Opozicioni lideri koje smo kontaktirali saopštili su nam da Nacrt Deklaracije o pridruživanju Evropskoj Uniji nijesu čitali, a odbacivanje tog dokumenta pravdaju tim da im je crnogorska vlast, licemjerno ponudila usvajanje Deklaracije, a da je na drugoj strani predsjednik Vlade Milo Đukanović saopštio da neće u Evropsku Uniju po cijenu crnogorske državnosti. Lider Narodne stranke Dragan Šoć:
“Zašto bi mi onda učestvovali u nekoj farsi i laži, pa makar to bila lijepa laž. Izjava Mila Đukanovića danas glasi da on ne želi da bude Crna Gora članica Evropske Unije. Poslije svaga toga ja ne shvatam zašto bi, bar mi u Narodnoj stranci, se zamajavali nekakvim deklaracijama koje nemaju nikakvu sadržinu, osim kao “mi to želimo”, a iza toga ne stoji nikakva istinska iskrena želja da se nešto na tom planu uradi”.
Identičan je i stav potpredsjednika Srpske narodne stranke Gorana Danilovića:
“Evo, pokušavaju čak da objasne građanima kako je od članstva u Evropskoj Uniji važnija nezavisnost Crne Gore, a mi to čitamo kao: “važan je imunitat gospodina Đukanovića”, a s druge strane nude Deklaraciju o pridruženju i misle da će neko ozbiljan pristati da ulazi u tu priču. Mi to svakako ne želimo. Rekli smo da ne želimo čak to ni da čitamo”.
Ranije obrazloženje opozicionih čelnika, izuzev predstavnika Liberalnog saveza, za odbacivanje Prijedloga Deklaracije o pridruživanju Crne Gore Evropskoj Uniji, bilo je da je taj dokument, pisan za nezavisnu državu. Međutim, član Radne grupe za izradu Deklaracije, Branislav Radulović, odbacuje tvrdnje da je Deklaracijom na bilo koji način prejudiciran državni status Crne Gore. Radi se o aktu kojim se definišu obaveze i prava Crne Gore u procesu priključivanja Evropskoj Uniji:
“To je jedan dokument koji su, kao takav , usvojile sve zemlje koje su ušle u proces evropskih integracija. Takav dokument usvojila je Slovenija u junu mjesecu 1997.godine, takav dokument prošle godine usvojila je i Srbija.Tu se izražavaju namjere da država Crna Gora bude sastavni dio ujedinjenog evropskog procesa. Svakako, ovim dokumentom ne mogu se definisati državna pitanja i statusi, ali se definišu obaveze državnih organa, prije svega crnogorskog Parlamenta i crnogorske Vlade, u tom procesu”.
Nevladine organizacije: Grupa za promjene, CEDEM, CEMI, Centar za građansko obrazovanje i Evropski pokret u Crnoj Gori, još su oktobra 2004.godine predstavili Nacrt Deklaracije o priključenju Evropskoj Uniji, na osnovu kojeg su naknadno, Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija na jednoj i Socijalistička narodna partija na drugoj strani, ponudili svoje prijedloge od kojih se Odbor opredijelio za Nacrt vladajuće koalicije. Generalni sekretar Evopskog pokreta Momčilo Radulović sa žaljenjem konstatuje da je trebalo ponuditi sve tri verzije i pokušati postići što veći stepen parlamentarnog konsenzusa o tom pitanju:
“Međutim, to je već na političkim partijama. Mi kao civilno društvo smo imali dobru volju da se taj društveni koncenzus ostvari. Bojim se da je ta prilika propuštena. Dobro je da je usvojen, makar bilo koji dokument, ali nije dobro što taj dokument nije usvojen sa širom društvenom - političkom i partijskom osnovom”.
U Socijalističkoj narodnoj partiji zbog ranije preuzetih obaveza nijesmo mogli dobiti sagovornika na ovu temu. Od strane šefa kabineta lidera stranke, Rade Đurišić, obaviješteni smo da je Predrag Bulatović o tome razgovarao sa ambasadorom Belgije u Beogradu koji je u posjeti Podgorici Lik Libom, o čemu će naknadno izdati saopštenje. I vlast i opozicija retorički se zalažu za evropske integracije, tako da je bilo logično da se makar oko tog pitanja slože, kako su to učinili parlamenti zamalja u okruženju. Budući da je premijer Đukanović tek juče iznio stav da se za priključenje Evropskoj Uniji neće žrtvovati crnogorska državnost, a opozicione stranke još ranije odbacile taj dokument, pitali smo lidera Narodne stranke Dragana Šoća da li opozicija, a priori, odbacuje sve što dođe od vlasti, pa iako suštinskih zamjerki na to nema:
“Šta znači uzeti tekst Deklaracije? Koliko smo puta mi glasali u tom parlamentu za zakone koji su objektivno sasvim u redu. A onda vidite da je primjena tih zakona nešto o čemu mi možemo samo da sanjamo. Evo, da vidimo što će se pojaviti u Parlamentu, ko će predložiti, pa ćemo se i tamo izjasniti o tome”.
