Dostupni linkovi

logo-print

Državne mere za siromaštvo populacije


Gost Press kluba je doktor Miroslav Prokopijević, predsednik Centra za slobodno tržište.

RSE: Postoji toliko novih podataka o tome gde smo kao zemlja i ekonomski i finansijski. Neki pomaci su pozitivni, a neki razočaravajući. Naš spoljni dug je narastao na 16 milijardi dolara. Da li je to dramatično?

PROKOPIJEVIĆ: To nije tragično, samo ne znam da li je to dobro sračunato. U 2001. godini naš dug je bio nekih 140 odsto nacionalnog dohotka, a sada ispada da je pao na jedva iznad 50 posto. Taj privredni razvoj, koji bi omogućio da se dug tako radikalno smanji, nije moguć, uprkos svim opraštanjima dugova. Ono što može da se očekuje je izvestan rast zaduživanja zemlje jer tu ulazi i državni dug na svim nivoima, kao i privatni dug. Kreditno tržište je tek počelo da se razvija. Nivo zaduženosti fizičkih lica, kao i firmi još mora da se poveća prema standardima za jugoistočnu Evropu. Ono što bi bilo dobro je da se dug države smanji.

RSE: Mislite li na ovo silno zaduživanje privatnih lica u stranim bankama za kupovinu stanova i slično? Guverner Narodne banke stalno upozorava one koji hoće da uzmu kredit da budu pažljivi i da dobro razmisle.

PROKOPIJEVIĆ: To Narodna banka preteruje. Naravno da svaki pojedinac o tome mora da razmisli. Ono što mora da ima u vidu kod uzimanja višegodišnjih kredita je da u ovoj zemlji nikada nije bio period od 10 godina monetarne stabilnosti. Moguće je da dinar naglo oslabi jer je on apsolutno precenjen. U svakom slučaju njihove plate ostaju 30-40 hiljada dinara, ali zato euro ide na 150 dinara. Ko je otplaćivao 100 eura, i sada daje 8500 dinara, davaće 15 hiljada dinara, a plata ostaje ista. To je faktor o kojem ljudi treba da razmišljaju. Mislim da većina ljudi ima to negde zapisano. Onda se javlja Narodna banka i kritikuje banke zbog nemoralnog ponašanja. Pa Narodna banka je najkrivlja za to jer nije dopustila da ovde uđe onoliko banaka koliko tržište treba. Ne bi smo imali 35, ali 65 banaka i konkurencija bi bila mnogo snažnija. Onda bi banke, loše prakse i skupe usluge, trebale da svedu na minimalnu meru.

RSE: Da li to znači da je bilo zahteva da banke dođu na ovo tržište, pa smo ih odbili, ili bi bilo optimalno da je došlo više banaka?

PROKOPIJEVIĆ: Narodna banka na dva načina ograničava ulazak banaka na ovo tržište. Prvo dozvolama koje nekim bankama daje, a nekim ne. Drugo, primorava ih da kupe neke od postojećih banaka. To je jako skup ulaz jer sada neke vrlo male banke, koje jedva da imaju neku mrežu, vrede od 40 do 60 miliona eura. Što bi neko davao tolike pare kada može efikasnije da osnuje 50 svojih filijala i centralu sa upola manje para nego što je to.

RSE: Devizne rezerve Srbije su 11,3 milijarde dolara. Da li se rezerve drže u stranim bankama, ili se one negde vrte?

PROKOPIJEVIĆ: To je podatak kojeg se pametan stidi, a glup ponosi. Nije dobro da država propisuje ovako enormne rezerve banaka, koje su po stopama od 60 posto, što nema nigde u svetu, sem u Hrvatskoj, koju je na to naterala Svetska banka i MMF sticajem okolnosti. Standardno, rezerve čine od tri do deset odsto. Centralna banka je imobilisala ta sredstva sa štednje i uzela ih od komercijalnih banaka. Ona to daje većinom po Evropi na štednju i dobija na to mizernu kamatu između 1,2 ili 2,2 posto, zavisi od banke do banke. Ona time direktno upropašćava sredstva i tako proizvodi dva loša efekta. Da je to ostalo komercijalnim bankama, one bi mogle da plate veću kamatu onim koji su doneli depozite i da bude niža kamata onima koji uzimaju kredite. Doslovno deru i depozitare i one koji uzimaju kredite. Te rezerve su glavni faktor skupih kredita ovde. Krediti bi mogli sa 12, da spadnu na osam posto, samo kada bi se rezerve svele sa 60 na 10 posto. Tako oni upropašćavaju ta sredstva jer bi komercijalne banke, zato što su spremne da prihvate veći rizik, mogle s njima mnogo više da naprave. Time oštećuju depozitare i oštećuju vlasnike banaka. Praktična posledica te politike je da drži populaciju duže u siromaštvu jer joj uzima dobit koju bi imala i dere je preko visokih kredita.

