Dostupni linkovi

logo-print

Zatraženo objavljivanje spiskova učesnika u ratu


Prema obrazloženju nevladinih organizacija, cilj dostupnosti spiskova građana Crne Gore učesnika u ratnim dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije trebalo bi da bude vjerodostojno utvrđivanje činjenice ko je zaista učestvovao u ratu i da li je njihov aktuelni politički i profesionalni status i rad u konfliktu sa angažovanjem u prošlosti.

U saopštenju Centra za građansko obrazovanje i Centra za razvoj nevladinih organizacija navodi se da javnost ima pravo da zna koji su aktuelni političari nosioci visokih funkcija u izvršnoj, pravosudnoj i zakonodavnoj vlasti učestvovali u vojnim i paravojnim formacijama u ratu koji je vođen na prostoru bivše SFRJ. Međutim, u saopštenju se ne pominje formiranje spiska onih političara, novinara i državnih funkcionera koji nijesu bili na ratištima, već su svojim djelovanjem u Crnoj Gori doprinijeli da građani Crne Gore masovno uzmu oružje u ruke i daleko su odgovorniji od građana koji su učestvovali u ratnim operacijama. Stoga, advokat Radomir Prelević, čija je kancelarija zastupnik u više slučajeva kršenja ljudskih prava, ocjenjuje da bi pri ovakvim inicijativama trebalo biti suptilan i oprezan da se ne bi poistovijetili ljudi koji su različito bili motivisani za učešće u ratu i imali različit učinak:

„Jedan broj ljudi ne bi trebalo da trpi bilo kakve štete u vezi sa realizacijom inicijative, ali u svakom slučaju treba takođe biti veoma oprezan da skretanje pažnje isključivo na ratna dejstva i učešće u ratnim dejstvima da slučajno to ne bude abolicija za eventualno da se ne iskoristi za aboliranje učesnika u drugim mnogo važnijim zlodjelima koja su učinjena ovom društvu. Ne miješati izvršioce sa projektantima, naručiocima, finansijerima, mobilizatorima, pa čak onim koji su stvorili takvu atmosferu da je ogroman broj građana mislio da će biti izložen teškoj sramoti, težim uslovima života, egzistenciji, svih tih uslova života ukoliko ne poslušaju sve te ljude“.

Na naše pitanje da li je inicijativa nevladinih organizacija o spiskovima učesnika ratova manjkava, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević kaže:

„Ona može biti posmatrana u tom kontekstu kao manjkava, ali ja opet naglašavam da se ovdje radi samo o početnoj inicijativi i da je ovo jedan proces koji je otvoren za sve. Mi ćemo insistirati na odgovornosti i onih koji imaju ako ništa drugo komandnu odgovornost, a da ne pričamo o onom dijelu koje je i ideološko i političko inspirisanje i vođenje svega toga. Ali smatramo da prosto treba stvari početi na jedan kvalitetan način, a prva stvar je dajte da utvrdimo fakte. Jedna od tih stvari je i ta manipulacija za koju ja smatram da prije svega ti isti odgovorni političari vrlo sistematski sprovode sa raznim spiskom čime se drže građani Crne Gore u jednom permanentnom strahu i osjećaju da smo svi podjednako krivi“.

Političke partije, posebno one koje rade na izradi zakona o lustraciji, podržavaju inicijativu nevladinih organiazcija. Miodrag Živković, predsjednik Liberalne partije, kaže da će se morati znati ko je šta radio tokom ratnih godina:

„Zbog zakona o lustraciji kojeg mi sami predlažemo i koji će biti uskoro pred crnogorskim Parlamentom biće neophodni i ti spiskovi i biće neophodni spiskovi koji će predviđati, čije će otvaranje predviđati Zakon o otvaranju tajnih policijskih dosijea, jer mi se moramo suočiti s prošlošću, a jedino se možemo suočiti na osnovu relevantnih podataka i pokazatelja koji postoje u tim i takvim spiskovima.“

Na pitanje da li možemo uskoro očekivati da nevladine organizacije objave spiskove onih koji su javno djelovali u ratnom periodu i promovisali ratnu politiku, bilo da se radi o bivšim i sadašnjim političarima, novinarima i drugim javnim funkcionerima Daliborka Uljarević kaže:

„Mi smo sada došli do nekih kolega koji imaju arhive i pokušaćemo u narednom periodu, je na mogu da obećam koliko će to biti brzo jer nam je bitno da se to kvalitetno prije svega odradi, ali sigurno ćemo doći sa mnogo argumentovanijim učešćem onih koji i dalje primaju nagrade ili smatraju da to što oni nijesu bili fizički na ratištu ih oslobađa bilo kakve odgovornosti.“
  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

XS
SM
MD
LG