Novoizabrani predsednik Narodne skupštine Tomislav Nikolić izazvao je pravu pometnju u političkoj javnosti Srbije izjavom na nacionalnoj televiziji da bi izbori u mogli biti odloženi ako parlament, na predlog Vlade, proglasi vanredno stanje zbog Kosova. U slučaju vanrednog stanja predsednik Srbije ne bi mogao da raspiše izbore, izjavio je Nikolić gostujući na Radio-televiziji Srbije:
"Srbija je u teškoj situaciji. Svi poslanici traže izveštaj našeg pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju. Treba održati sednicu do 14. Da vidimo šta će to da nam kaže pregovarački tim, šta će da nam kažu Tadić i Koštunica. Ako je situacija izuzetno teška, ako je Srbija u opasnosti, Vlada može da predloži uvođenje vanrednog stanja. Ako poslanici izglasaju vanredno stanje, onda tri meseca predsednik Republike ne može da raspusti skupšinu."
Vlada Srbije u tehičkom mandatu, sastavljena od stranaka demokratskog bloka koje su podržale Nikolićev izbor za predsednika Parlamenta, ekspresno je saopštila da neće predlagati uvođenje vanrednog stanja, niti uopšte razmišlja o tome. To je u Kragujevcu za Radio Slobodna Evropa potvrdio i ministar pravde Zoran Stojković:
"Vlada je to demantovala sigurno, nemojte se uzbuđivati! Znači, nema nikakve priče o vanrednom stanju. Ja mislim da je Toma Nikolić hteo samo da kaže da u ustavu postoje, i u prethodnom je postojala predviđena mogućnost uvođenja vanrednog stanja, ali to nema veze sa ovom situacijom."
Sam Tomislav Nikolić kaže da je u pomenutoj televizijskoj emisiji rečeno da 14. maja postoje samo dve opcije – ili formiranje Vlade ili raspuštanje Skupštine i raspisivanje novih izbora, a da je on, kao jedan od učesnika u pisanju novog ustava, morao da kaže da postoji i treća mogućnost, a to je da u slučaju proglašenja vanrednog stanja Skupština u naredna tri meseca može bez raspuštanja nastaviti sa radom. Ipak, reč je samo o teoretskoj mogućnosti kojoj Srpska radikalna stranka neće pribeći, tvrdi sada Nikolić:
"I sad za taj moj višak znanja neki me optužuju da sam poplašio građane Srbije. I to me optužuju oni koji su uvodili vanredno stanje. Narodni poslanici SRS neće učestvovati u toj većini ukoliko nije postojao zahtev Vlade Republike Srbije."
Pokušaj suspenzije demokratskih institucija
Demokratska stranka saopštila je da Nikolić najavljujući mogućnost vanrednog stanja "doveo u pitanje demokratski poredak u Srbiji" te da mora pod hitno da podnese ostavku ili da bude smenjen. Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke rekao je da su prave ambicije Radikala da se u ime patriotizma i ugroženosti države de fakto suspenduju demokratske institucije:
"Naravno, ako se to dogodi Srbija će se naći u velikim neprilikama. To ne može biti odobreno, bićemo odmah izbačeni iz Saveta Evrope i svih normalnih institucija jer uvodimo vanredno stanje koje uvek znači suspenziju određenih političkih prava građana. I to je valjda najopasnije što postoji. Ako neko misli da će ovim da zaplaši Evropu grdno se vara. Mislim da samo navlačimo i stvaramo nove neprijatelje."
U novonastaloj situaciji gotovo proročanski zvuče reči koordinatora Gradjanskih inicijativa Miljenka Derete, koji je prošle jeseni, u vreme donošenja novog ustava, upozoravao:
"Ono čega se najviše bojim to je upravo član 200, uvođenje vanrednog stanja. Kada se proceni da je destabilizovana Srbija može se uvesti prostom većinom u parlamentu vanredno stanje od 90 dana, a potom istom procedurom produžiti za još 90 dana. To je šest meseci. Da li iko ovde sumnja da onog trenutka kada bude bilo kakav stav o Kosovu donet, da neće biti nekoga ko će reći - Srbija je destabilizovana?!"
Srbija je nakon izbora Tomislava Nikolića već izložena porastu deviznog kursa, ozbiljnom padu akcija preduzeća na berzi, kao i odlaganju najveće grinfild investicije na Balkanu, izgradnje fabrike bioetanola u Zrenjaninu. Dovoljno je samo pominjanje vanrednog stanja da bi investitori reagovali, kaže Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora banke “Societe Generale”:
"Kada se prate strani investitori, prvi rizik koji oni gledaju, kada procenjuju da li da plasiraju svoj novac, je politički rizik. Vanredno stanje je sigurno vrsna informacija na koju kapital apsolutno zamrzava. Postoje ozbiljne indicije da je prvo berza odreagovala i nije tačno da je to regularni majski poremećaj kao na svetskim berzama jer jednostavno evidentno je da prethodnih godina nije bilo majskih poremećaja za razliku od danas. Znači, politička kriza igra svoju ulogu na obaranju cena akcija. Direktna posledica je da akcionari kojih ima sve više, građana Srbije koji su našli svoje mesto na beogradskoj berzi da jednostavno vrednost njihovog bogatsva opada u odnosu na ono što su investirali. Prva posledica je da će svaki građanin Srbije, ako je našao svoje mesto na berzi, imati manje u džepu nego što je imao u prethodnim danima."