RSE: Na press konferenciji Narodne banke smo saznali da je u odnosu na avgust prošle godine inflacija 13 odsto.

PROKOPIJEVIĆ: To automatski demantuje vlasti koje tvrde da inflacija više nije problem. Ako je inflacija dvocifrena, znači da problem inflacije postoji. Prošlog meseca je bila malo iznad 14 odsto na godišnjem nivou. Sada tek dolaze meseci kada će se inflacija rasplamsati. Najviša će biti, kao i uvek, u decembru i januaru jer u decembru se vrši najveći broj plaćanja koja ne želite preneti u narednu godinu. Očekujem da će inflacija biti oko 14 posto i ove godine, ali ako vlasti krenu energičnije u potrošnju po nacionalnom i investicionom planu, gde se planira bar 400 miliona eura, bojim se da će ići i preko 14 odsto.

RSE: Da li je to rekordna inflacija u Evropi?

PROKOPIJEVIĆ: Prošle godine jeste bila rekordna, ali ove godine, za prva tri meseca, bili smo drugi, iza Bugarske. Tamo su socijalisti, koji znaju da prave inflaciju, ponovo na vlasti i imali su nezapamćenu inflaciju od 5,8 odsto, nakon prošle godine u kojoj je Bugarska imala stopu inflacije oko 2,4 odsto.

RSE: Kažu i da je izvoz porastao za 30 odsto.

PROKOPIJEVIĆ: Ne znam kako je mogao da poraste baš za 30 odsto jer je prošle godine bio u porastu 50 odsto, pa je polako padao i sada tendencija tog pada mora da se nastavi. Čim povećavate izvoz po visokoj stopi svaki naredni mesec morali bi ste da imate enormno povećanje da bi ste održali taj tempo. Ono što praktično nosi domaći izvoz su neke domaće firme koje imaju veliki izvoz, ali ono što vlasti neće da objave to je da dobit od tog izvoza ide na račun stranih vlasnika. Možemo i da imamo rast nacionalnog dohotka od pet posto i da u zemlji imamo raspodelu koja je na nižem nivou jer onih 7-10 posto odlazi stranim vlasnicima koji su postali vlasnici velikih firmi. Vlasti zaboravljaju da kažu da te firme, koje imaju najveći izvoz, po pravilu imaju i najveći uvoz. Kada pogledate deset najvećih izvoznika i deset najvećih uvoznika, osam su iste firme.

RSE: To znači da nemamo sirovine koje su potrebne za proizvodnju?

PROKOPIJEVIĆ: Naravno.

RSE: Stopa nezaposlenosti je porasla sa 21 na 27 odsto, što je dramatično.

PROKOPIJEVIĆ: U procesu privatizacije ono što se događa je rast stope nezaposlenosti. Kako strani ili domaći vlasnik kupi neku, do tada, državnu firmu, prvo što konstatuje je prezaposlenost, znatno više zaposlenih nego što je potrebno. Decenijama je bila politika da se neko skloni sa ulice i da prima kakvu-takvu platu. Sada dolazi britva koja to smanjuje. Kroz privatizaciju ne možete da računate na povećanje zaposlenosti. Da bi ste povećali zaposlenost i da bi ste usisali deo radne snage koja je mlađa i koja je nezaposlena, ili deo ove koja gubi posao, a još uvek može da radi, potrebno je osnivanje novih firmi. Državna ulaganja su neefikasna i u to će se država po 101 put uveriti sada kroz nacionalni investicioni plan. Glavna ulaganja su privatna ulaganja, a pošto ovde nema previše novca za takva ulaganja, taj kapital mora da dođe s polja. Da bi došao s polja morate da stvorite dobro poslovno okruženje. Time smo zatvorili krug.

