Dostupni linkovi

logo-print

Afere bez sudskih epiloga


Tokom prethodne godine policijski inspektori su se zahuktali na polju privrednog kriminala i protiv čelnika crnogorskih firmi podnijeli čitav niz krivičnih prijava za razne finansijske malverzacije. Na udaru su se prvo našla rukovodstva preduzeća “Inpek” , podgoričke “Mljekare” i šest rukovodilaca nikšićke Željezare protiv kojih je pokrenuta istraga u Višem sudu. Proces je započet i protiv izvršnog direktora Luke Bar Miodraga Gvozdenovića, koji se tereti da je kompaniju oštetio za blizu pet miliona eura. Policija je osnovnom državnom tužiocu podnijela prijavu i protiv izvršnog direktora Duvanskog kombinata Dragoljuba Miće Dautovića, zbog sumnje da je robu vrijednu 16 miliona eura nabavljao bez tendera. U žiži interesovanja javnosti bila je i kompanija „Montenegro airlines“ čiji je direktor Zoran Đurišić osumnjičen za utaju poreza i zloupotrebu položaja. Ni u jednom od tih slučajeva sudska istraga nije završena. Advokat Goran Rodić, koji zastupa Zorana Đurišića, kaže da je poznato da privredne afere u Crnoj Gori traju beskonačno dugo, ali da on može govoriti samo o ovom konkretnom slučaju. Razloge odugovlačenja tih procesa Rodić vidi u neprofesionalnom vođenju pretkrivičnog postupka:

„Ono što mogu reći u vezi tog predmeta je da je sigurno loše odrađen pretkrivični postupak u kojem su učestvovali policija i tužilac. Nakon podnošenja krivične prijave smatram da tužilac takođe tu prijavu nije obradio kako treba, niti je proučio predmet. Konkretno u ovom predmetu ono što je poznato je ogromna dokumentacija vezano za poslovanje aviokompanije 'Montenegro airlines', koja je izuzeta iz kompanije i predata sudu, tako da kod nekritičkog proučavanja i i podnošenja zahtjeva za sprovođenje istrage onda se naravno sve to nametne za rad sudu. Istražni sud to lako prihvata i sve su to elementi koji dovode do odugovlačenja ovog sudskog postupka.“

Privredne afere pokrenute tokom prethodne godine samo su dopunile bogatu arhivu slučnih slučajeva koje je već prekrila prašina zaborava. Ko se još sjeća zahtjeva za sprovođenje istrage protiv bivšeg direktora Elektroprivrede Crne Gore Slobodana Dakovića koga su tužioci početkom 2004. osumnjičili da je oštetio firmu za preko tri miliona eura. U zaborav su pale i krivične prijave protiv bivših ministara zdravlja Miodraga Pavličića i Žarka Mićovića kao i optužbe za zloupotrebu službenog položaja protiv Veselina Babića bivšeg direktora „Montenegrobanke“. Povlačenjem Liberalnog saveza iz crnogorskog Parlamenta stavljena je tačka i na aferu „Grbalj“ u kojoj je poslanica te partije optuživana da je navodno reketirala opštinske funkcionere partije. Istu sudbinu doživjele su i optužbe na račun Dragana Šoća, bivšeg ministra pravde i funkcionera opozicione Narodne stranke koji se u slučaju „Koding“ sumnjičio da je zloupotrijebio položaj. Koordinatorka Mreže za afirmaciju nevladinih organizacija Vanja Ćalović kaže da je glavno pitanje da li ima političke volje da se ti slučajevi privedu kraju:

„I naravno postavlja se pitanje takođe, posebno u posljednje vrijeme, da li policija i tužilaštvo zaista imaju kapacitete da pruže valjane dokaze na osnovu kojih bi sudstvo moglo da donese kvalitetne presude. Ja sam uvjerena da niko ne bi želio, da nikom ne bi odgovaralo da u ovoj državi sve ostane samo isključivo na nivou afera i da se izvlače zaključci da je sve bilo motivisano nekim političkim obračunima unutar partija i između političkih partija, a ono što svakako ostaje je da vidimo da li čemo konačno u narednoj godini 2007. imata makar jednu sudsku presudu koja će pokazati da zaista postoje neki konkretni pomaci koji se ne zasnivaju samo na novinskim člancima, odnosno na aferama koje proizvede bilo koja državna institucija.“

Advokat Goran Rodić se slaže da nekompetentnost policijskog i tužilačkog kadra ozbiljno utiče na činjenicu da se privredne afere godinama ne rasvijetljavaju:

„Sigurno da veliki uticaj ima tužilački kadar. Za iskusan i tužilački i policijski kadar potrebna je i obučenost i vrijeme za sticanje iskustva na tim poslovima“.

Jedna od karika sistema uvijek predstavlja problem, kaže Vanja Ćalović. U Crnoj Gori, prema njenim riječima, nema garancije da će pravda biti zadovoljena, čak ni u slučajevima koje su policija i tužilaštvo valjano obradili:

„Da li je sudstvo dovoljno nezavisno, da li ono ima dovoljno kapaciteta da bi moglo da donese kvalitetne sudske odluke u ovakvim slučajevima. Vrijeme će pokazati da li postoji politička volja, da li postoje kapaciteti u institucijama da se borimo protiv kriminala ili je kriminal jači od države“.

Posljedice dosadašnje crnogorske prakse su očigledne i razočaravajuće. Sumnje bez osude i čitava plejada prozvanih ljudi koji ne dobijaju šansu da sa sebe hipoteku optužbe, pod uslovom da su zaista nevini.
  • 16x9 Image

    Petar Komnenić

    Školovao se u SAD, Podgorici i Beogradu. Dugogodišnji novinar RSE. Najčešće se bavi temama ratnih zločina, korupcije, pravosuđa.

XS
SM
MD
LG