Hrvatski predsednik je u veoma kratkom periodu posetio Beograd i ta činjenica možda najbolje govori o odnosima Hrvatske i Srbije i Crne Gore. No, ipak je dosta pitanja zbog kojih će lideri iz Zagreba i Beograda morati razgovarati. Predsednik Mesić je to posebno istakao:
''Imamo nekoliko otvorenih pitanja koje se moraju razriješiti. I imovinska pitanja i pravnih i fizičkih osoba moramo riješiti, pitanje naših izgubljenih, odnosno nestalih tokom rata. Jedni drugima moramo omogućiti da dođu do informacija i da se knjiga posljednjeg rata zatvori.''
Potvrđena privrženost evropskim integracijama i puna odlučnost da se i jedna i druga strana pomažu u ostvarivanju tih ciljeva ipak ne sme da zaseni sudbine hiljada ljudi, koji su u poslednjoj deceniji izgubili neke od elementarnih ljudskih prava. Predsednik SiCG Svetozar Marović:
''Naš čitav pristup u odnosima Hrvatske i Srbije i Crne Gore počiva na tome da ne želimo zatvoriti oči pred ijednim otvorenim problemom. Tih problema ima. Naši odnosi, dakle, imaju tu težinu posljedica koje nam je rat ostavio. Imamo zahtjevnost da te probleme rješavamo upravo mi, danas, i da ih rješavamo brže i efikasnije. To su pitanja raseljenih lica, nestalih lica, pitanje imovine privatnih lica, fizičkih lica, pitanje pravne imovine znači, preduzeća, pitanje granica.''
Nacionalne manjine u dve države predstavljaju mostove između dve države, izjave su predsednika Hrvatske i SiCG. Pitanje spiskova osumnjičenih za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj u velikoj meri koči proces povratka hrvatskih Srba, izbeglih tokom ratnih sukoba devedesetih. Predsednik Mesić:
''Tako da i oni koji nisu krivi imaju jedan osjećaj opasnosti da im se ne bi nešto dogodilo. Znate, dok on dokaže da nije 'zec', dotle ima i poteškoća.''
Individualizacija zločina, tokom rata počinjenih na obe strane, ubrzaće proces pomirenja i uspostavu poverenja, saglasni su predsednici. Utvrđivanje odgovornosti mora biti u nadležnosti domaćeg pravosuđa i Haškog tribunala. Hrvatski predsednik:
''Da konkretni ljudi odgovaraju za konkretna djela. Da se prestanu optuživati kolektiviteti. Neka odgovaraju konkretni Srbi, konkretni Hrvati i konkretni Bošnjaci. I onda oslobađamo kolektivitete odgovornosti.''
Opterećenost kolektivne odgovornosti Hrvatske i Srbije i Crne Gore svakako će kočiti tužba za agresiju i genocid, koju je pred međunarodnim sudom u Hagu protiv Srbije i Crne Gore podnela Hrvatska. Da li se u zalaganju predsednika Mesića za utvrđivanje pojedinačne krivice može očekivati promena stava Hrvatske?
''Ja nemam mandat danas bilo šta izjaviti u vezi povlačenja tužbe. To je pitanje i jedne i druge vlade, pitanje pregovaranja. A na kraju, kakva će biti odluka, ovisiće o daljnjem procesu, u kome mi sudjelujemo.''
Granična linija između nekadašnje dve jugoslovenske republike, proces povratka izbeglih, pojedinačna odgovornost za ratne zločine, deo su ukupnih obaveza dve države u procesu evroatlantskih integracija. Srpsko-crnogorski predsednik Svetozar Marović:
''Želim da izrazim zadovoljstvo što je gospodin Mesić u posjeti Srbiji i Crnoj Gori i što će imati prilike da sa svojim domaćinima u Beogradu, Subotici, Podgorici i na teritoriji Kosova se do kraja upozna sa onim što je bitno za kvalitet i budućnost naših odnosa.''
''Imamo nekoliko otvorenih pitanja koje se moraju razriješiti. I imovinska pitanja i pravnih i fizičkih osoba moramo riješiti, pitanje naših izgubljenih, odnosno nestalih tokom rata. Jedni drugima moramo omogućiti da dođu do informacija i da se knjiga posljednjeg rata zatvori.''
Potvrđena privrženost evropskim integracijama i puna odlučnost da se i jedna i druga strana pomažu u ostvarivanju tih ciljeva ipak ne sme da zaseni sudbine hiljada ljudi, koji su u poslednjoj deceniji izgubili neke od elementarnih ljudskih prava. Predsednik SiCG Svetozar Marović:
''Naš čitav pristup u odnosima Hrvatske i Srbije i Crne Gore počiva na tome da ne želimo zatvoriti oči pred ijednim otvorenim problemom. Tih problema ima. Naši odnosi, dakle, imaju tu težinu posljedica koje nam je rat ostavio. Imamo zahtjevnost da te probleme rješavamo upravo mi, danas, i da ih rješavamo brže i efikasnije. To su pitanja raseljenih lica, nestalih lica, pitanje imovine privatnih lica, fizičkih lica, pitanje pravne imovine znači, preduzeća, pitanje granica.''
Nacionalne manjine u dve države predstavljaju mostove između dve države, izjave su predsednika Hrvatske i SiCG. Pitanje spiskova osumnjičenih za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj u velikoj meri koči proces povratka hrvatskih Srba, izbeglih tokom ratnih sukoba devedesetih. Predsednik Mesić:
''Tako da i oni koji nisu krivi imaju jedan osjećaj opasnosti da im se ne bi nešto dogodilo. Znate, dok on dokaže da nije 'zec', dotle ima i poteškoća.''
Individualizacija zločina, tokom rata počinjenih na obe strane, ubrzaće proces pomirenja i uspostavu poverenja, saglasni su predsednici. Utvrđivanje odgovornosti mora biti u nadležnosti domaćeg pravosuđa i Haškog tribunala. Hrvatski predsednik:
''Da konkretni ljudi odgovaraju za konkretna djela. Da se prestanu optuživati kolektiviteti. Neka odgovaraju konkretni Srbi, konkretni Hrvati i konkretni Bošnjaci. I onda oslobađamo kolektivitete odgovornosti.''
Opterećenost kolektivne odgovornosti Hrvatske i Srbije i Crne Gore svakako će kočiti tužba za agresiju i genocid, koju je pred međunarodnim sudom u Hagu protiv Srbije i Crne Gore podnela Hrvatska. Da li se u zalaganju predsednika Mesića za utvrđivanje pojedinačne krivice može očekivati promena stava Hrvatske?
''Ja nemam mandat danas bilo šta izjaviti u vezi povlačenja tužbe. To je pitanje i jedne i druge vlade, pitanje pregovaranja. A na kraju, kakva će biti odluka, ovisiće o daljnjem procesu, u kome mi sudjelujemo.''
Granična linija između nekadašnje dve jugoslovenske republike, proces povratka izbeglih, pojedinačna odgovornost za ratne zločine, deo su ukupnih obaveza dve države u procesu evroatlantskih integracija. Srpsko-crnogorski predsednik Svetozar Marović:
''Želim da izrazim zadovoljstvo što je gospodin Mesić u posjeti Srbiji i Crnoj Gori i što će imati prilike da sa svojim domaćinima u Beogradu, Subotici, Podgorici i na teritoriji Kosova se do kraja upozna sa onim što je bitno za kvalitet i budućnost naših odnosa.''
