RSE: Kakav je vaš utisak nakon ovog neočekivanog incidenta nakon kojeg je sednica prekinuta?
ŠUTANOVAC: Moram da kažem da je za mene glavni utisak izjava poslanika Demokratske stranke Srbije, Šormeza, koji je rekao nešto u stilu da nije istina da su se u hladnjačama prevozila tela kao breskve, jer se nisu prevozila u istoj količini i da on misli da gospođa Dulić treba da se izvine. Ne znam kome gospođa Dulić treba da se izvine i ko je taj koji se u toj situaciji osetio prozvanim. Očigledno je da postoje dve Srbije i da još uvek postoje ljudi koji se osete prozvanim kada se pomene tako jedna strašna stvar koja je evidentno postojala.
RSE: Ovo je još jedan pokazatelj šta se dešava sa tom manjinskom podrškom Socijalističke partije Srbije koju daje vladi i za koju se stalno govori da to oni rade iz patriotskih razloga i da vlada ničim nije ucenjena. Čak se to podržava i od nekih iz vlade. Nikada nisam čula da je neko u vladi rekao da socijalisti bilo šta traže za uzvrat, ali o tome govori opozicija.
ŠUTANOVAC: Ako bi ste sedeli duže vreme u Parlamentu Srbije, pogotovo u delu za glasanje, primetili bi ste da svaki put kada postoji neka škakljiva tema grupacija SPS-a silazi poslednja na glasanje. Kada krenu na glasanje pitam ih u šali da li je prošla profaktura. Ako je profaktura prošla, glasaće pozitivno, a ko je prošla delimično, onda uskaču Radikali. Oseti se nervoza u situaciji kada neki dogovor treba da padne. Ne znam da li se radi o novčanim sredstvima, kada kažem profaktura, ali sam siguran da svaka takva odluka vuče neku drugu uslugu. Usluge su daleko od očiju javnosti, ali je evidentno da postoje.
RSE: Da li postoji nešto što znate pouzdano?
ŠUTANOVAC: Znam pouzdano da u pojedinim upravnim odborima javnih preduzeća sede ljudi koji su iz SPS-a. Ne bih sada da nabrajam imena. Znam pouzdano da je u Vranju došlo do promene koalicionih sporazuma jer su bili ucenjeni u Parlamentu Srbije da za nešto neće glasati. Ubeđen sam i da je opština Zvezdara prodata Radikalima i SPS-u da bi se u Skupštini nešto završilo.
''Nikola iz Novog Sada: Kada će Demokratska stranka zauzeti radikalniji stav prema vladi? Šta mislite o osnivanju pokreta 6. oktobar?''
ŠUTANOVAC: Mislim da se u javnosti stvara utisak da Demokratska stranka nema jasan stav u odnosu prema ovoj vladi. Mislim da je to pokušaj vlade da nas uvuče u isti kolosek. Demokratska stranka ima jasnu kritiku prema vladi i postoji malo segmenata koji su u skladu programa Demokratske stranke, počevši od kosovskog pitanja, preko pitanja bezbednosti u Srbiji, do inflacije, spoljno trgovinskog deficita, kriminala u Srbiji. Sve su to pitanja koja smo mi istakli kao problem i koja smo kritikovali. Mislim da veliki broj simpatizera, ili članova, Demokratske stranke očekuje da pokrenemo neke demonstracije na ulicama, ali mislim da je to vreme davno prošlo. Razgovarao sam sa jednim stranim diplomatom koji me pitao da li ćemo da rušimo ovu vladu. Rekao sam da želimo, ali da na žalost imamo samo 37 poslanika. Složio se sa mnom da je to realan problem. Verujem da se svakim danom pojedini poslanici zapitaju šta rade i koga zastupaju u Skupštini. Valjda će se stvoriti uslovi da se skupi 126 poslanika koji će reći da više ne mogu da podržavaju ovakvu vladu i da rad ove vlade nije u skladu sa programom njihovih stranaka.
Pokret 6. oktobar mi je jako simpatičan. Ne znam koliku će političku snagu imati, ali mislim da Vesna Pešić ima određenu težinu i javnost treba da čuje šta ona misli jer ovde nije bila prisutna četiri godine. Očekujem da će odatle ići jedna pozitivna energija i oštra kritika vlade.
RSE: U čemu vam je simpatičan taj pokret u kome se nalaze: gospodin Vladan Batić, Nenad Čanak i Vesna Pešić? Svi oni su bili istaknute ličnosti u vreme vlade Zorana Đinđića. Posle ubistva premijera Đinđića došlo je do podele u demokratskom bloku na poželjne i nepoželjne. Poželjni su bili oni koji je izabrao za saradnju gospodin Boris Tadić. Oni nisu spadali u prvi ešalon koje bi on izabrao.
ŠUTANOVAC: U budućnosti mislim da će političke partije morati da ponude mnogo jasnije programe da bi dobile glas građana i da se više neće praviti diferencijacija ko je protiv koga, već ko zaista ima ozbiljan plan i program i ko ima ljude koji mogu da izvrše taj program. Mi smo stranka levog centra, bliže centru. Imaćemo veoma jasan program. Sve ostale stranke, izuzev Čankove, su više udesno. U budućnosti te stranke će teško moći programski da se nađu na zajedničkom zadatku sa Demokratskom strankom. Ne kažem da nećemo moći da sarađujemo. Verujem da i danas u Srbiji postoje dve Srbije: jedna napredna i jedna nazadna Srbija. Još uvek se Srbija ne deli na levičarsku i desničarsku, ali u budućnosti mislim da će doći do takve diferencijacije. U Evropi imate stranke levog i desnog centra koje su jasno definsane svojim programima i načinom na koji rešavaju socijalna i ostala pitanja u društvu.
RSE: Da li ih vidite kao neki novi blok?
ŠUTANOVAC: Rekao bih da su oni pokret, a ne blok, koji će izaći na izbore.
RSE: Mislite li da nemaju program blizak Demokratskoj stranci kako bi ste mogli sa njima u nekom narednom periodu sarađivati?
ŠUTANOVAC: Verujem da će Demokratska stranka na sledeće izbore izaći samostalno. To je zahtev članstva i funkcionera stranke. Mislimo da se Demokratska stranka već jasno profilisala kao stranka koja ima svoju određenu težinu i da neće biti potreba da ulazimo u neku predizbornu koaliciju. Posle izbora ćemo ući u koaliciju sa svima koji su za Srbiju koju smo gradili kao DOS.
Aleksandar iz Beograda: ''Nekada sam bio verni pristalica Demokratske stranke. Još uvek jesam, ali smatram da treba da budete nešto radikalniji. U 6. oktobru bih voleo da vidim i Čedu Jovanovića u prvom planu. Kada su hapsili gospodina Obradovića, Demokratska stranka nije ni zucnula. Zašto ste izbacili Čedu Jovanovića iz partije? Mislim da kao jedna Demokratska stranka evropski orjentisana to niste smeli sebi da dozvolite. Ukoliko Čedo Jovanović nekom svojom linijom uđe u Parlament, da li će biti moguća saradnja između Demokratske stranke i te Čedine linije?''
ŠUTANOVAC: Gospodin Obradović je jedan od ljudi iz policije koga smatram ličnim prijateljem. Sa njim sam sarađivao još iz vremena kada nije bio poznat u javnosti, od novembra 2000. godine. Na neki način sam mu jednom bio i šef. Žao mi je što Aleksandar nije obratio pažnju, ali ja sam dao više jasnih izjava povodom hapšenja gospodina Obradovića. Kao pripadnik zakonodavnog tela nisam mogao da utičem na tok suđenja, ali sam u ime Demokratske stranke tražio da se jasno stavi do znanja svima da je za nas ne prihvatljivo da general policije sedi u zatvoru 30 dana uz obrazloženje da bi mogao da utiče na svedoke, a pri tom se to krivično delo, ako uopšte postoji, desilo pre više godina. Mogao je više godina da utiče na svedoke i to nije činio. Mislim da je totalno neprimereno da on bude 30 dana u pritvoru i da tu ima i političkih elemenata. On nije član Demokratske stranke, ali ima dosta prijatelja u Demokratskoj stranci. Ne znam na koji način bi smo još mogli da reagujemo.
RSE: Tim povodom je bila inicijativa iz vaše stranke da se formira Odbor za bezbednost i da raspravljate o tome. Postojala je mogućnost privođenja i Nenada Milića i Čedomira Jovanovića.
ŠUTANOVAC: Veoma je široka grupacija ljudi koje su oni hteli da privode baš po tom pitanju. Činjenica je da je Odbor za bezbednost Demokratske stranke u manjini. Odbor kao takav nema težinu da utiče na te stvari jer je to mešanje u sudstvo.
RSE: Kako onda vršiti pritisak na javnost? Tako dolazimo do pitanja kako to da Demokratska stranka blago deluje na ono što se dešava?
ŠUTANOVAC: Mi smo veoma jasno rekli da se s tim ne slažemo. Ne možemo reći da je gospodin Obradović kriv ili ne.
RSE: I ja sam to rekla, ali ja sam samo novinar. Vi ste političar i nije dovoljno da samo kažete.
ŠUTANOVAC: Šta mislite da možemo da uradimo kao političari?
RSE: Ne znam, ali nešto.
ŠUTANOVAC: Opet se vraćamo u neko prošlo vreme kada smo mogli da pokrenemo mase na ulicu. Možda bi i sada veliki broj ljudi izašao, ali mislim da je to vreme prošlo. Sada imamo situaciju u kojoj je istražni sudija naredio 30 dana pritvora policajcu kao što je Milorad Obradović za koga tvrdim da je pošten čovek. Sve što možemo je da mu pružimo pravnu pomoć i da na neki način utičemo na javnost i na ljude koji odlučuju o tome da se on pusti na slobodu. Ne postoji ni jedan drugi pravni način na koji bi to mogli da uradimo. Mene to i lično boli, ali nemam drugi mehanizam nego taj. Da se to desilo i u Nemačkoj isto bi ovako bilo.
RSE: Videla sam da ste reagovali koliko ste mogli. Koliko se oko tog pitanja zauzela stranka i gospodin Tadić?
ŠUTANOVAC: Gospodin Tadić je dao istu izjavu. Ni gospodin Tadić ne može da se meša u sudstvo. Sudska, izvršna i zakonodavna vlast su nezavisne. Izvršna zavisi od zakonodavne. Možemo adekvatno da kritikujemo gospodina Stojkovića koji kaže da neke tužbe stoje u fiokama i koje samo čekaju da budu izvučene, ali nemamo pravo da se mešamo u takve stvari.
Čedomir Jovanović nije isključen iz stranke bez razloga. Svaki čovek koji pristupa Demokratskoj stranci u obavezi je da poštuje program stranke. Niko ga ne tera da se učlani u stranku. Kada ulazite u stranku dobijate program i Status stranke. U javnosti je napravljena jedna fama vezana za frakcije. Ne znam u Evropi ni jednu političku partiju koja ima frakcije. Razgovarao sam sa ljudima iz nemačkog Parlamenta. Izraz frakcija postoji, ali to je izraz za poslaničku grupaciju u Parlamentu. Partije u kojima su frakcije postojale su se, ili ugasile, ili postale potpuno nebitne. Ukoliko su i postojale, bile su jasno uređene u okviru stranke. Frakcija nema pravo da van stranke zastupa drugu političku viziju ili drugi politički interes. Unutar organa stranke se razmatraju sve stvari i kada se zauzme neki stav više niko ne može u ime stranke da zastupa drugi stav. Onda bi ste imali dve politike iz jedne stranke, a ko vam onda garantuje da neće biti deset politika iz jedne stranke. Tako dezorjentišete biračko telo koje sutra ne zna koja je politika stranke. Protiv Čedomira Jovanovića je vođen disciplinski postupak u Novom Beogradu i svima je poznato kako je završen. Ne mislim da mi ne možemo da sarađujemo u budućnosti ukoliko ta grupacija uđe u Parlament. Naravno da će nam oni biti saradnici, a ne neki SPS ili Radikali.
Đorđević: ''Zanima me vaše mišljenje jer će te na moja pitanja teško dati odgovor. Komunistička partija Jugoslavije je još 1948. godine tražila da se svi Srbi sa Kosova protjeraju i da se Kosovo priključi Albaniji. Što to niko ne opovrgne i ne iznese u javnost da se vidi šta su mislili. Da li smatrate da je problem Kosova istorijski? Kada je Srpska pravoslavna crkva 1690. godine povela silne Srbe sa Kosova u Austrougarsku, ostala je praznina na Kosovu. Tu prazninu su popunili Albanci. Ne znam kakva mi sada imamo prava da tražimo to nazad ako smo već jednom napustili te svetinje?''
