Dostupni linkovi

logo-print

Mladić je bio dostupan godinama


Gost Press kluba je advokat Branislav Tapušković.

RSE: Prošle sedmice ste se vratili iz Haga. Specijalni tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, je u Hagu potpisao sa Carlom del Ponte ugovor na osnovu kojeg će Srbija moći da koristi elektronsku dokumentaciju Haškog tribunala. Koliko je to značajno za nas?

TAPUŠKOVIĆ: To je od ogromnog značaja. Konačno će i naše vlasti, pa i nadležno tužilaštvo, moći da koriste svu dokumentaciju koju Haški tribunal ima, sa kojom raspolaže i koja se tiče rada svih strana koje su učestvovale u sukobima koji su postojali na ovim našim bivšim prostorima. Sada će i naši ljudi, koji rade sa tim problemima, naročito u tim specijalnim odjeljenjima koji se tiču ratnih zločina, moći da sagledaju celokupunu dokumentaciju koja je vezana za odgovornost svih okrivljenih koji su se ovih godina pojavljivali pred Haškim tribunalom i svim onim materijalom koje je Tužilaštvo tokom ovih godina uspevalo da dobije. To je u početku bio veliki problem i za sam Haški tribunal, ali Tužilaštvo Haškog tribunala tokom svih ovih godina je uspelo, u saradnji sa vlastima svih novonastalih država, konačno da dobije gotovo svu dokumentaciju. Naravno da je tu bilo dokumentacije koja je sklanjana, ali ono što je preostalo već se nalazi u posjedu Haškog tribunala. Sada naše vlasti i naše Tužilaštvo mogu da raspolažu sa kompletnom dokumentacijom koja je na raspolaganju Haškom tužilaštvu i da u tom pogledu sagledava sve probleme koji se postavljaju u vezi odgovornosti u onim postupcima koji će se voditi pred našim sudovima.

RSE: Vaša kancelarija je imala mogućnost da na posebnu šifru ulazi u tu dokumentaciju?

TAPUŠKOVIĆ: Svaki advokat koji brani bilo koga pred tim sudom ima na raspolaganju šifru preko koje ulazi u elektronsku mrežu i na taj način dođe do svakog dokumenta. Ukoliko bi na neki način, omaškom bilo koje kancelarije, neko došao do te šifre i tih podataka, to bi dovelo do značajne odgovornosti bilo koga od nas. Svaki od nas koji radi po bilo kom predmetu u Haškom tribunalu može da uđe u tu elektronsku mrežu i da traži dokumenta koja bi mu odgovarala u odbrani osobe čiji je branilac.

RSE: Koga sada branite?

TAPUŠKOVIĆ: U decembru 2004. godine Haškom tribunalu se dobrovoljno predao, i od tada je u zatvoru, general Dragomir Milošević, koji je optužen za događaje oko Sarajeva u periodu od 10. avgusta 1994. godine do Dejtonskog sporazuma. Optužnica se odnosi na događaje koji se tiču njegovog komandovanja Sarajevsko-romanijskim korpusom. On odgovara kao oficir, po komandnoj odgovornosti za događaje oko Sarajeva u tom periodu. U prethodnom periodu, do 10. avgusta 1994. godine, odgovoran je Galić, koji je bio komandant. On je već osuđen na 20 godina prvostepenom presudom. Po nekim mojim saznanjima, drugostepeno suđenje u slučaju Galića treba da bude obavljeno u avgustu mesecu. To još uvek nije pravosnažna presuda. Postoji nekoliko zanimljivih tema na koje treba da odgovori drugostepeni sud. U svakom slučaju, ta presuda će biti od bitnog značaja i za moj rad kao branioca Dragomira Miloševića.

RSE: Šta su vaši dokazi u odbrani?

