Dostupni linkovi

logo-print

DSS želi mesto premijera


Gost Press kluba je Zoran Lutovac, politikolog.


RSE: Nismo dobili ništa konkretno od razgovora koji su u utorak vođeni između DSS-a, G17 Plus i DS-a. I dalje je mrtva trka oko fotelja. Pošto sada nemamo ni Skupštinu, ni Ustavni sud, ni Vladu, čisto hipotetički, kada bi bio neki državni udar, oružani sukob ili teroristički napad, šta bi uradila Vlada?

LUTOVAC: Mislim da bi se tada Vlada ponašala kao prava Vlada i da ne bi tražila izgovor da je tehnička. Kada je došlo to neprijatno pitanje, koje može da izazove negativne posledice po popularnost na domaćoj političkoj sceni, ta Vlada se proglasila nenadležnom tehničkom Vladom i nije želela da primi Ahtisarija u Beogradu. Već posle nedelju dana ti isti ljudi su otišli u Beč da bi se sreli sa Ahtisarijem. Bojim se da se ova Vlada u ostavci nastavila da ponaša onako kako se ponašala sve vreme - kada je god bilo nešto potrebno uraditi, a da je nosilo rizik, ona je pokušavala taj rizik da podeli sa što većim brojem aktera, ili da pobegne od problema, umesto da se suočava sa problemom.

RSE:
Videli smo da DSS insistira na tome da Đelić ni u kom slučaju ne bude premijer, što Demokratska stranka želi. Oni nemaju nikakav ozbiljan argument.

LUTOVAC: Nemaju nikakav ozbiljan argument. Jasno je da oni žele to mesto, a problem je u tome što nemaju argumente za to, nemaju ni dovoljnu izbornu podršku, na jednoj strani, a na drugoj strani oni u bilo kojoj kombinaciji, da li je u pitanju kombinacija sa DS, da li sa Radikalima, ni u kom slučaju ne bi trebali da dobiju to mesto, obzirom na to da su obe ove stranke znatno jače po broju glasova od DSS-a. Koliko se sećam, primedbe na Božu Đelića tokom kampanje, u nedostatku boljih argumenata, su bile da je on vratio pare Kariću. To je bio neki argument, iako je to Đelić učinio na osnovu zakona i to su uradili njegovi saradnici. Neverovatno je da im ne smeta neko ko ima na svojoj izbornoj listi Velju Ilića, koji je bio partner Bogoljuba Karića, i koji je dobijao pare od Bogoljuba Karića, a da im smeta neko ko je vraćao pare po zakonu tom istom Kariću. Očigledno je da su u pitanju neki kvazi-argumenti. Iza toga se krije želja DSS-a da dobije to mesto. U nedostatku argumenata, potezaće se i argumenti lične prirode, da Boža Đelić ne ostavlja utisak, da Boža Đelić ovo ili ono, neke banalne stvari koje nisu predmet bilo kakvog komentara.

RSE: Jedino ne mogu da mu prebace da je krao, kao što su krali mnogi.

LUTOVAC: Božidar Đelić je jedan od retkih političara koji će dobiti visoku ocenu od Saveta za borbu protiv korupcije, nepristranih posmatrača koji ocenjuju šta je on učinio, a ne to kako izgleda, kakav utisak ostavlja i tako dalje.

RSE: Vojislav Koštunica želi da bude premijer. Pre nekoliko dana ovde je bila delegacija MMF-a i izneli su vrlo ozbiljne zamerke na ono što je učinjeno u prethodnom periodu, a to da u velikim javnim preduzećima nije došlo do privatizacije i restrukturiranja. To su vrlo ozbiljne zamerke.

LUTOVAC: Odlazeća Vlada je imala priličan broj naklonjenih medija, koji su u prvi plan isticali ono što je ta Vlada učinila. Pristup tim medijima su imali oni koji su bili spremni da ukažu na te pozitivne stvari vlade. Bilo je malo prostora za one koji su ukazivali na velike propuste, na promašaje, na pogrešno učinjeno i neučinjeno. Možemo reći da je ova Vlada vodila računa samo o tome što može da se vidi. Izbegavala je da se suočava sa kapitalnim problemima, kao što je restrukturiranje javnih preduzeća i suočavanje sa reformama. Moram reći da prekid razgovora sa Evropskom unijom predstavlja itekako veliki minus za tu vladu. Uostalom, G17 Plus nas je ubeđivala da je napustila tu vladu jer je prekinula odnose sa Evropskom unijom, a sada insistiraju da ponovo isti čovek, koji je do toga doveo, koji je bio na čelu takve vlade, bude na čelu i nove vlade. To se ne može nazvati principom.

