Dostupni linkovi

logo-print

Nezavisnost Kosova nije neizbežna


Možda je preuranjeno da pregovori o finalnom statusu Kosova počnu ove godine jer nisu rešena ključna pitanja, kaže za Radio Slobodna Evropa Jonathan Clark, analitičar i Cato instituta u Vašingtonu. On smatra da nezavisnost Kosova nije neminovnost već da bi njegov status trebalo rešavati u okviru širih evropskih integracija.

RSE: Kai Eide, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN stigao je na Kosovo u cilju procene ispunjenja standarda, što je preduslov za početak razgovora o finalnom statusu. Stiče se utisak da je međunarodna zajednica spremna da odobri početak pregovora do kraja ove godine. bez obzira kakva će biti situacija.

CLARK: Generalno se može reći da međunarodna zajednica smatra da je trenutna situacija na Kosovu neprihvatiljiva i stoga želi da ubrza proces kojim bi se okončala duga kriza u ovog regiji. Da li će se, tokom procene ispunjenja standarda, utvrditi da je problem zreo za rešavanje, to je mnogo otvorenije pitanje. Ima mnogo kontroverznih aspekata trenutne situacije na Kosovu o kojima treba da se donese odluka. Ali, postoji neka vrsta konsensuza da je došlo vreme za rešavanje ovog pitanja i da treba ubrzati pregovore.

RSE: Dakle, vi verujete da će pregovori o finalnom statusu početi ove godine.

CLARK: Ne mislim da je to neminovan zaključak. Ako pogledate neke od teškoća sa kojima se Kosovo suočava, nesuglasice sa kojima se suočava Vlada, pitanje učešća Srba u institucijama, spor povratak izbeglica, zatim ekonomska situacija, sve to specijalni izaslanik treba da izvaga.

RSE: Kakav je Vaš stav imajući u vidu trenutnu situaciju, odnosno sporna pitanja, koja ste pomenuli, kao što su pozicija manjina, pre svega Srba, zatim povratak izbeglica. Da li će sazreti prilike da za nekoliko meseci počnu pregovori o finalnom statusu?

CLARK: Moje lično mišljenje je da bi donošenje odluka o početku pregovora možda bilo preuranjeno. Mislim da nijedna strana na Kosovu još nije spremna za to. Svi imaju različita očekivanja i još ne postoji istinska spremnost za kompromis. Srpska strana još uvek igra na kartu odvajanja dela teritorije, a albanska ne odustaje od jedinstvenog zahteva za potpunom samostalnošću. Zato mi se čini da situacija još nije sazrela da se krene u sledeću fazu, ali kao što sam već rekao međunarodna zajednica želi da ubrza čitav proces, a ne da ga drži zamrznutim.

RSE: Američki podsekretar Nicholas Burns izjavio je nedavno da pitanje statusa Kosova treba rešiti do kraja 2006. godine. Da li je to preuranjeno?

CLARK: Mislim da je gospodin Nicholas Burns želeo da podstakne stanovnike Kosova, šaljući im signal da je došlo vreme da donesu veoma tešku odluku, da se uhvate ukoštac sa onim što im donosi budućnost. On je istovremeno u pomenutom govoru bio veoma obazriv ističući da međunarodna zajednica nije zauzela stav kakav bi status Kosova trebalo da bude. Dakle, on je želeo da pošalje signal, a da li će pitanje statusa biti rešeno u pomenutom roku, to ostaje otvoreno.

RSE: Stav međunarodne zajednice, tačnije Evropske unije i SAD, jeste da nema povratka na stanje pre 1999. godine, zatim deobe Kosova niti njegovog priključenja nekoj drugoj državi. Međutim, Srbi i Albanci iščitavaju to na različite načine. Kakvo je Vaše mišljenje?

CLARK: Mislim da je to suštinski problem. Svaka strana ima drugačiji stav šta ovih tri "ne" znači. Manjinski Srbi još uvek razmatraju mogućnost uspostavljanja neke mini države u kojoj bi oni bili u većini, dok Albanci i dalje optiraju ka odvajanju od Srbije.

RSE: Šta će biti konačni rezultat ovih pregovora? Da li je nezavisnost Kosova neminovan ishod?

CLARK: Ne mislim da je nezavisno Kosovo neminovan ishod. To će u velikoj meri zavisiti od odnosa Srbije, Crne Gore i Kosova sa Evropskom unijom. Ne mislim da je stvaranje novih, mini država na zapadnom Balkanu privlačna opcija za međunarodnu zajednicu. Zato ne smatram da je nezavisnost Kosova neizbežan rezultat. To bi podstaknulo nacionalističke strasti u Beogradu, a to, naravno, niko ne želi.

RSE: Međutim, mnogi smatraju da Vašington i Brisel iz drugog plana podržavaju nezavisnost Kosova, inače će se tenzije nastaviti.