RSE: Kako bi vi ocenili ovu vladu?

PROKOPIJEVIĆ: Ako kao reper uzmete istočnu Evropu, gde na jednom kraju imate ekonomsku katastrofu, ala Moldavija, a na drugom ekonomski uspeh, ala baltičke države, onda bi, od tih petnaestak tranzicionih zemalja u Evropi, bila druga-treća odozdo. A ako bi trebalo da je ocenim u ocenama od jedan do pet, onda bi to bila minus dvojka.

RSE: Da li ste strogi?

PROKOPIJEVIĆ: Nisam, samo sam objektivan. Da je to vlada koja radi kao u Slovačkoj, dobila bi četvorku. Da je kao u Estoniji, dobila bi četiri plus ili pet minus. Da je kao u Češkoj, dobila bi četiri minus, u Mađarskoj, dobila bi tri plus. Ako hoćete da budete objektivni, da vidite gde ste i da shvatite u čemu su problemi, morate da budete realni, inače probleme nikada nećete rešiti ako ne pogledate istini u oči. Ako su nekome prevelike uši, da bi taj problem rešio, ne vredi da radi plastičnu operaciju nosa, već plastičnu operaciju ušiju.

RSE: Nikako da se ove velike firme kao Elektroprivreda i naftna industrija prestrukturiraju. Šta sprečava njihovo prestruktuiranje?

PROKOPIJEVIĆ: Čim se nešto dešava, ili ne dešava, morate da pogledate stvarne razloge. Uvek postoje stvarni razlozi za to, a stvarni razlozi su interesi. Zašto ne privatizovati JAT? U koje upravne odbore će te da stavljate zaslužne članove svojih stranaka? Oni kada tamo dođu, deo svoje nadoknade moraju da daju strankama, a deo sredstava izvlače iz tih firmi da finansiraju stranke, pa čak i pojedince. Kada se privatizuje neka firma, privatni vlasnik odmah krene u racionalizaciju firme, u otpuštanja i slično. Već imamo problem nezaposlenosti i kuda ćemo sa tim ljudima. Ako izvršite privatizaciju sektora javnih komunalnih preduzeća, na šta onda imate u privrednom smislu uticaj? Imate na pravila, ali u direktnom smislu nema države u privredi. Dobro je da nema države u privredi, ali naše vlasti tako ne razmišljaju. One razmišljaju da kada je neko na vlasti mora da petlja po privredi, inače nije na vlasti. Mora da se obogati kroz korupciju, inače što je bio na vlasti kada nije umeo. Zaposleni takođe imaju interesa jer je dobar deo njih višak. JAT sada ima 2600 zaposlenih, a Croatia airlines ima 980. Croatia airlines je sa istim obimom biznisa kao i JAT jedna efikasna firma. Došle su kompanije koje su efikasnije od JAT-a i relativno neefikasnu kompaniju kažnjavaju. Tačnije, tržište je kažnjava. Postoji splet interesa koji javna i javna komunalna preduzeća drži u nereformisanom stanju.

RSE: To je jako prozaičan razlog.

PROKOPIJEVIĆ: Ne, to su razlozi koji to objašnjavaju, a da li neko smatra da su sufistikovani ili ne, to je druga stvar. Da nema tih razloga, te firme bi već krenule u privatizaciju, ili bi već davno bile privatizovane.

RSE: Kada očekujete da bi mogle biti privatizovane?

PROKOPIJEVIĆ: Teško je to predvidivo jer bitno veća strana ulaganja koja bi povukla nezaposlenost da bi ostali mogli da se odpuštaju nisu na vidiku. To traži bitnu promenu poslovnog ambijenta. Nemate gde da udomite svoje partijske saradnike jer u privatizovane ne možete, pošto privatni vlasnik ne da, a u bankrotirane nema poente da ih udomljavate. Ovaj privid od zaposlenosti, da se neguje, ne može. Sve zavisi od toga ko će biti naredni mandator i ko će sastavljati vladu, što nije ni najmanje izvesno u ovom času.