ŠUTANOVAC: Na delu je jedna reinkarnacija SPS-a i njihov današnji rejting je gotovo bolji nego onaj koji su dobili na prošlim izborima. Ne verujem da će se to dogoditi, ali nekom kampanjom bi mogli da budu i bolje plasirani. Njihova reinkarnacija se ogleda uz podršku vladi i uz ustupke koje vlada čini njima. Dovoljno je da oni dobijaju medijski prostor veći nego što im pripada kao jednoj parlamentarnoj stranci koja ima određeni broj poslanika. Ne mislim da na taj način treba da tretiramo problem Kosova i Metohije, bez obzira ko se kada selio i gde je išao. Dole postoji neka privatna imovina i ona je svetinja svuda u svetu. Nigde u svetu ne možete terati čoveka sa njegove privatne imovine. Činjenica je da je ogroman deo Kosova, a pre svega Metohije, u posedu Srpske pravoslavne crkve. Ne mislim da tražimo nešto što nam ne pripada. Mislim da je reč o jako loše vođenoj politici i da se u poslednje vreme politika na Kosovu i Metohiji ne vodi na način na koji bi trebalo. Izlaskom na izbore smo mogli da učestvujemo u političkom životu na Kosovu i Metohiji, da blokiramo neke procese koji odgovaraju samo albanskom življu. Time što smo se nonšalantno ponašali dozvolili smo da na Kosovu bude premijer čovek koji ima samo sedam posto podrške Albanaca. Mogli smo da budemo u situaciji kao što su Srbi u Hrvatskoj, da imamo tri poslanika Srbina koji insistiraju u vladi na srpskom pitanju i na problemima koji su tiču Srba. Svako guranje glave u pesak i izbegavanje razgovora sa Albancima sa Kosova i Metohije nas gura u to da nas dole bude sve manje i da standardi budu sve lošiji za ne albansko stanovništvo.
RSE: Ovih dana imamo priču o preporuci vlade Skupštini Srbije da se odbije predlog Srpskog pokreta obnove za otvaranjem dosjea. Kada stavimo na jedno mesto to, Čedomira Jovanovića i gospodina Obradovića imamo prilično mračnu sliku. U toj slici izgleda da sve vrvi u Srbiji od tajnih službi u kojoj se ne zna šta je ko. Imamo Čedomira Jovanovića za koga verujete i vi da je jedan od najugroženijih ljudi danas u Srbiji. To je možda ono što pogađa veliki deo ljudi u Srbiji, da u trenutku kada on jeste realno ugrožen biva isključen iz stranke kojoj pripada i za koju je mnogo uradio. Kako sada to vidite? Kako izaći iz toga?
ŠUTANOVAC: To su dve apsolutno različite stvari. Ne mislim da neko ko je ugrožen ne treba da pripada bilo kojoj političkoj organizaciji. Čedomir je sam izabrao svoj put pre nego što je bila priča da je toliko ugrožen. On je napisao ono famozno pismo i objavio ga u dnevnim novinama na celoj strani, što je bilo apsurdno i što ne mislim da bi bilo koji član stranke mogao da uradi u odnosu na svoga predsednika. Mislim da policija mora da pruži adekvatnu zaštitu svim građanima Srbije koji su ugroženi. Čedomir Jovanović je ugrožen, ali to nema veze sa politikom. U Srbiji se danas stvara jedna atmosfera u kojoj neko vešto manipuliše sa javnošću. Ono što se tiče programa Demokratske stranke, naših ideja i vizija, tiče se pre svega ekonomije i privrede. Ovo su teme koje ne pomažu da se u Srbiji bolje živi. Mislim da se tim temama daje i suviše veliki značaj. Mesec dana je bila tema da li je neki CD odnesen u Ameriku ili ne, a svi znamo da ne možemo dobiti odgovor koji želimo da čujemo, a to je da je odnesen. Nema ko da nam da taj odgovor. Meni su mnogo bitnije teme zbog čega je inflacija bila 14 posto a spoljno trgovinski deficit duplo veći nego za vreme vlade Zorana Živkovića, zbog čega je stopa kriminala za 30 posto veća nego prošle godine, kako je moguće da se ponovo ljudi ubijaju iz automobila u pokretu, zbog čega je toliko nasilja među mladima.
RSE: Šta je zajednički sadržalac odgovora na sva ta pitanja?
ŠUTANOVAC: Mogu da kažem da se u nekim segmentima reinkarnira Miloševićev sistem. Znam da u službi bezbednosti sede neki ljudi koji su 5. oktobra plakali nad svojom sudbinom ubeđeni da nikada više neće moći da budu na pozicijama, čak su se plašili i za svoj život. Tog 5. oktobra je izabran Vojislav Koštunica a ne Zoran Đinđić. Oni su danas ponovo na pozicijama i drže vlast. Ne plašim se njih i ne mislim da su oni suština problema. Suština problema je da naša zemlja krene u ekonomski razvoj, a svi ti drugi problemi će početi polako da se rešavaju uz to. Na žalost, ova vlada te probleme ne rešava, kao što ne rešava ni ekonomske probleme.
RSE: To je lov u mutnom.
ŠUTANOVAC: Da.
RSE: Postoji li zloupotreba policije i tajnih službi? Da li vidite mogućnost da se sve to reorganizuje? Da li je sve to baš tako mračno, zamršeno i nejasno kako nama izgleda?
ŠUTANOVAC: To jeste tamno, mračno i zamršeno, ali mislim da je veoma jednostavno to odmrsiti samo što to iziskuje određeno vreme. Oni koji misle da to može da se reši za pola godine, ili za godinu, se varaju. Gospodinu Mihajloviću sam rekao da je veliki problem taj što u toku njegovog ministrovanja nije uređen sistem napredovanja u tom ministarstvu. Zato se desilo da nakon dolaska novog ministra za manje od devet meseci bude smenjeno 700 ljudi. Ne postoji ni jedna policija u svetu koja može da izdrži takav udar na svoj šefovski tim, a da pri tome nastavi da ima dobre rezultate. U akciji Sablja je policija učinila velike napore i razrešila veoma veliki broj krivičnih dela, da bi nakon toga svi ti koji su učestvovali u toj akciji bili smenjeni.
RSE: A ljudi koji su hapšeni u toj akciji sada optužuju te ljude koji su ih hapsili, i to sa slobode.
ŠUTANOVAC: Potrebno je promeniti i njihov sistem školovanja jer njihovo visoko školstvo nije adekvatno zapadnoevropskim policijskim školstvima. Jako je bitan sistem napredovanja. Ne mogu razne političke veze da dovodu na šefovske pozicije ljude koji nisu kvalifikovani i nemaju kvalitet da budu na tim mestima. Mora se praviti neki sistem u kojem će se znati ko je najbolji policajac. Kada u Nemačkoj, Francuskoj ili Americi pitate policajce ko će biti sledeći šef policije, oni znaju ko je među njima najbolji i kažu da će najverovatnije biti on. Kod nas taj sistem ne postoji. Gospodin Mihajlović je učinio velike napore, i to cenim, mada građani nisu uvek za njega imali razumevanja. Mnogo stvari je uređeno u to vreme. U poslednjih godinu dana se dešava to da se vraćamo u neko staro vreme. Bile su i ideje da se prave neki srpski vitezovi. Nemam razumevanja za ovo što se radi, mada na veoma jednostavan i lak način to može da se pokrene. Reforma iziskuje određene godine, ali ne vidim ni da se pokrenula. Sve zemlje Zapadne Evrope su voljne da nam pomognu, pogotovo one koje se nalaze na trasi balkanskih narkotika i seks saobraćaja. Oni se čude što mi ne koristimo njihovu pomoć. Kada napravite jedno sistemsko rešenje i kada rešite sistem napredovanja u policiji onda više nemate problema sa tim ljudima koji su se odnekuda pojavili i koji drže svoje pozicije, ne na osnovu kvaliteta, već na osnovu nekih doušničkih veza, kumovskih ili familijarnih. Mora se polako praviti jedan sistem koji će za određeni broj godina imati kvalitet. Ovakav sistem bi značio da sledeći ministar policije smeni hiljade policajaca jer su rezultati lošiji nego pre. Ni jedan sistem ne može da izdrži takve promene.
RSE: Da li se vi plašite?
ŠUTANOVAC: Ne.
RSE: Nemate razloga ili ste hrabar?
ŠUTANOVAC: Nisam nikada tako razmišljao. Bilo je ne baš normalnih situacija kada sam mislio da imam određenu pratnju, ali nije me bilo strah. Verujem u neke svoje instikte i do sada sam uspeo da se zaštitim od takvih problema. Pretpostavljam da imam veliki broj neprijatelja u policiji, pre svega u redu tih koji su za tu žabokrečinu. Dok sam bio u Saveznom ministarstvu tražio sam da ljudi govore bar engleski. Odmah naiđete na problem onih koji imaju visoke ambicije, koji bi hteli da rade u Interpolu a pri tome ne znaju engleski. Imam simpatije za one koji kažu da znaju slabo, ali koji hoće da uče. To je kvalitet.
Miljana Petrović iz Beograda: ''Zanima me vaše mišljenje o radu Ministarstva unutrašnjih poslova i radu Generalnog inspektorata? Ne mogu da se otmem utisku da su se građani drastično opredelili za opciju da se u Srbiji ne osećaju bezbedno.''
RSE: Kako se vi osećate?
''Ja se osećam bezbedno, ali me zanima otkud toliki broj građana koji se ne osećaju kao ja.''
ŠUTANOVAC: U okviru akcije Sablja su rađena istraživanja po pitanju bezbednosti građana. Ne samo da su se tada ljudi osećali bezbedno, već i na pitanje kakav je bio njihov tadašnji materijalni status, govorili su da im je skočio standard.
''Ne mogu da se otmem utisku da Božović priča jedno, a da građani drugačije misle.''
RSE: Verujete li građanima ili gospodinu Božoviću?
''Počinjem da verujem građanima jer ih je mnogo više nego onih koji razmišljaju kao gospodin Božović.''
ŠUTANOVAC: Bezbednost je osnov svakog civilizovanog života i nema sumnje da ukoliko se građani ne osećaju bezbedno da sve druge stvari nisu bitne. Što više novca imate, to ste u većem problemu, pogotovo u zemljama koje su u tranziciji. Imamo priliku da vidimo da se u zemljama u okruženju dešava tranzicija baš iz te oblasti. Sve strane diplomate koje borave u Beogradu kažu da je ovo jako bezbedan grad i da ne postoji grad u kojem su oni bili gde su se mogli u bilo koje doba dana ili noći šetati sami kao što mogu ovde. Statistika je neumoljiva i pokazuje da postoji veoma visok stepen porasta kriminala u Beogradu, što znači da imamo poseban kriminal. Po mom viđenju, osnovni problem u Srbiji su narkotici i mislim da se u policiji mnogo malo radi na tom problemu, a to je problem koji iziskuje i međunarodnu saradnju, obrazovane, sposobne i spretne policajce koji treba da rade na suzbijanju toga.
RSE: Mnogo se govori o prisluškivanju, pogotovo kada je reč o teorijama zavere. Kada je reč o nekim građanima, kao što su novinari, profesori ili političari, da li ima prisluškivanja danas?
ŠUTANOVAC: Ne mogu da kažem da li ga ima, ili ne. Kao član Odbora za bezbednost imam saznanja, od onih koji su relevantni za to, da prisluškivanja nema. Nisam ubeđen da je to baš tako. Ne optužujem nikoga, ali imam neku ličnu intuiciju. U našoj zemlji postoji problem koji se tiče tajne kontrole telefonskih razgovora. Sve službe koje su ovlašćene po zakonu da to rade moraju sa sudskim nalogom se jave u BIA kako bi im uradila konekciju i prespojila brojeve. BIA ima ekskluzivno pravo da to radi, a i ona kao takva može da prisluškuje. Mislim da u našoj zemlji mora pod hitno da se uradi razdvajanje odobravanja prisluškivanja telefona i pružanje tih usluga. Trebala bi da se napravi jedna vladina agencija koja bi gazdovala sa tim mogućnostima, koja ne bi imala mogućnost da sluša, ali bi pružala te usluge službama koje su za to ovlašćene na osnovu sudskog naloga. Kao članovi Odbora za bezbednost bi smo otišli u sud i pitali koliko je ljudi kojima je odobreno prisluškivanje. Nakon toga bi otišli u tu vladinu agenciju, uzeli njihov spisak i uporedili ga sa spiskom suda. Tako bi smo videli da li je neko višak u toj agenciji. U svetu postoji jako jeftina oprema koja se koristi za tajnu kontrolu telefonskih razgovara, pre svega mobilne telefonije. To je nešto od čega svaka država treba da se štiti, ali nije stvar koja sistemski ugrožava bezbednost države. U sferi digitalne tehnologije i digitalnih telefonskih veza i iz inostranstva može neko da uđe u našu centralu i vrši kontrolu nekog razgovora. U svom tehnološkom razvoju mobilni telefon je javni aparat koji nije zaštićen od mogućnosti slušanja.