RSE:
Često smo vas konzultovali kada su bili u pitanju odnosi Srbije i Crne Gore. Crna Gora brzim koracima ide ka evropskim institucijama. Ući će u Savet Evrope.

LUTOVAC: Crna Gora je višestruko interesantna kada govorimo o formiranju sadašnje Vlade. Ako se sećate, jedan od prioriteta prethodne Vlade bio je očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Član te Vlade bila je i G17 Plus, koja je želela sasvim nešto drugo i otvoreno se zalagala za samostalnu Srbiju. Tada nije smetalo DSS-u da ima stranku koja sasvim drugačije misli o statusnom pitanju Srbije. Sada joj je potpuno neprihvatljiva druga stranka, LDP, koja ima potpuno drugačije mišljenje u pogledu Kosova. Niti tada G17 Plus nije imala dominantnu ulogu, niti bi eventualni ulazak LDP-a imao dominantnu ulogu. LDP bi mogao da sačuva svoje mišljenje o tome, ali bi suština politike bila ona koju zastupaju svi. U sličnim situacijama potpuno različito ponašanje je manija. Na prethodnim izborima nije se raspravljalo o tome ko će biti premijer jer se podrazumevalo da stranka, u krugu onih koji pregovaraju i ima najveći broj glasova, daje premijera. Sada se to postavlja kao pitanje. Crna Gora je pre svega veliki promašaj prethodne Vlade jer se ona zalagala za opstanak državne zajednice. Samo je to bio dovoljan razlog da ta Vlada padne, da ne navodim mnoge druge razloge koji su bili dovoljni za pad Vlade. Pokazalo se da Crna Gora, odvojivši se od Srbije, kao da je skinula neko breme i kao da joj je olakšan put ka Briselu. To je poruka koju bi trebali i građani Srbije da protumače onako kakva ona u stvari i jeste.

RSE: Pričalo se da je Rusija na našoj strani. Bila je čak prognoza da će da stavi veto kada je u pitanju nezavisnost Kosova. Pre neki dan je bila sednica Saveta bezbednosti na kojoj je govorila Sanda Rašković-Ivić i gde se ruski ambasador u UN ogradio od ideje da Kosovo treba da dobije nezavisnost. Posle toga je izašao iz sale. U Srbiji su na sva zvona objavili da je on revoltiran izašao. Ali, on nije bio revoltiran, nego je imao nešto zakazano i ostavio je svoga zamenika da zastupa stavove Rusije.

LUTOVAC: Odavno postoji sklonost u Srbiji da se onome što dolazi iz Rusije pridaje veći značaj nego što neka politička poruka, ili neko zvanično mišljenje Moskve stvarno ima. Mislim da bi trebalo izvući pouke iz svega toga. Sigurno da glas Rusije nije glas jedne obične zemlje. Rusija je i dalje na međunarodnom planu vrlo ozbiljan igrač i ona je ta koja svojom politikom može da stabilizuje, ili destabilizuje prilike i u našem regionu. Vrlo je važno čuti šta Rusija misli o svemu tome, ali pri tome ne bi trebalo ni preuveličavati taj značaj, ali ga ni podaštavati. Mislim da ovde postoji sklonost da se sve ono što je nedostatak u tim pregovorima pokriva značajem i veličinom Rusije. Mislim da to nije dobro i da to na kraju ne može voditi povoljnom ishodu. Potrebno je, na osnovu konsenzusa koji je napravljen, tražiti rešenje koje će, na jednoj strani, zadovoljiti ljudska prava onih koji žive dole i, s druge strane, omogućiti da Srbija zaštiti neke svoje interese. U tom neposrednom dijalogu mislim da bi to mogao biti sledeći korak koji nedostaje u celoj toj priči. Beograd i Priština bi trebali pokušati trezveno razmisliti, gledajući malo u budućnost, ne samo u prošlost, koji je to zajednički interes i kako mogu doći do njega, da se ne dolazi ponovo nekim prečicama do rešenja koja se traže.

RSE:
Vi bi ste bili za nastavak pregovora, kao što predlažu i Rusi?

LUTOVAC: Ja sam za to da Beograd i Priština pokušaju u direktnoj komunikaciji da urade nešto što nisu mogli da urade preko posrednika. Ako to nije moguće, bolje je malo više vremena izgubiti, nego presecanjem preko kolena izazvati, možda, neke neželjene reakcije i posledice koje bi mogle na duži rok da destabilizuju ceo region.

RSE: Mislite li da je možda ovo odugovlačenje izbora Vlade u nekoj vezi sa tima da oni ne budu ti za čije je vladavine Kosovo postalo nezavisno?

