Dostupni linkovi

logo-print

Koštuničine dve većine


Tokom maratonskog zasedanja Skupštine Srbije u jednom momentu, odgovarajući na pitanja vezana za pokušaj hapšenja Mladića, Koštunica je rekao: «Ljudi, nama ne odgovara u ovom trenutku da ga hapsimo.» To bi značilo da nama ne odgovara da u ovom trenutku poštujemo zakon. Ima trenutaka kada vladi, to jeste meni, odgovara da poštuje zakon, pa će ga i poštovati, ali u nekom drugom slučaju, kada mi ne odgovara, kada nije pravi trenutak, neću da poštujem zakon. Da jedan premijer tako nešto kaže je skandalozno i katastrofalno, smatra Dragan Bujošević, novinar NIN-a.


RSE: Pretpostavljam da ste u utorak uveče gledali do kraja šta se dešavalo u Skupštini Srbije. Koju bi ste ocenu dali svima koji su tamo sedeli? Ko bi bio najbolji đak?

BUJOŠEVIĆ: Najbolji đak je bio Toma Nikolić jer je on jedan trenutak učinio maestralnim. Prvo su naterali Koštunicu da kaže da vlada nije učestvovala u pretresu hotela u Deligradskoj ulici, što je bilo odlično jer je time pokazao da se u koaliciji svađaju. Koštunica je rekao - Nisam ja, nego su oni. Onda je Nikolić uradio još jednu stvar koja je bila kao u nekom najboljem pozorištu. Do Koštunice je došao neki tip koji je očigledno bio neko obezbeđenje. Nikolić je u tom trenutku skočio za govornicu i rekao: "Ej ljudi, šta je vama? Prvi put ste uneli pištolj u Skupštinu". Ovi su rekli da nisu. "Ma ne lažite, ja sam opipao pištolj. Šta vam je. Ko vam ovde preti? Koga hoćete da ubijete? Jeste li normalni da unosite pištolj u Skupštinu? Toga nikada nije bilo. Idioti jedni". To je bilo maestralno. Čovek je napravio pozorište i svaka mu čast. I trebalo je da napravi pozorište od toga. On je bio ubedljivo najjasniji, a pri tome je sve vreme govorio da on neće sabotirati pravljenje vlade i da oni neće odustati od rasprave. Onda je izašao za govornicu i izvinuo se Radikalima, koji neće govoriti, iako su se prijavili, da bi ova vlada bila izabrana. To sve je delovalo vrlo jasno, vrlo precizno. Ta poruka je usmerena ka njihovom biračkom telu i delu onih birača koji se tu negde muvaju između Koštunice i Radikala. Oni imaju jedan deo biračkog tela koji je isti.

Zato su Koštunicu u izbornoj kampanji prozivali iz DS-a da kaže da li će sa Radikalima. On nikada nije smeo da kaže da neće sa njima jer bi time odbio taj deo birača. Toma je njih lepo sakupio i pri tome kazao Koštunici: "Gledate levo-desno jer više ne smete da me pogledate u oči pošto ste me prevarili. To je bilo jednom i nikada više".

Koštunica je delovao neubedljivo. Očigledno mu nije bilo prijatno i očigledno da je jako loše reagovao kada je rekao da vlada nema nikakve veze sa Deligradskom. Onda se ispostavilo, ako je bio zaustavljen saobraćaj oko Deligradske, da samo policija može da zaustavi saobraćaj. To je morao znati Jočić, to je morao znati Koštunica. Vlada ima veze sa tim. To je brzo postalo jasno. Imao je jednu jako trapavu formulaciju koju su onda iskoristili Čanak i Čeda Jovanović. Koštuničina formulacija je otprilike bila – Ljudi, nama ne odgovara u ovom trenutku da ovog hapsimo. To bi značilo da nama ne odgovara da u ovom trenutku poštujemo zakon. Ima trenutaka kada vladi, to jeste meni, odgovara da poštuje zakon, pa će ga i poštovati, ali u nekom drugom slučaju, kada mi ne odgovara, kada nije pravi trenutak, neću da poštujem zakon. Da jedan premijer tako nešto kaže je skandalozno i katastrofalno.