RSE: Zvuči jezivo, mada je to javna tajna.
ŠUTANOVAC: Nemoguće je da se svako drugi prisluškuje. Ukoliko se sluša toliki broj ljudi, koliko ljudi sumnjaju da se sluša, morate imati ogroman broj službenika koji će na tome da rade. To je nemoguće. Ne bih stavio ruku u vatru da se ne prisluškuju te ciljane grupe koje ste naveli. Boravio sam u SAD na nekom školovanju i bio sam u službi Nacionalne sigurnosti koja zapošljava oko četrdesetak hiljada ljudi, koja ima mogućnost prisluškivanja sa vode, iz svemira i vazduha. CIA ima desetrostruko manji budžet od njih. Ta služba može da prisluškuje i Beograd.
Jordanka iz Vršca: ''Po prethodnom rejtingu stranka je imala 30 posto, a po zadnjim istraživanjima rejting je pao na 22 posto. Da li se to možda povezuje sa isključivanjem nekih članova? Čini mi se da su se pristalice DS-a koji su čvrsto želeli promene 5. oktobra negde izgubili. Na izborima u stranci Čedomir Jovanović je imao oko polovine glasova i malo je falilo da bude izabran za potpredsednika, što znači da je i u toj stranci imao veliku podršku. Nije mi jasno čime je on povredio status stranke? Čitala sam to pismo Tadiću, ali mislim da mu se Čedomir Jovanović obratio kao prijatelju i istomišljeniku. Mislim da Čeda nikako nije zaslužio da izađe iz te stranke jer je jako puno za nju uradio i do 5. oktobra i kasnije. Sve njegove vizije su bile radikalne u svrhu promena.''
ŠUTANOVAC: Demokratska stranka je imala rejting od oko 30 posto neposredno posle izbora gospodina Tadića na mesto predsednika Republike Srbije. To je bio talas koji je tada došao. Nakon toga se stvari stabilizuju i stranka ima trenutno 24,7 posto. Sva istraživanja koja se pojavljuju u medijima nisu po pravilu tačna. Demokratska stranka, po jednom relevantnom istraživaču, ima blagi porast u poslednja tri meseca. Demokratska stranka u vremenu do 5. oktobra nikada nije prelazila više od 15 posto. To je bila pozicija starta Demokratske stranke. Da je Demokratska stranka tada imala toliku podršku kao danas, bilo bi lakše i Zoranu Đinđiću. Naša stranka na izborima prima četiri potpredsednika. Čedo se kandidovao za jednog od njih i bio je peti. Ja sam na toj istoj skupštini dobio 80 posto glasova. Kakvo god njegovo pismo bilo, to nije dozvoljeno. Ukoliko je bilo prijateljsko, ne vidim ni jedan razlog zašto to, jer Tadić prima svoje kolege iz stranke bez ikakvih problema. Čovek kao što je Jovanović uvek može da dođe kod gospodina Tadića i da razgovara sa njim. Ne postoji ni jedan razlog da dajete novac i pravite plaćene oglase kako bi ste kritikovali rad svog predsednika.
Toma Jakšić iz Beograda: ''Da li je postojala frakcija u kojoj su bili prisutni Tadić, Gavrilović, Perišić, Vuksanović i neki drugi?''
ŠUTANOVAC: Nije.
''Postojala je. Ja spadam u ljude koji su vrlo dobro obavešteni o radu Demokratske stranke.''
RSE: Da li ste vi član?
''Jesam od 1992. godine. Postojala je frakcija, samo što se oni nisu eksponirali na način na koji se eksponirao Čeda. Čeda je takav temperament. Pre dva meseca Gavrilović na televiziji javno izjavljuje da je stav Demokratske stranke u vreme Zorana Đinđića bio da je poželjno da u stranci postoje frakcije i da je poželjno da budu što je moguće više isprofilisane. Ne vidim ni jedan razlog da osporavate mogućnost formiranja frakcije. To ne znači ni jednog trenutka da će neko da stvara duplu ili paralelnu vlast. Sve članove koje ja poznajem, a poznajem ih mnogo, doživljavaju Demokratsku stranku kao jedan probušeni balon. Zašto je sada na konvenciji stranke bio prisutan Tijanić?''
ŠUTANOVAC: Tijanić nije bio na konvenciji stranke i ne znam ko vam je to rekao. Nikada nije postojala frakcija u Demokratskoj stranci. Tačno je da je postojao lobi u okviru stranke, ali to je druga priča. Gospodin Tadić nikada nije bio sa Vuksanovićem u istom lobiju. Naša stranka ima jasno definisano pravo manjine. Mnogi iz Gradskog saveza Srbije su prešli u Demokratsku stranku. Mislim da je Demokratska stranka stožer ozbiljne državotvorne i demokratske politike u ovoj zemlji i ne vidim razloga za nervozu. Ako se sećate, 1999. godine na Skupštini Demokratske stranke je bila ista priča koju vi sada pričate, da Đinđić nema viziju vođenja stranke, da stranka stoji jako loše, da nije ništa učinio da se Milošević smeni sa pozicije na kojoj je bio, da rejting stranke opada. Tada je išao jedan spoljni udar na Demokratsku stranku i tada je Đinđić za mali procent pobedio Vuksanovića. Sada se pravi slična atmosfera, samo što su stvari definitivno različite. Demokratska stranka ima najbolji rejting u svojoj modernoj istoriji i pobedila je na svim izborima u protekloj godini dana. Verujem da će Demokratska stranka pobediti i na sledećim parlamentarnim izborima, jer rad koji postoji u stranci putem resornih odbora ukazuje da ćemo imati veoma jasan projekt poboljšanja života u Srbiji, koji će biti dostupan svim građanima. Gospodin Gavrilović se zalagao za frakcije, ali u to vreme gospodin Čedomir Jovanović je bio protiv frakcija, kao i ja. I sada sam protiv frakcija. Gavrilović je ostao na svom stanovištu. On je jedan od četiri potpredsednika i ima pravo da iznese svoje mišljenje, ali to nije politika stranke. Na sledećoj skupštini pretpostavljam da će to pitanje doći na dnevni red. U Srbiji još demokratija nije na tom nivou da treba da postoje frakcije u strankama. Frakcije su postojale u Demohrišćanskoj stranci Italije, koja se ugasila, u Liberalnoj demokratskoj stranci u Japanu, koja više kao da ne postoji. Frakcije nisu tekovina razvijenih demokratskih društava, već tekovina komunizma u kome su hteli da prikažu da u jednoj partiji postoji više različitih mišljenja.
''Vaši odgovori su formalno potpuno ispravni, ali nisu odgovor na suštinsko političko pitanje - da li je izbacivanje mnogih članova iz Demokratske stranke dovelo do toga da vam rejting padne? U Skupštini ste veoma poželjni za vladajuću koaliciju. Šef Poslaničkog kluba se ponaša kao vladajuća partija dok su ostali pasivni, mada tamo ima odličnih ljudi. Suštinsko je pitanje vaš korektan odnos koji je poželjan za Englesku ili Francusku. Ovde oni, u znak zahvalnosti, skoče na vas kao zolje i u znak zahvalnosti vas udare nogom u tur.''
ŠUTANOVAC: Moram da se zahvalim na lepim rečima za našu poslaničku grupu. U Poslaničkom klubu smo definisali razne pozicije raznih ljudi koji govore po određenim pitanjima jer ne želimo da svi poslanici govore o svim pitanjima. Nekada izgleda da samo gospodin Petrović zastupa interese stranke, ali postoje ljudi koji su stručni da govore o svim pitanjima. Mi ne govorimo jezikom mržnje i verovatno zbog toga ne skrećemo pažnju na sebe na način na koji to rade Radikali. Nama rejting ne pada. Niko nije odstranio gospođu Čomić ili gospodina Živkovića. Gospodin Živković se kandidovao za predsednika stranke i izgubio je na izborima. Gospodin Živković je istorija Demokratske stranke i za njega će uvek biti mesta u Demokratskoj stranci. Gospođa Čomić je poslanik i učestvuje veoma aktivno u životu Demokratske stranke. Član je glavnog odbora. Borbeno krilo nije izašlo iz stranke. Svi ministri iz vlade doktora Zorana Đinđića, izuzev gospodina Lečića, su u Demokratskoj stranci. Ne mogu da se otmem utisku da oni nisu ljudi koji ne znaju šta rade i koji se ne razumeju u politiku. Oni rade na isti način na koji su radili i sa Zoranom Đinđićom. Pozicija predsednika republike je na neki način građanima zasmetala, jer postoji utisak kohabitacije sa Koštunicom. To nije naš izbor, već izbor građana. Kohabitacija je postojala i između Milutinovića i Đinđića. Do odlaska u Hag gospodin Milutinović je bio predsednik republike. Duboko verujem da se Srbija zaista deli na dva dela. Nosilac demokratskog razvoja Srbije je Demokratska stranka. Verujem da ukoliko budemo radili adekvatno, kao što radimo, i ukoliko budemo Srbiji nudili, ne radikalna rešenja, ne borbu kao nekada, već rešenja za određene probleme građana koji žive u Srbiji, ukoliko im kažemo da ćemo ići u tranziciju sa maksimalnim žarom i borbom, kao što je išao i gospodin Đinđić, sigurno ćemo imati najveći broj poslanika. Veoma sam veliki optimista i verujem da u Srbiji postoji ogromna većina ljudi koja je za demokratiju i za razvoj naše zemlje, koja će dati glas Demokratskoj stranci.
RSE: Kada je reč o Demokratskoj stranci, zanimanje slušalaca šta se u njoj dešava i način na koji postavljaju pitanja meni govori da se ljudi zaista emotivno vezuju za tu stranku. I sada dok vam postavljaju pitanja kao da žele da im kažete da će se Demokratska stranka okupiti.
ŠUTANOVAC: To je stvar emocije i za to sve imam razumevanja. Kao čovek koji utiče na politiku stranke nemam pravo da se prepustim emocijama. Prošle godine pred izbore za predsednika Srbije, Čedomir Jovanović je rekao da nemamo šta da tražimo na predsedničkim izborima i da treba da se spremamo za lokalne izbore. Rekao sam mu da greši jer ćemo dobiti predsedničke izbore. Sestra gospodina Tadića mi je tada rekla da je cela porodica Tadić ljuta na mene što sam ga gurnuo u taj rizik. Cela Srbija je pričala da će Tomislav Nikolić biti predsednik Srbije. Mi smo ga pobedili. Na lokalnim izborima smo dobili dvesta odbornika više od Srpske radikalne stranke. Mene nose uspesi Demokratske stranke, a ne lični, i ne želim da unosim emocije. Lične emocije imam, ali odgovornost za stranku i za građane mi je iznad ličnih emocija.
Cveta Cimerman: ''Slažem se sa gospodinom Šutanovcem da ne treba ići radikalno, već programom. Zašto Demokratska stranka malo više ne pominje G17 jer su oni skinuli vladu, jer je Dinkić prvi izneo mnogo loših stvari o vama? Oni vas kao žele, pa vas ne žele u vladi. Koliko vidim, gospodin Drašković više reklamira sebe, nego što nešto konkretno radi. Dobro kažete da ljudi više ne žele da izlaze na ulicu. Program je to što treba. Živim na Zvezdari. Nisam glasala za Radikale i oni me ne zanimaju.''
RSE: Mislite li da Demokratska stranka na Zvezdari nije dobro radila?
''Možda je radila dobro, ali bi morala više da oslušne građane. Ovde je puno ulica koje su pune rupa i ne vidimo da se iko bavi time. Ako neka stranka radi dobro, nije bitno kako se ona zove, već šta radi u korist građana.''
ŠUTANOVAC: Tačno je da je gospodin Dinkić u predizbornoj kampanji izneo masu optužbi na račun Demokratske stranke i na njene članove. Pričali su o raznim aferama. U toj situaciji G17, koja je u jednom momentu bila lider svih stranaka demokratske opcije, je pala na treće mesto. U najvećem naponu svoje snage su se popeli na 11,5 posto. Mi smo tada, u najgoroj situaciji za Demokratsku stranku, imali 12,7 posto. G17, kada sada dobaci do 3,5 posto, je srećna. Gospodin Dinkić i Labus su rekli da će podneti ostavku ako budu imali ispod pet posto na lokalnim izborima, a imali su 4,7 posto. Nije to politika koja treba da se vodi, da izlazim i iznosim razne optužbe a da pri tome nemam dokaze. To je za mene anti politika. Građani ih kažnjavaju veoma brzo. Oni su optužili Tadića i Živkovića da znaju ko je ubio Đinđića. Nismo želeli da se s njima borimo na isti način.
RSE: Na tu temu se najavljivala iz Demokratske stranke više puta krivična prijava?
ŠUTANOVAC: Mislim da je krivična prijava predata. G17 je tada na talasu afera napravila sebi neki rejting i posle se više nikada nije oporavila. Sve te takozvane afere iz tog vremena nisu razrešene ni dan danas. Niko nije kriv za šećer, iako je Labus rekao da je to razrešeno, niko nije uhapšen. Pošto nisu svesni da tako ne mogu na izbore, možda to čuvaju za neku situaciju kada će nekoga i da uhapse, kao što su Kostića lovili po gradu kao zver.
RSE: Da li je gospodin Kostić ponovo finansijer Demokratske stranke?
ŠUTANOVAC: Garantujem vam da nije u poslednju godinu i pol dana.
RSE: Ali se i dalje bavi svojim poslom.
ŠUTANOVAC: To ne znam. Činjenica je da se Vuk Drašković u poslednje vreme približava stavovima Demokratske stranke i da govori isto što i Demokratska stranka. Mislim da u SPO-u postoji jedno zdravo jezgro mladih ljudi sa kojima bi nakon nekih izbora mogli da pravimo koaliciju. Oni su monarhistička stranka i trebali bi u desnici da traže partnera, ali verujem da ni na sledećim izborima Srbi neće birati između desnog i levog centra, već između naprednjaka i nazadnjaka. Jedna poslovica kaže: ''I ako veruješ i ako ne veruješ u uspeh, u pravu si u oba puta''. Ko ne veruje u uspeh, ne može da uspe. Ja u uspeh verujem. Verujem da ćemo na sledećim izborima ponuditi jasan program koji će biti očit svim građanima Srbije. Ponudićemo način na koji možemo rešiti sve probleme u Srbiji i tako ćemo dobiti veliku podršku građana. Nije nam ideja da dobijemo podršku tako što ćemo izvlačiti neke stvari i blatiti druge a da pri tome nemamo dokaze.
RSE: Zanimljivo je što ste se vi u sred afere Zvezdara pojavili u jednom trenutku u centru pažnje, bar nekoliko dana, optuženi od strane ministra Jočića da mu je sumnjivo vaše solidarisanje sa Čedomirem Jovanovićem. Kako je on to povezao sa opštinom Zvezdara, ni do danas nije razjašnjeno.
ŠUTANOVAC: Mi smo imali posredan sukob na Zvezdari. Dozvolili su nešto što je meni apsolutno nezamislivo. Dozvolili su da Demokratska stranka Srbije dobije samo osam odbornika, a tih osam odbornika sada glasa za Srpsku radikalnu stranku. Ne mogu da verujem da je i jedan glasač Demokratske stranke Srbije glasao za to da njegov odbornik podržava Srpsku radikalnu stranku. Da su na izborima rekli glasno da će podržavati Radikale, onda bi bilo sve jasno. Mislim da će na sledećim izborima najveći posao za Demokratsku stranku biti da se jasno razluči ko glasa za DSS a ko glasa za Srpsku radikalnu stranku. Kada nemate izborni kapacitet i podršku i kada ne znate šta ste na političkom nebu, onda kažete da imate najveći koalicioni kapacitet i kažete da nas svako hoće. Znate kako zovu devojku koju svako hoće, ili koja hoće sa svakim. Oni koji glasaju za DSS, a daju glasove Srpskoj radikalnoj stranci, neka onda glasaju za njih. Ko glasa za DS imaće jasan stav jer mi nećemo sarađivati sa Srpskom radikalnom strankom i sa SPS-om. Ako to bude jasno svim građanima u Srbiji, Demokratska stranka u Srbiji će imati jako veliki broj poslanika u Skupštini.
RSE: Kako se u političkom rečniku objašnjava to da Demokratska stranka Srbije na kraju raspusti svoj Odbor? Valjda zato što je glasao mimo volju centrale? To je urađeno i u Novom Sadu.
ŠUTANOVAC: To je fingiranje ili foliranje. Ne verujem u iskrenost Demokratske stranke Srbije. Napravili smo dogovor da DSS, G17 i Demokratska stranka naprave koalicionu vladu u opštini Zvezdara. Tu je problem još dublji. Zakon koji postoji za izbor lokalnih odbornika je jako loš i napravljen je tako da od jednog čoveka zavisi vlast u opštini. Ta radikalsko-DSS-ovska vlast je podržana od Socijaldemokratske partije. Oni podržavaju Radikale, što je apsurdno. Ne verujem u raspuštanje odbora. Mislim da je to jedna strategija i razduživanje u odnosu na nešto što je doneseno u Skupštini Srbije.
RSE: To bi na makro planu bilo isto kao kada bi se Demokratska stranka svaki put odricala Borisa Tadića kada bi kohabitirao sa Vojislavom Koštunicom.
Nebojša: ''Koliko ste bliski sa gospodinom Bogdanovićem, gradonačelnikom, da mu nešto prenesete? Da li se sećate šta je gospodin Koštunica izjavio na dan Đinđićevog ubistva? Kada će parking servis da počne sa radom?''
ŠUTANOVAC: Dosta sam blizak sa gospodinom Bogdanovićem i jako cenim način njegovog rada. On nije klasičan političar, više je tehnokrata. Vodio je jako ozbiljnu firmu još u vreme sankcija. Bio je proglašen za menadžera godine. On je dosta stariji od mene pa ne mogu da kažem da mi je prijatelj. Privatno se ne družimo.
RSE: Da li je ovo dovoljno da može da prenese to što hoćete?
''Jeste. Kada već ceo grad rove, neka onda rove i Knez Mihajlovu i skinu one kaldrme između glatkih ploča da mogu lakše da se voze roleri.''
RSE: A šta je rekao gospodin Koštunica?
''Nema veze. Hajde zdravo.''
ŠUTANOVAC: Prve subote u mesecu u Frankfurtu se zatvori jedan deo grada i više hiljada ljudi vozi rolere. Tako je zgusnuta situacija da ne možete ni da protrčite između njih. Ne znam koliko je to moguće napraviti u Knez Mihajlovoj, s obzirom da tamo šetaju ljudi sa malom decom. Svakako da bi to trebalo negde da se napravi. Staza za bicikliste postoji, pa može i za rolere.
RSE: Da li je gospodin Bogdanović frakcija?
ŠUTANOVAC: Nije.
RSE: Jedno vreme se o tome govorilo.
ŠUTANOVAC: To je jedna vrsta manipulacije. Najlakše je čoveku zalepiti neku etiketu i ako imate par novinara koji će malo da podrže tu kampanju, sledećih mesec dana je to zabava za dokone ljude. Posle to prođe i više se niko i ne seća šta je bilo. Gospodin Bogdanović je bio na listi gospodina Tadića za potpredsednika stranke.
RSE: Možda ni Čedo nije frakcija, samo ima drugo mišljenje.
ŠUTANOVAC: Frakcija nije sigurno jer kod nas frakcija ne postoji.
''Malo sam se nasmejao kada sam čuo kako se Vuk Drašković približava idejama Demokratske stranke. Vuk Drašković je najmanje pet godina pre vas rekao šta treba uraditi. Kada ste bili na vlasti, zašto niste iskoristili podatke SPO-a sa Ibarske magistrale na čijem su spisku bili svi ovi koje ste posle u akciji Sablja pohapsili i osumnjičili za ubistvo Zorana Đinđića? Ko je naredio da se poruši kuća u Šilerovoj ulici i po kom zakonu, pogotovo tako brzo? Gde su pare tih koji su preprodavali drogu? Zasipali ste nas podacima o masovnim grobnicama. Slučajno sam rođen u Petrovu selu i znam da tamo postoji takva grobnica, nekih sto metara od moje kuće. Na suđenju Miloševiću sam čuo neverovatan podatak, koji su prihvatile i tamošnje sudije, da su se u 140 grobnica u selu Izbica mnogi identifikovali, pa su ti isti nađeni i u Batajnici. Ko ih je prevozio i zašto to niste otkrili?''
ŠUTANOVAC: Pošto je gospodin simpatizer SPO-a moram da kažem da ništa loše nisam rekao o gospodinu Draškoviću, ali i mogu da kažem mnogo toga lošeg. Taj isti SPO je 1997. godine imao podršku SPS u Skupštini grada da izbaci gospodina Đinđića sa mesta gradonačelnika i da tako nastavi da vlada manjinskom vladom uz podršku SPS-a. Podaci koje je SPO davao o Ibarskoj magistrali su stvar suda. Ne znam kako ja kao političar mogu da insistiram na tome. Kuća u Šilerovoj je bila bespravno izgrađena, a gde su pare to ne znam. Ne znam ni da li su postojale pare. To su stvari koje se provlače kroz medije, ali nisam nigde video da je novac postojao.
RSE: Reći će nam Legija.
ŠUTANOVAC: O masovnim grobnicama nisam ni shvatio pitanje.
Milorad Janković: ''Pošto je demokratija nežna biljka, po rečima vašeg gosta, kakvo je vaše mišljenje o izboru poslanika u Skupštini na lokalnom nivou? Ima li mogućnosti da građani zaokruže najboljeg sa te glasačke liste.''
ŠUTANOVAC: Mislim da je Zakon o izboru poslanika loš i da treba da bude većinski, a ne proporcionalni i da treba da se suoče ljudi, a ne stranke. Tada bi glasači znali ko su njihovi predstavnici u Parlamentu i mogli bi ljudi da ih pitaju zašto ne zastupaju njihove interese. I na lokalu je taj zakon donesen. Bio sam protiv tog zakona koji je većinski i on pravi najveće probleme u Srbiji. Taj zakon mora da se menja i svaka stranka koja ima kadrove uvek je za to da bude većinski izborni zakon.
RSE: Moram da vas pohvalim da niste nikoga namestili i da su se javljali samo naši slušaoci. Da li smo nešto bitno izostavili što se tiče rada Demokratske stranke, jer smo se mnogo bavili frakcijama?
ŠUTANOVAC: Prvi put Demokratska stranka u svojoj istoriji ima organizovan sistem resornih odbora kojih je 37, u kojima je angažovano preko dve hiljade stručnjaka iz raznih oblasti. To je novitet u stranci koji je zaživeo. Mislim da ćemo odatle dobiti jedan ozbiljan kvalitet i da u nekoj budućoj vladi, u kojoj budemo participirali, nećemo morati da dovodimo ljude sa strane koji nisu bili u stranci pre toga. Imamo ozbiljan i stručan tim ljudi koji je spreman da preuzme rukovođenje državom u punom kapacitetu.
RSE: Hoćete li da savetujete gospodina Tadića da zauzme malo oštriji stav, što od njega očekuju simpatizeri vaše stranke?
ŠUTANOVAC: Ja sam hapšen u demonstracijama jer sam bio borbeno krilo. Da je gospodin Tadić zauzimao takve stavove još za vreme kampanje, verovatno ne bi bio predsednik. Mislim da on mora da ima jasnu politiku i jasan odnos prema svim bitnim pitanjima u državi. Ne treba da Koštunica bude inicijator politike gospodina Tadića. Svi u vladi Srbije govore da na Kosovu treba da bude nešto više od autonomije, a manje od nezavisnosti. To je gospodin Tadić rekao pre šest meseci. Ko duboko i pažljivo analizira šta govori gospodin Tadić, videće da veći deo vlade to shvati, ali posle šest meseci. Ne mislim da je suština u kritici, već u tome da ponudimo bolje rešenje. Na žalost, mi ne možemo da ga sprovedemo, ali je bitno da ljudi iz G17 i DSS-a to razumeju. Sve to je sporo i zbog toga mi je žao. Bitno je da u situaciji u kojoj se nalazimo pošaljemo jasne poruke kako bi vlada polako rešavala probleme, a vidite da ona prilazi našem rešenju.
ŠUTANOVAC: Moram da kažem da je za mene glavni utisak izjava poslanika Demokratske stranke Srbije, Šormeza, koji je rekao nešto u stilu da nije istina da su se u hladnjačama prevozila tela kao breskve, jer se nisu prevozila u istoj količini i da on misli da gospođa Dulić treba da se izvine. Ne znam kome gospođa Dulić treba da se izvine i ko je taj koji se u toj situaciji osetio prozvanim. Očigledno je da postoje dve Srbije i da još uvek postoje ljudi koji se osete prozvanim kada se pomene tako jedna strašna stvar koja je evidentno postojala.
RSE: Ovo je još jedan pokazatelj šta se dešava sa tom manjinskom podrškom Socijalističke partije Srbije koju daje vladi i za koju se stalno govori da to oni rade iz patriotskih razloga i da vlada ničim nije ucenjena. Čak se to podržava i od nekih iz vlade. Nikada nisam čula da je neko u vladi rekao da socijalisti bilo šta traže za uzvrat, ali o tome govori opozicija.
ŠUTANOVAC: Ako bi ste sedeli duže vreme u Parlamentu Srbije, pogotovo u delu za glasanje, primetili bi ste da svaki put kada postoji neka škakljiva tema grupacija SPS-a silazi poslednja na glasanje. Kada krenu na glasanje pitam ih u šali da li je prošla profaktura. Ako je profaktura prošla, glasaće pozitivno, a ko je prošla delimično, onda uskaču Radikali. Oseti se nervoza u situaciji kada neki dogovor treba da padne. Ne znam da li se radi o novčanim sredstvima, kada kažem profaktura, ali sam siguran da svaka takva odluka vuče neku drugu uslugu. Usluge su daleko od očiju javnosti, ali je evidentno da postoje.
RSE: Da li postoji nešto što znate pouzdano?
ŠUTANOVAC: Znam pouzdano da u pojedinim upravnim odborima javnih preduzeća sede ljudi koji su iz SPS-a. Ne bih sada da nabrajam imena. Znam pouzdano da je u Vranju došlo do promene koalicionih sporazuma jer su bili ucenjeni u Parlamentu Srbije da za nešto neće glasati. Ubeđen sam i da je opština Zvezdara prodata Radikalima i SPS-u da bi se u Skupštini nešto završilo.
''Nikola iz Novog Sada: Kada će Demokratska stranka zauzeti radikalniji stav prema vladi? Šta mislite o osnivanju pokreta 6. oktobar?''
ŠUTANOVAC: Mislim da se u javnosti stvara utisak da Demokratska stranka nema jasan stav u odnosu prema ovoj vladi. Mislim da je to pokušaj vlade da nas uvuče u isti kolosek. Demokratska stranka ima jasnu kritiku prema vladi i postoji malo segmenata koji su u skladu programa Demokratske stranke, počevši od kosovskog pitanja, preko pitanja bezbednosti u Srbiji, do inflacije, spoljno trgovinskog deficita, kriminala u Srbiji. Sve su to pitanja koja smo mi istakli kao problem i koja smo kritikovali. Mislim da veliki broj simpatizera, ili članova, Demokratske stranke očekuje da pokrenemo neke demonstracije na ulicama, ali mislim da je to vreme davno prošlo. Razgovarao sam sa jednim stranim diplomatom koji me pitao da li ćemo da rušimo ovu vladu. Rekao sam da želimo, ali da na žalost imamo samo 37 poslanika. Složio se sa mnom da je to realan problem. Verujem da se svakim danom pojedini poslanici zapitaju šta rade i koga zastupaju u Skupštini. Valjda će se stvoriti uslovi da se skupi 126 poslanika koji će reći da više ne mogu da podržavaju ovakvu vladu i da rad ove vlade nije u skladu sa programom njihovih stranaka.
Pokret 6. oktobar mi je jako simpatičan. Ne znam koliku će političku snagu imati, ali mislim da Vesna Pešić ima određenu težinu i javnost treba da čuje šta ona misli jer ovde nije bila prisutna četiri godine. Očekujem da će odatle ići jedna pozitivna energija i oštra kritika vlade.
RSE: U čemu vam je simpatičan taj pokret u kome se nalaze: gospodin Vladan Batić, Nenad Čanak i Vesna Pešić? Svi oni su bili istaknute ličnosti u vreme vlade Zorana Đinđića. Posle ubistva premijera Đinđića došlo je do podele u demokratskom bloku na poželjne i nepoželjne. Poželjni su bili oni koji je izabrao za saradnju gospodin Boris Tadić. Oni nisu spadali u prvi ešalon koje bi on izabrao.
ŠUTANOVAC: U budućnosti mislim da će političke partije morati da ponude mnogo jasnije programe da bi dobile glas građana i da se više neće praviti diferencijacija ko je protiv koga, već ko zaista ima ozbiljan plan i program i ko ima ljude koji mogu da izvrše taj program. Mi smo stranka levog centra, bliže centru. Imaćemo veoma jasan program. Sve ostale stranke, izuzev Čankove, su više udesno. U budućnosti te stranke će teško moći programski da se nađu na zajedničkom zadatku sa Demokratskom strankom. Ne kažem da nećemo moći da sarađujemo. Verujem da i danas u Srbiji postoje dve Srbije: jedna napredna i jedna nazadna Srbija. Još uvek se Srbija ne deli na levičarsku i desničarsku, ali u budućnosti mislim da će doći do takve diferencijacije. U Evropi imate stranke levog i desnog centra koje su jasno definsane svojim programima i načinom na koji rešavaju socijalna i ostala pitanja u društvu.
RSE: Da li ih vidite kao neki novi blok?
ŠUTANOVAC: Rekao bih da su oni pokret, a ne blok, koji će izaći na izbore.
RSE: Mislite li da nemaju program blizak Demokratskoj stranci kako bi ste mogli sa njima u nekom narednom periodu sarađivati?
ŠUTANOVAC: Verujem da će Demokratska stranka na sledeće izbore izaći samostalno. To je zahtev članstva i funkcionera stranke. Mislimo da se Demokratska stranka već jasno profilisala kao stranka koja ima svoju određenu težinu i da neće biti potreba da ulazimo u neku predizbornu koaliciju. Posle izbora ćemo ući u koaliciju sa svima koji su za Srbiju koju smo gradili kao DOS.
Aleksandar iz Beograda: ''Nekada sam bio verni pristalica Demokratske stranke. Još uvek jesam, ali smatram da treba da budete nešto radikalniji. U 6. oktobru bih voleo da vidim i Čedu Jovanovića u prvom planu. Kada su hapsili gospodina Obradovića, Demokratska stranka nije ni zucnula. Zašto ste izbacili Čedu Jovanovića iz partije? Mislim da kao jedna Demokratska stranka evropski orjentisana to niste smeli sebi da dozvolite. Ukoliko Čedo Jovanović nekom svojom linijom uđe u Parlament, da li će biti moguća saradnja između Demokratske stranke i te Čedine linije?''
ŠUTANOVAC: Gospodin Obradović je jedan od ljudi iz policije koga smatram ličnim prijateljem. Sa njim sam sarađivao još iz vremena kada nije bio poznat u javnosti, od novembra 2000. godine. Na neki način sam mu jednom bio i šef. Žao mi je što Aleksandar nije obratio pažnju, ali ja sam dao više jasnih izjava povodom hapšenja gospodina Obradovića. Kao pripadnik zakonodavnog tela nisam mogao da utičem na tok suđenja, ali sam u ime Demokratske stranke tražio da se jasno stavi do znanja svima da je za nas ne prihvatljivo da general policije sedi u zatvoru 30 dana uz obrazloženje da bi mogao da utiče na svedoke, a pri tom se to krivično delo, ako uopšte postoji, desilo pre više godina. Mogao je više godina da utiče na svedoke i to nije činio. Mislim da je totalno neprimereno da on bude 30 dana u pritvoru i da tu ima i političkih elemenata. On nije član Demokratske stranke, ali ima dosta prijatelja u Demokratskoj stranci. Ne znam na koji način bi smo još mogli da reagujemo.
RSE: Tim povodom je bila inicijativa iz vaše stranke da se formira Odbor za bezbednost i da raspravljate o tome. Postojala je mogućnost privođenja i Nenada Milića i Čedomira Jovanovića.
ŠUTANOVAC: Veoma je široka grupacija ljudi koje su oni hteli da privode baš po tom pitanju. Činjenica je da je Odbor za bezbednost Demokratske stranke u manjini. Odbor kao takav nema težinu da utiče na te stvari jer je to mešanje u sudstvo.
RSE: Kako onda vršiti pritisak na javnost? Tako dolazimo do pitanja kako to da Demokratska stranka blago deluje na ono što se dešava?
ŠUTANOVAC: Mi smo veoma jasno rekli da se s tim ne slažemo. Ne možemo reći da je gospodin Obradović kriv ili ne.
RSE: I ja sam to rekla, ali ja sam samo novinar. Vi ste političar i nije dovoljno da samo kažete.
ŠUTANOVAC: Šta mislite da možemo da uradimo kao političari?
RSE: Ne znam, ali nešto.
ŠUTANOVAC: Opet se vraćamo u neko prošlo vreme kada smo mogli da pokrenemo mase na ulicu. Možda bi i sada veliki broj ljudi izašao, ali mislim da je to vreme prošlo. Sada imamo situaciju u kojoj je istražni sudija naredio 30 dana pritvora policajcu kao što je Milorad Obradović za koga tvrdim da je pošten čovek. Sve što možemo je da mu pružimo pravnu pomoć i da na neki način utičemo na javnost i na ljude koji odlučuju o tome da se on pusti na slobodu. Ne postoji ni jedan drugi pravni način na koji bi to mogli da uradimo. Mene to i lično boli, ali nemam drugi mehanizam nego taj. Da se to desilo i u Nemačkoj isto bi ovako bilo.
RSE: Videla sam da ste reagovali koliko ste mogli. Koliko se oko tog pitanja zauzela stranka i gospodin Tadić?
ŠUTANOVAC: Gospodin Tadić je dao istu izjavu. Ni gospodin Tadić ne može da se meša u sudstvo. Sudska, izvršna i zakonodavna vlast su nezavisne. Izvršna zavisi od zakonodavne. Možemo adekvatno da kritikujemo gospodina Stojkovića koji kaže da neke tužbe stoje u fiokama i koje samo čekaju da budu izvučene, ali nemamo pravo da se mešamo u takve stvari.
Čedomir Jovanović nije isključen iz stranke bez razloga. Svaki čovek koji pristupa Demokratskoj stranci u obavezi je da poštuje program stranke. Niko ga ne tera da se učlani u stranku. Kada ulazite u stranku dobijate program i Status stranke. U javnosti je napravljena jedna fama vezana za frakcije. Ne znam u Evropi ni jednu političku partiju koja ima frakcije. Razgovarao sam sa ljudima iz nemačkog Parlamenta. Izraz frakcija postoji, ali to je izraz za poslaničku grupaciju u Parlamentu. Partije u kojima su frakcije postojale su se, ili ugasile, ili postale potpuno nebitne. Ukoliko su i postojale, bile su jasno uređene u okviru stranke. Frakcija nema pravo da van stranke zastupa drugu političku viziju ili drugi politički interes. Unutar organa stranke se razmatraju sve stvari i kada se zauzme neki stav više niko ne može u ime stranke da zastupa drugi stav. Onda bi ste imali dve politike iz jedne stranke, a ko vam onda garantuje da neće biti deset politika iz jedne stranke. Tako dezorjentišete biračko telo koje sutra ne zna koja je politika stranke. Protiv Čedomira Jovanovića je vođen disciplinski postupak u Novom Beogradu i svima je poznato kako je završen. Ne mislim da mi ne možemo da sarađujemo u budućnosti ukoliko ta grupacija uđe u Parlament. Naravno da će nam oni biti saradnici, a ne neki SPS ili Radikali.
Đorđević: ''Zanima me vaše mišljenje jer će te na moja pitanja teško dati odgovor. Komunistička partija Jugoslavije je još 1948. godine tražila da se svi Srbi sa Kosova protjeraju i da se Kosovo priključi Albaniji. Što to niko ne opovrgne i ne iznese u javnost da se vidi šta su mislili. Da li smatrate da je problem Kosova istorijski? Kada je Srpska pravoslavna crkva 1690. godine povela silne Srbe sa Kosova u Austrougarsku, ostala je praznina na Kosovu. Tu prazninu su popunili Albanci. Ne znam kakva mi sada imamo prava da tražimo to nazad ako smo već jednom napustili te svetinje?''
ŠUTANOVAC: Na delu je jedna reinkarnacija SPS-a i njihov današnji rejting je gotovo bolji nego onaj koji su dobili na prošlim izborima. Ne verujem da će se to dogoditi, ali nekom kampanjom bi mogli da budu i bolje plasirani. Njihova reinkarnacija se ogleda uz podršku vladi i uz ustupke koje vlada čini njima. Dovoljno je da oni dobijaju medijski prostor veći nego što im pripada kao jednoj parlamentarnoj stranci koja ima određeni broj poslanika. Ne mislim da na taj način treba da tretiramo problem Kosova i Metohije, bez obzira ko se kada selio i gde je išao. Dole postoji neka privatna imovina i ona je svetinja svuda u svetu. Nigde u svetu ne možete terati čoveka sa njegove privatne imovine. Činjenica je da je ogroman deo Kosova, a pre svega Metohije, u posedu Srpske pravoslavne crkve. Ne mislim da tražimo nešto što nam ne pripada. Mislim da je reč o jako loše vođenoj politici i da se u poslednje vreme politika na Kosovu i Metohiji ne vodi na način na koji bi trebalo. Izlaskom na izbore smo mogli da učestvujemo u političkom životu na Kosovu i Metohiji, da blokiramo neke procese koji odgovaraju samo albanskom življu. Time što smo se nonšalantno ponašali dozvolili smo da na Kosovu bude premijer čovek koji ima samo sedam posto podrške Albanaca. Mogli smo da budemo u situaciji kao što su Srbi u Hrvatskoj, da imamo tri poslanika Srbina koji insistiraju u vladi na srpskom pitanju i na problemima koji su tiču Srba. Svako guranje glave u pesak i izbegavanje razgovora sa Albancima sa Kosova i Metohije nas gura u to da nas dole bude sve manje i da standardi budu sve lošiji za ne albansko stanovništvo.
RSE: Ovih dana imamo priču o preporuci vlade Skupštini Srbije da se odbije predlog Srpskog pokreta obnove za otvaranjem dosjea. Kada stavimo na jedno mesto to, Čedomira Jovanovića i gospodina Obradovića imamo prilično mračnu sliku. U toj slici izgleda da sve vrvi u Srbiji od tajnih službi u kojoj se ne zna šta je ko. Imamo Čedomira Jovanovića za koga verujete i vi da je jedan od najugroženijih ljudi danas u Srbiji. To je možda ono što pogađa veliki deo ljudi u Srbiji, da u trenutku kada on jeste realno ugrožen biva isključen iz stranke kojoj pripada i za koju je mnogo uradio. Kako sada to vidite? Kako izaći iz toga?
ŠUTANOVAC: To su dve apsolutno različite stvari. Ne mislim da neko ko je ugrožen ne treba da pripada bilo kojoj političkoj organizaciji. Čedomir je sam izabrao svoj put pre nego što je bila priča da je toliko ugrožen. On je napisao ono famozno pismo i objavio ga u dnevnim novinama na celoj strani, što je bilo apsurdno i što ne mislim da bi bilo koji član stranke mogao da uradi u odnosu na svoga predsednika. Mislim da policija mora da pruži adekvatnu zaštitu svim građanima Srbije koji su ugroženi. Čedomir Jovanović je ugrožen, ali to nema veze sa politikom. U Srbiji se danas stvara jedna atmosfera u kojoj neko vešto manipuliše sa javnošću. Ono što se tiče programa Demokratske stranke, naših ideja i vizija, tiče se pre svega ekonomije i privrede. Ovo su teme koje ne pomažu da se u Srbiji bolje živi. Mislim da se tim temama daje i suviše veliki značaj. Mesec dana je bila tema da li je neki CD odnesen u Ameriku ili ne, a svi znamo da ne možemo dobiti odgovor koji želimo da čujemo, a to je da je odnesen. Nema ko da nam da taj odgovor. Meni su mnogo bitnije teme zbog čega je inflacija bila 14 posto a spoljno trgovinski deficit duplo veći nego za vreme vlade Zorana Živkovića, zbog čega je stopa kriminala za 30 posto veća nego prošle godine, kako je moguće da se ponovo ljudi ubijaju iz automobila u pokretu, zbog čega je toliko nasilja među mladima.
RSE: Šta je zajednički sadržalac odgovora na sva ta pitanja?
ŠUTANOVAC: Mogu da kažem da se u nekim segmentima reinkarnira Miloševićev sistem. Znam da u službi bezbednosti sede neki ljudi koji su 5. oktobra plakali nad svojom sudbinom ubeđeni da nikada više neće moći da budu na pozicijama, čak su se plašili i za svoj život. Tog 5. oktobra je izabran Vojislav Koštunica a ne Zoran Đinđić. Oni su danas ponovo na pozicijama i drže vlast. Ne plašim se njih i ne mislim da su oni suština problema. Suština problema je da naša zemlja krene u ekonomski razvoj, a svi ti drugi problemi će početi polako da se rešavaju uz to. Na žalost, ova vlada te probleme ne rešava, kao što ne rešava ni ekonomske probleme.
RSE: To je lov u mutnom.
ŠUTANOVAC: Da.
RSE: Postoji li zloupotreba policije i tajnih službi? Da li vidite mogućnost da se sve to reorganizuje? Da li je sve to baš tako mračno, zamršeno i nejasno kako nama izgleda?
ŠUTANOVAC: To jeste tamno, mračno i zamršeno, ali mislim da je veoma jednostavno to odmrsiti samo što to iziskuje određeno vreme. Oni koji misle da to može da se reši za pola godine, ili za godinu, se varaju. Gospodinu Mihajloviću sam rekao da je veliki problem taj što u toku njegovog ministrovanja nije uređen sistem napredovanja u tom ministarstvu. Zato se desilo da nakon dolaska novog ministra za manje od devet meseci bude smenjeno 700 ljudi. Ne postoji ni jedna policija u svetu koja može da izdrži takav udar na svoj šefovski tim, a da pri tome nastavi da ima dobre rezultate. U akciji Sablja je policija učinila velike napore i razrešila veoma veliki broj krivičnih dela, da bi nakon toga svi ti koji su učestvovali u toj akciji bili smenjeni.
RSE: A ljudi koji su hapšeni u toj akciji sada optužuju te ljude koji su ih hapsili, i to sa slobode.
ŠUTANOVAC: Potrebno je promeniti i njihov sistem školovanja jer njihovo visoko školstvo nije adekvatno zapadnoevropskim policijskim školstvima. Jako je bitan sistem napredovanja. Ne mogu razne političke veze da dovodu na šefovske pozicije ljude koji nisu kvalifikovani i nemaju kvalitet da budu na tim mestima. Mora se praviti neki sistem u kojem će se znati ko je najbolji policajac. Kada u Nemačkoj, Francuskoj ili Americi pitate policajce ko će biti sledeći šef policije, oni znaju ko je među njima najbolji i kažu da će najverovatnije biti on. Kod nas taj sistem ne postoji. Gospodin Mihajlović je učinio velike napore, i to cenim, mada građani nisu uvek za njega imali razumevanja. Mnogo stvari je uređeno u to vreme. U poslednjih godinu dana se dešava to da se vraćamo u neko staro vreme. Bile su i ideje da se prave neki srpski vitezovi. Nemam razumevanja za ovo što se radi, mada na veoma jednostavan i lak način to može da se pokrene. Reforma iziskuje određene godine, ali ne vidim ni da se pokrenula. Sve zemlje Zapadne Evrope su voljne da nam pomognu, pogotovo one koje se nalaze na trasi balkanskih narkotika i seks saobraćaja. Oni se čude što mi ne koristimo njihovu pomoć. Kada napravite jedno sistemsko rešenje i kada rešite sistem napredovanja u policiji onda više nemate problema sa tim ljudima koji su se odnekuda pojavili i koji drže svoje pozicije, ne na osnovu kvaliteta, već na osnovu nekih doušničkih veza, kumovskih ili familijarnih. Mora se polako praviti jedan sistem koji će za određeni broj godina imati kvalitet. Ovakav sistem bi značio da sledeći ministar policije smeni hiljade policajaca jer su rezultati lošiji nego pre. Ni jedan sistem ne može da izdrži takve promene.
RSE: Da li se vi plašite?
ŠUTANOVAC: Ne.
RSE: Nemate razloga ili ste hrabar?
ŠUTANOVAC: Nisam nikada tako razmišljao. Bilo je ne baš normalnih situacija kada sam mislio da imam određenu pratnju, ali nije me bilo strah. Verujem u neke svoje instikte i do sada sam uspeo da se zaštitim od takvih problema. Pretpostavljam da imam veliki broj neprijatelja u policiji, pre svega u redu tih koji su za tu žabokrečinu. Dok sam bio u Saveznom ministarstvu tražio sam da ljudi govore bar engleski. Odmah naiđete na problem onih koji imaju visoke ambicije, koji bi hteli da rade u Interpolu a pri tome ne znaju engleski. Imam simpatije za one koji kažu da znaju slabo, ali koji hoće da uče. To je kvalitet.
Miljana Petrović iz Beograda: ''Zanima me vaše mišljenje o radu Ministarstva unutrašnjih poslova i radu Generalnog inspektorata? Ne mogu da se otmem utisku da su se građani drastično opredelili za opciju da se u Srbiji ne osećaju bezbedno.''
RSE: Kako se vi osećate?
''Ja se osećam bezbedno, ali me zanima otkud toliki broj građana koji se ne osećaju kao ja.''
ŠUTANOVAC: U okviru akcije Sablja su rađena istraživanja po pitanju bezbednosti građana. Ne samo da su se tada ljudi osećali bezbedno, već i na pitanje kakav je bio njihov tadašnji materijalni status, govorili su da im je skočio standard.
''Ne mogu da se otmem utisku da Božović priča jedno, a da građani drugačije misle.''
RSE: Verujete li građanima ili gospodinu Božoviću?
''Počinjem da verujem građanima jer ih je mnogo više nego onih koji razmišljaju kao gospodin Božović.''
ŠUTANOVAC: Bezbednost je osnov svakog civilizovanog života i nema sumnje da ukoliko se građani ne osećaju bezbedno da sve druge stvari nisu bitne. Što više novca imate, to ste u većem problemu, pogotovo u zemljama koje su u tranziciji. Imamo priliku da vidimo da se u zemljama u okruženju dešava tranzicija baš iz te oblasti. Sve strane diplomate koje borave u Beogradu kažu da je ovo jako bezbedan grad i da ne postoji grad u kojem su oni bili gde su se mogli u bilo koje doba dana ili noći šetati sami kao što mogu ovde. Statistika je neumoljiva i pokazuje da postoji veoma visok stepen porasta kriminala u Beogradu, što znači da imamo poseban kriminal. Po mom viđenju, osnovni problem u Srbiji su narkotici i mislim da se u policiji mnogo malo radi na tom problemu, a to je problem koji iziskuje i međunarodnu saradnju, obrazovane, sposobne i spretne policajce koji treba da rade na suzbijanju toga.
RSE: Mnogo se govori o prisluškivanju, pogotovo kada je reč o teorijama zavere. Kada je reč o nekim građanima, kao što su novinari, profesori ili političari, da li ima prisluškivanja danas?
ŠUTANOVAC: Ne mogu da kažem da li ga ima, ili ne. Kao član Odbora za bezbednost imam saznanja, od onih koji su relevantni za to, da prisluškivanja nema. Nisam ubeđen da je to baš tako. Ne optužujem nikoga, ali imam neku ličnu intuiciju. U našoj zemlji postoji problem koji se tiče tajne kontrole telefonskih razgovora. Sve službe koje su ovlašćene po zakonu da to rade moraju sa sudskim nalogom se jave u BIA kako bi im uradila konekciju i prespojila brojeve. BIA ima ekskluzivno pravo da to radi, a i ona kao takva može da prisluškuje. Mislim da u našoj zemlji mora pod hitno da se uradi razdvajanje odobravanja prisluškivanja telefona i pružanje tih usluga. Trebala bi da se napravi jedna vladina agencija koja bi gazdovala sa tim mogućnostima, koja ne bi imala mogućnost da sluša, ali bi pružala te usluge službama koje su za to ovlašćene na osnovu sudskog naloga. Kao članovi Odbora za bezbednost bi smo otišli u sud i pitali koliko je ljudi kojima je odobreno prisluškivanje. Nakon toga bi otišli u tu vladinu agenciju, uzeli njihov spisak i uporedili ga sa spiskom suda. Tako bi smo videli da li je neko višak u toj agenciji. U svetu postoji jako jeftina oprema koja se koristi za tajnu kontrolu telefonskih razgovara, pre svega mobilne telefonije. To je nešto od čega svaka država treba da se štiti, ali nije stvar koja sistemski ugrožava bezbednost države. U sferi digitalne tehnologije i digitalnih telefonskih veza i iz inostranstva može neko da uđe u našu centralu i vrši kontrolu nekog razgovora. U svom tehnološkom razvoju mobilni telefon je javni aparat koji nije zaštićen od mogućnosti slušanja.