LUTOVAC: Bojim se da je kosovska priča u ovom sklopu događaja i suviše ispolitizovana. Ako ste već želeli da pomognete i pojačate poziciju Srbije, onda je svakako bilo bolje da se radilo obrnuto, da što pre formiramo demokratsku Vladu punog kapaciteta i tako ojačana pregovaračka pozicija iz Srbije svakako bi bila značajnija na međunarodnom planu, nego što su Ahtisarijev plan uzeli kao povod zašto Srbija nije spremna da donese novu vladu, da bude izgovor za sve ovo što se dešava. Trebao je da se desi obrnut redosled događaja. Nema prostora za uvođenje bilo kakve kampanje. Tu su postavljeni neki osnovni principi i temelji. Neko može da ih osporava, neko ne, ali to je tako.

RSE: Mlađan Dinkić je nedavno izjavio da bi do 14. maja trebala da se izabere Vlada. Čini mi se da je to jako dug rok.

LUTOVAC: Svakako da neko od njih vodi računa i o tome, ali za Srbiju to nije dobro, za građane to nije dobro i mislim da je ulazak u poslednju dekadu marta vrlo kasno, da je to moglo mnogo ranije da se uradi, samo da je bilo dobre volje i pravilnog sagledavanja stvari. Srbija, koja ne gubi vreme, koja ima demokratsku Vladu, koja se ne bavi međustranačkim odnosima, nego se bavi rešavanjem konkretnih problema, je u interesu svih, pa i onih koji razgovaraju o Vladi, a da ne govorim o interesima građana i države Srbije.

RSE: Pitanja koje svakog zanima je šta će biti 31. marta jer do tog dana traje budžet. Neće moći da se isplate školstvo, zdravstvo, javne službe, penzije. Mislite li da će tehnička Vada da uzme na sebe odgovornost da nešto nezakonito uradi, da se izvrše potrebne isplate?

LUTOVAC: Ne bi to bio prvi put da se uradi nešto što nije po zakonu. Iskustvo nam govori da je to tako. Zakon se krši u Parlamentu, u telu koje bi trebalo da donosi zakone i da bude simbol poštovanja zakonitosti. Bilo je mnogo primera gde se kršio zakon. Očekujem da će se to i sada uraditi. Naći će se već neko obrazloženje. Mislim da to nije glavni problem u ovom procesu pregovaranja o Vladi. Glavni problem je što to odugovlačenje košta sve nas, što mnogi nisu svesni koliko to košta sve nas.

RSE: Već smo izgubili ogromno vreme jer 5. oktobar 2000. godine je bio pre 6,5 godina.

LUTOVAC:
Umesto podele odgovornosti trebali bi da pokušaju da sublimiraju tu odgovornost, da pokušaju da je koncentrišu, da kažu da mi, kao odgovorni ljudi kažemo odgovorno - Vreme je da preuzmemo stvar u svoje ruke. Ako nisu u stanju, neka se raspišu izbori. Već smo mogli da završimo sa tom pričom. Bilo je dovoljno vremena. Ne možete jednom nedeljno da razgovarate o tako važnoj temi kao što je formiranje nove Vlade, pogotovo u situaciju u kakvoj se nalazi Srbija danas.

RSE: Za vreme Miloševićeve vladavine svi smo mogli vrlo lako da dobijemo vizu i da putujemo po Evropi. Teže se išlo u Ameriku. Danas lakše dobijete vizu za Ameriku, nego za evropske zemlje.

LUTOVAC:
Sada je krenulo sa olakšavanjem viznih režima. Ne znam kako će Srbija moći da reši taj problem, ali je očigledno će prema određenim kategorijama stanovništva da postojati mogućnost za lakše dolaženje do viza. Naročito u poslednjih nekoliko godina imamo problem sa vizama. U ono vreme Miloševića Zapad je očekivao da kada dođu novi ljudi na vlast da će Srbija biti ta koja će biti potpuno okrenuta tim evropskim vrednostima i Evropskoj uniji kao takvoj. Došli su novi ljudi, a mnoge stare stvari su opstale. Kao da je podignuta barijera i neko nepoverenje između Srbije i Evropske unije. Došli su ti dugo očekivani demokrati pa se Srbija nije značajno promenila.
Drugi razlog je onaj koji mi obični građani ne vidimo, a koji mnogi u državnim organima znaju, a to je činjenica da Srbija baš najbolje ne kontroliše svoje granice, da preko Srbije izlaze, ne samo naši ekonomski emigranti, nego i dolaze ljudi sa Istoka koji koriste blizinu Evropske unije i činjenicu da sistem zaštite granica nije odgovarajući. Iz Srbije dolazi veliki broj izbeglica sa Istoka u zemlje Evropske unije. Dok to Srbija ne reši, Evropska unija će prema Srbiji imati takav pooštren kriterij. Srbija mora da ostvari evropske standarde i u oblasti kontrole i zaštite granica, ne toliko zbog građana Srbije, koliko zbog onih koji Srbiju koriste kao tranzitnu zemlju i preko nje odlaze kao ilegalci u zemlje zapadne Evrope i Evropske unije.

