže odgovore. Elektronski mediji hoće da skandalizuju publiku i u tome uspevaju. Mislim da to nikada nije bilo na nižem nivou, mada se uvek prevarim kada kažem da niže ne može. Sada se u nekoliko tih emisija, koje su dueli, pojavljuju nekakve ličnosti koje dovode druge ličnosti, od seksa do politike. Obično naprave neki ring i dovedu po trojicu predstavnika nekih stranaka koji se takmiče ko će jače da pljune. Da nije tako glupo, verovao bih da tu postoji vrlo ozbiljna organizacija koja želi po svaku cenu da iskompromituje politiku toliko da nikome više ne bude stalo do nje, već samo do para.
RSE: To je još jedna u nizu teorija zavere. Osim što vam je muka od medija, od čega vam je još muka i kako bi ste ukratko opisali stanje u Srbiji?
MIĆUNOVIĆ: Ne bih hteo da se shvati da imam previše kritičan ili pesimističan stav. Godinama sam prodavao optimizam i uveravao da možemo da napredujemo. Mislim da u Srbiji postoji veliki raskorak. S jedne strane čujemo po neki veliki kompliment neke međunarodne organizacije koja rešava svoj problem i onda mi kažemo kako je stanje odlično jer nas hvale, a potpuno nas ne interesuje činjenica da nam je pala proizvodnja, da imamo ogromnu bedu. Možda i možemo da kažemo da smo napredovali jer je izvezeno toliko čelika, što je dobro. Pogledajte u kakvom stanju se nalaze sve institucije. Ljudi u očajanju ne znaju šta će sa sobom. Problem je što imamo vrlo lažnu sliku o sebi i društvu. U nekim bitnim stvarima nismo uspeli, nemamo neke institucije na određenom nivou. One su kompromitovane i ismejane. Pogledajte na šta liči Savezni Parlamenti, državna zajednica ili vojska. Sve je dovedeno do karikature, a da ne govorim o tome koliko je u javnim službama, od sudstva do zdravstva, korupcija uzela maha i neki elementi koji nemaju veze sa unapređenjem. Nekoliko ljudi, ili grupe ljudi, koji kao Don Kihoti pokušavaju da poprave te institucije, ne uspevaju u tome. Ne uspevaju zbog još jedne stvari – načina na koji je napravljena vlada, a koji je skandalozan. Napravljena je jedna manjinska vlada koja kao takva mora biti ucenjena. Ona samu sebe postavlja na tapet nekoga ko može uvek da bude ucenjen. Za ucenjivača izabrali su stranku starog režima koja je najodgovornija za ono što se dešavalo i koja je upropastila mnoge institucije. Traži se njihov povratak u taj režim, i to ne samo institucionalni, nego i personalni. To je sve feudalizovano. Jedna stranka, koja ima tri posto, drži sve javne finansije u zemlji. Druga stranka kaže da su svi resori sile njeni. U takvom stanju nema šansi neka druga strana da kontroliše policiju.
RSE: Demokratska stranka vodi računa o marketingu. Iako nisu ucenjeni, ne bave se mnogo suštinskom politikom.
MIĆUNOVIĆ: Da je marketing pod našom strankom onda bi sve drugačije izgledao. Marketing je malo prenaglašen i to samo iz razloga što Demokratska stranka ima predsednika države koji ima određene funkcije. Tu marketing igra neku određenu ulogu. Mislim da na drugoj strani, politička stranka kao organizacija, treba da poradi na svome marketingu i na tome šta ima da saopšti građanima i na koji način. Ona je izgradila ozbiljnu strategiju promena. Marketing je nešto što bi trebalo drukčije da se afirmiše u Demokratskoj stranci i nadam se da će se to dogoditi.
Samir iz Danske: ''Zašto Mirjana Marković prije nije bila uhapšeni u vezi sa ubistvom Čuruvije?''
MIĆUNOVIĆ: Ne može niko biti uhapšen bez dokaza. Oko toga ko je učestvovao u ubistvu Čuruvije ima još mnogo misterije. Kolika je odgovornost Mirjane Marković, mora da pokaže sud, ali budući da ona nije bila nikakav službenik Državne bezbednosti, nije mogla direktno izdavati neka određena naređenja. Iznenada je napustila zemlju sa tuđim pasošem.
RSE: ''Sudsko veće okružnog suda u Beogradu je donelo odluku da za Mirjanom Marković ponovo bude raspisana poternica jer se nije pojavila na suđenju za nezakonitu dodelu stanova, koje je počelo pred tim sudom. Sudsko veće je takođe donelo odluku da krivično Van-raspravno veće odluči o predlogu advokata Mirjane Marković o ukidanju rešenja o pritvoru i stavljanju poternice van snage.'' (Danas). Mirjana Marković se već dugo nalazi izvan zemlje, otišla je pre ubistva Đinđića. Skidanje Interpolove poternice za Mirjanom Marković je zavisilo od obećanja njenoga advokata da će se pojaviti pred sudom, što je izostalo, pa je ponovo vraćena na Interpolovu poternicu. To sve je jedna strana te priče. Druga strana je reagovanje Demokratske stranke na čitav ovaj slučaj, koje je za mene pomalo neočekivano i neuobičajeno. Dok je ova priča bila najaktuelnija, DS se nije oglašavala. Ovih dana, kada se vratila na poternicu, počinje velika kampanja u kojoj DS zahteva preispitivanje odgovornosti ministra Stojkovića. Da li je to deo marketinga i dnevno političke igre Demokratske stranke?
