Geraqina TUHINA, Ljudmila CVETKOVIC
Diplomatski izvori iz finskog predstavništva, koje predsedava Evropskom unijom, su uoči ministarskog sastanka naglasili da svakako ne popuštaju zahtevu za hapšenjem optuženog generala Ratka Mladića. Međutim, ne izostaju i tvrdnje da bi Evropska unija mogla doneti odluku o nastavku pregovora o stabilizaciji i pridruživanju ukoliko se utvrdi da je Akcioni plan dovoljno uverljiv i da su beogradske vlasti uložile sve napore u lociranju i hapšenju generala Mladića.„Želim oda vidimo uverljiv Akcioni plan i takođe konkretne dokaze da su vlasti iz Srbije počele sa primenom tog plana“, rekao je diplomatski izvor iz predsedništva EU.
Za nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, biće od presudne važnosti i procena glavne tužiteljice Haškog tribunala Karle del Ponte. U sličnoj situaciji je bila i Hrvatska koja zbog Anta Gotovine nije mogla otpočeti pristupne pregovore sa Evropskom unijom. Iako je Gotovina bio i dalje na slobodi, u oktobru prošle godine je Karla del Ponte izjavila da hrvatske vlasti čine sve kako bi ga locirale i uhapsile i ta procena je bila presudna za početak pregovora između Hrvatske i EU.
Inače, načelno je bilo planirano da Akcioni plan u Briselu predstave zajedno predsednik i premijer Srbije. Večeras će ovaj plan predstaviti samo Vojislav Koštunica, a evropsku prestolnicu će koliko sutra posetiti i srbijanski predsednik Boris Tadić, koji će se u toku dvodnevne posete Briselu takođe susresti sa evropskim zvaničnicima i razgovarati o istoj temi.
* * * * *
Od sadržine Akcionog plana zavisi da li će srpski premijer Vojislav Koštunica uspeti da ubedi evropske zvaničnike da Srbija čini sve da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom. Taj plan sadrži zbir proverljivih mera koje država sprovodi kako bi se rešilo pitanje saradnje sa Hagom, pre sve kada je reč o Ratku Mladiću, izjavio je šef poslaničke grupe Koštuničine Demokratske stranke Srbije Miloš Aligudić:
„I da se na osnovu tih proverljvih mera, koje će biti prikazane Briselu, utvrdi, na veoma nedvosmislen, jednostavan način, u relativno kratkom vremenskom periodu, šta je do ad urađeno, da li je Ratko Mladić na teritoriji Srbije ili je van teritorije Srbije, i ukoliko je na teritoriji Srbije da se tim Akcionim planom praktično uradi ili završi ono što je započeto – da se on locira i privede Haškom tribunalu.“
Ni o kakvim naznakama iz Akcionog plana niko od upućenih u tekst dokumenta ne želi da govori. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je ranije da su konsultovani svi relevantni međunarodni faktori, a pre svega službe bezbednosti. Ljajić je rekao da je Beograd prihvatio najveći broj primedbi, da je malo toga ostalo neusaglašeno i da se nada da će Beograd imati jednu varijantu koja će dobiti podršku čitave međunarodne zajednice. Miloš Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije, odbijajući da govori o sadržini plana i stavovima izrečenim u njemu, kaže da je dokument pre svega namenjen onima kojima se nosi. Tanja Miščević, direktorka Vladine Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, kaže da je optimista u smislu efekata koje Akcioni plan treba da proizvede:
„Optimistična sam zato što imamo jedan primer ranijih akcionih planova, naravno govorim o hrvatskom primeru. Videćemo, naravno, reakcije sutra nakon večerašnjeg predstavljanja od strane premijera. Ako plan bude dobar i ako postoji mogućnost da proizvede dobre posledice, a to znači uspostavljanje i kredibiliteta i poverenja i ostvarivanje onog za šta je plan stvoren, onda će moj posao, a to je posao pregovaranja sa EU, nadam se, vrlo brzo postati i objektivno moguć.“
Od Vlade Srbije se očekuje da pruzi dokaze da je sve učinjeno da se Ratko Mladić u doglednom roku nađe u Hagu, da postoji politička volja Vlade i prvenstveno premijera Koštunice. Miloš Aligrudić iz premijerove Demokratske stranke Srbije, uz podsećanje da je za vreme mandata ove vlade u Hag dobrovoljno otišlo 16 optuženika, ponavlja da postoji politička volja i za izručenje Mladića:
„Nema nikakvog razloga da se štiti Ratko Mladić.“
Prema navodima medijima, Haški tribunal je zahtevao da se označe odgovorni za realizaciju svake tačke Akcionog plana, kao i da Beograd uspostavi punu kontrolu nad svim službama bezbednosti i da domaće službe sarađuju sa stranim. Za sprovođenje plana odgovoran je onaj ko dokument predlaže, a to je Vlada Srbije, kaže Aligrudić:
„Kada je reč o unutrašnjim odgovornostima, unutar Vlade Republike Srbije, to nije sporno. Što se tiče službi bezbednosti ili obaveštajnih službi, na ovom pitanju rade srpske obaveštajne službe. Što se tiče stranih službi koje bi tu pomagale, ta pomoć i uopšte ta vrsta komunikacije odnosi se pre svega na razmenu informacija na kredibilan način, kako će to verovatno biti pokazano u planu. Dakle, niko, odmah da se razumemo, sa strane, ko pripada stranim službama, ne može neposredno raditi na teritoriji Srbije.“
Predstavnik premijerove partije još je ustvrdio da je Akcioni plan rezultat dogovora u Vladi i da ništa oko tog dokumenta nije nametnuto unutar Vlade.