RSE: Imamo i preglomaznu administraciju. Obećavano je da će biti otpušteno 40 odsto službenika od opštinskog, do republičkog nivoa, ali ništa od toga.

PROKOPIJEVIĆ: Naprotiv, obrnuti je proces i administracija postaje preglomazna jer vlasti izbegavaju da vrše racionalizaciju otpuštanja iz administracije jer praktično potpaljuju vatru u sopstvenoj kući. Soluciju koju su vlasti izmislile posle 2000. godine je da ove nesposobne stave sa strane, da dobijaju platu, a da bi mogli da funkcionišu oni su doveli one za koje misle da mogu da rade. Administracija je u međuvremenu porasla, nije se smanjila.

RSE: Treba da se zida 4000 stanova za službenike u državnim službama i to po nekim vrlo povoljnim kreditnim uslovima.

PROKOPIJEVIĆ: To je, na neki način, nastavak socijalizma, samo u mekšoj formi. Umesto da imate malu i efikasnu administraciju, koja je relativno dobro plaćena, jer ne može bitno bolje nego u privatnom sektoru, oni prave neke ustupke. Ljudi bi od tih svojih plata mogli normalno na komercijalnom tržištu da uzimaju kredite. Pošto sa malim platama ne mogu da kupe stanove, onda oporezujete celu populaciju da bi tih 4000 moglo da kupi stanove. Onda se ispostavi da su ih kupili oni koji bi i onako mogli da ih kupe na komercijalnom tržištu jer su to razni predstavnici stranaka. Kako koja ekipa dođe na vlast, njeni predstavnici kupuju stanove pa posle gledaju kako će da ih otplaćuju.

RSE: Ima i ono objašnjenje da se država odlučila na taj potez da ne bi ti vrlo stručni i kvalifikovani ljudi otišli da rade u privatni sektor, nego da ih zadrže kod sebe?

PROKOPIJEVIĆ: To su izgovori. I kada postoji tako nešto, ljudi mogu da kupe takav stan i da pređu u privatni sektor posle godinu ili dve.

RSE: Sada se pravi unakrsna provera da li je 20 000 tajkuna prijavilo svoje prihode i da li su na osnovu toga platili porez. Rekli ste da su uvek bolji rezultati kada rade tajkuni, a ne država. Možete li to da pojasnite?

PROKOPIJEVIĆ: Na prelazu iz državne privrede, ili iz centralnog planiranja, ili državnog administrativnog sistema, ka privatizaciji privrede, u nekim zemljama, poput Rusije, Hrvatske, Srbije, Crne Gore došlo je do toga da ne pretežno strane firme, ili ne pretežno mnoštvo malih vlasnika, nego određeni tajkuni domaćeg porekla, koji su imali dobre veze sa politikom, dolaze do tih firmi. Ono što je nesumnjivo, što svaka ekonomska analiza pokazuje, je to da je tajkunska privreda efikasnija od državne privrede. U pogledu efikasnosti dolazi do njenog rasta. Pošto je najčešće u pitanju jedan vlasnik, ili mali broj vlasnika, koji dele istu firmu, upravljanje je relativno efikasno. Ono što ne valja sa takvim modelom su njegove političke implikacije. Takvi tajkuni gledaju da nastave svoj brak sa tom vlašću i onda im vlast čini ustupke, zatvara tržište da bi tajkuni imali ekstra rentu, a tajkun deo svoje ekstra rente da stranci za izbornu kampanju, da se malo ministri obuku i slično, koja mu to čini preko svojih birokrata, ministara, funkcionera. Druga loša politička implikacija je da ako možete da birate da li ćete da imate 10 enormno velikih tajkuna ili 100 hiljada malih akcionara, bolje je da imate 100 hiljada malih akcionara jer se tako 100 hiljada ljudi na svom primeru uče kapitalizmu i imaju jedan izrazit interes da vide šta će sa svojim imetkom i time imaju jači interes za dobrim političkim okruženjem i da odluče da li će da izađu na izbore, ili ne. Tajkunski kapitalizam je efikasniji od državnog socijalizma, ali je manje dobar od jednog narodnog kapitalizma.

