Dostupni linkovi

logo-print

Evropa ni danas nije prioritet Srbije


Snežana ILIC, koordinatorica Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina

Subota, 17. mart
Juče je zasedala Venecijanska komisija Saveta Evrope, koja između ostalog treba da da i svoje mišljenje o novom ustavu Srbije i referendumu za potvrđivanje. Komisija će biti informisana i o pripremama za donošenje budućeg ustava Kosova, kaže se u jučerašnjoj vesti. Srpska delegacija u koferu nosi izjavu-mantru o „potpunoj pravnoj utemeljenosti ustavnog opredeljenja da je Kosovo sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije“. Uzaludno „listam“ medijske sajtove na srpsko-hrvatskom, nemačkom, engleskom; ništa. Interesovanje za tu vest je i lične i profesionalne prirode, pošto smo i Centar za razvoj civilnog društva, i ja, bili vrlo aktivni u antireferendumskoj kampanji oktobra prošle godine, i na tribinama, i preko saopštenja i javnih nastupa ukazivali na sve manjkavosti Ustava, a potom i na problematičnost sprovedenog referenduma. Referendum u Vojvodini (zar samo u noj?!) nije uspeo, Ustav je usvojen i sada nestrpljivo iščekujem vesti iz Venecije. Iz Venecije, u kojoj je Mannov Aschenbach doživeo pozni i duboki zanos, a ministar Lončar možda tek trenutak nelagode?

Nedelja, 18. mart
Porodično uživamo u seriji „Neven“, čedu Timothy John Byforda. Uvek iznova se divimo kako je jedan Englez na kongenijalan način, nakon čitavog jednog veka, oživeo Zmajevu vedrinu, razboritost i plemenito poučavanje u pristupu deci i životu. I tako ga učinio našim savremenikom. Jer postoji više vremena u jednom vremenu, istovremenost neistovremenosti, kako kaže moj muž. Pre par nedelja, u Novom Sadu, o desnom boku Zmajevog spomenika, u Matici Srpskoj, predstaviše knjigu čudnog naslova „Srbi rimokatolici takozvani Hrvati“ i podnaslova „Srbi svi i svuda: hrvatske zemlje bez Hrvata„. Tekst te knjige ne može biti ni razborit, ni poučan, ni vedar. A autor i čitaoci knjige ne mogu biti naši savremenici.

Ponedeljak, 19. mart
Noćas opet, po drugi put za dva meseca, napad na jedan od adventističkih molitvenih domova u somborskoj opštini. Ono što budni u prestoničkoj skupštini „velikodušno“ kao trpljene verske zajednice imenuju, to somnambulni u vojvođanskim varošima (Rumi, Kikindi, Somboru, Staparu) noću kamenicama i vatrom stvarno i simbolički uništavaju. Drugim rečima: u Zakon o crkvama i verskim zajednicama, aprila prošle godine, u poslednji čas, u kasnim noćnim satima skupštinskog zasedanja, amandmanima je uveden niz diskriminatornih odredbi po manje verske zajednice. Kada se na to nadovežu mlaka, skoro nikakva reakcija policije, odnosno tužilaštva i česti medijski iskazi o pogubnosti sekti po mladi srpski naraštaj, na terenu imamo nemiran san i opravdan osećaj nekih pristojnih ljudi da su građani drugog reda u sopstvenoj državi. Reagujemo saopštenjem.

Utorak, 20. mart
Kao i uvek, raduje me odlazak na posao. Okružena mladim ženskim svetom, poletnim i vedrim, bacam se na izradu baze podataka o političkim strankama i njihovom odnosu prema manjinskom pitanju, konkretizovano na primerima 67 multietničkih opština u Srbiji. Taj materijal će biti polazna osnova za treći okrugli sto, koji organizujemo u aprilu mesecu, a tiče se opštinskih saveta za međunacionalne odnose, tela koja u lokalnoj sredini treba da pokreću stvari u pravcu umanjenja manjinske zakinutosti i uvećanja tolerantnosti. To što se ovi saveti nalaze u stanju višegodišnje hibernacije, iz koje se tek sporadično trgnu, ne treba preterano da čudi u državi, gde ne postoji niti puna funkcionalnost institucija sistema niti ozbiljna manjinska politika. Mnogo je toga neuređenog i neurađenog, a vreme protiče; vreme koje u Srbiji pulsira na jedan sasvim drugačiji, epski razuđen način, za razliku od vremena jasno merljivog, ujednačenog ritma u sređenom svetu. I tako opet dolazimo do pitanja odgovornosti, jer ljudi su ti koji zadaju ritam vremenu.