TAPUŠKOVIĆ: Ne bi valjalo da sada govorim o mojim dokazima. U ovoj situaciji mogu da zahtevam da mi Bosna i Hercegovina, kao država tri entiteta, omogući da izvršim uvid i u arhiv Prvog korpusa Armije Bosne i Hercegovine u kritičnom periodu. Do sada sam dobio dozvolu i pregledao arhiv koji se tiče delovanja Sarajevsko-romanijskog korpusa. Sva arhivska dokumentacija koja se tiče delovanja Armije Bosne i Hercegovine, kao i Vojske Republike Srpske, je sada objedinjena u Federaciji i dostupna svima onima koji su zainteresovani i koji imaju pravo uvida u nju.

RSE: Do čega ste došli?

TAPUŠKOVIĆ: U vreme kada se sudilo Galiću, nije bilo moguće doći do arhive koja se ticala delovanja Armije Bosne i Hercegovine. Ona je tek skoro oformljena i tek nedavno sam poslao zahtev ministru odbrane Bosne i Hercegovine da mi omogući što je moguće pre uvid u taj arhiv. Na to ih obavezuje i statut i pravilnik Haškog tribunala. Uveren sam da će mi oni sasvim sigurno to omogućiti. Dolaženje do dokumenata koji se odnose na delovanje Prvog korpusa Armije Bosne i Hercegovine u to vreme, biće, po meni, značajni za sagledavanje cele te problematike u vezi optužnice koja se odnosi na Milošević Dragomira.

RSE: Imaćete uvid u delovanje Armija Bosne i Hercegovine iz Sarajeva prema Palama?

TAPUŠKOVIĆ: Ne samo uvid u delovanje Armije prema Palama, već uvid u delovanje na celom frontu. Front je bio dugačak 250 kilometara.

RSE: Gađati nekoga iz Sarajeva na brdo, je mnogo teže nego gađati sa brda Sarajevo.

TAPUŠKOVIĆ: To je velika tema. O tome će tek da se razgovara i ne bih sada o tome da govorim. U knjigama mnogih komandanata Armije Bosne i Hercegovine ima vrlo važnih stvari koje se tiču upravo tih položaja i te teme koja se odnosi na to ko je zaposedao glavne položaje oko Sarajeva. Ne bih o tome da govorim. To je jedna od stvari kojom ćemo se ozbiljno pozabaviti i koja nije izgledala baš tako kako je predstavljeno da se dogodilo 6. aprila 1991. godine. Ukoliko se budem bavio tim stvarima, neću ništa izmišljati, nego ću svoju odbranu bazirati na argumentima, dokumentima i dokazima. U ovoj situaciji u kojoj se nalazim mi je omogućeno da kontaktiram i sa svedocima za kojima neprestano tragam i da dođem do dokumenata koje ću sasvim sigurno moći da dobijem. Videćemo u kojoj meri će se neke stvari koje su do sada važile kao stereotipi i pokazati. Do skora se nije govorilo i nije se znalo o nevinim žrtvama koje su postojale u Sarajevu još 1992. godine. Naravno da ne možemo da se ponašamo u principu - ako si ti to meni uradio, ja ću ti vratiti istom merom. Nije to tema, već je tema nešto sasvim drugo. Moramo da vidimo šta se dogodilo u tom sukobu. To je bio najžešći front koji je postojao u Bosni i Hercegovini u ta vremena.

RSE: Sarajlije nisu započele!

TAPUŠKOVIĆ: I to je dugačka priča. Budite sigurni da ću se potruditi da sve dokaze koji do tančina objašnjavaju sve ono što se zbivalo oko Sarajeva u te četiri godine, od početka pa do samoga kraja, na bazi dokumenata i dokaza pokušam bliže da objasnim.

RSE: Srbija je donela akcioni plan za hapšenje Mladića koji je vrlo lepo primljen, uz veliki optimizam, u Briselu i u Evropskoj uniji. Kada čovek zdravo razmisli, to znači da do sada nije postojao nikakav akcioni plan da se Mladić uhapsi.

TAPUŠKOVIĆ: Sve se to drži daleko od očiju javnosti. Ne mogu da budem neozbiljan i da komentarišem bilo kakav plan o kome ne znam ništa. O njemu se govori kao o postignutom dogovoru sa predstavnicima Evropske unije, ali mi ništa o tome ne znamo.