CLARK: Smatram da Vašington i Brisel ne žele u ovom trenutku da oponiraju samoj ideji nezavisnosti. Oni se nadaju da će se tokom pregovora, u kojima će fokus biti na standardima, na neki način umanjiti opsesiju maksimalističkim zahtevima i usmeriti finalne razgovore ka umerenijoj poziciji Kosova a ne njegovoj potpunoj nezavisnosti.

RSE: Mislite na određivanje njegove pozicije u širem kontekstu evropskih integracija?

CLARK: Evropske integracije su od izuzetne važnosti za Balkan. Svakako da su nedavni događaji u Francuskoj i Holandiji udarac daljim integracionim procesima. Međutim, zapadni Balkan će se neminovno naći na kraju u Evropskoj uniji. Mnogo je tada lakše rešavati neka sporna pitanja, nivo autonomije u okviru jedne države ako su svi deo jedne šire organizacije, kao što je Evropska unija. Verujem da će građani Kosova imati u vidu da ako žele da budu deo prosperitetne Evropske unije treba da naprave otklon od geografskog, teritorijalnog nacionalizma. Mislim da bi o tome trebalo veoma pažljivo da razmišljaju.

RSE: Da li francusko i holandsko "ne" na referendumu o evropskom ustavu može da oteža integraciju Balkana u Evropsku uniju?

CLARK: U ovom trenutku je očigledno da će Evropska unija uzeti neku vrstu tajma auta, predaha, da se konsoliduje, preispita kako dalje. Istovremeno, treba da reši mnogobrojna unutrašnja pitanja. Veoma je teško reći da li to ostavlja dovoljno vremena i prostora za proces proširenja. U svakom slučaju, u narednim mesecima to pitanje neće biti na listi njenih prioriteta.

RSE: U utorak je definitivno propao pokušaj parlamentarnih partija u Srbiji da postignu dogovor o Deklaraciji o ratnim zločinima. Umesto teksta u kome bi se osudio masakr u Srebrenici većina stranka je insistirala na tekstu u kome bi se generalno pomenuli svi zločini. U kojoj meri su se političari, intelektualci kao i obični građani suštinski distancirali od nedavne prošlosti, pre svega nacionalističke euforije?

CLARK: Ako se osvrnemo na razdoblje od poslednjih deset godina, definitvno je napravljen pomak, mada nedovoljan. Srpsko društvo je bilo dugo bilo u stanju poricanja svega što se desilo, nastojeći da minimizira događaje u Srebrenici, pri tom tvrdeći da je druga strana preuveličava broj nastradalih. Mislim da je u međuvremenu učinjen progres u razumevanju šta se zapravo dešavalo. Tome je doprinelo i nedavno prikazivanje snimka ubistva šestorice srebreničkih Bošnjaka. Naravno, proces suočavanja sa sopstvenom prošlošću nije jednostavan. Srbi se takođe osećaju žrtvama imajući u vidu zločine koji su u Drugom svetskom ratu izvršeni nad njima. Ali verujem da su nakon svega Srbi izašli iz stanja poricanja odgovornosti za sve što se dešavalo.

RSE: Kakve su perspektive unije Srbija i Crna Gora? Vlasti u Crnoj Gori najavljuju da će raspisati referendum početkom sledeće godine, bez obzira na okolnosti.

CLARK: Ponovo je u pitanju stari i dugotrajni problem na Balkanu, tačnije surevnjivost na nacionalnoj osnovi. Vašington i Brisel očito nastoje da spreče raspad zajednice Srbija i Crna Gora. Ako ništa drugo, stanovništvo je izmešano, ne bih sada ulazio u rasprave o sličnostima i razlikama Srba i Crnogoraca u etničkom smislu. Zato smatram da će međunarodna zajednica savetovati svim stranama da budu veoma oprezne. Jer ako su Srbija i Crna Gora kao celina na putu da pregovaraju o kandidaturi za članstvo u Evropskoj Uniji, onda bi u međuvremenu razdvajanje ove dve republike itekako iskomplikovalo proces njihove evropske integracije koji je i bez toga već sada otežan.

RSE: Dakle, vi ste sumnjičavi, čak isključujete mogućnost da referendum uopšte bude raspisan?

CLARK: Ne, ja ne isključujem mogućnost raspisivanja referenduma. Postoje veoma jake snage u Crnoj Gori koje na tome insistiraju. Nadam se da će strasti splasnuti nakon što se u Beogradu pojavi mnogo demokratskija vlada koja će biti u stanju da održi Uniju. Ali kao što sam rekao, postoje snage u Crnoj Gori koje potenciraju referendum i ako on bude održan, ko zna šta će se sve dešavati. U svakom slučaju dodatno će iskomplikovati situaciju u ovom delu Balkana.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG