"Djindjic je odigrao zaista odlucujucu ulogu u svrgavanju prethodnog rezima Slobodana Milosevica i ta uloga nije bila vidljiva samo u organizovanju predsednickih izbora i izboru Kostunice za predsednika nego i u potonjem slanju Milosevica u Hag. Mislim da su to bili odlucujuci momenti koji su otvorili put za radikalnu transformaciju Srbije i otuda je razumljivo sto su grupe kojima to nije odgovaralo imale i te kakav interes da Djindjica ubiju".
Na pitanje da li je Djindjic ucinio fatalnu gresku kada je 4. oktobra 2000. – dan pre revolucionarnog petog oktobarskog dana, sklopio sa Legijom i Crvenim beretkama "sporazum o nenapadanju", nas sagovornik Erhard Busek odgovara:
"Jos uvek je veoma tesko dati istorijsku ocenu i procenu tog njegovog cina. Ipak, kad prizove neke istoriske analogije, covek mora priznati da je do mnogih promena u ovom nasem svetu dolazilo i zahvaljujuci takozvanim paktovima sa djavolom.
Djindjic je nakon dugotrajnih razmisljanja, napora i vaganja raznih kombinacija, mogucnosti i verovatnoca, procenio da je to jedina mogucnost koja nece doneti nepodnosljive rizike. Ja se u ovom trenutku ne usudjujem da dam bilo kakav definitivni stav o tome, ali sasvim je sigurno da je ono sto je pokojni srpski premijer ucinio bila jedna od mogucnosti da se konacno stavi tacka na Milosevicev rezim".
Dve godine nakon ubistva Zorana Djindjica u Srbiji je gotovo kompletiran zaokret ka duhu Milosevicevog vremena. Kriminalci i ratni zlocinci su na drzavnom platnom spisku. Te monstrume sada u Srbiji tretiraju kao heroje", rekao je povodom obelezavanja dvogodisnjice Djindjicevog ubistva sef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Draskovic. Da li bi se g. Busek potpisao ispod ove kritike g. Draskovica?
"Svakako da u toj kritici ima dosta istine. Cinjenica je da istorija u regionu jos uvek igra veliku ulogu, a u tom kontekstu i odgovarajuci izbora heroja i idola. Svakako se mora priznati da u svemu tome izuzetnu odgovornost snosi i aktuelna koaliciona vlada. Jos se nije niti suocilo niti rascistilo sa prosloscu. Razume se, suocavanje sa prosloscu je po definiciji veoma mucan i bolan proces, a posebno kad je ta proslost na veoma opipljiv nacin i sadasnjost, ali to ne sme biti opravdanje: pitanje suocavanja sa prosloscu mora se postaviti. Ono je isto tako vazno kao odlazak optuzenih za ratne zlocine u Hag i suocavanje sa onim sto su ucinili.
Upitan u kojoj meri aktuelni premijer Kostunica daje ton renesansi nacionalne mitologije u Srbiji, nas sagovornik kaze:
"Buduci da je po obrazovanju pravnik, on veoma cesto govori i poucava o duhu i vladavini prava, ali meni se ponekad cini da njegov istancani osecaj za pravo zavrsava tamo gde pocinje njegova ljubav prema naciji".
Reforme u Srbiji vec dve godine kao da su zamrznute. Neki posmatraci zakljucuju da bi Turska mogla pre stici do Evropske unije nego Srbija. Deli li i Erhard Busek taj utisak?
"Mene uprkos svemu tome ipak brine cinjenica da se vise niko u Evropi ne interesuje za Balkan. Sada su pogledi vise uprti na Ukrajinu, a Balkan kao da je zaboravljen. To je velika greska. Kad ovo kazem, ne mislim samo na Srbiju, nego i na nedovoljne napore da se rese problemi Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Kad su ove zemlje u pitanju, mnogi u Evropi kao da se bore da kupe sto vise vremena, sto smatram velikom greskom". Evropska i medjunarodna zajednica trebalo bi da vrse sistematski pritisak na drzave Zapadnog Balkana da uspostave samoodrzivu stabilnost jer je to najvazniji uslov za evro-atlantske integracije", kaze za nas program Specijalni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu, Erhard Busek.
