Nezadovoljstvo Albanaca neresenim statusom Kosova je sve veca i postoji rizik od izbijanja konflikta, a jedino resenje koje to moze spreciti jeste nezavisnost Kosova u postojecim granicama, ocenila je u najnovijem izvestaju Medjunarodna krizna grupa.
U izvestaju koji je u Pristini predstavio Aleks Anderson, sef kancelarije Medjunarodne krizne grupe na Kosovu, kaze se da bi Kosovo trebalo biti nezavisna drzava u okviru sadasnjih granica, koja ce manjinama garantovati njihova prava. “Ta nezavisnost nije automatska i ona ce biti uslovljena pre svega polozajem manjina”, kaze Anderson:
“Nezavisnost u ovim granicama nije automatska i zahteva od Albanaca da ispune medjunarodne standarde po pitanju polozaja manjina, posebno Srba. Albanci moraju da shvate da je polozaj Srba glavna prepreka do nezavisnosti”, naglasio je Anderson.
Medjunarodna krizna grupa preporucuje da je potrebno jos ukazati i na nemogucnost povratka Kosova pod vlast Beograda, nemogucnost ujedinjenja sa Albanijom ili bilo kojom drugom susednom drzavom ili teritorijom, te da nema podele Kosova. Medjunarodna konferencija o Kosovu kojom ce predsedavati UN, treba da se odrzi krajem ove godine, a pocetkom 2006. referendumom gradjana Kosova bi se odobrio Ustav, sto bi oznacilo stupanje na snagu takozvanog “Kosovoskog sporazuma”.
Na osnovu toga polovinom 2006. godine Kosovo bi trebalo da bude medjunarodno priznata drzava.
I dok civilna misija Ujedinjenih nacija ne zeli da komentarise poslednji izvestaj Medjunarodne krizne grupe, vlada Kosova smatra da su preporuke izvestaja realne.
Potpredsednik vlade Kosova Adem Saljihaj kaze za Radio Slobodna Evropa da je izvestaj Medjunarodne krizne grupe korektan i predvidja kako ce izgledati put ka resenju konacnog statusa Kosova:
“Smatram da je izvestaj realan i korektan, koji uzima u obzir realnu situaciju na Kosovu, i navodi faktore koji bi mogli da uticu na resenje problema ili da izazovu eventualnu krizu. Predlozi su konstruktivni i direktno vode ka resenju problema na Kosovu”, kaze Saljihaj.
S druge srane predstavnik kosovskih Srba Dragisa Krstovic kaze da ga izvestaj Medjunarodne krizne grupe zabrinjava, jer se, kako kaze, radi o ultimatumu:
“Cini mi se da je neko nekome rekao ukoliko se ovo pitanje ne resi u toku ove godine da ce se to pokusati da se resi putem sile, to svakako nije dobro i meni to lici na to da je konacni status Kosova vec resen, definisan i da to samo treba objaviti”.
* * * * *
Reakcije Beograda: dok Demokratska stranka Srbije i Socijalistička partija Srbije smatraju da ne treba pridavati preveliki značaj nevladinim organizacijama i njihovim izveštajima, G 17 plus i Demokratska stranka izveštaj Međunarodne krizne grupe o Kosovu shvataju ozbiljno
Demokratska stranka Srbije ne može da prihvati da se u ovoj godini rešava status Kosova i Metohije, kaže portparol stranke Andreja Mladenović, podsećajući da je sličan stav izneo i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan. O izveštaju Međunarodne krizne grupe Mladenović kaže:
“Mislima da se treba vratiti u 2004. Mislim da je to otprilike bilo u neko ovo vreme, januar, februar, da su oni u svojoj analizi o Kosovu i Metohoji upravo suprotnu analizu dali a to je da granice ne treba da se menjaju i da Kosovo na taj način ne treba da bude nezavisno. Za njih su se okolnosti izmenile za godinu dana ali dobro, to je već stvar Međunarodne krizne grupe.”