Sreda, 21. mart
„Na Tron“ je detronizovan! Izdavačka kuća iz Zrenjanina, prilično rastegljivog poimanja slobode govora, objavila je prošle godine sočinjenije mladog neonaciste, žalosnog nadimka Firer, u međuvremenu osuđenog na godinu dana zatvora zbog širenja rasne, verske i nacionalne mržnje. Direktor i glavni urednik te kuće baš danas, na Dan borbe protiv rasizma, želi da predstavi novi izdavački poduhvat zrenjaninskoj publici i to baš u Kulturnom centru, ustanovi koju finansira lokalna samouprava. To je ruganje osnovnom osećaju pristojnosti, urednim građanima Zrenjanina, do tada nenarušenom ugledu Kulturnog centra (sa kojim smo uvek lepo sarađivali) i jednoj, po jasnim i merljivim kriterijumima, uzornoj opštinskoj upravi. Građane pozivamo da bojkotuju to književno veče, gradske čelnike da ga osude. Doduše, celu priču komplikuje činjenica da je pre nekoliko meseci, nekako baš pre izbore, republička vlada, vođena ne toliko neprozirnim, tačnije kristalno jasnim, partijskim razlozima, uvela prinudnu upravu u „gradu na Begeju“.

Četvrtak, 22. mart
Juče spomenuti direktor i urednik izdavače kuće, patron mladog Buntovnika (kako ga on opisuje) nije bio u prilici da se obrati zrenjaninskoj publici. Precizno govoreći, mogao se obratiti samo jednoj lepo obučenoj baki, ali je to verovatno bio premali izazov za njega. Književno veče nije održano.
Dan teče dalje, otvaraju se nove teme. Nekada, bar u pesmi, „divni, kićeni“ Srem izmešten je već odavno iz imaginarne u realnu Vojvodinu, ili severnu Srbiju, zavisno od politike imenovanja. Preksinoćni incident u Novom Slankamenu, u kome su pristalice Srpske radikalne stranke upale u Hrvatsko kulturno-prosvjetno društvo „Stjepan Radić“ i pretile okupljenima da će„sve ustaše iseliti za najduže godinu dana, zapaliti dom i katoličku crkvu“, je novi prilog tužnoj priči o sremskim Hrvatima. 90-tih maltretirani, neki ubijeni, većina iseljena u atmosferi straha i prinude; preostali, povučeni danas u samoizolaciju, izbegavaju bilo kakvo iskazivanje hrvatstva, koje bi se moglo tumačiti kao provokacija. Tamburice i narodna nošnja u retkim prilikama, odlazak u crkvu, druženje po kućama, sklanjanje s puta - čak i to provocira neke da zapevaju, onako u prolazu, „Braćo Srbi, spremajte salate, ...!“. Inače, upravo je Novi Slankamen bilo jedno od mesta, u kome smo boravili krajem 2005. radeći monitoring međuetničkih odnosa u Vojvodini, tako da i lično poznajemo neke od ljudi, koji su nevoljno postali akteri ove priče. Obraćamo se kao organizacija predsedniku opštine Inđija i tražimo informaciju kako se postupilo u vezi sa incidentom.
Čini se da događaji u Somboru i Novom Slankamenu ponovo aktualizuju pitanje prenošenja policijskih nadležnosti iz oblasti održavanja javnog reda i mira na organe AP Vojvodine. Takvi zahtevi dolaze, s vremena na vreme, od strane nekih pokrajinskih organa i argumentuju se stavom da bi to približilo policiju građanima (posebno pripadnicima manjinskih zajednica), popravilo etničku neravnotežu u njenom sastavu i povećalo efikasnost njenog rada. Trend decentralizacije, međutim, ne hvata tako lako koren u zemlji Srbiji!

Petak, 23. mart
Razmenjujem mejlove sa Bärbel, organizatorkom Evropskog Rett-kongresa, koji će se ove godine, u aprilu, održati u nemačkom gradu Limburgu. Molim je da Bojani i meni, majkama Rett-devojčica, pošalje pozivno pismo, potrebno za vizu. Jer dolazimo iz čudnog, tavnog kuta Evrope, u kome su retki alterglobalisti braća od tetke brojnim ultranacionalistima. S tom razlikom, što su mladi i gnevni izraz zdrave, alternativne ponude razvijenog sveta koji se preispituje, a ovi drugi izraz nastojanja da se u razvijeni svet alternativnih ponuda i preispitivanja nikada ni ne uđe. Naravno, solidarnosti i efikasnosti bar u našoj maloj evropskoj Rett-zajednici, koju čine stručnjaci, roditelji i prijatelji teško obolelih devojčica ne nedostaje. Einladungsschreiben će osvanuti u našim poštanskim sandučićima za nekoliko dana.
Ah, da, umalo da zaboravim: Venecijanska komisija se oglasila. Ustav Srbije ima dobrih i loših strana. Vlada Srbije ni danas nije formirana. Evropa ni danas nije prioritet Srbije. Platno na kome će biti oslikana naša činjenja i nečinjenja je odavno razapeto, na nama je da ga popunimo bojama.
XS
SM
MD
LG