Dostupni linkovi

logo-print

Gorka tableta obložena čokoladom


Branka MIHAJLOVIC (Portret gosta Nadežda Gace)

****

RSE: U ovo vreme svake godine postajete medijski zanimljiv čovek. Stiže FEST, prvi festival u godini. Šta se u ovom trenutku može reći za FEST?

VUČKOVIĆ: Biće nešto novo. FEST je posle promena u ovoj sredini napravio iskorak ka industrijskoj strani, uvođenjem jednog malog radnog stola koji se bavi koprodukcijama, tehničkim uslovima, uslugama i novim mogućnostima, gde se sastaju profesionalci da bi našli nove mogućnosti saradnje. Od ove godine, pored toga što postoji i programska ilustracija inicijative Evropa van Evrope, taj deo FEST-a postaje i takmičarski. Na neki način se daje odgovor na pitanje zašto i kada će FEST postati takmičarski, u okviru koga će biti prikazano osam filmova koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije i iz vanevropskih zemalja, kao što su Izrael ili Tadžikistan, u kojima postoji lako detektovana evropska tradicija.

RSE: A što se tiče svetski poznate filmske produkcije?

VUČKOVIĆ: Toga će biti zaista puno. Srećan sam što mogu da naglasim da će biti dva filma Klinta Istvuda koji se bave Ivo Džimom. Oni su neka vrsta ogledala, jedan je pogled sa japanske, a drugi sa američke strane. Tu je i poslednji film Roberta Altmana, kao i film Vavilon, Alehandra Gonzalesa, jednog vrlo zanimljivog reditelja, čija su dva prethodna filma prikazana kod nas. Posebno mi je drago što ćemo imati i filmove iz Azije u programskoj celini koju smo nazvali Fantazija. To nisu fantastični ili naučnofantastični filmovi, nego jedna vrlo kvalitetna panorama onoga što se dešava u kinematografijama azijskih zemalja.

RSE: A region?

VUČKOVIĆ: U okviru programa Evropa van Evrope imaćemo filmove u konkurenciji. Veoma sam srećan što ćemo imati i četiri filma iz Rumunije. U junu mesecu, kada sam pogledao tri od ta četiri filma, dobio sam ideju da predstavimo nešto što se zove rumunski revolucionarni hetrik plus jedan, seksualna revolucija. Tri filma se bave vremenom Čauševskog ili konkretno onom noći kada je Čauševšku nestao sa Planete. Tu je i film mladog reditelja koji je prošle godine poginuo vraćajući se sa tonske montaže svog prvog filma. To je zaista briljantna rumunska reprezentacija koja će biti prikazana. Moram da se pohvalim time što je beogradski FEST jedan od retkih festivala u svetu koji je tako koncentrisano prikazao jednu od najuzbudljivijih i najplodnijih kinematografija danas na planeti.

RSE: Šta je sa filmovima na jezicima koje dobro razumemo?

VUČKOVIĆ: Prikazaćemo film Armin, Ognjena Sviličića, njegov treći film. Iz Hrvatske dolazi film Put lubenica, Branka Šmita. Filmovi koji su napravljeni u Bosni i Hercegovini su prikazani na prethodnom festivalu u Beogradu, tako da je mala oskudica bosansko-hercegovačkih filmova. Milče Mančovski završava novi film. Teona i Labina Mitevska u Skopju završavaju novi film koji neće stići na FEST.

RSE: Ko je džoker od stranih gostiju ove godine? Prošlih godina ste dovodili zanimljive ličnosti. Šta je glavni adut kada ih pozivate, da li vaše lično poznanstvo sa njima, ili nešto drugo, obzirom da FEST više nije prestižan filmski festival?

VUČKOVIĆ: Na radiju B92 postoji emisija koja se zove Kažiprst. Kada ste pre 30 i nešto godina pokazivali Beograd na planeti, onda ste svojim kažiprstom zaklanjali i Prag i Varšavu i Sofiju. To je možda bilo neuljudno, ali je to bila činjenica života. Sada Beograd na drugi način isijava na mapi sveta. Za mene su svi gosti dobrodošli i vrlo mi je drago da su u Beogradu bili i Frensis Kopola i Rober de Niro kada nisu bili poznati. Ove godine na FEST-u ćemo imati jednu osobu koja je otkrila Arnolda Švarcenegera, Džesiku Lang i Džeka Nikolsona.

RSE: Koliko se FEST okreće regionalnom filmu i regionalnoj saradnji?

VUČKOVIĆ: FEST, kao i svaki festival, treba da pruži mogućnost da se lokalna scena ogleda u onome što se dešava okolo, ili dalje nego okolo. U tom smislu sva ta količina filmova ove godine će biti spot-light na nemačkom filmu. Nemačka ove godine slučajno predsedava Evropskom unijom. To nisam znao prošle godine u februaru kada sam se dogovarao sa ljudima iz Nemačke da napravimo pogled na nemački film. Donosi se nešto novo na planu jezika, na planu saradnje među profesionalcima i zato je lokalna scena zastupljena vrlo dobro. FEST 2007 će prikazati kako domaće filmove, tako i regionalne. Mislim da je bogatstvo regiona ono što tek treba da se detektuje i da treba da se nađu načini kako da se zajednički bude uspešniji.

