Prema zvaničnim podacima iz niške apotekarske ustanove, u proteklih 11 meseci, u Nišu i okolnim gradovima koje pokriva ova ustanova, popijeno je nešto manje od 400.000 kutija sedativa.
Ako se ima u vidu da se u privatnim apotekama sedativi protivzakonito prodaju i bez recepata, ta brojka, prema nepotvrđenim podacima, doseže cifru od oko pola miliona prodatih kutija lekova za smirenje:
„U prvih 11 meseci popijeno je 382.926 raznih vrsta sedativa. To su sve moguće doze Dijazepama, Bensedina, Lorazepama, Bromazepama… Znači sedativa koji se piju.“
Imajući u vidu zvanične podatke i broj od oko 500.000 stanovnika koji žive na teritoriji koju pokriva niška apotekarska ustanova, ispada da svaki stanovnik popije po tri sedativa mesečno:
„Do sada nisam koristila nikakve tablete, nosila sam se sa svojim životom vrlo uspešno, a onda mi je zobog nepravde koju trpim jako drugo, u jednom trenutku prslo, i zbog povišenog krvnog pritiska sam dobila tablete za smirenje, koje su mi zaustavile dalji razvoj stresa. Tako da mislim da ću u buduće verovatno da budem češći konzument.“
„Ljudi su po tako velikim stresovima. Uopšte, cela situacija je jako loša.“
„Najlakše je ono – popiješ Bensendin i sad mi je super, sad sam se smirio. I kad prestane da deluje – ko si, šta si, još veća bol…“
„Koristim povremeno Bensendine i ne samo njih. Ako ih nema, onda i nešto drugo.“
Direktor Apotekarske ustanove u Nišu Dragana Jovanović i profesor-doktor farmakologije i toksikologije na niškom Medicinskom fakultetu Srđan Pešić kažu da je u proteklih devet meseci u Srbiji izdato oko pet miliona recepata za sedative i da se Nišu u odnosu na broj stanovnika ne razlikuje od drugih gradova:
„To nije neuobičajeno u zemljama u kojima postoji taj jedan tranzicioni šok, gde ima puno problema i oko zapošljavanja i oko svakodnevnog preživljavanja i oko straha da li ću ostati na poslu ili neću… Znači, Srbi kao i drugi narodi koji su prošli kroz taj period tranzicije, zaista žive u jednom stalnom presingu, u jednom stalnom stresu. Ako tome dodamo da smo mi prošli i kroz period ratova, to uopšte nije neuobičajen podatak. Stručno gledano, to je očekivano.“
Ako se ima u vidu da se u privatnim apotekama sedativi protivzakonito prodaju i bez recepata, ta brojka, prema nepotvrđenim podacima, doseže cifru od oko pola miliona prodatih kutija lekova za smirenje:
„U prvih 11 meseci popijeno je 382.926 raznih vrsta sedativa. To su sve moguće doze Dijazepama, Bensedina, Lorazepama, Bromazepama… Znači sedativa koji se piju.“
Imajući u vidu zvanične podatke i broj od oko 500.000 stanovnika koji žive na teritoriji koju pokriva niška apotekarska ustanova, ispada da svaki stanovnik popije po tri sedativa mesečno:
„Do sada nisam koristila nikakve tablete, nosila sam se sa svojim životom vrlo uspešno, a onda mi je zobog nepravde koju trpim jako drugo, u jednom trenutku prslo, i zbog povišenog krvnog pritiska sam dobila tablete za smirenje, koje su mi zaustavile dalji razvoj stresa. Tako da mislim da ću u buduće verovatno da budem češći konzument.“
„Ljudi su po tako velikim stresovima. Uopšte, cela situacija je jako loša.“
„Najlakše je ono – popiješ Bensendin i sad mi je super, sad sam se smirio. I kad prestane da deluje – ko si, šta si, još veća bol…“
„Koristim povremeno Bensendine i ne samo njih. Ako ih nema, onda i nešto drugo.“
Direktor Apotekarske ustanove u Nišu Dragana Jovanović i profesor-doktor farmakologije i toksikologije na niškom Medicinskom fakultetu Srđan Pešić kažu da je u proteklih devet meseci u Srbiji izdato oko pet miliona recepata za sedative i da se Nišu u odnosu na broj stanovnika ne razlikuje od drugih gradova:
„To nije neuobičajeno u zemljama u kojima postoji taj jedan tranzicioni šok, gde ima puno problema i oko zapošljavanja i oko svakodnevnog preživljavanja i oko straha da li ću ostati na poslu ili neću… Znači, Srbi kao i drugi narodi koji su prošli kroz taj period tranzicije, zaista žive u jednom stalnom presingu, u jednom stalnom stresu. Ako tome dodamo da smo mi prošli i kroz period ratova, to uopšte nije neuobičajen podatak. Stručno gledano, to je očekivano.“
