Dostupni linkovi

logo-print

Međudržavni univerzitetski kriminal


Zoran GLAVONJIC, Milorad MILOJEVIC

Prva direktna posledica hapšenja takozvane akademske mafije na kragujevačkom Univerzitetu je da je Ministarstvo obrazovanja Grčke odlučilo da do daljeg zamrzne priznavanje srpskih fakultetskih diploma, nakon otkrića više slučajeva lažnih koje su grčki studenti stekli u Srbiji. Kako se navodi, među osumnjičenima su i «grčki zvaničnici i univerzitetski radnici». Grčka štampa procenjuje da postoji najmanje 300 lažnih diploma koje su grčki studenti dobili u zemljama Istočne Evrope, a najviše ih je iz oblasti prava, medicine, ekonomije i elektrotehnike. Uhapšeni profesori Pravnog fakulteta iz Kragujevca, uz krivičnu prijavu predati su istražnom sudiji, a Tomo Zorić iz Tužilaštva Srbije za organizovani kriminal, saopštio je da je predmet pod nadzorom:

«I ako se budu stekli zakonski uslovi za vođenje postupka iz nadležnosti ovog postupka, Specijalno tužilaštvo će preuzeti predmet.»

Među uhapšenima su Emilija Stanković, bivši pomoćnik ministra prosvete, Sveta Purić i Božin Vlašković, dekan i prodekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu, a interesantno je da je čitavu priču otkrio tajni agent policije koji se kao student upisao u tu visokoškolsku ustanovu i tokom sedam meseci na podmićivanje profesora za polaganje ispita platio oko 16.000 evra. Kod uhapšenih profesora i na fakultetu, policija je pronašla skoro 100.000 evra, a pominje se da je diploma Pravnog fakulteta koštala do 20.000 evra, dok se za ispit davalo od 500 do 1.000. U Kragujevcu su kod jednog uhapšenog profesora pronađene 103 prijave za polaganje ispita banjalučkih studenata, što policija posebno ispituje. Možda ovo nekome zvuči neverovatno, ali da čujemo beogradske studente:

«To postoji na svakom fakultetu, to se zna. Kao što se znalo za diplome, da su se kretale od 5.000 do 10.000 evra.»

«Čuo sam za Medicinu – 2.000 eura za polaganje.»

«Nakon što par puta padnu, verovatno sami studenti ponude profesoru neku cenu da prođu taj ispit.»

«Mnogo je dobar onaj parking iza fakulteta, mnogo dobra kola.»
Korupcija na fakultetima samo potvrđuje činjenicu da je Srbija kriminalizovano društvo, izjavila je za naš program Srbijanka Turajlić, bivša pomoćnica ministra prosvete za visoko obrazovanje, i podsetila da je Studentska unija Srbije još pre dve godine upozorila na veliku korupciju u visokom školstvu, ali da rezultata nije bilo:

«Po njima, stanje je alarmantno. Izveštaj govori o tome da je negde 90 posto anketiranih studenata reklo da je čulo za korupciju, da veruje da ima korupcije, i što je najstrašnije – kad bi bili u prilici da bi na to pristali. Podaci su frapantni, ali niko nije hteo njima da se bavi. To je ustvari moja najozbiljnija primedba.»

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da baš slučaj akademske mafije jasno pokazuje da je korupcija najveći problem u Srbiji:

«Školstvo je, kao i sve druge oblasti, zaista mnogo pogođeno korupcijom. O tome se godinama priča, ali se godinama i zataškava. U Srbiji ima preko 100 pravnih fakulteta. Sama ta činjenica govori koliko je ta oblast, ustvari, razorena korupcijom. To je to bujanje viših škola i fakulteta, to se više ne može prebrojati. Kao da je školstvo i obrazovanje neka vrlo profitabilna delatnost. Ono što je dobro u toj priči, to je da počinje nešto što je borba protiv korupcije.»

Srbijanka Turajlić smatra da je korupciju na fakultetima lako iskoreniti, ako bi se osmislio metod polaganja ispita koji to isključuje.

«Trebalo bi da bude obavezno da svi studenti u isto vreme prisustvuju nekom testu i da tu pokažu makar neki minimum znanja. A posle toga da se ide na usmeni ispit. Drugim rečma, vi morate osmisliti postupak koji će biti do kraja transparentan i sprečiti mogućnost korupcije.»

Ali jedini način da se suzbije sistemska korupcija, jasna je Verica Barać, je da se ona saseče u korenu:

«Ono što je važno za borbu protiv korupcije, to je šta treba uraditi u prevenciji, dakle da takvih pojava ne bi bilo toliko. Jer, korupcija je u Srbiji tako masovna pojava da ona prevazilazi mogućnost neke ozbiljne krivično-pravne borbe.»