RSE: Kako se tumači prodor rumunskog filma? Da li okretanjem toj nedavnoj prošlosti?

VUČKOVIĆ: U Rumuniji je mlada generacija na jako elegantan način pokazala da postoji, a to elegantno znači nekom vrstom kvaliteta. Rumunija je daleko od toga da je zemlja iza Karpata. Karpati su deo rumunske geografije. Ovo govorim u pežorativnom smislu jer postoji otpor srpske sredine prema rumunskoj svakodnevnici. Ovih dana je Ruminija ušla u Evropsku uniju, pa može neko da bude ljubomoran, ali Rumunija ima Brankušija i druge, a to se često zaboravlja. Mladi rumunski reditelji su zaista napravili veliki događaj, ali opet na nekoj vrsti tradicije. Lučian Pintilije je u vreme režima Čauševskog režirao u Beogradu i u pozorištu i na filmu, režirao je i u Parizu, a da ne pominjem druge rumunske teatarske i filmske poslanike koji su radili po svetu. Savremeni rumunski mladi reditelji se bave stvarnošću, ali se njome ne bave sa hirurškim instrumentima. Oni imaju drugačiji usmeren pogled i taj pogled pokušavam da dovedem ovde i da ga pokažem našim gledaocima, a i našim rediteljima.

RSE: Da li mislite da je srpski film na začelju u regionu?

VUČKOVIĆ: Ne mislim da je na začelju. Film se ne može dekretom učiniti boljim. Može neko da kaže kako ćemo sada stimulisati kompozitore, daćemo im novce i oni će praviti odlična dela. To nije dugme. To nešto dođe, ili ne dođe. Iz represije može da se rodi nešto dobro, isto tako i iz blagostanja. Imam univerzalan model kako će nešto biti efikasno, ali postoji nešto drugo, a to je neka vrsta sazrevanja, odrastanja i spremnosti da se suočite sa stvarnim stanjem stvari. U momentu kada se suočite sa stvarnim stanjem stvari, King Kong ne mora da bude jako veliki. Može da bude samo velika životinja koju gledate kroz dvogled i zato je tako veliki.

RSE: Kako vidite filmove novih autora, kao što su Sedam i po ili Sutra ujutro?

VUČKOVIĆ: To su sve zabavni filmovi i ukazuju na nešto što je karakteristika ove sredine poslednjih nekoliko godina, a to je pritajeni ili naglašeni eskapizam. Eskapizam je svest o tome da vidite problem, ali ga vrlo fino pakujete ne bi li on bio progutan kao jedna gorka tableta koja je obložena čokoladom.

RSE: Da li to ima veze sa opštom atmosferom u društvu? Ovo društvo se ni sa jednim problemom nije uhvatilo u koštac. Devedesete godine nismo ni u kom pogledu prevednovali.

VUČKOVIĆ: Ja bih vas korigovao, ako dopustite. Mislim da se ovo društvo hvata sa suviše problema, ali ne suštinski. Neka vrsta dekreta svakako proizlazi iz potrebe, ali istovremeno reflektuje nemoć da se suštinski suočimo. Stvar je užasno jednostavna. Film, koji je FEST prikazao pre neku godinu, bavi se genocidom nad Jermenima. Jedan od ljudi koji se bavi festivalom u Istambulu je hteo tim filmom da otvori festival. Kada ga je video, rekao je da je super film, ali da ima scenu gde benzinom polivaju ženu koja je užasna. Umetnička istina je jedna, a stvarna nešto drugo. Ne želim da govorim statističke podatke i ne znam koliko je Jermena ubijeno u tim akcijama. Imate mogućnost da kažete da to što je učinjeno je užasno i nije trebalo da se dogodi. Na žalost, to se dogodilo. Vidimo da se to dogodilo i učinićemo sve da se to ne dogodi. Ne mislim da film može da promeni svest i stanje stvari. U vreme pre desetak godina u Austriji je napravljen film koji se zvao Stanje stvari, koji su radila četiri austrijska reditelja. Ova četiri reditelja su iz svog ugla pogledali austrijsku stvarnost u momentu bujanja desnice. Tih dana sam mislio da bi bilo dobro da nekoliko reditelja iz naše sredine naprave jedan film koji je sličan i koji bi se bavio Miloševićevom vlasti. Imao sam podršku ljudi i sa scene i od nekih ljudi sa strane. Uzor mi je bio nemački film. To je bilo drugo vreme. Televizija i mediji nisu bili 1978. godine, ni u Nemačkoj, ni u ovoj zemlji, kao što su bili pre desetak godina, kao što su sada. Onda sam shvatio da bi to bila neka vrsta propiranja sopstvene savesti, bez mogućnosti da se utiče jer ti filmovi ne bi došli na televiziju, koja je najveća perionica na planeti, ne samo u ovoj sredini, nego svuda. Nije uzalud jedan umetnik rekao: "Ako niste na televiziji, niste ništa, ako niste 15 minuta slavni, vaš život je propao". Ako se nešto nije pojavilo na televiziji, znači nije se dogodilo. Možete da okrenete onaj durbin sa King Konga i možete da kažete da ako se nešto možda nije ni dogodilo, ali je televizija rekla da jeste, konkluzija je - to se stvarno odgodilo.