RSE: Jedino se zna da je potrebna reforma službi bezbednosti, da one u buduće budu odgovorne vladi Srbije i da je potrebna izvesna zakonska aktivnost. Sve to traži određeno vreme. To znači da mi ni za mesec-dva ne možemo ništa da uradimo. Napraviti pravu reformu bezbednostih službi traje.

TAPUŠKOVIĆ: Reforme koje se tiču tih službi, pa i organizacije Tužilaštva, naročito transformacije i reorganizacije sustava, su dugačak proces. Ne vidim da to može tek tako preko noći da se obavi. To bi moralo da se uradi, ali ogroman je problem sa kadrovima. Ne znam gde ćete tako na brzinu da stvorite kadrove za sve te službe, počev od policije, bezbednosti, preko Tužilaštava do sudova, koje, nakon rada svih ovih prethodnika, trebaju izvršiti najbolju moguću procenu.

RSE: U čemu je stvar? Da li ima malo sudija ili imamo malo sudskog prostora?

TAPUŠKOVIĆ: Za ozbiljne predmete sada imamo preveliku sudnicu. Imamo sudnicu gde se s kraja na kraj i ne vidimo. Tamo teško uočavam predsednika veća sa mesta na kome sedim. Sada su sudnice maksimalno opremljene. Tehnika je na savršenom nivou. Sudija više ne mora da diktira u zapisnik šta je rečeno. Na tome smo u neka doba gubili najviše vremena. Pola vremena u tim suđenjima je išlo na okršaj o tome da li je rečeno ovo ili ono. Tu su nastajali najveći konflikti. Danas se u tim specijalnim sudovima, sve što se kaže, direktno beleži u zapisnik. Zahvaljujući tome je omogućeno maksimalno efikasno korišćenje vremena, pa opet to vreme nije dovoljno da se ni posle četiri godine dođe do presude, iako više ne mora da se troši pola radnog vremena na diktiranje zapisnika. Sećam se slučaja Fiktreta Abdića i Hamdije Pozderca gde je sudija sudio do podne, a onda diktirao pet sati popodne ono što je toga dana rečeno. Danas imamo tehniku koja u tim sudnicama, gde se sude najozbiljniji predmeti, omogućava da se oko toga ne troši vreme. Mislim da je problem u kadrovima. Ne formira se sudija tek tako preko noći. Za dobrog sudiju, za nekoga ko će da se osposobi u svakom pogledu, da na njega niko ne može vršiti pritisak, da stekne integritet, sigurnost, profesionalnost, stručnost, treba minimalno deset godina. Bez toga nema dobrog sudije.

RSE: Deset godina prakse nisu verovatno jedini uslov. Bitna je i čovekova ličnost, njegov moral, njegova profesionalnost, njegovo shvatanje.

TAPUŠKOVIĆ: Ličnost čoveka se ne formira tek tako lako. Danas imamo sudije koje počinju da sude vrlo ozbiljne predmete prije četrdesete godine života. Nedostaje im životno iskustvo. Nije slučajno da pre četrdesete godine ne može niko da postane sudija na tako ozbiljnim predmetima u Engleskoj. Morate da sazrete u svakom pogledu, i kao stručnjak i kao čovek, da bi mogli da preuzmete suđenje u svoje ruke u predmetima gde sudbina ljudi zavisi od vas. Ovo ne važi ukoliko pođete od toga da ne treba nikome da se sudi, svako je kriv unapred i hajde da to završimo što je moguće pre.

RSE: Kako su ostale zemlje u tranziciji uspele da reše reformu pravosuđa, a mi ne možemo?

TAPUŠKOVIĆ: Nemam u to uvid, ali ne mislim da je to išlo tako lako ni kod njih.

RSE: U ostalim zemljama je izvršena lustracija čim su prekinuli sa prethodnim režimom.

