Indonežani, šest godina nakon svrgavanja višedecenijskog diktatora Suharta, biraju predsednika, i to prvi put direktno. Pored sadašnje predsednice Megavati Sukarnoputri kandidati su dva generala od kojih je jedan – Viranto optužen na sudu Ujedinjenih nacija za ratne zločine počinjene u Istočnom Timoru.
Više je od 150.000.000 građana sa pravom glasa. Očekuje se velika izlaznost – između 70 i 80% registrovanih građana sa pravom glasa.
Građani Indonezije ne kriju zadovoljstvo činjenicom da im je prvi put omogućeno da direktno izaberu predsednika države. “Srećna sam jer sada mogu direktno da iskažem svoj stav i direktno odaberem osobu koja želim da vodi zemlju”, kaže jedna Indonežanka. “Osećam se sigurnijim jer sada možemo da glasamo direktno. Ne osećam se da ću ikada više biti prevaren jer sada ja mogu lično da izaberem osobu za koju verujem da bi trebalo da vodi zemlju – osobu koja može državu da drži bezbednom i osobu koja je čestita”.
Četvoro od pet kandidata ima šanse za pobedu. Bivši ministar bezbednosti, 54-godišnji general Susil Bambango Judojono vodi po popularnosti. Imaće, prema istraživanjima javnog mnjenja, dvadesetak posto glasova više od drugoplasiranog, ali ipak nedovoljno da pobedi već u prvom krugu. On ipak kaže da veruje da je i to moguće: “Uveren sam da mogu da pobedim u prvom krugu, a to znači da mogu da uđem i u drugi krug”.
Za drugo mesto bore se sadašnja predsednica Megavati Sukranoputri, kćer osnivača Indonezije Sukarna, koja je na tom položaju od 2001, bivši čelnik vojske Viranto kao i Amien Rais, čelnik jedne umerene muslimanske stranke. Peti kandidat, potpredsednik države Hamza Haz može da prikupi tek nekoliko procenata glasova.
Glavni razlog pada popularnosti predsednice Sukarnoputri su posustala privreda, nezaposlenost i korupcija, ali i problemi sa ekstrmistima bliskim "Al Kaidi" i sa separatistima u pokrajini Aćehu. Mnogi Indonežani zameraju svojoj predsednici neefikasnost i distanciranost od tih ključnih problema. Zato se glavna predizborna borba vodila upravo na tom polju – bezbednosnom. Judojono i Viranto obećavaju bezbednost i stabilnost.
U Indoneziju su uprte oči sveta obzirom da je upravo politička i bezbednosna stabilnost najmnogoljudnije muslimanske zemlje na svetu prioritet svih velikih sila. U takvoj situaciji sve strane trude se pre svega da izbori proteknu bez ozbiljnih proceduralnih problema.
Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džimi Karter (Jimmy Carter) jedan je od posmatrača izbornog procesa: “Ovo je predivan prelaz sa autoritarne vladavine na potpuno demokratsku vladavinu za samo šest godina i na tome treba čestitati narodu Indonezije. Bili smo veoma impresionirani dobro planiranom procedurom sprovedenom ovog jutra”.
Sadašnja predsednica Sukarnoputri nije izabrana direktno, ali je prvi koliko-toliko demokratski predsedik Indonezije nakon svrgavanja diktatora Suharta 1998. Dvojica predsednika između diktatora i nje – B.J. Habibi i Abdurahman Vahid – davno su zaboravljeni. Čak i poraz predsednice Sukarnoputri "predstavljaće značajan korak ka demokratiji u jugoistočnoj Aziji", ocenjuje u ponedeljak Vašington Post (The Washington Post) podsećajući da je u toj regiji u poslednjoj generaciji demokratski na izborima smenjen samo predsednik Tajlanda.
Više je od 150.000.000 građana sa pravom glasa. Očekuje se velika izlaznost – između 70 i 80% registrovanih građana sa pravom glasa.
Građani Indonezije ne kriju zadovoljstvo činjenicom da im je prvi put omogućeno da direktno izaberu predsednika države. “Srećna sam jer sada mogu direktno da iskažem svoj stav i direktno odaberem osobu koja želim da vodi zemlju”, kaže jedna Indonežanka. “Osećam se sigurnijim jer sada možemo da glasamo direktno. Ne osećam se da ću ikada više biti prevaren jer sada ja mogu lično da izaberem osobu za koju verujem da bi trebalo da vodi zemlju – osobu koja može državu da drži bezbednom i osobu koja je čestita”.
Četvoro od pet kandidata ima šanse za pobedu. Bivši ministar bezbednosti, 54-godišnji general Susil Bambango Judojono vodi po popularnosti. Imaće, prema istraživanjima javnog mnjenja, dvadesetak posto glasova više od drugoplasiranog, ali ipak nedovoljno da pobedi već u prvom krugu. On ipak kaže da veruje da je i to moguće: “Uveren sam da mogu da pobedim u prvom krugu, a to znači da mogu da uđem i u drugi krug”.
Za drugo mesto bore se sadašnja predsednica Megavati Sukranoputri, kćer osnivača Indonezije Sukarna, koja je na tom položaju od 2001, bivši čelnik vojske Viranto kao i Amien Rais, čelnik jedne umerene muslimanske stranke. Peti kandidat, potpredsednik države Hamza Haz može da prikupi tek nekoliko procenata glasova.
Glavni razlog pada popularnosti predsednice Sukarnoputri su posustala privreda, nezaposlenost i korupcija, ali i problemi sa ekstrmistima bliskim "Al Kaidi" i sa separatistima u pokrajini Aćehu. Mnogi Indonežani zameraju svojoj predsednici neefikasnost i distanciranost od tih ključnih problema. Zato se glavna predizborna borba vodila upravo na tom polju – bezbednosnom. Judojono i Viranto obećavaju bezbednost i stabilnost.
U Indoneziju su uprte oči sveta obzirom da je upravo politička i bezbednosna stabilnost najmnogoljudnije muslimanske zemlje na svetu prioritet svih velikih sila. U takvoj situaciji sve strane trude se pre svega da izbori proteknu bez ozbiljnih proceduralnih problema.
Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džimi Karter (Jimmy Carter) jedan je od posmatrača izbornog procesa: “Ovo je predivan prelaz sa autoritarne vladavine na potpuno demokratsku vladavinu za samo šest godina i na tome treba čestitati narodu Indonezije. Bili smo veoma impresionirani dobro planiranom procedurom sprovedenom ovog jutra”.
Sadašnja predsednica Sukarnoputri nije izabrana direktno, ali je prvi koliko-toliko demokratski predsedik Indonezije nakon svrgavanja diktatora Suharta 1998. Dvojica predsednika između diktatora i nje – B.J. Habibi i Abdurahman Vahid – davno su zaboravljeni. Čak i poraz predsednice Sukarnoputri "predstavljaće značajan korak ka demokratiji u jugoistočnoj Aziji", ocenjuje u ponedeljak Vašington Post (The Washington Post) podsećajući da je u toj regiji u poslednjoj generaciji demokratski na izborima smenjen samo predsednik Tajlanda.