RSE: Čitala sam jedan vaš tekst o monopolima. Čak ste spominjali da postoji monopol i kod praška za pecivo, kao i u industriji piva, što me je začudilo jer je toliko raznih marki na tržištu, i domaćih i stranih, kada je pivo u pitanju.

PROKOPIJEVIĆ: Naše tržište je decenijama bilo zatvoreno i ne može da postigne veću unutrašnju konkurentnost u strašno kratkom vremenu. To nasleđe, koje je enormno dugo trajalo, je takvo da su firme imale posebnu zaštitu i poseban tretman, stekle velike udele. Danas je teško naći granu u kojoj nema firme koja ima udeo od 40 odsto i više, što bi automatski trebalo da potpada pod udar antimonopolske politike i antimonopolske komisije.

RSE: Izgleda da to ne funkcioniše?

PROKOPIJEVIĆ: Ranije je bilo neko antimonopolsko odelenje pri Ministarstvu finansija koje nije ništa radilo. Donet je zakon u septembru prošle godine i nešto kasnije, u proleće ove godine, izabrana je antimonopolska komisija, ali što se tiče njenog, bar javnog delovanja, za sada ništa nije učinjeno, a ona treba da ima pune ruke posla, obzirom na nasleđe kakvo je i obzirom na to da su u međuvremenu i neki novi tajkuni koji su nastali i neke velike firme dobile monopolske rente.

RSE: Kako komentarišete buduću saradnju između hrvatskog Agrokora i domaće Delte, dva mega sistema?

PROKOPIJEVIĆ: Pozitivno, pod uslovom da ne dođu pod udar antimonopolske regulative koja je i u Hrvatskoj i u Srbiji slična jer je pravljena po modelu Evropske unije, bar kvantitativno ista, da ne pređe tih 40 posto. Zašto? To je poslovna saradnja dve zemlje koje su imale strašno loše odnose, koji se sada poboljšava. Konkurencija na oba tržišta jača i oni traže način kako da izađu na kraj s tim. Možda kroz jedan broj godina spajanja i saradnje, takve firme postanu regionalna veličina, i možda čak nastupe negde na nekim tržištima Evropske unije. To je jedini put. Pogrešno bi bilo destimulisati takve stvari. To gledam kao vrlo pozitivan korak.

RSE: Tranzicija označava prelazak u kapitalizam. Koliko smo daleko od kapitalizma?

PROKOPIJEVIĆ: Prilično daleko. Još smo na početku. Nezgoda je što smo dobili rđave strane kapitalizma i što plaćamo komercijalne cene za većinu populacije, a s druge strane deo koji se odnosi na dohotke i na programe koje država treba da ima, je jako mršav. Mi smo, u stvari, po sistemu još uvek u nekoj vrsti socijalizma.

RSE: Gostovali ste po svetu, usavršavali se i mate jedno veliko akumulirano znanje. Da li vas neko iz vlade, kao eksperta, poziva da se konsultuje sa vama?

PROKOPIJEVIĆ: Nedavno je bio jedan takav slučaj. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom pravilo je strategiju privlačenja stranih ulaganja. Jedan moj bivši student, koji tamo radi kao pomoćnik ili zamenik, je sugerisao ministru da to pogledam. Ministar se složio. Mogu da kažem da kada bi naša vlada bila sastavljena od takvih ljudi ne bih se brinuo i ocena ne bi bila ispod četvorke jer se radi, čovek ima razumevanja za to šta je privatno vlasništvo, a šta je sloboda ugovora. Bojim se da takvih nema puno. Napravio sam dvadesetak sugestija koje su morale da se usaglase po ministarstvima. Na moje veliko zaprepašćenje, sve što sam predlagao je prošlo. Mogu da kažem da je to sada zvanični dokument vlade i zove se Strategija za privlačenje stranih ulaganja. To je, verovatno, najliberalniji dokument koji je ikada srpska vlada usvojila. To su rešenja koja vrlo liče na nivo tržišnih rešenja u Slovačkoj ili Mađarskoj. Nisu mogla da se naprave kao u Estoniji, mada bih najradije to. Bojim se da će to ipak ostati samo mrtvo, ali lijepo, slovo na papiru.
XS
SM
MD
LG