TAPUŠKOVIĆ: U svim tim službama je bilo i časnih i savesnih ljudi i vrlo valjanih profesionalaca koji nisu izneverili svoj posao. Naravno, bilo je i ljudi koji su radili ono što im je bilo rečeno. Nije tu lustraciju lako izvršiti i generalno reći da od sada, svi koji su radili kao sudije, moraju napustiti sud, što je bila ideja u jednom momentu, ili da svi koji su bili tužioci moraju da prekinu svoje karijere. Lustracija je bila neophodna, ali je za obavljanje te lustracije bilo potrebno stvaranje vrlo jakih kolegija umnih i sposobnih ljudi koji bi umeli da procene ko je gde zakazao. To su delikatne stvari. Mogao se u jednom momentu napraviti presek, ali mislim da bi bila katastrofa da svi oni koji su radili u sudu, u Tužilaštvu, u policiji toga dana dobiju otkaz. Uveren sam da je bar 70 posto tih ljudi radilo savesno i valjano svoj posao.

RSE: Počinje suđenje jatacima koji su opskrbljivali Mladića, koji su mu pomagali u pronalaženju stanova, u dodavanju lekova, prevoza s jednog šteka na drugo. Da li je prava stvar hapsiti jatake, a ne pitati se ko ih je vodio i organizovao?

TAPUŠKOVIĆ: Tim pitanjem će se baviti sudija koji to bude radio. O tome svemu znam onoliko koliko sam obavešten u novinama, ali nikada nisam voleo o tim stvarima da sudim na osnovu onoga šta se medijski predstavlja. U to me ubedio i moj posao. Imao sam teške okršaje i s prijateljima i sa rodbinom i mojim kolegama oko toga. Mnogi stiču neka uverenja na osnovu onoga što su pročitali u novinama. Kada takvima počnete izlagati određenu argumentaciju, koja je vezana za taj problem, neće da slušaju. U svakom slučaju, mislim da je ovo zamagljivanje stvari i da je hapšenje tih jataka pokrivanje nekih sopstvenih propusta tokom svih ovih godina. Vrlo dobro znamo da je Mladić bio dostupan godinama i ovoj demokratskoj vlasti. Međunarodna zajednica se prema njemu postavljala u jedno vreme na jedan način, a u drugo vreme na drugi. Upravo ti aršini vezani za to ko je kada bio važan su poremetili shvatanje o tome šta treba činiti. Nikada nisam bio u situaciji, niti sam hteo da se stavljam u tu situaciju, da razmišljam o tome šta bih uradio da sam u koži nekog drugog, da sam Ratko Mladić. Te priče raznoraznih uglednika o tome šta bi uradili da su na njegovom mestu ne zaslužuju bilo kakvu procenu. Svakom čoveku se mora ostaviti da sam prosudi po samom sebi. Ostaje vidljivo da tako pompezno više ne spominju Karadžića. Mislim da u odnosu na svakoga mora da postojati isti aršin. Ne može se praviti razlika između ovoga ili onoga, ko god da je u pitanju, kada je reč o osumnjičenju za ratne zločine.

RSE: Mislite li da je bivši vozač Ratka Mladića taj koji njemu pomaže na svoju ruku, bez ičijeg naloga?

TAPUŠKOVIĆ: Mislim da su to bile sve javne akcije. Tu nije bilo nikakve misterije. O tome se uvek znalo. Teško mi je da o tome sudim jer nisam u toj situaciji, niti sam branio bilo koga iz te grupacije. Ima tu stvari koje bodu oči. Ne razumem zašto nije postojao isti aršin za sve optuženike. Nemojte me shvatiti pogrešno, ali mi se čini da je iz Srbije otišlo 95 odsto ljudi koji su bili traženi i optuženi za ratne zločine. Među njima je i predsednik države. Među njima ima i predsednika republika i vrlo uglednih državnika i političara koji nisu učestvovali direktno u bilo kakvim radnjama. Svi su oni isporučeni. Na drugim stranama, do sada, nije osumnjičen ni jedan državnik, ni jedan političar. I taj aršin bode u oči od početka. Ti aršini su trebali da dovedu makar do ispitivanja odgovornosti svih onih koji su mogli imati veze sa događajima na prostoru bivše Jugoslavije.