I nakon ovih reči stručnjaka, i doživljenog, stiče se utisak da se u Srbiji sve može kupiti. To je samo donekle tako, smatra Srbijanka Turajlić:

«U Srbiji nije svako na prodaju. Ima, nažalost, ljudi koji jesu na prodaju, i ja mislim da je to manjina. Ali je struktura celog društva takva da ta manjina dosta toga može da proda i ona je zapravo ta koja stvara sliku o korumpiranosti u Srbiji.»

Verica Barać, ubeđena je da se u Srbiji sve može kupiti:

«To je posledica i korupcije i siromaštva. To je jedna potpuna erozija i morala i vladavine, procedura i pravila što se tiče institucija.»

A na kraju, šta kažu građani:

«Najžalosnije je što se može kupiti dostojanstvo i ponos i moral.»

«Od zdravlja do diploma, mislim da svako ima svoju cenu.»

«Sve može da se kupi osim normalnog života.»

* * * * *

Nakon nedavnog hapšenja 10 profesora i čelnika Pravnog fakulteta u Kragujevcu zbog sumnje da su prodavali ispite i diplome, u medijima je objavljeno da je prilikom pretresa stanova uhapšenih pronađeno i 100 ispitnih prijava sa Univerziteta u Banjoj Luci. Prema informacijama iz srbijanskog MUP-a vjeruje se da su u prodavanje ispita bili uključeni i profesori iz Banje Luke, te da će zbog toga uskoro biti zatražena i pomoć u istrazi od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Portparol MUP-a RS-a Tamara Despenić:

«Do ovog momenta MUP još uvijek nije zaprimio ništa od MUP-a Srbije. Ne mora da znači da neće u najkraćem roku to stići, ali još uvijek zvanično mi ništa nismo primili, a čim primimo normalno da ćemo poduzeti sve aktivnosti da se radi na tom određenom slučaju.»

Rektor Univerziteta u Banjoj Luci Stanko Stanić kazao je kako nema informacija o tome postoji li kakva kriminalna povezanost između banjalučkih i kragujevačkih profesora. Stanić kaže da postoji sporazum o saradnji banjalučkog i kragujevačkog univerziteta, te da pojedini profesori iz Kragujevca predaju na Mašinskom i Ekonomskom fakultetu u Banjoj Luci. Međutim, Stanić tvrdi da oni časno rade svoj posao, a dodao je i da je počeo da provjerava informaciju o ispitnim prijavama:

«Navodno se spominju prijave i studenata sa Univerziteta iz Banje Luke, da su 103 prijave nađene u stanu jednog od tih uhapšenih profesora. Kolege iz Kragujevca me obavijestiše da oni zaista nemaju neke pojedinosti te informacije. Nagnalo me na razmišljanje da možda neko od profesora kragujevčakog univerziteta, odnosno sa kragujevačkog pravnog fakulteta ne predaje kod nas, na našem Pravnom fakultetu, provjerio sam kod kolega s našeg Pravnog fakulteta, nijedan profesor iz Kragujevca ne drži nastavu.»

Nezvanično, pronađene ispitne prijave potiču sa Pravnog fakulteta u Banjoj Luci. Pitali smo i dekana Pravnog fakulteta Milorada Živanovića da li zna nešto o spornim prijavama:

«Nemamo mi s tim nikakve veze. To su prijave. Prijave nikada ne idu sa fakulteta, znate. Otkuda sad naše prijave tamo? To nema, to može svako kopirati, napraviti.»

Ministar prosvjete i kulture RS-a Anton Kasipović kazao je da ni on nema informaciju o spornim prijavama, ali da će one biti predmet razmatranja prosvjetne inspekcije ukoliko to bude nalagalo daljnje odvijanje situacije.

Prodaja ispita i diploma u Kragujevcu ili afera «indeks» mogla bi se proširiti i na Bosnu i Hercegovinu jer dosadašnje nezvanične informacije govore da je među diplomcima i postdiplomcima sa kragujevačkog prava, koji su na sumnjiv način završili studije, i znatan broj policajaca iz BiH. Kako nezvanično saznajemo, veliki dio današnjih bezbjednosnih službenika i policijskih funkcionera, nakon završetka Policijske akademije u Banjoj Luci, daljnje studiranje nastavili su u Kragujevcu. Razlog tome je što banjalučki Pravni fakultet nije priznavao ispite sa Policijske akademije.
XS
SM
MD
LG