Politika, ponašanje i sudbina Srba koji su živeli u Hrvatskoj, još uvek se ne uzima previše u obzir u Srbiji u pravljenja strategiju za Kosovo. Kosovo je naravno još uvek formalno u sastavu Srbije, ali neprihvatanje plana Z4, koji je umesto državnosti nudio široku autonomiju Srbima u okviru Hrvatske, umnogome podseća na odbijanje kosovskih Srba da razmišljaju na bilo koji način o mogućnosti da bi na Kosovu mogli biti manjinski narod. Jedan od nekadašnjih političkih čelnika krajiških Srba Rajko Ležajić upozorava na opasnost da kosovski Srbi dožive egzodus kakav se već dogodio Srbima iz Krajine:
„Ne samo da će se desiti, već im se desio. Prema zvaničnoj statistici je s Kosova proterano preko 200.000 Srba. Ja bi im savetovao da se na Kosovo vrati država Srbija i da Kosovo dobije jednu široku političku autonomiju, onakvu autonomiju kakvu bi i mi Srbi u Republici Srpskoj Krajini trebali da dobijemo.“
Od početka sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, kosovski Srbi bili su predmet najrazličitijih manipulacija i moneta za potkusurivanje vlastima u Beogradu. To je bilo više nego očigledno za vreme režima Slobodana Miloševića koji je masovnim zločinima nad kosovskim Albancima doveo u pitanje mogućnost suživota na Kosovu. Da li se sa druge strane i aktuelna vlast poigrava sudbinom kosovskih Srba, upitali smo jednog od nekadašnjih kosovskih lidera Miroslava Šolevića:
„Teško je reći da se vlast poigrava, međutim veliki broj ljudi iz vlasti to radi. Suština je ne priznati suvereno Kosovo. Ako im svetski moćnici daju suverenost, ako im daju samostalnost, to je jedna prolazna situacija. U tom slučaju treba proglasiti okupaciju i početi borbu za oslobađanje okupiranih teritorija.“
Saglasno činjenici da se u Srbiji uporno poriče svaka mogućnost da će Kosovo biti nezavisno, politički čelnici u odbacuju svaku mogućnost poređenja između nekadašnjeg položaja krajiških i sadašnje pozicije kosovskih Srba. Predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije Dušan Proroković:
„Svaka vrsta paralele između Hrvatske i Kosova i Metohije je apsolutno nemoguća i u ovom trenutku potpuno zlonamerna. Često se govori o tome da Beograd pokušava da utiče na javno mnenje, što u Srbiji, što na Kosovu i Metohiji, kako dolazi do radikalizacije našeg javnog mnenja, a vezano za pregovore o statusu Kosova i Metohije. A posmatrajući funkcionisanje institucija na Kosovu i Metohiji evo već sedmu godinu, mogu reći da to liči na sve samo ne na institucije. Srbi su, godinama učestvujući u radu i Skupštine i Vlade Kosova i Metohije, predstavljali samo dekorativni element koji je trebao da pokaže međunarodnoj javnosti kako je na Kosovu sve lepo, divno i krasno, kako je moguć suživot Srba i Albanaca, a za isti taj period, za vreme trajanja tih institucija, imali smo blizu hiljadu etnički motivisanih terorističkih akata.“
No oni koji su u stanju da razumeju sve očiglednije signale međunarodne zajednice da će Kosovo uskoro dobiti neki oblik državne nezavisnosti, smatraju da bi vlast u Srbiji mogle da nauče dosta iz iskustva krajiških Srba. Stručnjak za međunarodne odnose Milan Pajević:
„Neke paralele svakako postoje, mada je generalno situacija ipak različita, ne samo kada se radi o broju ljudi koji su bili tada u Hrvatskoj i koji su odande morali da izbegnu, drugačije su i političke okolnosti i celokupni međunarodni sklop. Ali postoji, nažalost, odsustvo sposobnosti da se vrh Srbije suoči sa realnosti. Mislim da je i za rešavanje ovog pitanja – da se na bolji i produktivniji način zaštite prava ljudi koji žive na Kosovu, mislim pre svega na srpsku manjinu, vreme protraćeno u nekim preterano ispolitizovanim, pa na momente i ideološkim pitanjima, umesto da se gledalo ono od čega zaista ljudi treba da žive i okolnosti u kojima ti ljudi žive na Kosovu.“