"Srbija je u teškoj situaciji. Svi poslanici traže izveštaj našeg pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju. Treba održati sednicu do 14. Da vidimo šta će to da nam kaže pregovarački tim, šta će da nam kažu Tadić i Koštunica. Ako je situacija izuzetno teška, ako je Srbija u opasnosti, Vlada može da predloži uvođenje vanrednog stanja. Ako poslanici izglasaju vanredno stanje, onda tri meseca predsednik Republike ne može da raspusti skupšinu."
Vlada Srbije u tehičkom mandatu, sastavljena od stranaka demokratskog bloka koje su podržale Nikolićev izbor za predsednika Parlamenta, ekspresno je saopštila da neće predlagati uvođenje vanrednog stanja, niti uopšte razmišlja o tome. To je u Kragujevcu za Radio Slobodna Evropa potvrdio i ministar pravde Zoran Stojković:
"Vlada je to demantovala sigurno, nemojte se uzbuđivati! Znači, nema nikakve priče o vanrednom stanju. Ja mislim da je Toma Nikolić hteo samo da kaže da u ustavu postoje, i u prethodnom je postojala predviđena mogućnost uvođenja vanrednog stanja, ali to nema veze sa ovom situacijom."
Sam Tomislav Nikolić kaže da je u pomenutoj televizijskoj emisiji rečeno da 14. maja postoje samo dve opcije – ili formiranje Vlade ili raspuštanje Skupštine i raspisivanje novih izbora, a da je on, kao jedan od učesnika u pisanju novog ustava, morao da kaže da postoji i treća mogućnost, a to je da u slučaju proglašenja vanrednog stanja Skupština u naredna tri meseca može bez raspuštanja nastaviti sa radom. Ipak, reč je samo o teoretskoj mogućnosti kojoj Srpska radikalna stranka neće pribeći, tvrdi sada Nikolić:
"I sad za taj moj višak znanja neki me optužuju da sam poplašio građane Srbije. I to me optužuju oni koji su uvodili vanredno stanje. Narodni poslanici SRS neće učestvovati u toj većini ukoliko nije postojao zahtev Vlade Republike Srbije."
Pokušaj suspenzije demokratskih institucija
Demokratska stranka saopštila je da Nikolić najavljujući mogućnost vanrednog stanja "doveo u pitanje demokratski poredak u Srbiji" te da mora pod hitno da podnese ostavku ili da bude smenjen. Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke rekao je da su prave ambicije Radikala da se u ime patriotizma i ugroženosti države de fakto suspenduju demokratske institucije:
"Naravno, ako se to dogodi Srbija će se naći u velikim neprilikama. To ne može biti odobreno, bićemo odmah izbačeni iz Saveta Evrope i svih normalnih institucija jer uvodimo vanredno stanje koje uvek znači suspenziju određenih političkih prava građana. I to je valjda najopasnije što postoji. Ako neko misli da će ovim da zaplaši Evropu grdno se vara. Mislim da samo navlačimo i stvaramo nove neprijatelje."
U novonastaloj situaciji gotovo proročanski zvuče reči koordinatora Gradjanskih inicijativa Miljenka Derete, koji je prošle jeseni, u vreme donošenja novog ustava, upozoravao:
"Ono čega se najviše bojim to je upravo član 200, uvođenje vanrednog stanja. Kada se proceni da je destabilizovana Srbija može se uvesti prostom većinom u parlamentu vanredno stanje od 90 dana, a potom istom procedurom produžiti za još 90 dana. To je šest meseci. Da li iko ovde sumnja da onog trenutka kada bude bilo kakav stav o Kosovu donet, da neće biti nekoga ko će reći - Srbija je destabilizovana?!"
Srbija je nakon izbora Tomislava Nikolića već izložena porastu deviznog kursa, ozbiljnom padu akcija preduzeća na berzi, kao i odlaganju najveće grinfild investicije na Balkanu, izgradnje fabrike bioetanola u Zrenjaninu. Dovoljno je samo pominjanje vanrednog stanja da bi investitori reagovali, kaže Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora banke “Societe Generale”:
"Kada se prate strani investitori, prvi rizik koji oni gledaju, kada procenjuju da li da plasiraju svoj novac, je politički rizik. Vanredno stanje je sigurno vrsna informacija na koju kapital apsolutno zamrzava. Postoje ozbiljne indicije da je prvo berza odreagovala i nije tačno da je to regularni majski poremećaj kao na svetskim berzama jer jednostavno evidentno je da prethodnih godina nije bilo majskih poremećaja za razliku od danas. Znači, politička kriza igra svoju ulogu na obaranju cena akcija. Direktna posledica je da akcionari kojih ima sve više, građana Srbije koji su našli svoje mesto na beogradskoj berzi da jednostavno vrednost njihovog bogatsva opada u odnosu na ono što su investirali. Prva posledica je da će svaki građanin Srbije, ako je našao svoje mesto na berzi, imati manje u džepu nego što je imao u prethodnim danima."