U Socijalističkoj partije Srbije tvrde da ne pridaju veliki značaj nevladinim organizacijama. Generalni sekratar SPS Zoran Anđelković:
“Njihova strategija je vrlo jasna. Od početka su delovali na potpirivanju krize na prostoru bivše Jugoslavije a posebno na prostoru Kosova i Metohije tako da rekao bih jeste vrsta pritiska kako bi se to pitanje dovelo do kraja sa statusom nezavisnog Kosova.”
Za razliku stavova DSS i SPS, u G 17 Plus i Demokratskoj stranci smatraju da bi izveštaj Međunarodne krizne grupe o Kosovo trebalo shvatiti ozbiljno. Ukoliko ne budemo radili ništa po ovom pitanju, stvari će se dešavati mimo naše volje, upozorava šef poslaničke grupe G17 Plus u Skupštine Srbije Miloljub Albijanić, podsećajući na predlog potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa o održavanju međunarodne konferenicje o Kosovu.
“Sve što bude vodilo ka pospešivanju međunarodne saradnje da s druge strane i Beograd bude ravnopravan pregovarač i ono što vodi međunarodnoj konferenciji jeste dobitak za Srbiju, jer ako mi nametnemo našu inicijativu o rešavanju problema onda je to već prvi korak ka pobedi i sprečavanju nečega što se zove nezavisno Kosovo. Predlog je da Kosovo dobije najširu autonomiju i na tome ćemo istrajati.”
Ukoliko država ne bude ispunjavala međunarodne obaveze uključujući potpunu saradnju sa Haškim tribunalom, izgledi da ono što je moguće da bude ostvareno sa Kosovom i Metohijom biće daleko manji, kaže Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke.
“Poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija znači poštovanje poretka Ujedinjenih nacija ali Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je formirao je i Haški tribunal. Nije moguće ostvarivati prava ukoliko ne poštujemo obaveze i zbog toga, kao i zbog mnogih drugih stvari, zbog socijalnih pitanja, zbog toga što Srbija ima milion nezaposlnih ljudi, zbog toga što su investicije drastično manje nego 2004. godine, nužno da ispunimo sve ono što nam međunarodni pravni poredak nalaže.”
U izvestaju koji je u Pristini predstavio Aleks Anderson, sef kancelarije Medjunarodne krizne grupe na Kosovu, kaze se da bi Kosovo trebalo biti nezavisna drzava u okviru sadasnjih granica, koja ce manjinama garantovati njihova prava. “Ta nezavisnost nije automatska i ona ce biti uslovljena pre svega polozajem manjina”, kaze Anderson:
“Nezavisnost u ovim granicama nije automatska i zahteva od Albanaca da ispune medjunarodne standarde po pitanju polozaja manjina, posebno Srba. Albanci moraju da shvate da je polozaj Srba glavna prepreka do nezavisnosti”, naglasio je Anderson.
Medjunarodna krizna grupa preporucuje da je potrebno jos ukazati i na nemogucnost povratka Kosova pod vlast Beograda, nemogucnost ujedinjenja sa Albanijom ili bilo kojom drugom susednom drzavom ili teritorijom, te da nema podele Kosova. Medjunarodna konferencija o Kosovu kojom ce predsedavati UN, treba da se odrzi krajem ove godine, a pocetkom 2006. referendumom gradjana Kosova bi se odobrio Ustav, sto bi oznacilo stupanje na snagu takozvanog “Kosovoskog sporazuma”.
Na osnovu toga polovinom 2006. godine Kosovo bi trebalo da bude medjunarodno priznata drzava.
I dok civilna misija Ujedinjenih nacija ne zeli da komentarise poslednji izvestaj Medjunarodne krizne grupe, vlada Kosova smatra da su preporuke izvestaja realne.