„Ne samo da će se desiti, već im se desio. Prema zvaničnoj statistici je s Kosova proterano preko 200.000 Srba. Ja bi im savetovao da se na Kosovo vrati država Srbija i da Kosovo dobije jednu široku političku autonomiju, onakvu autonomiju kakvu bi i mi Srbi u Republici Srpskoj Krajini trebali da dobijemo.“
Od početka sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, kosovski Srbi bili su predmet najrazličitijih manipulacija i moneta za potkusurivanje vlastima u Beogradu. To je bilo više nego očigledno za vreme režima Slobodana Miloševića koji je masovnim zločinima nad kosovskim Albancima doveo u pitanje mogućnost suživota na Kosovu. Da li se sa druge strane i aktuelna vlast poigrava sudbinom kosovskih Srba, upitali smo jednog od nekadašnjih kosovskih lidera Miroslava Šolevića:
„Teško je reći da se vlast poigrava, međutim veliki broj ljudi iz vlasti to radi. Suština je ne priznati suvereno Kosovo. Ako im svetski moćnici daju suverenost, ako im daju samostalnost, to je jedna prolazna situacija. U tom slučaju treba proglasiti okupaciju i početi borbu za oslobađanje okupiranih teritorija.“
Saglasno činjenici da se u Srbiji uporno poriče svaka mogućnost da će Kosovo biti nezavisno, politički čelnici u odbacuju svaku mogućnost poređenja između nekadašnjeg položaja krajiških i sadašnje pozicije kosovskih Srba. Predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije Dušan Proroković:
„Svaka vrsta paralele između Hrvatske i Kosova i Metohije je apsolutno nemoguća i u ovom trenutku potpuno zlonamerna. Često se govori o tome da Beograd pokušava da utiče na javno mnenje, što u Srbiji, što na Kosovu i Metohiji, kako dolazi do radikalizacije našeg javnog mnenja, a vezano za pregovore o statusu Kosova i Metohije. A posmatrajući funkcionisanje institucija na Kosovu i Metohiji evo već sedmu godinu, mogu reći da to liči na sve samo ne na institucije. Srbi su, godinama učestvujući u radu i Skupštine i Vlade Kosova i Metohije, predstavljali samo dekorativni element koji je trebao da pokaže međunarodnoj javnosti kako je na Kosovu sve lepo, divno i krasno, kako je moguć suživot Srba i Albanaca, a za isti taj period, za vreme trajanja tih institucija, imali smo blizu hiljadu etnički motivisanih terorističkih akata.“
No oni koji su u stanju da razumeju sve očiglednije signale međunarodne zajednice da će Kosovo uskoro dobiti neki oblik državne nezavisnosti, smatraju da bi vlast u Srbiji mogle da nauče dosta iz iskustva krajiških Srba. Stručnjak za međunarodne odnose Milan Pajević:
„Neke paralele svakako postoje, mada je generalno situacija ipak različita, ne samo kada se radi o broju ljudi koji su bili tada u Hrvatskoj i koji su odande morali da izbegnu, drugačije su i političke okolnosti i celokupni međunarodni sklop. Ali postoji, nažalost, odsustvo sposobnosti da se vrh Srbije suoči sa realnosti. Mislim da je i za rešavanje ovog pitanja – da se na bolji i produktivniji način zaštite prava ljudi koji žive na Kosovu, mislim pre svega na srpsku manjinu, vreme protraćeno u nekim preterano ispolitizovanim, pa na momente i ideološkim pitanjima, umesto da se gledalo ono od čega zaista ljudi treba da žive i okolnosti u kojima ti ljudi žive na Kosovu.“