MIĆUNOVIĆ: Bilo je reakcija povodom povlačenja optužnice oko Marka Miloševića i u Parlamentu se oglašavala Demokratska stranka. Kampanju oko Mirjane Marković počela je Demokratska stranka pre nekoliko dana.
RSE: Kada je bilo jasno da će biti vraćena na Interpolovu poternicu.
MIĆUNOVIĆ: Nije bilo jasno. Ova kampanja traje već nedelju dana u celoj Srbiji kao jedan izazov i Tužilaštvu i samoj Mirjani Marković. Mislim da bi tek sada trebala Demokratska stranka da pokrene pravo pitanje kako je došlo do toga i koje su igre bile oko toga da se sa Mirjane Marković skine optužnica. Cela priča je malo složenija i trebala je malo da omekša Miloševića koji se žalio na usamljenost, da bi ona mogla da ode u Hag. U Hag nije mogla zbog Interpolove poternice. Našao se zajednički jezik da vlada napravi gest prema Socijalističkoj partiji jer im Milošević zamera što ne brane njega i porodicu. Iza toga ima dosta sumnjive trgovine. Demokratska stranka želi da se to istera na čistinu. Ko brani pravdu u ovoj državi? Da li je ministar pravde zbilja privržen pravdi, ili ne? Slažem se da ima i ozbiljnijih stvari u zemlji i da će DS ozbiljnija pitanja pokrenuti na pravi način.
Petrović iz Beograda: ''Narod je političarima pomogao da se ona vlast skine. Razlog je bio taj što nismo mogli više da slušamo i trpimo ono što je bilo. Čini mi se da su ljudi ponovo shvatili da ova vlast ima profitera i da ima više nepoštenja nego što je bilo. Dinkić je bio na Studiu B i čitav sat je čitao u kontakt emisiji. Nije pustio da čuje šta mu narod ima da kaže. Mi trpimo. Smatrali smo da više neće biti prepucavanja, ubijanja, pljačke i prevare. Svako ima pravo na mišljenje, ali nisu svi obrazovani da razumeju šta se dešava. Mislim da je Dinkić veliki glumac. On je tako i Demokratsku stranku skinuo sa vlasti. Mnogo zna. Da li je moguća tolika korupcija i sada kao nekada?''
MIĆUNOVIĆ: O vladi mogu reći sve najgore i to sa puno razloga: zbog njenih postupaka, načina na koji je napravljena i kako funkcioniše. Primer sa aferom Dinkić - Davinić je klasičan primer. Vlada ima koaliciju. U toj koaliciji oni su podelili određene vlasti. Stranka G17 Plus ima svoje funkcionere. Onda jedan funkcioner te stranke optuži drugog funkcionera stranke za pljačku stoleća, za najužasniju stvar. To radi jedna stranka, jedan ministar protiv drugog. Postavlja se pitanje - kakva je to stranka koja unutar sebe pravi dramu? Umesto da preispitamo G17, oni žele da uključe u to celu javnost i da svi počnemo da navijamo. To je posao u kojem se vlada trebala da oglasi, ali predsednik vlade ćuti. To ga se ne tiče jer je to, kao, druga stranka.
RSE: Zato se predsednik Srbije, kojeg to ne bi trebalo da se tiče na taj način, oglasio i stavio na stranu gospodina Dinkića.
