2005. godina je presudna za rešenje statusa Kosova, kao i za Balkan u celini. 11. jula se obeleževa deseta godišnjica masakra o Srebrenici, najtežeg ratnog zločina u Evropi od vremena nacizma. U novembru će biti deset godina od Dejtonskog sporazuma, rekao je Berns. Ove godine moramo da okončamo proces približavanja Balkana demokratskom svetu, da okončamo podele i sukobe koje su u priličnoj meri obeležile istoriju ovog regiona u poslednjih 15 godina, istakao je američki državni podsekretar Berns. SAD treba da igraju značajnu ulogu u tom procesu. Mi čemo biti aktivni u BiH, na Kosovu i ubedjivanju Srbije i Crne Gore da učine neophodno, pre svega u pronalaženju Ratka Mladiča i Radovana Karadziča.
Predvijdneo je da zbog toga Berns putuje u BiH, na Kosovu i u Beograd početkom juna.
Kosovo je najklompleksnije pitanje u regionu, rekao je on:
"Smatramo da je nedefinisan status Kosova dalje neodrživ, nepoželjan i neprihvatljiv. Takvo stanje ne zadovoljava nijednu stranu jer izmedju ostalog preti opasnost od obnavljanja sukoba."
SAD če sa svojim evropskim saveznicima započeti proces koji če voditi definisanju finalnog statusa Kosova. Generalni sekretar UN Kofi Anan će imenovati norveškog ambasadora Kai Eide za specijalnog izvestioca koji će proceniti da li su ispunjeni uslovi za početak razgovora o finalnom statusu. Ukoliko ocena standarda bude pozitivna, u šta SAD veruju da će biti, predložićemo Kofiju Ananu da imenuje pregovarača iz Evrope kome će asistirati američki diplomata, koji bi organizovali pregovore o finalnom statusu, rekao je Nikolas Berns. On je podsetio da se albanska strana zalaže za nezavisnost, vlasti u Beogradu za autonomiju ali ne i osamostaljivanje Kosova, a ima i onih koji su za postepen put ka nezavisnosti Kosova:
"SAD i njegovi evropski partneri nisu zauzeli poziciju o bilo od kojih opcija za Kosovo. Mi želimo da budemo nepristrasni posrednici u pregovorima, da iskoristimo svoj uticaj u cilju omogućavanja finalnog rešenja, kako bi se izbeglo obnavljanje etničkog nasilja."
On je istakao da se prava manjina moraju poštovati:
"SAD su intervenisale tokom 90-tih godna na Kosovu da bi zaštitile većinsko albansko stanovništvo od terora Miloševićevog režima. Sada se ne sme dozvoliti situacija da pripadnici većinskog naroda napadju pripadnike manjinskog naroda. Jedini put ka budućnosti je etničko pomirenje i harmonija."
NATO mora ostati na Kosovu sve dok se ne postignu pomenuti ciljevi i američke trupe će ostati zajedno sa svojim saveznicima, kazao je Berns, dodajući da Srbija i Crna Gora drže ključ rešenja i vlasti u Beogradu treba da ozbiljno razgovaraju sa predstavnicima Kosova kao i medjunarodnih institucija.
Jedan od prioriteta američke administracije je uključivanje Srbije i Crne Gore u zajednicu demokratskih nacija:
"Očekujemo od Srbije da konacno zatvori stranicu istorije iz 90-tih godina, da uhapsi Ratka Mladiča i izruči ga Haskom tribunalu. SAD neće u potpunosti normalizovati odnose sa Beogradom sve dok se to ne učini i neće dozvoliti ulazak Srbije u Partnerstvo za mir."
On je istakao i da američka administracija vrši veliki pritisak na vlasti u Srbiji, kao i u Republici Srpskoj, da pronadju Radovana Karadžića.
Predvijdneo je da zbog toga Berns putuje u BiH, na Kosovu i u Beograd početkom juna.
Kosovo je najklompleksnije pitanje u regionu, rekao je on:
"Smatramo da je nedefinisan status Kosova dalje neodrživ, nepoželjan i neprihvatljiv. Takvo stanje ne zadovoljava nijednu stranu jer izmedju ostalog preti opasnost od obnavljanja sukoba."
SAD če sa svojim evropskim saveznicima započeti proces koji če voditi definisanju finalnog statusa Kosova. Generalni sekretar UN Kofi Anan će imenovati norveškog ambasadora Kai Eide za specijalnog izvestioca koji će proceniti da li su ispunjeni uslovi za početak razgovora o finalnom statusu. Ukoliko ocena standarda bude pozitivna, u šta SAD veruju da će biti, predložićemo Kofiju Ananu da imenuje pregovarača iz Evrope kome će asistirati američki diplomata, koji bi organizovali pregovore o finalnom statusu, rekao je Nikolas Berns. On je podsetio da se albanska strana zalaže za nezavisnost, vlasti u Beogradu za autonomiju ali ne i osamostaljivanje Kosova, a ima i onih koji su za postepen put ka nezavisnosti Kosova:
"SAD i njegovi evropski partneri nisu zauzeli poziciju o bilo od kojih opcija za Kosovo. Mi želimo da budemo nepristrasni posrednici u pregovorima, da iskoristimo svoj uticaj u cilju omogućavanja finalnog rešenja, kako bi se izbeglo obnavljanje etničkog nasilja."
On je istakao da se prava manjina moraju poštovati:
"SAD su intervenisale tokom 90-tih godna na Kosovu da bi zaštitile većinsko albansko stanovništvo od terora Miloševićevog režima. Sada se ne sme dozvoliti situacija da pripadnici većinskog naroda napadju pripadnike manjinskog naroda. Jedini put ka budućnosti je etničko pomirenje i harmonija."
NATO mora ostati na Kosovu sve dok se ne postignu pomenuti ciljevi i američke trupe će ostati zajedno sa svojim saveznicima, kazao je Berns, dodajući da Srbija i Crna Gora drže ključ rešenja i vlasti u Beogradu treba da ozbiljno razgovaraju sa predstavnicima Kosova kao i medjunarodnih institucija.
Jedan od prioriteta američke administracije je uključivanje Srbije i Crne Gore u zajednicu demokratskih nacija:
"Očekujemo od Srbije da konacno zatvori stranicu istorije iz 90-tih godina, da uhapsi Ratka Mladiča i izruči ga Haskom tribunalu. SAD neće u potpunosti normalizovati odnose sa Beogradom sve dok se to ne učini i neće dozvoliti ulazak Srbije u Partnerstvo za mir."
On je istakao i da američka administracija vrši veliki pritisak na vlasti u Srbiji, kao i u Republici Srpskoj, da pronadju Radovana Karadžića.