Potpredsednik vlade Kosova Adem Saljihaj kaze za Radio Slobodna Evropa da je izvestaj Medjunarodne krizne grupe korektan i predvidja kako ce izgledati put ka resenju konacnog statusa Kosova:
“Smatram da je izvestaj realan i korektan, koji uzima u obzir realnu situaciju na Kosovu, i navodi faktore koji bi mogli da uticu na resenje problema ili da izazovu eventualnu krizu. Predlozi su konstruktivni i direktno vode ka resenju problema na Kosovu”, kaze Saljihaj.
S druge srane predstavnik kosovskih Srba Dragisa Krstovic kaze da ga izvestaj Medjunarodne krizne grupe zabrinjava, jer se, kako kaze, radi o ultimatumu:
“Cini mi se da je neko nekome rekao ukoliko se ovo pitanje ne resi u toku ove godine da ce se to pokusati da se resi putem sile, to svakako nije dobro i meni to lici na to da je konacni status Kosova vec resen, definisan i da to samo treba objaviti”.
* * * * *
Reakcije Beograda: dok Demokratska stranka Srbije i Socijalistička partija Srbije smatraju da ne treba pridavati preveliki značaj nevladinim organizacijama i njihovim izveštajima, G 17 plus i Demokratska stranka izveštaj Međunarodne krizne grupe o Kosovu shvataju ozbiljno
Demokratska stranka Srbije ne može da prihvati da se u ovoj godini rešava status Kosova i Metohije, kaže portparol stranke Andreja Mladenović, podsećajući da je sličan stav izneo i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan. O izveštaju Međunarodne krizne grupe Mladenović kaže:
“Mislima da se treba vratiti u 2004. Mislim da je to otprilike bilo u neko ovo vreme, januar, februar, da su oni u svojoj analizi o Kosovu i Metohoji upravo suprotnu analizu dali a to je da granice ne treba da se menjaju i da Kosovo na taj način ne treba da bude nezavisno. Za njih su se okolnosti izmenile za godinu dana ali dobro, to je već stvar Međunarodne krizne grupe.”
U Socijalističkoj partije Srbije tvrde da ne pridaju veliki značaj nevladinim organizacijama. Generalni sekratar SPS Zoran Anđelković:
“Njihova strategija je vrlo jasna. Od početka su delovali na potpirivanju krize na prostoru bivše Jugoslavije a posebno na prostoru Kosova i Metohije tako da rekao bih jeste vrsta pritiska kako bi se to pitanje dovelo do kraja sa statusom nezavisnog Kosova.”
Za razliku stavova DSS i SPS, u G 17 Plus i Demokratskoj stranci smatraju da bi izveštaj Međunarodne krizne grupe o Kosovo trebalo shvatiti ozbiljno. Ukoliko ne budemo radili ništa po ovom pitanju, stvari će se dešavati mimo naše volje, upozorava šef poslaničke grupe G17 Plus u Skupštine Srbije Miloljub Albijanić, podsećajući na predlog potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa o održavanju međunarodne konferenicje o Kosovu.
“Sve što bude vodilo ka pospešivanju međunarodne saradnje da s druge strane i Beograd bude ravnopravan pregovarač i ono što vodi međunarodnoj konferenciji jeste dobitak za Srbiju, jer ako mi nametnemo našu inicijativu o rešavanju problema onda je to već prvi korak ka pobedi i sprečavanju nečega što se zove nezavisno Kosovo. Predlog je da Kosovo dobije najširu autonomiju i na tome ćemo istrajati.”
Ukoliko država ne bude ispunjavala međunarodne obaveze uključujući potpunu saradnju sa Haškim tribunalom, izgledi da ono što je moguće da bude ostvareno sa Kosovom i Metohijom biće daleko manji, kaže Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke.
“Poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija znači poštovanje poretka Ujedinjenih nacija ali Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je formirao je i Haški tribunal. Nije moguće ostvarivati prava ukoliko ne poštujemo obaveze i zbog toga, kao i zbog mnogih drugih stvari, zbog socijalnih pitanja, zbog toga što Srbija ima milion nezaposlnih ljudi, zbog toga što su investicije drastično manje nego 2004. godine, nužno da ispunimo sve ono što nam međunarodni pravni poredak nalaže.”