MIĆUNOVIĆ: Mislim da je njegov stav da se to treba ispitati, da i jedan i drugi moraju podneti izveštaj. Sumnjivo je što se ne sastaje Parlament, koji je izabrao Davinića. Čim je izbila afera mogao je sutradan da se sastane Parlament, koji kontroliše vojsku, ali je to sve gurnuto u stranu. Nema saziva Skupštine koja sada treba da se izjasni. On je, kao, najavio ostavku, ali ostavka nije stigla u Parlament. Ne znamo šta se događa dok ide puna kampanja preko medija. Ispašće da je Dinkić spasilac nacije. Poslednji sam koji bi ostavio vojsku bez kontrole, ali želim da znam šta je istina. Sada je najveća medijska zvezda Mile Dragić. U društvu se stvara jedna lažna slika da se moraju svi građani baviti njihovim problemima, a danas su objavili da imamo dva milijardera. To je šokantno. Oni će reći da sam protiv privatne inicijative, a to nije istina. Da bi neko stekao milijardu i 400 miliona, mora da pronađe penicilin, kompjuter ili napravi neko čudo. Gde su ti rezultati, proizvodi ili poslovi na našem tržištu? Imamo samo kupovinu i kako je ko uspio finansijski bolje da se snađe. Kako se prema tome ophodi Ministarstvo finansija? Mi smo, kao građani, pa i Parlament, lišeni mogućnosti da se o tome izjasnimo. Ja sam član Skupštine, ali nemam šanse da se izjasnim jer se ona ne sastaje. Imamo blokadu koju je napravila vlada, koja možda ima 15 posto podrške stanovništva. Oni misle da mogu da nas terorišu, da nas prave budalama i da se rasipa ogromno bogatstvo u nedogled. Mislim da to ne može tako u nedogled i verujem da će sve opozicione stranke to da reše. Ne možemo ostati po strani i biti taoci jedne situacije. Međunarodna zajednica treba da udobrovolji vladu da bi se bolje razgovaralo o Kosovu. Status Kosova će se rešiti na način koji je u interesu međunarodne zajednice jer su oni uzeli stvar u svoje ruke. Žele da uključe vladu Srbije da se to što lakše sprovode. Isto je stanje i sa MMF-om, koji hoće da osigura svoje kredite i diktira određenu politiku. Terete pola zemlje na prosjački štap, ali se to nas ne tiče. Imamo vladu koja hoće da traje jer u suprotnom eto nama velikih problema. Oduzeće nam teritoriju, a vlada je naš spas. Nije ova vlada spas. Ova vlast je propast ovoga naroda svakim danom kojim traje.
RSE: Problem je što ni opozicija nije alternativa, bar ne pokazuje da jeste. Izgleda da je slučaj Mile Dragić zakukuljen i da je suviše velikih igrača u igri. Nije jasno šta se tu dešava. Predsednik državne zajednice, Marović, je odbacio Dinkićeve tvrdnje, koji je reagovao vrlo uvređeno i ironično rekao da je kao predsednik državne zajednice on odgovoran za sve. Marović kaže da ne krive nikoga, neka ne sude nikome, osim njemu. Miodrag Vuković je imao jednu ciničnu izjavu kada je počela ova afera. Čestitao je Mlađanu Dinkiću na potezu koji će ubrzati rasturanje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Da li iza ove cele afere može da stoji i takva vrsta zamešateljstva?
MIĆUNOVIĆ: U programu G17 Plus je odvajanje Srbije i Crne Gore što pre. Imali su taj projekt, koji su kasnije malo ublažili igrajući određenu ulogu. Ne kažem da ovaj potez sam po sebi ruši državnu zajednicu, ali je ugrožava.
RSE: Ali Crnogorci su taj potez Dinkića kritikovali.
MIĆUNOVIĆ: Oni ga kritikuju jer se ne zna koliki je njihov udeo u poslovima vojske. Vojska pripada državnoj zajednici. Kada se jednostrano o tome odluči, oni se osećaju kao povređeni, a da li iza toga postoje neki određeni aranžmani, to je druga stvar. To sve bi trebala da pokaže istraga. Ovako smo žrtve jedne velike kampanje koja se odjedanput provalila. Kažu da je u pitanju šteta od 80 do 100 miliona eura, a da je to uradio ministar, član njihove stranke. Kome se obraća gospodin Dinkić? Oni kažu da će ga povući. On neće. Onda kažu neka ostane dok ne izaberemo drugoga. Mi ne možemo ni izabrati drugoga. Treba se sastati Skupština i treba da glasa delegacija iz Srbije i iz Crne Gore za to da bi se on skinuo. Teorijski, on može da ostane. Kao društvo smo u situaciji da kažemo da nam je potpredsednik G17 Plus rekao da je reč o šteti od 100 milona eura, o velikoj pljački, o najvećem mogućem privrednom skandalu, a aktuelni vojni ministar nam kaže da on izmišlja. Nama su neophodne vrlo brze odluke koje možemo da donesemo.
RSE: Sukob između DS i G17 postoji i mnogi analitičari smatraju da je to sukob na dnevno političkom nivou, u smislu narcizma malih razlika, zaradi toga što vam je biračko telo isto. Da li mislite da je pored svega ipak veoma štetan takav sukob među strankama koje se suštinski, bar ideološki, ne bi trebale toliko da razlikuju? Koliko je on štetan u ovakvoj Srbiji u kojoj je teško okupiti neko demokratsko jezgro?
MIĆUNOVIĆ: Ako idete sa stanovište šta je bio interes demokratske Srbije, onda je najštetnija stvar bila odluka da se formira G17. To je bilo razbijanje demokratskog bloka. Ljudi koji nisu bili u politici su iskoristili to što su ušli u vlast. Jedan od funkcionera Demokratske stranke ode i napravi svoju stranku, pošto su u toku jedne kampanje uspeli da stvore infrastrukturu. Time su pocepali demokratsko tkivo, a posle toga su krenuli sa jednom strahovitom kampanjom zbog afera koje su smešne i sitne u odnosu na ovo što uradi ministar odbrane, po njihovom sopstvenom tvrđenju. Oni su tako besumučnom kampanjom, uz punu podršku Radikala u Parlamentu, oborili vladu DOS-a. Vrlo brzo se ta demagogija osvetila glasovima od dva posto. Kada je trebala da se pravi vlada, predlagao sam da napravimo vladu sa četiri stranke jer bi smo imali većinu od 27 poslanika, umesto toga da se pravi manjinska vlada sa Socijalistima. Oni su prvo rekli da nipošto neće ući u vladu ako u nju ne uđe Demokratska stranka. Prevarili su nas. Imamo stenografske beleške sa tog razgovora. To se plaća. Birači posmatraju cene, vide šta se događa i tako reaguju. DS nije učinila ništa nažao G17, niti smo vodili kampanju protiv njih. To što se oni raspadaju je rezultat neprincipijelnosti sa kojom su krenuli.