Na pitanje da li je Djindjic ucinio fatalnu gresku kada je 4. oktobra 2000. – dan pre revolucionarnog petog oktobarskog dana, sklopio sa Legijom i Crvenim beretkama "sporazum o nenapadanju", nas sagovornik Erhard Busek odgovara:
"Jos uvek je veoma tesko dati istorijsku ocenu i procenu tog njegovog cina. Ipak, kad prizove neke istoriske analogije, covek mora priznati da je do mnogih promena u ovom nasem svetu dolazilo i zahvaljujuci takozvanim paktovima sa djavolom.
Djindjic je nakon dugotrajnih razmisljanja, napora i vaganja raznih kombinacija, mogucnosti i verovatnoca, procenio da je to jedina mogucnost koja nece doneti nepodnosljive rizike. Ja se u ovom trenutku ne usudjujem da dam bilo kakav definitivni stav o tome, ali sasvim je sigurno da je ono sto je pokojni srpski premijer ucinio bila jedna od mogucnosti da se konacno stavi tacka na Milosevicev rezim".
Dve godine nakon ubistva Zorana Djindjica u Srbiji je gotovo kompletiran zaokret ka duhu Milosevicevog vremena. Kriminalci i ratni zlocinci su na drzavnom platnom spisku. Te monstrume sada u Srbiji tretiraju kao heroje", rekao je povodom obelezavanja dvogodisnjice Djindjicevog ubistva sef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Draskovic. Da li bi se g. Busek potpisao ispod ove kritike g. Draskovica?
"Svakako da u toj kritici ima dosta istine. Cinjenica je da istorija u regionu jos uvek igra veliku ulogu, a u tom kontekstu i odgovarajuci izbora heroja i idola. Svakako se mora priznati da u svemu tome izuzetnu odgovornost snosi i aktuelna koaliciona vlada. Jos se nije niti suocilo niti rascistilo sa prosloscu. Razume se, suocavanje sa prosloscu je po definiciji veoma mucan i bolan proces, a posebno kad je ta proslost na veoma opipljiv nacin i sadasnjost, ali to ne sme biti opravdanje: pitanje suocavanja sa prosloscu mora se postaviti. Ono je isto tako vazno kao odlazak optuzenih za ratne zlocine u Hag i suocavanje sa onim sto su ucinili.
Upitan u kojoj meri aktuelni premijer Kostunica daje ton renesansi nacionalne mitologije u Srbiji, nas sagovornik kaze:
"Buduci da je po obrazovanju pravnik, on veoma cesto govori i poucava o duhu i vladavini prava, ali meni se ponekad cini da njegov istancani osecaj za pravo zavrsava tamo gde pocinje njegova ljubav prema naciji".
Reforme u Srbiji vec dve godine kao da su zamrznute. Neki posmatraci zakljucuju da bi Turska mogla pre stici do Evropske unije nego Srbija. Deli li i Erhard Busek taj utisak?
"Mene uprkos svemu tome ipak brine cinjenica da se vise niko u Evropi ne interesuje za Balkan. Sada su pogledi vise uprti na Ukrajinu, a Balkan kao da je zaboravljen. To je velika greska. Kad ovo kazem, ne mislim samo na Srbiju, nego i na nedovoljne napore da se rese problemi Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Kad su ove zemlje u pitanju, mnogi u Evropi kao da se bore da kupe sto vise vremena, sto smatram velikom greskom". Evropska i medjunarodna zajednica trebalo bi da vrse sistematski pritisak na drzave Zapadnog Balkana da uspostave samoodrzivu stabilnost jer je to najvazniji uslov za evro-atlantske integracije", kaze za nas program Specijalni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu, Erhard Busek.