RSE:
Tuda prolaze i oružje i droga.

LUTOVAC: Tako je.

RSE: Na našim granicama prema Albaniji i Bugarskoj postoji prostor od 20-30 kilometara gde nema ni jedne karaule.

LUTOVAC: I to je jedan od razloga koji običnim građanima Srbije nije poznat. Mi nemamo razvijene standarde u oblasti zaštite granica koji bi tretirali Srbiju kao normalnu državu koja se približava Evropskoj uniji. Mi smo daleko od tih standarda i dok to ne rešimo, mi ćemo imati probleme s vizama.

RSE:
Ako se DSS, G17 Plus i DS ne dogovore i ako bude novih izbora, mislite li da će birači kazniti te partije i dati glas drugima, Radikalima pre svega?

LUTOVAC: Zavisi ko će biti označen kao krivac u svemu tome. DS u ovim pregovorima ne traži ništa što joj ne pripada. Ukoliko bi došlo do novih izbora, mislim da bi DS na njih izašla čistog obraza i sa velikom šansom da zadrži svoje glasove, pa čak i dobije neki glas više. G17 Plus bi imala problema da objasni svojim biračima kako to da su obarali vladu zato što je prekinula razgovore sa Evropskom unijom, a sada ponovo podržavaju te iste ljude da vode tu vladu. Bliži su onima zbog kojih su izašli iz vlade, nego onima koji su hteli promene. Morali bi da objasne i nacionalni investicioni plan, koji je bio jedan od glavnih tema njihove kampanje, a koji je dobio negativne ocene MMF-a.
Narodnjačka koalicija bi imala nekoliko problema. Jedan je da objasne građanima kako to da su u kampanji imali slogan „Narod najbolje zna“, a posle, kada su prebrojani glasovi, ne uvažavaju volju naroda? Kako to da sa znatno manjim brojem glasova insistiraju da dobiju premijera? Oni bi morali unutar sebe drugačije da preraspodele snagu i moć jer najbolje rezultate su postigli tamo gde su Velja i Palma bili na listi. Sve druge stranke, koje su bile u toj koaliciji, su bile na kvoti od 14 mandata. Sigurno je da posle ovih izbora, kada je utvrđeno koliko je ko doneo glasova u celoj toj priči, da bi oni tražili više. U samoj narodnjačkoj koaliciji bi moglo da se stvori unutar koaliciono trvenje. Postavlja se pitanje da li bi možda DSS, da nije išla sa Veljom i Palmom, dobila toliko glasova? Mnogi nisu hteli da glasaju za njih zbog takvih ljudi na listi. To su sve pitanja za eventualne nove izbore i za narodnjačku koaliciju.
Oni koji uporno glasaju za Radikale, a oni uporno ne mogu da formiraju vladu, će u jednom trenutku reći - To je isto kao da sam glasao za nekog ko je prešao cenzus, ali nema uticaj. Neki od njih će se zapitati da li ima smisla ponovo glasati za Radikale, kada oni nisu u stanju da bilo s kim prave, ili ne žele da prave, koaliciju. Naravno, to je činjenica koja se ponavlja iz izbora u izbore.
Ako ovi na ovoj strani mnogo razočaraju, DS, ukoliko bi došlo do novih izbora, a nije kriva jer ne traži premijera i sva najvažnija ministarstva, nego traži da se na osnovu izbornog rezultata formira vlada, izlazi čistog obraza pred birače sa idejom da odbrani njihovu čast i integritet, da odbrani 920 hiljada glasova. Mnogi ljudi koji su glasali za DS očekivali su da će ona preuzeti vođenje države. Nije premijer u našem političkom sistemu toliko važan, koliko je važan u simboličkom. Možda bi za DSS bilo bolje da žrtvuje to mesto pa da dobije, ne znam koliko, značajnija ministarstva. U politici je važna simbolika. U politici je važno da nešto što ti pripada, to i dobiješ, inače ćeš od strane birača biti tretiran kao neko ko nema karakter. DS je do sada bila spremna da popušta, sklona kompromisu. To su birači nagradili. Nikada u istoriji DS nije dobila toliko glasova. Ali, ako tu liniju u jednom trenutku pređete, onda se to više neće tretirati kao vrlina, nego kao slabost, počeće da se prezire i onda bi stranka došla u rizik i počela da gubi podršku onih koji su je podržavali, koji su glasali da DS da premijera, a ne neka druga stranka.
XS
SM
MD
LG