''Vest koja nas je stigla je hapšenje sudije Vrhovnog suda i zamenika specijalnog tužioca, Milana Radovanovića. To je za mene prilično senzacionalno. On je pisao optužnicu za krivično delo ubistva premijera Đinđića. Krajnje je neobično i šokantno da je sada taj čovek uhapšen za odavanje državne tajne. Veoma je malo informacija stiglo do nas. Čudno je da gospodin Dinkić o tome sve zna i da na jedan vrlo vešt način saopštava informacije o tim hapšenjima, pa onda zaintrigira javnost rečima da ne bi govorio o tome, ali da ima sve dokaze. Neobično mi je da je on uhapšen. Sticajem okolnosti sam čula da je on izuzetan pravnik. On je već dugo na mestu zamenika specijalnog tužioca i vodio je celi proces vezan za ubistvo premijera, do sada. Po meni je sada vrlo problematično kako će dalje da se odvija to suđenje jer tu ima zaista mnogo zagonetnih stvari. Vrata na zgradi vlade su okrečena i popravljena, a trebala su da budu predmet ponovnog veštaćenja. To bih povezala sa slučajem Mirjane Markoviće koju svi u medijima zovu Mira Marković, tepaju joj, a to je neprofesionalno. Mesto dosadašnjeg govora mržnje, u politiku se sada uvodi govor ulice. Prvo je podignuta velika frka i Demokratska stranka je pokrenula inicijativu za smenu ministra Stojkovića. Nije se znalo da se gospođa Marković neće pojaviti na suđenju. Frapantno je da sud na časnu reč advokata, da će se ona pojaviti na sudu, na to pristane i da se na osnovu toga skine njeno ime sa Interpolove poternice. Mislim da je to sve povezano i da je ona umešana u teška krivična dela. Za mene je vrlo indikativno da je nekoliko dana pre ubistva Đinđića ona otišla. Nemojte mi reći da je ona obožavala Đinđića, reforme i to što je predao njenog muža Hagu.''
RSE: MUP Srbije je potvrdio hapšenje sudije Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića i zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal, Milana Radovanovića, kao još tri osobe osumnjičene za davanje mita.
MIĆUNOVIĆ: Dok čovek ne zna detalje, ne može ništa da kaže. Sumnjivo mi je pozivanje na službenu tajnu jer to sa tajnom je uvek najveća misterija. Birokratija što god želi da se ne zna, to proglasi tajnom i ljude hapsi pod izgovorom da su odali neku veliku tajnu. Ne znam o čemu se radi. To da je neko odao službenu tajnu pa je uhapšen, a radio je na tako osjetljivom mestu, koji je direktno učestvovao u pravljenju optužnice i doprineo tome da se suđenje odvija, mi je vrlo sumnjivo. Kod nas takva hapšenja postoje i sprovode se vrlo lako. Puna su im usta kritike Sablje, nečega što se dešavalo u vanrednom stanju, a sada, u mirnim uslovima, olako hapse. Da li je to preventivno plašenje ljudi, ili tu ima ličnih osveta, teško je reći. Dok na čelu našeg pravosuđa i pravde stoji čovek kome je pravda strana, čovek koji je nanosio nepravde ljudima i nikada se za to nije izvinuo, ne iznanuđeje me ništa što se dešava u pravosuđu.
RSE: Govorite to sa pokrićem.
MIĆUNOVIĆ: Bio sam na suđenju jednom izdavaču knjige koju je on osudio na uništenje. To je poslednji slučaj u Evropi koji se dogodio. Radilo se o doktorskoj disertaciji. Tom prilikom on je napravio krivično delo i neku vrstu zločina, iako je to teško reći za sudiju. To delo je okvalifikovano kao neprijateljska propaganda, a bila je to obična doktorska disertacija sa nekim dokumentima koji se koriste za branjenje doktorske disertacije. U njoj je izneseno jedno mišljenje. Jugoslavija je 1975. godine potpisala Pakt o ljudskim pravima u kojima je pravo na slobodno mišljenje i slobodno naučno istraživanje garantovana. Kada se to potpiše, onda je to sastavni deo našeg zakonodavstva i direktno se primenjuje. On se direktno ogrešio o te zakone i kršio je ljudska prava, kao i onima koje je pohapsio za razgovor u svojoj kući, pa su dobili robije koje je posle ublažio Vrhovni sud. Začuđujuća je arogancija sa kojom nastupa taj čovek. Nije mi palo na pamet da to pominjem dok je bio advokat, ali dati njemu da drži terazije pravde je cinizam i ogromna neodgovornost predsednika vlade. To sam rekao javno. Neće me iznenaditi još mnogo što-šta unutar pravosuđa.
