Dostupni linkovi

logo-print

Brani li se Mađarska u Novom Sadu?


Pokret parlamentaraca vladajuće Socijalističke partije u Mađarskoj i mađarska opoziciona stranka FIDES najavljuje inicijativu da se u parlamentu i skupštini Saveta Evrope ali i Evropskom parlamentu na dnevni red stavi i pitanje učestalih nasrtaja na vojvođanske Mađare, potvrdio je to tokom najnovije posete Vojvodini funkcioner te stranke, inače predsednik spoljnoplitičkog odbora mađarskog parlamenta Žolt Nemet.

U tom svetlu, kaže potpredsednik Saveta vojvođanskih Mađara, Šandor Egereši, poseta visokog mađarskog funkcionera za cilj je imala da se on na terenu podrobno obavesti o položaju mađarske zajednice u Vojvodini i o seriji incidenata sa etničkim predznakom u proteklom periodu: “Sigurno će uticati na dalji tok te inicijatve.”

Od kada je Mađarska članica Evropske unije, mađarska manjina je evropska manjina, komentariše inicijativu susedne države čelnik Demokratske stranke vojvođanskih Mađara, Andraš Agošton:

“Mi u tom smislu treba da imamo određenu zaštitu iz Evropske unije, odnosno Budimpešte.”

“Počelo je antimađarskim grafitima, nastavilo skrnavljenjem grobalja, a sada u Vojvodini tuku mađarsku decu”, reči su Jožefa Varge iz Saveza vojvođanskih Mađara, stranke koja je povodom incidenata učestalo dizala glas i to ne samo na domaćoj političkoj sceni.

“Nismo mogli nemo da posmatramo, i normalno je da našu maticu mađarsku gledamo kao na neki način zaštitnik naših legitimnih nacionalnih interesa, i to je pomalo, hteli-ne hteli došlo do internacionalizacije.”

Bez obzira što se svi slažu da je rešenje za problem u Srbiji u internacionalizaciji ovog pitanja na evropskom planu, međutim, mišljenja su različita, čak i do nekih ukazivanja da bi internacionalizacija bila štetna i kontraproduktivna. Bila bi velika greška pogrešno protumačiti inicijativu mađarske diplomatije, kaže Žolt Nemet.

“Nikako se ne mogu složiti sa mišljenjima da bi takva inicijativa bila ulje na vatru i to je potpuno neprihvatljivo u današnjoj demokratskoj zajednici”, dodaje Nemet. Vojvođanski funkcioneri Demokratske stranke Srbije nisu bili skloni da komentarišu ovu temu, a na angažovanje matične zemlje, kritički stav ima predsednik Skupštine Vojvodine i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak:

“Istorija je pokazala da je svaki pokušaj kada neka zemlja matica internacionalizuje položaj svoje dijaspore, da se loše odražavalo na tu samu dijasporu, i to je tako. Ne bih da povlačim paralele sa pričama od pre desetak i pre petnaestak godina – Beograd se branio u Kninu – pa šta se onda desilo u Kninu tek posle operacije ‘Oluja’. To je, nažalost, stvar na koju moram da upozorim, i nikakva internacionalizacija pojedinog etničkog pitanja u Vojvodini neće ništa dobro ni pametno doneti. Samo jasno pitanje šta je sa Vojvodinom kao političkim subjektom u celini sa svim njenim građanima.”

“Nama je prvenstveni cilj smirivanje situacije”, komentariše potpredsednik SMV Šandor Egereši: “Dakle u tom pogledu ja očekujem širu aktivnost svih relevantnih faktora. Na primer, vreme je da aktueliziramo mešovitu komisiju koja je bila obećana pre dva meseca koja bi imala zadatak da prati stituaciju i, normalno, donese konkretne zaključke.”

O internacionalizaciji antimađarskih incidenata, Androš Agošton ima ovaj stav:

“U sadašnjoj situaciji može da doprinosi ne samo tome da tih pojava više nema, već može da koristi i demokratskim snagama u samoj Srbiji, onim snagama koje teže ka Evropi.”

“I sam bih bio sretan kada ljudska prava u Srbiji ne bi bila više u žiži interesovanja evrospke scene”, kaže pokrajinski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhe: “Sa druge strane, znate, danas stanje ljudskih prava, položaj manjina, nisu više unutrašnje stvari jedne države. Dakle ne samo kada se radi o našoj državi, nego o bilo kojoj državi. Dakle, sada je to moguće izneti pred međunarodne organizacije. Mi smo potpisnici okvirne konvencije o zaštiti prava nacionalnih manjina. Sasvim je normalno ako ima problema da će se oni raspraviti u okviru Saveta Evrope.”
XS
SM
MD
LG