RSE: Zvuči jezivo, mada je to javna tajna.
ŠUTANOVAC: Nemoguće je da se svako drugi prisluškuje. Ukoliko se sluša toliki broj ljudi, koliko ljudi sumnjaju da se sluša, morate imati ogroman broj službenika koji će na tome da rade. To je nemoguće. Ne bih stavio ruku u vatru da se ne prisluškuju te ciljane grupe koje ste naveli. Boravio sam u SAD na nekom školovanju i bio sam u službi Nacionalne sigurnosti koja zapošljava oko četrdesetak hiljada ljudi, koja ima mogućnost prisluškivanja sa vode, iz svemira i vazduha. CIA ima desetrostruko manji budžet od njih. Ta služba može da prisluškuje i Beograd.
Jordanka iz Vršca: ''Po prethodnom rejtingu stranka je imala 30 posto, a po zadnjim istraživanjima rejting je pao na 22 posto. Da li se to možda povezuje sa isključivanjem nekih članova? Čini mi se da su se pristalice DS-a koji su čvrsto želeli promene 5. oktobra negde izgubili. Na izborima u stranci Čedomir Jovanović je imao oko polovine glasova i malo je falilo da bude izabran za potpredsednika, što znači da je i u toj stranci imao veliku podršku. Nije mi jasno čime je on povredio status stranke? Čitala sam to pismo Tadiću, ali mislim da mu se Čedomir Jovanović obratio kao prijatelju i istomišljeniku. Mislim da Čeda nikako nije zaslužio da izađe iz te stranke jer je jako puno za nju uradio i do 5. oktobra i kasnije. Sve njegove vizije su bile radikalne u svrhu promena.''
ŠUTANOVAC: Demokratska stranka je imala rejting od oko 30 posto neposredno posle izbora gospodina Tadića na mesto predsednika Republike Srbije. To je bio talas koji je tada došao. Nakon toga se stvari stabilizuju i stranka ima trenutno 24,7 posto. Sva istraživanja koja se pojavljuju u medijima nisu po pravilu tačna. Demokratska stranka, po jednom relevantnom istraživaču, ima blagi porast u poslednja tri meseca. Demokratska stranka u vremenu do 5. oktobra nikada nije prelazila više od 15 posto. To je bila pozicija starta Demokratske stranke. Da je Demokratska stranka tada imala toliku podršku kao danas, bilo bi lakše i Zoranu Đinđiću. Naša stranka na izborima prima četiri potpredsednika. Čedo se kandidovao za jednog od njih i bio je peti. Ja sam na toj istoj skupštini dobio 80 posto glasova. Kakvo god njegovo pismo bilo, to nije dozvoljeno. Ukoliko je bilo prijateljsko, ne vidim ni jedan razlog zašto to, jer Tadić prima svoje kolege iz stranke bez ikakvih problema. Čovek kao što je Jovanović uvek može da dođe kod gospodina Tadića i da razgovara sa njim. Ne postoji ni jedan razlog da dajete novac i pravite plaćene oglase kako bi ste kritikovali rad svog predsednika.
Toma Jakšić iz Beograda: ''Da li je postojala frakcija u kojoj su bili prisutni Tadić, Gavrilović, Perišić, Vuksanović i neki drugi?''
ŠUTANOVAC: Nije.
''Postojala je. Ja spadam u ljude koji su vrlo dobro obavešteni o radu Demokratske stranke.''
RSE: Da li ste vi član?
''Jesam od 1992. godine. Postojala je frakcija, samo što se oni nisu eksponirali na način na koji se eksponirao Čeda. Čeda je takav temperament. Pre dva meseca Gavrilović na televiziji javno izjavljuje da je stav Demokratske stranke u vreme Zorana Đinđića bio da je poželjno da u stranci postoje frakcije i da je poželjno da budu što je moguće više isprofilisane. Ne vidim ni jedan razlog da osporavate mogućnost formiranja frakcije. To ne znači ni jednog trenutka da će neko da stvara duplu ili paralelnu vlast. Sve članove koje ja poznajem, a poznajem ih mnogo, doživljavaju Demokratsku stranku kao jedan probušeni balon. Zašto je sada na konvenciji stranke bio prisutan Tijanić?''
ŠUTANOVAC: Tijanić nije bio na konvenciji stranke i ne znam ko vam je to rekao. Nikada nije postojala frakcija u Demokratskoj stranci. Tačno je da je postojao lobi u okviru stranke, ali to je druga priča. Gospodin Tadić nikada nije bio sa Vuksanovićem u istom lobiju. Naša stranka ima jasno definisano pravo manjine. Mnogi iz Gradskog saveza Srbije su prešli u Demokratsku stranku. Mislim da je Demokratska stranka stožer ozbiljne državotvorne i demokratske politike u ovoj zemlji i ne vidim razloga za nervozu. Ako se sećate, 1999. godine na Skupštini Demokratske stranke je bila ista priča koju vi sada pričate, da Đinđić nema viziju vođenja stranke, da stranka stoji jako loše, da nije ništa učinio da se Milošević smeni sa pozicije na kojoj je bio, da rejting stranke opada. Tada je išao jedan spoljni udar na Demokratsku stranku i tada je Đinđić za mali procent pobedio Vuksanovića. Sada se pravi slična atmosfera, samo što su stvari definitivno različite. Demokratska stranka ima najbolji rejting u svojoj modernoj istoriji i pobedila je na svim izborima u protekloj godini dana. Verujem da će Demokratska stranka pobediti i na sledećim parlamentarnim izborima, jer rad koji postoji u stranci putem resornih odbora ukazuje da ćemo imati veoma jasan projekt poboljšanja života u Srbiji, koji će biti dostupan svim građanima. Gospodin Gavrilović se zalagao za frakcije, ali u to vreme gospodin Čedomir Jovanović je bio protiv frakcija, kao i ja. I sada sam protiv frakcija. Gavrilović je ostao na svom stanovištu. On je jedan od četiri potpredsednika i ima pravo da iznese svoje mišljenje, ali to nije politika stranke. Na sledećoj skupštini pretpostavljam da će to pitanje doći na dnevni red. U Srbiji još demokratija nije na tom nivou da treba da postoje frakcije u strankama. Frakcije su postojale u Demohrišćanskoj stranci Italije, koja se ugasila, u Liberalnoj demokratskoj stranci u Japanu, koja više kao da ne postoji. Frakcije nisu tekovina razvijenih demokratskih društava, već tekovina komunizma u kome su hteli da prikažu da u jednoj partiji postoji više različitih mišljenja.
''Vaši odgovori su formalno potpuno ispravni, ali nisu odgovor na suštinsko političko pitanje - da li je izbacivanje mnogih članova iz Demokratske stranke dovelo do toga da vam rejting padne? U Skupštini ste veoma poželjni za vladajuću koaliciju. Šef Poslaničkog kluba se ponaša kao vladajuća partija dok su ostali pasivni, mada tamo ima odličnih ljudi. Suštinsko je pitanje vaš korektan odnos koji je poželjan za Englesku ili Francusku. Ovde oni, u znak zahvalnosti, skoče na vas kao zolje i u znak zahvalnosti vas udare nogom u tur.''
ŠUTANOVAC: Moram da se zahvalim na lepim rečima za našu poslaničku grupu. U Poslaničkom klubu smo definisali razne pozicije raznih ljudi koji govore po određenim pitanjima jer ne želimo da svi poslanici govore o svim pitanjima. Nekada izgleda da samo gospodin Petrović zastupa interese stranke, ali postoje ljudi koji su stručni da govore o svim pitanjima. Mi ne govorimo jezikom mržnje i verovatno zbog toga ne skrećemo pažnju na sebe na način na koji to rade Radikali. Nama rejting ne pada. Niko nije odstranio gospođu Čomić ili gospodina Živkovića. Gospodin Živković se kandidovao za predsednika stranke i izgubio je na izborima. Gospodin Živković je istorija Demokratske stranke i za njega će uvek biti mesta u Demokratskoj stranci. Gospođa Čomić je poslanik i učestvuje veoma aktivno u životu Demokratske stranke. Član je glavnog odbora. Borbeno krilo nije izašlo iz stranke. Svi ministri iz vlade doktora Zorana Đinđića, izuzev gospodina Lečića, su u Demokratskoj stranci. Ne mogu da se otmem utisku da oni nisu ljudi koji ne znaju šta rade i koji se ne razumeju u politiku. Oni rade na isti način na koji su radili i sa Zoranom Đinđićom. Pozicija predsednika republike je na neki način građanima zasmetala, jer postoji utisak kohabitacije sa Koštunicom. To nije naš izbor, već izbor građana. Kohabitacija je postojala i između Milutinovića i Đinđića. Do odlaska u Hag gospodin Milutinović je bio predsednik republike. Duboko verujem da se Srbija zaista deli na dva dela. Nosilac demokratskog razvoja Srbije je Demokratska stranka. Verujem da ukoliko budemo radili adekvatno, kao što radimo, i ukoliko budemo Srbiji nudili, ne radikalna rešenja, ne borbu kao nekada, već rešenja za određene probleme građana koji žive u Srbiji, ukoliko im kažemo da ćemo ići u tranziciju sa maksimalnim žarom i borbom, kao što je išao i gospodin Đinđić, sigurno ćemo imati najveći broj poslanika. Veoma sam veliki optimista i verujem da u Srbiji postoji ogromna većina ljudi koja je za demokratiju i za razvoj naše zemlje, koja će dati glas Demokratskoj stranci.
RSE: Kada je reč o Demokratskoj stranci, zanimanje slušalaca šta se u njoj dešava i način na koji postavljaju pitanja meni govori da se ljudi zaista emotivno vezuju za tu stranku. I sada dok vam postavljaju pitanja kao da žele da im kažete da će se Demokratska stranka okupiti.
ŠUTANOVAC: To je stvar emocije i za to sve imam razumevanja. Kao čovek koji utiče na politiku stranke nemam pravo da se prepustim emocijama. Prošle godine pred izbore za predsednika Srbije, Čedomir Jovanović je rekao da nemamo šta da tražimo na predsedničkim izborima i da treba da se spremamo za lokalne izbore. Rekao sam mu da greši jer ćemo dobiti predsedničke izbore. Sestra gospodina Tadića mi je tada rekla da je cela porodica Tadić ljuta na mene što sam ga gurnuo u taj rizik. Cela Srbija je pričala da će Tomislav Nikolić biti predsednik Srbije. Mi smo ga pobedili. Na lokalnim izborima smo dobili dvesta odbornika više od Srpske radikalne stranke. Mene nose uspesi Demokratske stranke, a ne lični, i ne želim da unosim emocije. Lične emocije imam, ali odgovornost za stranku i za građane mi je iznad ličnih emocija.
Cveta Cimerman: ''Slažem se sa gospodinom Šutanovcem da ne treba ići radikalno, već programom. Zašto Demokratska stranka malo više ne pominje G17 jer su oni skinuli vladu, jer je Dinkić prvi izneo mnogo loših stvari o vama? Oni vas kao žele, pa vas ne žele u vladi. Koliko vidim, gospodin Drašković više reklamira sebe, nego što nešto konkretno radi. Dobro kažete da ljudi više ne žele da izlaze na ulicu. Program je to što treba. Živim na Zvezdari. Nisam glasala za Radikale i oni me ne zanimaju.''
RSE: Mislite li da Demokratska stranka na Zvezdari nije dobro radila?
''Možda je radila dobro, ali bi morala više da oslušne građane. Ovde je puno ulica koje su pune rupa i ne vidimo da se iko bavi time. Ako neka stranka radi dobro, nije bitno kako se ona zove, već šta radi u korist građana.''