RSE: Taj krupni moment smo saznali o ministru pravde kada je imenovan na tu funkciju. Jedan deo javnosti je bio prilično ustalasan time i reagovao je na to. Nisam primetila da je DS posebno reagovala na to o čemu govorite.
MIĆUNOVIĆ: Radi istine moram da vas upozorim da postoje suđenja na koja se ne pojavljuje gospodin Stojković i stalno ih izbegava. DS je pokrenula sudski proces povodom događaja o kojem sada govorim.
RSE: Da li bi više iziskivala rasprava u Parlamentu o poverenju ministru pravde zbog te mrlje iz prošlosti, ili pokretanje rasprave zbog nekakve sumnje da je on učestvovao u slučaju Testera?
MIĆUNOVIĆ: Ovo je bilo pre, u vreme kada je bio samo sudija, a ne ministar. On se kao sudija obrukao jer je zabranjivao knjige i ljude slao u zatvor za razgovore. U Skupštini se, sem nekih drastičnih slučajeva, ne može pokretati pitanje iz prošlosti pojedinih ministara, ali može o onome šta oni rade.
RSE: Kako će se sada pokrenuti pitanje skidanja Mirjane Marković sa Interpolove poternice kada je na nju vraćena?
MIĆUNOVIĆ: To je učinjeno ranije, pre ovog događaja.
''Vi ste član Skupštine Srbije i Crne Gore?''
MIĆUNOVIĆ: Da.
''Mišljenje o vladi stoji. Svima nam je to poznato i sve se to vidi. Imam 56 godina, 31 godinu radnog staža i četiri godine ne radim. Vi sebi dozvoljavate takav luksuz, uz milion nezaposlenih, da dignete platu u Skupštini. To je za mene, ne samo nedemokratski, nego i neljudski i neodgovorno. Imam utisak da je vama svima političarima na javnoj sceni cilj da se samo dograbite što veće love. Nije vam cilj da vam ime ostane zapisano u istoriji ovog naroda kao nešto pozitivno. Nemam ni jednu lepu reč ni za jednog političara na ovoj sceni. Parlament Srbije i Parlament Srbije i Crne Gore sebi povećava plate, navodno, da ne bi poslanici krali. Analogno tome, obzirom da nemam nikakva primanja, imam pravo da kradem. Lopov mora da ide u zatvor, bez obzira na visinu primanja. To je i vaša lična sramota.''
RSE: Ljudi su ogorčeni zbog trenutne situacije da se penzionerima smanjuju primanja, a poslanicima u oba parlamenta se povećavaju plate.
Slobodan Lalović: ''Ono što će se praktično dogoditi ovim izmenama, kada su u pitanju penzije, je to da će one rasti nešto sporije od zarada, tako da 2010. godine ako prosečna zarada bude 300 eura neto, prosečna penzija bi trebala da bude oko 170 eura.''
Anketirani penzioner iz Užica: ''Lako je Laloviću. On ima platu 300 hiljada. Sutra će otići sa zaslužnom penzijom.''
Poslanici Saveznog Parlamenta nisu sebi podigli plate, ali je to samo pitanje vremena. Demokratska stranka razrešava dilemu kako je došlo do toga da njihov poslanik glasa za povećanje plata poslanicima, uprkos javnom zalaganju Demokrata protiv tog povećanja. Tako smo se bavili ovih dana paradoksom kako to da se novac za plate republičkih i saveznih poslanika obavezno nađe, dok penzioneri tavore, a reforma sistema se odbija po glavama najstarijih stanovnika Srbije?
Đorđe Todorović (DS): ''Što se tiče naših principijelnih stavova, ili licemerja o kojem može neko drugi da govori, mislim da mnogo više treba o tome da govore oni, koji bez obzira na ono što mi govorimo, povećavaju plate, donose ovakve reforme penzionog sistema - jednom godišnje usklađivanje penzija sa platama u našoj zemlji. Mislim da bi njima trebalo postaviti pitanje ko je ovde licemeran.''
Čedomir Antić (G17 Plus): ''Licemerni su svi drugi osim Demokratske stranke koja vlada u Vojvodini zajedno sa srpskim oligarhom i Miloševićevim ratnim ministrom, Bogoljubom Karićem. Licemerni su svi osim Demokratske stranke koja u šest opština vlada zajedno sa Srpskom radikalnom strankom, osim Demokratske stranke koja uzurpira jedan kanal, zajedno sa B92, i propagira stranačku politiku. Licemerni su svi osim Demokratske stranke koja zaustavlja reforme 2002. godine i sve učini da reforme propadnu. Licemerni su svi osim Demokratske stranke koja u Majdanpeku preko svojih ljudi progoni slobodne medije. Licemerni su svi osim Demokratske stranke koja u Krunskoj ulici zakupljuje, za smešno mali novac, jednu zgradu koju koristi u komercijalne svrhe. Oni već godinu dana optužuju G17 Plus za sve, od zastoja reformi, do previše oštrih reformi.''
