Dostupni linkovi

logo-print

Srbima ustavne garancije


Pozicija manjinskih zajednica, posebno Srba, posle rešenja statusa biće garantovana zakonom. Predstavnici institucija, kosovskih Srba i međunarodne zajednice, rade na definisanju zakonskih rešenja za garantovanje prava manjinama. U tom procesu kosovski Srbi zahtevaju ustavne garancije, konkretno pravo veta u Skupštini i drugim institucijama.


Da li će kosovski Srbi dobiti pravo veta na odluke koje ugrožavaju njihova prava a koje će usvajati buduće kosovske institucije? Odgovor na ovo pitanje biće poznat u narednom periodu.

Nedavno je u Solunu, u Grčkoj, održan višednevni sastanak na kome je razmatrana izrada zakonskog okvira za garantovanje prava manjinama. Na sastanku su učestvovali šefovi poslaničkih grupa u Skupštini Kosova i predstavnici kosovskih Srba, te predstavnici kancelarije međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija. Iako se svi, i Albanci i Srbi, slažu da se posle statusa položaj manjina mora zaštititi Ustavom, još uvek se ne zna kako će to izgledati.

Prema rečima Ranđela Nojkića, šefa poslaničke grupe “Srpske liste za KiM”, najbolje rešenje je pravo veta na različitim nivoima:

“Kada su u pitanju prava i interesi zajednica iskustvo vrlo jasno govori da do sada nismo mogli da se preko institucija zaštitimo. Prema tome postoje vrlo jasni modeli da se zaštite prava i interesu zajednica tako što bi zajednica, u ovom slučaju Srbi, imali pravo na izvestan način da stave veto kada su određena prava ugrožena, da oni stave veto i da takav zakonski projekat ne prođe.”

Predstavnici institucija Kosova kažu da su spremni da podrže određena zakonska rešenja.

Ernest Ljuma, savetnik u Ministarstvu za zajednice i povratak, ističe da je zaštita manjina prioritet za Vladu Kosova:

“Ovo pitanje će se regulisati ustavom, koji će se poštovati i posle rešenja statusa.”

On ističe da se trenutno vode konsultacije o tom pitanju:

“Za sada se ne može prejudicirati kako će izgledati forma zašite manjina niti kako će se institucije angažovati u poštovanju prava manjina.”

Prema rečima Nojkića institucionalna zaštita manjina, što obuhvata i pravo veta, postoji u mnogim zemljama ali se ne koristi jer se prethodno vodi računa da se prava zajednica ne ugrožavaju. On ističe da se najpre mora jasno definisati koja su to prava i da li se određenim zakonskim projektom ugrožavaju prava zajednica. Takođe takva zaštita bila bi korisna na lokalnom nivou.

Nojkić objašnjava da Srbi takvu zaštitu ne žele da zloupotrebe već da od nje koristi imaju sve zajednice, pa tako i Albanci koji bi živeli u opštinama sa srpskom većinom. Međutim, Nojkić kaže da je bilo nekih protivljenja institucionalnim garancijama za Srbe, jer se smatra da to može dovesti do blokade. Ali on to odbacuje:

“Zahtevamo samo da se zaštite interesi zajednica a ne da se to zloupotrebljava u smislu donošenja zakona koji nemaju nikakve veze sa zajednicama.”

Prema sadašnjem Ustavnom okviru kosovske manjine imaju rezervisana mesta u Parlamentu i vladu. Od 120 poslaničkih, 10 je rezervisano za kosovske Srbe, a 10 za ostale manjine. Takođe Srbi imaju i dva ministarska mesta, a ostale manjine jedno.

U izradi predloga novih zakonskih rešenja učestvuju sve strane, Albanci, Srbi i međunarodna zajednica. Svi se slažu da su ustavne garancije neophodne, ali se jos uvek ne zna kakve će one biti.
XS
SM
MD
LG