Momčilo Mandić, koji je, nakon što ga je uhapsila crnogorska policija, predat Tužilaštvu Bosne i Hercegovine u Sarajevu, danas će biti saslušan, potvrdio je za naš radio šef specijalnog odjeljenja Tužilaštva Bosne i Hercegovine za organizovani kriminal Džon Mekner. Mandić se nalazi u tridesetodnevnom pritvoru na osnovu potjernice Suda Bosne i Hercegovine iz jula 2003. godine, izdate na zahtjev Specijalnog odjeljenja bh. Tužilaštva za organizovani kriminal.
Mekner kaže kako se istraga protiv Momčila Mandića odnosi na njegove aktivnosti u vezi sa poslovanjem nekadašnje Privredne banke Srpsko Sarajevo.
„Protiv Momčila Mandića nije podignuta optužnica. Postoji istraga u okviru koje je u julu 2003. godine Sud Bosne i Hercegovine izdao rješenje kojim se Mandiću određuje jednomjesečni pritvor. Nakon što je pritvoren, istraga će biti nastavljena“, kaže Mekner.
Podsjećamo: privremena upraviteljica bivše Privredne banke Srpsko Sarajevo, Tobi Robinson, podnijela je krivične prijave Tužilaštvu Bosne i Hercegovine zbog višemilionskih pljački, te pranja novca u okviru poslovanja banke, čiji je direktor bio Momčilo Mandić. U finansijske malverzacije bili su uključeni tadašnji visoki funkcioneri Srpske demokratske stranke - osnivači fiktivnih firmi, a novac štediša utrošen je na predizbornu kampanju ove stranke 1998. godine.
Jedan od tuženih, Milovan Cicko Bjelica, koji je vodio predizbornu kampanju SDS-a u to vrijeme, tvrdi da su sa Privrednom bankom Srpsko Sarajevo napravljeni ugovori o kratkoročnim pozajmicama na 90 dana u ukupnoj vrijednosti od 130.000 KM.
On kaže da se ne osjeća odgovornim, te da je sve rađeno u skladu sa zakonom.
“Taj novac je utrošen za potrebe izborne kampanje 1998. godine, a ja sam bio tada šef izbornog štaba i imao sam ta ovlaštenja. Poslije toga, izvještaj je usvojilo predsjedništvo i glavni odbor SDS-a.“
Zbog sumnje da je jedan od ključnih ljudi u mreži podrške Radovanu Karadžiću, od marta 2003. godine Mandić se nalazi na crnim listama Evropske unije i SAD, a blokirana su mu i sredstva na računima u BiH.
Šef specijalnog odjeljenja Tužilaštva Bosne i Hercegovine za organizovani kriminal, Džon Mekner, u izjavi za naš radio kaže kako se istraga, koja se trenutno vodi protiv Momčila Mandića, ne odnosi na navode koji Mandića povezuju sa ratnim zločincima.
*****
Na pitanje zašto Beograd nije uhapsio i isporučio Sarajevu Momčila Mandića, zvaničnici odgovoraju da Ustav ne predviđa mogućnost izručenja naših državljana drugim zemljama, a pravni stručnjaci da nije bilo političke volje.
Na pitanje zbog čega Beograd nije uhapsio i isporučio Momčila Mandića Sarajevu, u Ministarstvo unutrašnjih poslova nezvanično nam je rečeno da Ustav ne predviđa izručenje državljana Srbije i Crne Gore drugim zemljama. U MUP-u nam je takođe rečeno da je jedina mogućnost bila da pravosudni organi Bosne i Hercegovine ustupe krivično gonjenje Mandića Srbiji, ali da to nije učinjeno. Novinska agencija Fonet prenela je, pozivajući se na neimenovani izvor iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, da ovo ministarstvo koje je nadležno za izručenja nije dobilo nikakvu zvaničnu informaciju izručenja Mandića Sarajevu i da su, u slučaju da je on državljanin Srbije i Crne Gore, prekršeni domaći zakoni. Prema tim navodima Crna Gora je prilikom izručenja Mandića prekršila i proces ekstradicije, jer sve mora da ide preko Ministarstva za ljudska i manjinska prava, a nakon zakonom predviđene sudske procedure, konačno rešenje potpisuje ministar Rasim Ljajić. Isti izvor naveo je da Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina nisu zaključile ugovore o ekstradiciji nego samo ugovore o pravnoj pomoći koji ne regulišu izručenja, a koji takođe nisu stupili na snagu jer ih nije ratifikovao parlament BiH. Ministra Rasima Ljajića nismo uspeli tokom čitavog dana da kontaktiramo, a pravni eksperti ipak konstatuju da nije bilo političke volje za hapšenje i isporučenje Momčila Mandića. Predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo kaže da je Crna Gora mogla da isporuči Mandića po osnovu ugovora u pravnoj pomoći i da se Crne Gore ne tiče to što Bosna i Hercegovina nije ratifikovala taj dokument. Biljana Kovačević Vučo kaže da je slučaj Momčila Mandića najmanje pravno, a najviše političko pitanje.
“Ovde se radi o nekom ugovoru koje zaključila Bosna i Hercegovina sa Crnom Gorom o pravnoj pomoći. Crna Gora je postupila po zahevu za pravnu pomoć sa strane organa Bosne i Hercegovine i to nije ekstradicija u onom smislu kako se izvršava ekstradicija kada se uhapsi neko kao što je u slučaju onog španskog državljana. E, sada se ovde postavlja jedno suštinsko moralno pitanje koje naravno da ima veze sa pravom, ali više ima veze sa politikom. Očigledno je da u državi Srbiji ne postoji politička volja da se protiv ljudi koji su optuženi za organizovani kriminal u drugim državama, a vršili su određene usluge srpskim vlastima, vode postupci.”