RSE: Kako je došlo do osnivanja Fonda za plasman regionalnog filma?

VUČKOVIĆ: Pre nekoliko godina na inicijativu Grčkog filmskog centra osnovano je jedno telo, mreža kinematografija zemalja jugoistočne Evrope sa tri cilja, da se pomogne saradnja u oblasti produkcije, promocije i distribucije, da se radi na formiranju putujućeg festivala i da se radi na formiranju fonda koji bi pomogao zajedničku produkciju filma. To su sve modeli koji su već izmišljeni, ali se koncentrisalo na naš region. Pošto su se vremena menjala, delatnost te mreže se svela na formiranje Fonda za razvoj projekata. Na tri sesije, tri naša filma su dobila po 15 hiljada eura na ovom konkursu. Jedan je već završen. To je Hitna pomoć, Gorana Radovanovića. Drugi je Čarlston za Ognjenku. Treći film je film Stefana Arsenijevića koji počinje da se snima početkom ovog meseca. Srbija i Crna Gora su bile kao drugi koproducioni partner pa su dobili sredstava, ali su se tu malo promenile stvari. Pare su se istrošile. Mnogo tela u Evropi pomaže proizvodnju filmova. Da bi se film nametnuo na tržištu postoji mnogo veća potreba, pogotovo što se stvari menjaju. Festival u Torontu je prošle godine prikazao skoro trećinu filmova sa digital tehnologijom, a to znači da nema 35 milimetarske filmske trake, nema kutije od 25 kilograma, nego se film, ili pošalje sa kompjutera na kompjuter, ili se pošalje mali CD i sa njega se projektira film. Stvari se menjaju i treba naći načina kako da funkcionišemo. Ministarstvo kulture je prošle godine registrovalo Fond za promociju filma koji ima nekoliko ideja da se filmovi iz regiona pojave skupa u okviru filmskih festivala i posebnih događaja i da se pospeši cirkulacija filmova proizvedenih u regionu, kao i van regiona, da se televizije malo pripitome da prikazuju filmove iz regiona i da se formira jedan konkurs koji bi bio otvoren za podršku individualnim filmskim projektima, obrazovanju i obuci. To su ciljevi. Prošla godina je bila posvećena lansiranju tog fonda. On je predstavljen u Kanu, u Klužu u Rumuniji, kao i u Lokarnu. U Sarajevu smo imali jedan radni doručak na temu uvođenje digitalne distribucije. Posle toga sam se ja, kao neko ko se bavio osnivanjem tog fonda, trudio da obezbedim neka sredstva, koja su već na putu.

RSE: Pročitala sam vaš dnevnik koji ste pisali početkom marta 2003. godine za jedan dnevni list. I tada, kao i sada, nigde politike. Vrlo retko sam videla vaše političke izjave. U dnevniku nigde politike, izuzev aluzije kroz citat iz Gombroviča dnevnika: "Vazduh slobode dat nam je da bi smo pristupili obračunu s neprijateljem mnogo mučnijim od dosadašnjih ugnjetača - obračunu sa sobom. Posle borbi s Rusijom, s Nemačkom, čekala nas je borba s Poljskom. Nije čudo stoga što se nezavisnost pokazala mnogo težom i više ponižavajućom od ropstva. Dok smo bili progutani pobunom protiv strane prisile, pitanja: Ko smo? Šta treba sa sobom da učinimo? - kao da su bila zaspala, ali nezavisnost je probudila zagonetku koja je spavala u nama."

VUČKOVIĆ: Preživeo sam godine unutrašnje opsade čitajući dnevnike Gombroviča, a kao neko ko se bavio programom FEST-a hteo sam jedne godine da dovedem tri filma iz tri velike sredine koji se bave sudbinom nacije. Jedan je Ognjem i mačem, drugi je Sibirski berberin i treći je Imperator i ubica. Ta ideja se malo rasula zato što su neki filmovi bili prikazani u redovnom repertoaru pre FEST-a, a neke filmove nismo mogli da dobijemo. Bio sam impresioniran tim da predstavim tri filma iz tri velike sredine gde je velika svest o naciji. Samo je jedan korak o svesti o naciji ka nečemu što može biti nesvest o tome šta se može učiniti ukoliko se ta stvar zaoštrava i može da ide kao neka vrsta lake didaktike, pa onda ko shvati-shvati, a ko ne shvati-ne shvati. Mislim da mogu da uradim mnogo više negde drugde nego u politici i da mogu mnogo bolje da ne kažem stopostotnu istinu negde drugde nego u politici. Ako ne kažem 100 postotnu istinu, a nikada ne smem ako sam u politici, onda sam blizu onoj drugoj karakterizaciji tog stanja stvari kada ne kažem sto postotnu istinu.

RSE: Za mesec i pol dana je FEST i eto prilike da vidimo šta ste hteli ove godine da kažete.
XS
SM
MD
LG