Ipak ću vas smatrati za neutralnog posmatrača i nekoga ko može da analizira objektivno ovu situaciju. Kako gledate na ceo ovaj problem?
MIĆUNOVIĆ: Naravno da sam protiv povećanja plata jer je to besmisleno i to iz više razloga. Na jednoj strani se sprovode oštre reforme penzijskog sistema koje pogađaju najugroženije ljude, a na drugoj strani se povećavaju plate. Bez obzira koliko to bilo simbolično ili puno, to je zastrašujuće za nekoga čija je egzistencija ugrožena. Protiv toga sam najenergičniji. Važnije je, ne to da li poslanici primaju veće plate, već to da li rade. Ako ćemo pošteno, kakav je efekt rada Skupštine Srbije i Crne Gore? Koliko je puta predsednik Skupštine zakazao sastanak i sa kojim dnevnim redom? To ne zaslužuje povećanje plata, pa ni onaj čaj koji se tamo popije. Kada je dolazila nova Skupština, podneo sam ostavku jer su napravili koaliciju sa Socijalistima. Napustio sam mesto predsednika Parlamenta. Našao je za shodno predsednik vlade da me pomene u svom inauguracionom govoru, u izveštaju srpskom Parlamentu, tako što je rekao da je ta Skupština malo i loše radila, ali da će pod njima biti čudo od rada. Naravno da rad Skupštine zavisi od toga da li šalju zakone na ratifikaciju. Ta Skupština samo figurira i potrebna je da se napravi ratifikacija, ako imamo neki zajam. Problem je krize institucija. U Republički Parlament stiže mnogo više zakona jer je to prebačeno na države članice. U njoj se jako mnogo radi, ali kvalitet tih zakona, način na koji se donose, formiranje jedne parlamentarne većine koja ih progura, efekt toga rada u zakonodavnom smislu je slab. Bili su obećani ustavi, a to je bio jedan od uslova na koji se sada zaboravlja. Može tu optuživati ko koga hoće, ali to je obmanjivanje naroda. Savezna Skupština tri meseca nije radila jer joj je bio istekao rok i ni po kom zakonu na svetu nije bilo moguće njeno vaskrsnuće. Ali nije odgovaralo ni crnogorskoj koaliciji, ni srpskoj, da se održe izbori. Prešlo se preko čitavog legalizma i poštovanja Ustavne povelje. Onda je naknadno sklepan jedan, kao novi, Beogradski sporazum da joj se odloži vek trajanja. Sve je iskompromitovano do kraja. Oko povećanja plata je G17 digao jednu veliku aferu da bi sklonili druge afere.
Zoran Vujisić: ''Mislim da je povećanje plata u Parlamentu relativno sitno u odnosu na afere koje prolaze pored nas i koje se ne rešavaju. Afere mi deluju kao političke igre između stranaka.''
RSE: Koja afera vas najviše pogađa?
''U principu me pogađaju sve afere. Oko šećerne afere Evropa nam je dala informaciju i nikome ništa. Isto je tako bilo sa privatizacijom Knjaza Miloša, Nacionalnom štedionicom, sa uvozom i preprodajom struje, pa sada sa ovom oko naoružanja. To su ogromni iznosi. Za tih istih 80 miliona štete mi u Beogradu možemo da izgradimo most preko Save i Dunava. Da li smo se borili 5. oktobra da se ništa ne razreši? Demokratska stranka daje predsednika države koji ima pravo u ime svih građana da se oglasi, da traži razrešenje svih afera i da zahteva da tužilaštvo i sudstvo rade svoj posao.''
MIĆUNOVIĆ: Očekivao sam da ćemo napraviti veći korak ka demokratizaciji i ka pravednijem društvu nego što se dogodilo. Razumem da su građani nezadovoljni i da se osećaju prevarenim. Desile su se i pozitivne stvari. Ima više slobode, nema straha od jednog režima i nema izolovanosti. Nalazimo se u raljama krupnog i prljavog novca. Ko god je učestvovao pomažući političke stranke, to mu se isplatilo. Bojim se da u našem društvu među strankama nema dovoljno, ni hrabrosti, ni čvrstine, ni šansi da se ta omča razbije i da se otvore sve afere. S polja izgleda da u tome učestvuju stranke, ali kada zagrabite naići ćete na krupne kartele koji guraju preko svojih lobija, što je sa strane privrednika legitimno. Pojavljuje se pitanje otpornosti partija i ministara u vladi tim svakodnevnim iskušenjima. Oskar Vajld je rekao: ''Svemu mogu da se oduprem, izuzev iskušenjima''. Mnogo toga je u našem društvu zapalo u veliku krizu. Nema dovoljno otpora, niti snage, da se stvari dovedu u nekakav normalan, zakonit nivo.