Navode da nije bilo političke volje da se uhapsi i isporuči Momčilo Mandić, niko u Demokratskoj stranci Srbije, premijerovoj partiji, nije želeo da komentariše.
Mekner kaže kako se istraga protiv Momčila Mandića odnosi na njegove aktivnosti u vezi sa poslovanjem nekadašnje Privredne banke Srpsko Sarajevo.
„Protiv Momčila Mandića nije podignuta optužnica. Postoji istraga u okviru koje je u julu 2003. godine Sud Bosne i Hercegovine izdao rješenje kojim se Mandiću određuje jednomjesečni pritvor. Nakon što je pritvoren, istraga će biti nastavljena“, kaže Mekner.
Podsjećamo: privremena upraviteljica bivše Privredne banke Srpsko Sarajevo, Tobi Robinson, podnijela je krivične prijave Tužilaštvu Bosne i Hercegovine zbog višemilionskih pljački, te pranja novca u okviru poslovanja banke, čiji je direktor bio Momčilo Mandić. U finansijske malverzacije bili su uključeni tadašnji visoki funkcioneri Srpske demokratske stranke - osnivači fiktivnih firmi, a novac štediša utrošen je na predizbornu kampanju ove stranke 1998. godine.
Jedan od tuženih, Milovan Cicko Bjelica, koji je vodio predizbornu kampanju SDS-a u to vrijeme, tvrdi da su sa Privrednom bankom Srpsko Sarajevo napravljeni ugovori o kratkoročnim pozajmicama na 90 dana u ukupnoj vrijednosti od 130.000 KM.
On kaže da se ne osjeća odgovornim, te da je sve rađeno u skladu sa zakonom.
“Taj novac je utrošen za potrebe izborne kampanje 1998. godine, a ja sam bio tada šef izbornog štaba i imao sam ta ovlaštenja. Poslije toga, izvještaj je usvojilo predsjedništvo i glavni odbor SDS-a.“
Zbog sumnje da je jedan od ključnih ljudi u mreži podrške Radovanu Karadžiću, od marta 2003. godine Mandić se nalazi na crnim listama Evropske unije i SAD, a blokirana su mu i sredstva na računima u BiH.
Šef specijalnog odjeljenja Tužilaštva Bosne i Hercegovine za organizovani kriminal, Džon Mekner, u izjavi za naš radio kaže kako se istraga, koja se trenutno vodi protiv Momčila Mandića, ne odnosi na navode koji Mandića povezuju sa ratnim zločincima.
*****
Na pitanje zašto Beograd nije uhapsio i isporučio Sarajevu Momčila Mandića, zvaničnici odgovoraju da Ustav ne predviđa mogućnost izručenja naših državljana drugim zemljama, a pravni stručnjaci da nije bilo političke volje.
Na pitanje zbog čega Beograd nije uhapsio i isporučio Momčila Mandića Sarajevu, u Ministarstvo unutrašnjih poslova nezvanično nam je rečeno da Ustav ne predviđa izručenje državljana Srbije i Crne Gore drugim zemljama. U MUP-u nam je takođe rečeno da je jedina mogućnost bila da pravosudni organi Bosne i Hercegovine ustupe krivično gonjenje Mandića Srbiji, ali da to nije učinjeno. Novinska agencija Fonet prenela je, pozivajući se na neimenovani izvor iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, da ovo ministarstvo koje je nadležno za izručenja nije dobilo nikakvu zvaničnu informaciju izručenja Mandića Sarajevu i da su, u slučaju da je on državljanin Srbije i Crne Gore, prekršeni domaći zakoni. Prema tim navodima Crna Gora je prilikom izručenja Mandića prekršila i proces ekstradicije, jer sve mora da ide preko Ministarstva za ljudska i manjinska prava, a nakon zakonom predviđene sudske procedure, konačno rešenje potpisuje ministar Rasim Ljajić. Isti izvor naveo je da Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina nisu zaključile ugovore o ekstradiciji nego samo ugovore o pravnoj pomoći koji ne regulišu izručenja, a koji takođe nisu stupili na snagu jer ih nije ratifikovao parlament BiH. Ministra Rasima Ljajića nismo uspeli tokom čitavog dana da kontaktiramo, a pravni eksperti ipak konstatuju da nije bilo političke volje za hapšenje i isporučenje Momčila Mandića. Predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo kaže da je Crna Gora mogla da isporuči Mandića po osnovu ugovora u pravnoj pomoći i da se Crne Gore ne tiče to što Bosna i Hercegovina nije ratifikovala taj dokument. Biljana Kovačević Vučo kaže da je slučaj Momčila Mandića najmanje pravno, a najviše političko pitanje.
“Ovde se radi o nekom ugovoru koje zaključila Bosna i Hercegovina sa Crnom Gorom o pravnoj pomoći. Crna Gora je postupila po zahevu za pravnu pomoć sa strane organa Bosne i Hercegovine i to nije ekstradicija u onom smislu kako se izvršava ekstradicija kada se uhapsi neko kao što je u slučaju onog španskog državljana. E, sada se ovde postavlja jedno suštinsko moralno pitanje koje naravno da ima veze sa pravom, ali više ima veze sa politikom. Očigledno je da u državi Srbiji ne postoji politička volja da se protiv ljudi koji su optuženi za organizovani kriminal u drugim državama, a vršili su određene usluge srpskim vlastima, vode postupci.”
Navode da nije bilo političke volje da se uhapsi i isporuči Momčilo Mandić, niko u Demokratskoj stranci Srbije, premijerovoj partiji, nije želeo da komentariše.