RSE: Postoji velika razlika. Srbija je bila ta koja je ušla sa vojskom na teritoriju Hrvatske. Srbija i Republika Srpska su ušle na teritoriju Bosne i Hercegovine sa svojom vojskom. Niko iz drugih država nije ušao na našu teritoriju.

TAPUŠKOVIĆ: Ne bih o tome da govorim. O tome bi mogli mnogo da razgovaramo. To je velika tema. Vojska JNA u to vreme je na tim prostorima bila 40 godina. Nije ta vojska, u to vreme, u Sloveniju stigla iz Srbije. U tom momentu je u Sloveniji bilo 6000 vojnika. Teritorijalna odbrana Slovenije, koja se sukobila sa tih 6000 vojnika, je brojala 50.000 ljudi. Ta vojska u Sloveniju nije stigla iz Srbije. Znate li šta je ta vojska JNA radila do 1991. godine na tim prostorima? Pomagala je kada su bile razne nepogode, radila human posao. Ta vojska nikada nije ratovala. Ta vojska se zatekla i u Hrvatskoj.

RSE: A tenkovi na koje je bacano cveće?

TAPUŠKOVIĆ: Posle se to već zahuktalo. I o tome što se dešavalo dalje možemo da razgovaramo. Tu ste u pravu.

RSE: Kako gledate na ovo što se sada dešava u Tužilaštvu?

TAPUŠKOVIĆ: To me konsternira. To je potpuno onemogućavanje slobode rada. U takvoj presiji je teško raditi. Kakve god da su pretnje, moraju biti ispitane. To onemogućava slobodu rada svakog profesionalca. To je šokantno i zaslužuje ozbiljnu pažnju cele zajednice.

RSE: A ukidanje Specijalnog suda i razmeštanje po gardovima?

TAPUŠKOVIĆ: To oko Specijalnog suda nikada nisam razumeo. Sud je sud. Takvi predmeti se obično daju najiskusnijim i najsposobnijim ljudima, koji to trebaju da rade savestno, pošteno i stručno. Specijalni sud, po meni, ne znači ništa. Razumem da treba da postoji odelenje koje se bavi određenim i konkretnim stvarima, ali imati za to specijalni sud, mislim da toga nema nigde u svetu.

RSE: Da ste ministar pravosuđa, šta bi ste uradili?

TAPUŠKOVIĆ: Potrudio bih se da se obezbede maksimalni uslovi za rad u sudovima, da postoje sredstva koja omogućavaju rad tih ljudi, da budu solidno plaćeni, da ne bi bilo priča o tome da su mogli za nekoliko eura da prodaju svoju savest. Njihova materijalna sigurnost je itekako važna u njihovom radu. Ne razumem zašto ne bi bili plaćeni bar onoliko koliko su plaćeni poslanici, ako ne i više. Poslanici sede u skupštinama. Dve trećine njih nisu progovorili nikada ni jednu reč, a dobijaju visoke plate. Zašto ne bi jedan sudija, koji treba maksimalno da se bori za svoj rad, samostalnost i sopstveni integritet bio i adekvatno plaćeni kako bi mogao da radi svoj posao.

RSE: Bili bi ste za super uslove, ali niste za to da im popujete.

TAPUŠKOVIĆ: Ne. Taman posla. To je za mene isključeno. Vidim po ponašanju Ministarstva pravde da se ponekada popuje u odnosu na to kako će ko i šta da radi. To je nedopustivo. Pre neki dan sam pročitao u novinama da je jedan visoki predstavnik jedne stranke rekao: "Mi nećemo stati sa medijskim pritiscima na sudove". To je bio naslov preko cele stranice Politike. Nisam mogao da verujem.
XS
SM
MD
LG