RSE: Uz sve to nismo imali pola godine Skupštinu. Ustavni sud takođe. Rezultati izbora su bili poznati javnosti već 22. januara, a dobili smo novu vladu 20 minuta pre isteka roka za formiranje vlade. Da li su za to krivi loši đaci, loša politička elita ili građani koji uvek ispadnu naivni i poveruju da će biti bolje?

BUJOŠEVIĆ: Ono što je u politici legitimno jeste da svaki političar teži da ima što veću vlast. Koštunica je i pre i posle ovih izbora hteo da ima što veću vlast. Loše je ako to radite suprotno zakonima. Loše je ako to radite suprotno nečemu što jesu interesi građana. Da je Koštunici bilo do interesa građana, do interesa države i naroda, kako je rekao, vlada bi bila napravljena. Sve stranke su trebale da zaborave na svoje stranačke interese, nego su trebale da misle na interese države, naroda i građana i da naprave tu vladu. Da je to stvarno bilo tako, napravili bi vladu tri dana posle 21. januara, kada su gotovi izbori. Koštunica bi onda ponovio ono što je govorio 2003. godine, da je volja naroda da on bude premijer jer ima najviše glasova u takozvanom demokratskom bloku. Imao je 16 mandata više nego što je imala DS. Sada DS ima 64 mandata, a Koštunicina DSS ima 33 mandata. Koštunica se ni jednom nije setio šta je govorio 2003. i 2004. godine. Da je poštovao volju naroda, vlada bi vrlo brzo bila napravljena, a on je mogao za sebe da izabere neku drugu ulogu u kojoj bi, možda, imao više uspeha i u kojoj bi, možda, mogao da pokaže da ume da bude, ne samo vešt političar koji ume da čuva vlast i da osvaja vlast, nego da ume da bude bar malo državnik. Mislim da Koštunica do sada nije pokazao da ume da bude državnik. Pokazao je da ume da bude fascinantno vešt političar i da gotovo na neverovatan način opstaje na vlasti.

RSE: Mislite li na ono što se zove u medijima koalicioni kapacitet?

BUJOŠEVIĆ: Koštunica je očigledno ovoga puta uradio nešto što je predstavljalo za mnoge iznenađenje. Do sada su svi govorili da Koštunica može sa radikalima, ali je Koštunica sada pokazao da hoće sa Radikalima i to je dramatična razlika. To je isto kao kada NATO pakt treba da bombarduje Srbiju, pa ljudi kažu da ćemo ih razbiti. Kada počne bombardovanje, jedino što ljudi žele je da bombardovanje prestane. To su očigledno pokazne vežbe koje su jako potrebne. Koštunica je to upravo sada pokazao.

Koštunica je, da bi sačuvao vlast, da bi ostao premijer, u poslednjem trenutku izvukao radikale. Svi znamo kako su ti razgovori izgledali. Kada je Tomu Nikolića već predložio da bude predsednik Skupštine, rekao mu je da ako on napravi koaliciju sa Demokratskom strankom, onda ti nemoj da podnosiš ostavku, čak i ako žuti, DS, to budu tražili. Onda je Koštunica otišao u 10 sati ujutro kod Tome Nikolića, kada je napravio sporazum sa Tadićem i Dinkićem, da ga moli da podnese ostavku. Toma Nikolić to nije hteo da uradi na taj način na koji su oni tražili. Onda mu je Koštunica poslao svoju i levu i desnu ruku i sve ostalo, Aleksandra Nikitovića, svoga šefa kabineta. Radikali su pozvali neke televizijske kuće da slikaju kako Aleksandar Nikitović dolazi i odlazi. To je bila njihova mala osveta za sve to. Sada je bitno da Koštunica može sa radikalima i da hoće sa radikalima. To će biti najveći problem ove vlade. Koštunica će imati dve većine u Skupštini. Kada mu bude trebalo, on će imati ovu većinu demokratskog bloka koja je napravila vladu. Ako mu nešto ne bude odgovaralo, on će moći da iskoristi radikale.
XS
SM
MD
LG