“Zašto bi mi onda učestvovali u nekoj farsi i laži, pa makar to bila lijepa laž. Izjava Mila Đukanovića danas glasi da on ne želi da bude Crna Gora članica Evropske Unije. Poslije svaga toga ja ne shvatam zašto bi, bar mi u Narodnoj stranci, se zamajavali nekakvim deklaracijama koje nemaju nikakvu sadržinu, osim kao “mi to želimo”, a iza toga ne stoji nikakva istinska iskrena želja da se nešto na tom planu uradi”.
Identičan je i stav potpredsjednika Srpske narodne stranke Gorana Danilovića:
“Evo, pokušavaju čak da objasne građanima kako je od članstva u Evropskoj Uniji važnija nezavisnost Crne Gore, a mi to čitamo kao: “važan je imunitat gospodina Đukanovića”, a s druge strane nude Deklaraciju o pridruženju i misle da će neko ozbiljan pristati da ulazi u tu priču. Mi to svakako ne želimo. Rekli smo da ne želimo čak to ni da čitamo”.
Ranije obrazloženje opozicionih čelnika, izuzev predstavnika Liberalnog saveza, za odbacivanje Prijedloga Deklaracije o pridruživanju Crne Gore Evropskoj Uniji, bilo je da je taj dokument, pisan za nezavisnu državu. Međutim, član Radne grupe za izradu Deklaracije, Branislav Radulović, odbacuje tvrdnje da je Deklaracijom na bilo koji način prejudiciran državni status Crne Gore. Radi se o aktu kojim se definišu obaveze i prava Crne Gore u procesu priključivanja Evropskoj Uniji:
“To je jedan dokument koji su, kao takav , usvojile sve zemlje koje su ušle u proces evropskih integracija. Takav dokument usvojila je Slovenija u junu mjesecu 1997.godine, takav dokument prošle godine usvojila je i Srbija.Tu se izražavaju namjere da država Crna Gora bude sastavni dio ujedinjenog evropskog procesa. Svakako, ovim dokumentom ne mogu se definisati državna pitanja i statusi, ali se definišu obaveze državnih organa, prije svega crnogorskog Parlamenta i crnogorske Vlade, u tom procesu”.
Nevladine organizacije: Grupa za promjene, CEDEM, CEMI, Centar za građansko obrazovanje i Evropski pokret u Crnoj Gori, još su oktobra 2004.godine predstavili Nacrt Deklaracije o priključenju Evropskoj Uniji, na osnovu kojeg su naknadno, Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija na jednoj i Socijalistička narodna partija na drugoj strani, ponudili svoje prijedloge od kojih se Odbor opredijelio za Nacrt vladajuće koalicije. Generalni sekretar Evopskog pokreta Momčilo Radulović sa žaljenjem konstatuje da je trebalo ponuditi sve tri verzije i pokušati postići što veći stepen parlamentarnog konsenzusa o tom pitanju:
“Međutim, to je već na političkim partijama. Mi kao civilno društvo smo imali dobru volju da se taj društveni koncenzus ostvari. Bojim se da je ta prilika propuštena. Dobro je da je usvojen, makar bilo koji dokument, ali nije dobro što taj dokument nije usvojen sa širom društvenom - političkom i partijskom osnovom”.
U Socijalističkoj narodnoj partiji zbog ranije preuzetih obaveza nijesmo mogli dobiti sagovornika na ovu temu. Od strane šefa kabineta lidera stranke, Rade Đurišić, obaviješteni smo da je Predrag Bulatović o tome razgovarao sa ambasadorom Belgije u Beogradu koji je u posjeti Podgorici Lik Libom, o čemu će naknadno izdati saopštenje. I vlast i opozicija retorički se zalažu za evropske integracije, tako da je bilo logično da se makar oko tog pitanja slože, kako su to učinili parlamenti zamalja u okruženju. Budući da je premijer Đukanović tek juče iznio stav da se za priključenje Evropskoj Uniji neće žrtvovati crnogorska državnost, a opozicione stranke još ranije odbacile taj dokument, pitali smo lidera Narodne stranke Dragana Šoća da li opozicija, a priori, odbacuje sve što dođe od vlasti, pa iako suštinskih zamjerki na to nema:
“Šta znači uzeti tekst Deklaracije? Koliko smo puta mi glasali u tom parlamentu za zakone koji su objektivno sasvim u redu. A onda vidite da je primjena tih zakona nešto o čemu mi možemo samo da sanjamo. Evo, da vidimo što će se pojaviti u Parlamentu, ko će predložiti, pa ćemo se i tamo izjasniti o tome”.