ŠUTANOVAC: Tačno je da je gospodin Dinkić u predizbornoj kampanji izneo masu optužbi na račun Demokratske stranke i na njene članove. Pričali su o raznim aferama. U toj situaciji G17, koja je u jednom momentu bila lider svih stranaka demokratske opcije, je pala na treće mesto. U najvećem naponu svoje snage su se popeli na 11,5 posto. Mi smo tada, u najgoroj situaciji za Demokratsku stranku, imali 12,7 posto. G17, kada sada dobaci do 3,5 posto, je srećna. Gospodin Dinkić i Labus su rekli da će podneti ostavku ako budu imali ispod pet posto na lokalnim izborima, a imali su 4,7 posto. Nije to politika koja treba da se vodi, da izlazim i iznosim razne optužbe a da pri tome nemam dokaze. To je za mene anti politika. Građani ih kažnjavaju veoma brzo. Oni su optužili Tadića i Živkovića da znaju ko je ubio Đinđića. Nismo želeli da se s njima borimo na isti način.
RSE: Na tu temu se najavljivala iz Demokratske stranke više puta krivična prijava?
ŠUTANOVAC: Mislim da je krivična prijava predata. G17 je tada na talasu afera napravila sebi neki rejting i posle se više nikada nije oporavila. Sve te takozvane afere iz tog vremena nisu razrešene ni dan danas. Niko nije kriv za šećer, iako je Labus rekao da je to razrešeno, niko nije uhapšen. Pošto nisu svesni da tako ne mogu na izbore, možda to čuvaju za neku situaciju kada će nekoga i da uhapse, kao što su Kostića lovili po gradu kao zver.
RSE: Da li je gospodin Kostić ponovo finansijer Demokratske stranke?
ŠUTANOVAC: Garantujem vam da nije u poslednju godinu i pol dana.
RSE: Ali se i dalje bavi svojim poslom.
ŠUTANOVAC: To ne znam. Činjenica je da se Vuk Drašković u poslednje vreme približava stavovima Demokratske stranke i da govori isto što i Demokratska stranka. Mislim da u SPO-u postoji jedno zdravo jezgro mladih ljudi sa kojima bi nakon nekih izbora mogli da pravimo koaliciju. Oni su monarhistička stranka i trebali bi u desnici da traže partnera, ali verujem da ni na sledećim izborima Srbi neće birati između desnog i levog centra, već između naprednjaka i nazadnjaka. Jedna poslovica kaže: ''I ako veruješ i ako ne veruješ u uspeh, u pravu si u oba puta''. Ko ne veruje u uspeh, ne može da uspe. Ja u uspeh verujem. Verujem da ćemo na sledećim izborima ponuditi jasan program koji će biti očit svim građanima Srbije. Ponudićemo način na koji možemo rešiti sve probleme u Srbiji i tako ćemo dobiti veliku podršku građana. Nije nam ideja da dobijemo podršku tako što ćemo izvlačiti neke stvari i blatiti druge a da pri tome nemamo dokaze.
RSE: Zanimljivo je što ste se vi u sred afere Zvezdara pojavili u jednom trenutku u centru pažnje, bar nekoliko dana, optuženi od strane ministra Jočića da mu je sumnjivo vaše solidarisanje sa Čedomirem Jovanovićem. Kako je on to povezao sa opštinom Zvezdara, ni do danas nije razjašnjeno.
ŠUTANOVAC: Mi smo imali posredan sukob na Zvezdari. Dozvolili su nešto što je meni apsolutno nezamislivo. Dozvolili su da Demokratska stranka Srbije dobije samo osam odbornika, a tih osam odbornika sada glasa za Srpsku radikalnu stranku. Ne mogu da verujem da je i jedan glasač Demokratske stranke Srbije glasao za to da njegov odbornik podržava Srpsku radikalnu stranku. Da su na izborima rekli glasno da će podržavati Radikale, onda bi bilo sve jasno. Mislim da će na sledećim izborima najveći posao za Demokratsku stranku biti da se jasno razluči ko glasa za DSS a ko glasa za Srpsku radikalnu stranku. Kada nemate izborni kapacitet i podršku i kada ne znate šta ste na političkom nebu, onda kažete da imate najveći koalicioni kapacitet i kažete da nas svako hoće. Znate kako zovu devojku koju svako hoće, ili koja hoće sa svakim. Oni koji glasaju za DSS, a daju glasove Srpskoj radikalnoj stranci, neka onda glasaju za njih. Ko glasa za DS imaće jasan stav jer mi nećemo sarađivati sa Srpskom radikalnom strankom i sa SPS-om. Ako to bude jasno svim građanima u Srbiji, Demokratska stranka u Srbiji će imati jako veliki broj poslanika u Skupštini.
RSE: Kako se u političkom rečniku objašnjava to da Demokratska stranka Srbije na kraju raspusti svoj Odbor? Valjda zato što je glasao mimo volju centrale? To je urađeno i u Novom Sadu.
ŠUTANOVAC: To je fingiranje ili foliranje. Ne verujem u iskrenost Demokratske stranke Srbije. Napravili smo dogovor da DSS, G17 i Demokratska stranka naprave koalicionu vladu u opštini Zvezdara. Tu je problem još dublji. Zakon koji postoji za izbor lokalnih odbornika je jako loš i napravljen je tako da od jednog čoveka zavisi vlast u opštini. Ta radikalsko-DSS-ovska vlast je podržana od Socijaldemokratske partije. Oni podržavaju Radikale, što je apsurdno. Ne verujem u raspuštanje odbora. Mislim da je to jedna strategija i razduživanje u odnosu na nešto što je doneseno u Skupštini Srbije.
RSE: To bi na makro planu bilo isto kao kada bi se Demokratska stranka svaki put odricala Borisa Tadića kada bi kohabitirao sa Vojislavom Koštunicom.
Nebojša: ''Koliko ste bliski sa gospodinom Bogdanovićem, gradonačelnikom, da mu nešto prenesete? Da li se sećate šta je gospodin Koštunica izjavio na dan Đinđićevog ubistva? Kada će parking servis da počne sa radom?''
ŠUTANOVAC: Dosta sam blizak sa gospodinom Bogdanovićem i jako cenim način njegovog rada. On nije klasičan političar, više je tehnokrata. Vodio je jako ozbiljnu firmu još u vreme sankcija. Bio je proglašen za menadžera godine. On je dosta stariji od mene pa ne mogu da kažem da mi je prijatelj. Privatno se ne družimo.
RSE: Da li je ovo dovoljno da može da prenese to što hoćete?
''Jeste. Kada već ceo grad rove, neka onda rove i Knez Mihajlovu i skinu one kaldrme između glatkih ploča da mogu lakše da se voze roleri.''
RSE: A šta je rekao gospodin Koštunica?
''Nema veze. Hajde zdravo.''
ŠUTANOVAC: Prve subote u mesecu u Frankfurtu se zatvori jedan deo grada i više hiljada ljudi vozi rolere. Tako je zgusnuta situacija da ne možete ni da protrčite između njih. Ne znam koliko je to moguće napraviti u Knez Mihajlovoj, s obzirom da tamo šetaju ljudi sa malom decom. Svakako da bi to trebalo negde da se napravi. Staza za bicikliste postoji, pa može i za rolere.
RSE: Da li je gospodin Bogdanović frakcija?
ŠUTANOVAC: Nije.
RSE: Jedno vreme se o tome govorilo.
ŠUTANOVAC: To je jedna vrsta manipulacije. Najlakše je čoveku zalepiti neku etiketu i ako imate par novinara koji će malo da podrže tu kampanju, sledećih mesec dana je to zabava za dokone ljude. Posle to prođe i više se niko i ne seća šta je bilo. Gospodin Bogdanović je bio na listi gospodina Tadića za potpredsednika stranke.
RSE: Možda ni Čedo nije frakcija, samo ima drugo mišljenje.
ŠUTANOVAC: Frakcija nije sigurno jer kod nas frakcija ne postoji.
''Malo sam se nasmejao kada sam čuo kako se Vuk Drašković približava idejama Demokratske stranke. Vuk Drašković je najmanje pet godina pre vas rekao šta treba uraditi. Kada ste bili na vlasti, zašto niste iskoristili podatke SPO-a sa Ibarske magistrale na čijem su spisku bili svi ovi koje ste posle u akciji Sablja pohapsili i osumnjičili za ubistvo Zorana Đinđića? Ko je naredio da se poruši kuća u Šilerovoj ulici i po kom zakonu, pogotovo tako brzo? Gde su pare tih koji su preprodavali drogu? Zasipali ste nas podacima o masovnim grobnicama. Slučajno sam rođen u Petrovu selu i znam da tamo postoji takva grobnica, nekih sto metara od moje kuće. Na suđenju Miloševiću sam čuo neverovatan podatak, koji su prihvatile i tamošnje sudije, da su se u 140 grobnica u selu Izbica mnogi identifikovali, pa su ti isti nađeni i u Batajnici. Ko ih je prevozio i zašto to niste otkrili?''
ŠUTANOVAC: Pošto je gospodin simpatizer SPO-a moram da kažem da ništa loše nisam rekao o gospodinu Draškoviću, ali i mogu da kažem mnogo toga lošeg. Taj isti SPO je 1997. godine imao podršku SPS u Skupštini grada da izbaci gospodina Đinđića sa mesta gradonačelnika i da tako nastavi da vlada manjinskom vladom uz podršku SPS-a. Podaci koje je SPO davao o Ibarskoj magistrali su stvar suda. Ne znam kako ja kao političar mogu da insistiram na tome. Kuća u Šilerovoj je bila bespravno izgrađena, a gde su pare to ne znam. Ne znam ni da li su postojale pare. To su stvari koje se provlače kroz medije, ali nisam nigde video da je novac postojao.
RSE: Reći će nam Legija.
ŠUTANOVAC: O masovnim grobnicama nisam ni shvatio pitanje.
Milorad Janković: ''Pošto je demokratija nežna biljka, po rečima vašeg gosta, kakvo je vaše mišljenje o izboru poslanika u Skupštini na lokalnom nivou? Ima li mogućnosti da građani zaokruže najboljeg sa te glasačke liste.''
ŠUTANOVAC: Mislim da je Zakon o izboru poslanika loš i da treba da bude većinski, a ne proporcionalni i da treba da se suoče ljudi, a ne stranke. Tada bi glasači znali ko su njihovi predstavnici u Parlamentu i mogli bi ljudi da ih pitaju zašto ne zastupaju njihove interese. I na lokalu je taj zakon donesen. Bio sam protiv tog zakona koji je većinski i on pravi najveće probleme u Srbiji. Taj zakon mora da se menja i svaka stranka koja ima kadrove uvek je za to da bude većinski izborni zakon.
RSE: Moram da vas pohvalim da niste nikoga namestili i da su se javljali samo naši slušaoci. Da li smo nešto bitno izostavili što se tiče rada Demokratske stranke, jer smo se mnogo bavili frakcijama?
ŠUTANOVAC: Prvi put Demokratska stranka u svojoj istoriji ima organizovan sistem resornih odbora kojih je 37, u kojima je angažovano preko dve hiljade stručnjaka iz raznih oblasti. To je novitet u stranci koji je zaživeo. Mislim da ćemo odatle dobiti jedan ozbiljan kvalitet i da u nekoj budućoj vladi, u kojoj budemo participirali, nećemo morati da dovodimo ljude sa strane koji nisu bili u stranci pre toga. Imamo ozbiljan i stručan tim ljudi koji je spreman da preuzme rukovođenje državom u punom kapacitetu.
RSE: Hoćete li da savetujete gospodina Tadića da zauzme malo oštriji stav, što od njega očekuju simpatizeri vaše stranke?
ŠUTANOVAC: Ja sam hapšen u demonstracijama jer sam bio borbeno krilo. Da je gospodin Tadić zauzimao takve stavove još za vreme kampanje, verovatno ne bi bio predsednik. Mislim da on mora da ima jasnu politiku i jasan odnos prema svim bitnim pitanjima u državi. Ne treba da Koštunica bude inicijator politike gospodina Tadića. Svi u vladi Srbije govore da na Kosovu treba da bude nešto više od autonomije, a manje od nezavisnosti. To je gospodin Tadić rekao pre šest meseci. Ko duboko i pažljivo analizira šta govori gospodin Tadić, videće da veći deo vlade to shvati, ali posle šest meseci. Ne mislim da je suština u kritici, već u tome da ponudimo bolje rešenje. Na žalost, mi ne možemo da ga sprovedemo, ali je bitno da ljudi iz G17 i DSS-a to razumeju. Sve to je sporo i zbog toga mi je žao. Bitno je da u situaciji u kojoj se nalazimo pošaljemo jasne poruke kako bi vlada polako rešavala probleme, a vidite da ona prilazi našem rešenju.