RSE: Osim političkih stranaka u raljama tajkunizacije su i mediji. Možemo govoriti da su gotove sve ključne institucije društva u raljama velikog i krupnog kapitala.
Blagoje: ''Niko na vlasti neće to da rešava jer će dobro da se okoristi od toga. Ipak mi nije jasna tolika bezučnost ovih koji su sada na vlasti. Ne postoji nikakav pokušaj da se napravi evidencija koliko je ko bogat, da se postavi pitanje kako ste došli do tog novca za tako kratko vreme, da se donese zakon koji će za sve važiti. Niko nije branio Vuka Draškovića kada su ga Radikali napadali u Saveznoj Skupštini. Smatram da će nas pasivnost borbe protiv Radikala dovesti u još veću nesreću i da će oni, na žalost, na sledećim izborima pobediti.''
MIĆUNOVIĆ: Kada je Vuk Drašković bio biran za ministra, bilo mi je žao što se našao u toj vladi. Savetovao sam mu da u nju ne ide. Bilo je zanimljivo da ga njegovi koalicioni partneri sa kojima je u vladi ni sa jednom rečenicom nisu hteli da brane. Bilo bi potpuno neprirodno da počinje opozicija da brani vladinoga ministra. Vuku sam rekao par dobrih reči. Još u Brozovo vreme je bila pokrenuta velika akcija ''Imaš kuću, vrati stan''. Ispitivalo se poreklo imovine. Smislili su ispitivanje imovine svih ljudi. Kada moraš 15 miliona ljudi da ispitaš, onda nema šanse da to ikada bude ispitano. Cela stvar je pala, a mnogo je prostija. Kada kupite mercedes u Nemačkoj, a znaju da imate profesorsku platu koja je mala, finansijska policija dođe do vas i kulturno vas pita odakle vam pare. U svakom mestu i u svakoj ulici zna se ko je bogat, a ko ne. Kada neki klinac vozi porše ili ferari, policija ga zaustavi, uzme adresu i sutradan na toj adresi provervaju odakle im to auto.
RSE: Blagoje vam je zamerio što niste dovoljno branili Vuka Draškovića od napada Radikala. Sada je u medijima rasprostranjena priča u kojoj Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, spočitava neke neverovatne stvari pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću. Ne bira se žrtva. Da li ste primetili fenomen da se u različitim medijima javljaju različiti predstavnici javnog mijenja koji uvek izaberu iz pragmatskih razloga koga će u kom trenutku da brane? Napad na Đinđića od Radikala je prećutan u medijima, dok napadi na razne predsednike nevladinih organizacija nailaze na ogromne odjeke. Čini mi se da se bira, iz vrlo pragmatskih razloga, ko će koga da brani i kome šta donosi korist.
MIĆUNOVIĆ: Tu ste u pravu. Mediji su takvi kakvo je i društvo. Oni su pod uticajem tajkuna ili interesnih grupa, tako da je principijelnost izgubljena. Mediji svuda služe kao budno oko naroda i štite narod time što otvaraju zloupotrebe. To je kod nas retko i mi ne možemo da nađemo novine koje ozbiljno, analitički, analiziraju ono što se događa, napadaju određene loše stvari ili afirmišu pozitivne. Možete naći razne načine da se borite protiv korupcije. Jedan od načina je da ukažete na onoga koji nije korumpiran. Moral se formira primerom. Ne ističe se ni pozitivan primer, a tamo gde je najstrašnije, to se prećutkuje. Onda se prave glamurozne proslave, hvali se svako ko plati dobru priliku, tako da i mediji imaju tu nevolju. Novine, čiji su vlasnici magnati, diktiraju ono šta oni hoće. Neki drugi, koji imaju siromašnije novinare, prinuđeni su na drugi način da modifikuju javno mnijenje. Bez hrabre štampe nema jakog društva. U Americi su novinari mogli da obore predsednika države.
RSE: Ima se utisak da su mediji sada manje hrabri nego što su bili za vreme Miloševića.
Slobodan: ''Dinkić ovo radi da bi skrenuo pažnju sa svojih brljotina o kojima je govorila grupa 5. oktobar, a o čemu stranka gospodina Mićunovića šuti. Kao bivši redovni glasač Demokratske stranke ogorčen sam na nju zbog progona nekih ljudi koji su veom zaslužni za raniji rad stranke. Čedu Jovanovića proganjaju jer je najviše podmetnuo leđa oko hapšenja Slobodana Miloševića. To je uradio na jedan vrlo hrabar način. Doći će vreme kada će Demokratska stranka s ponosom to isticati, što sada ne čini. Šta mislite o grupi 5. oktobar, koja neprekidno ističe velika zla koja se dešavaju i spominje oslonce, kao što su SANU, SPC i Vojska, koji su bili Miloševićeve poluge, a sada su poluge i Koštuničinog režima?''
RSE: Mislite li da koalicija 5. oktobar podržava Čedomira Jovanovića?
''Oni su bliski i udaraju na prave stvari.''
RSE: Ako su bliski, što mu se nisu pridružili?
''Možda će se pridružiti. Jedni duge brane.''
MIĆUNOVIĆ: Oko progona Čedomira Jovanovića oglašavali smo se mi svi. Svaka pretnja prema bilo kome mora da naiđe na osudu u Demokratskoj stranci. U tom smislu Čedomir Jovanović ima zaštitu Demokratske stranke. U koaliciji 5. oktobar su ljudi koji su sa nama zajedno učestvovali u 5. oktobru. Pokušavaju da malo radikalizuju pitanja oko puta kojim se krenulo posle 5. oktobra. DS tu mora da izgradi jednu strategiju. Ne smemo da izgubimo jedan demokratski potencijal koje su mnoge stranke u DOS-u imale. Prosuli smo 18 posto biračkog tela. Velike stranke dobijaju glasove ako male ne dobiju cenzus. Komunikacije moraju da budu bolje. Ukoliko već nije moguće da to bude u okviru jedne stranke, onda mora da se pomogne stvaranje neke koalicije koja će biti dovoljno jaka da pređe cenzus. Demokratska stranka mora da razmišlja o svojim saveznicima na sledećim izborima.
RSE: Vidite li u 5. oktobru saveznike?
MIĆUNOVIĆ: Vidim saveznike u svim ljudima koji su demokratski raspoloženi, koji su učestvovali u 5. oktobru vrlo aktivno. Svako od nas treba da izvuče pouke iz grešaka koje su činjene. Jesam otac DOS-a, ali se u DOS-u jako mnogo grešilo. Mnoge male stranke su svoje interese stalno isticale i pravile su velike nevolje predsedniku vlade. Ucenijivale su. Te stvari ne bi trebale da se dešavaju u budućim koalicijama. Ako se dijalog ne uspostavi, u narodnom nezaodovoljstvu ćemo imati porast snaga s kojima ni svet neće hteti razgovarati. Problem sa Radikalima jeste zbog toga veoma veliki jer oni ne mogu da predstavljaju nikakvu alternativu u ovom društvu. Imaju pravo kao stranka da postoje, ali bi bila ogromna opasnost i greška demokratskih snaga da se porazbijaju i prepuste desnima.
RSE: Gde je tu Građanski savez Srbije?
MIĆUNOVIĆ: Želeo sam da se oni nađu u okviru DS jer smo po prirodi saveznici. Neki ljudi iz Građanskog saveza su ušli u Demokratsku stranku. Drugi su ostali izvan stranke jer se pocepala i sada postoji nekoliko struja.
RSE: Ko je najbliži Demokratskoj stranci? Da li ste, recimo, sa Vesnom Pešić razgovarali o budućoj saradnji?
MIĆUNOVIĆ: Jesam u više navrata. Ona je spremna da ozbiljno sarađujemo. Važni su svi čestiti i pametni ljudi koje DS mora da ima, ako ne u svojim redovima, onda kao najbliže saveznike.
RSE: Šta se dešava sa Demokratskom strankom po pitanju svih tih ljudi koji su potrebni stranci i šta može u vezi sa tim da se očekuje u budućnosti?
MIĆUNOVIĆ: Politika je nezgodna stvar zato što je tu jako mnogo strasti. Nekada ljudi unesu svoja uverenja i veruju da su samo oni u pravu. Drugi put su u pitanju mnoge sujete. Na trećoj strani imate stalno takmičenje zašto on, a ne ja. Teško je stvoriti harmoniju u političkoj stranci i u političkom životu. Želeo sam da Čedo Jovanović ostane u stranci. Razgovarao sam s njim o tome. Stvaranje stranke u stranci razbija stranku u vremenu kada nam treba ukrupnjavanje i stvaranje jake stranke. On je izabrao jedan drugi put. Savetovao sam ga da ako već ne može sa nekim ljudima u stranci, onda neka napravi svoju stranku, ali neka ona bude bliska stranci iz koje je izašao. S tim imam iskustva. Ne valja ako to preraste u konflikt. Mislim da će vreme, ili neka opšta ugroženost koja može da dođe, ponovo ujediniti snage koje su se i ujedinile 1999. godine da bi izašle na izbore 2000.
RSE: Biće dobro ako bude više ljudi koji misle o stožernom oklupljanju, kao što mislite vi. Na žalost, na političkoj sceni danas je najmanje takvog promišljanja jer se i politika svela na politiku od danas do sutra i na čist marketing. Jako je malo dubokog promišljanja situacije u Srbiji koja je teža nego ikada ranije.
MIĆUNOVIĆ: Politika nije individualan čin. Kada uđete u politički život i napravite neku partiju, ušli ste sa drugima radi zajedničkog cilja. Ulazimo zajedno da bi smo bili jači i da bi smo zajednički nešto napravili. Ako shvatimo da nam politika ne treba i da je ružna, onda ćemo biti žrtve strašne manipulacije tajkuna i sveta koji se dočepao novca, ili na osnovu privilegija što su bili na vlasti, ili uz vlast, ili na osnovu kriminala. Meni je strano da budem u njihovoj vlasti. Tu moramo da se okupimo i da se branimo od toga koliko možemo.