Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija ima jasnu nameru da postane članica EU i da očekuje što pre nastavak pregovora. Tadić je rekao da, isto kao što su pregovori o asocijaciji i stabilizaciji prilika da se Srbija približi EU, tako joj je i referendum u Crnoj Gori prilika da pokaže evropsku orijentaciju:
„Kao predsednik Srbije prihvatam zvanične rezultate tog referenduma i očekujem da će vlade sada dve republike, a u narednim danima dve države, što pre rešiti sve bilateralne i tehničke aspekte naših budućih odnosa. Moramo da vodimo računa o evropskom kredibilitetu i jedne i druge zemlje i time i o povećanju šansi da postanemo članice Evropske unije u budućnosti.“
Visoki predstavnik EU Havijer Solana pozdravio je ovu Tadićevu izjavu, uz opasku da je osim Crne Gore u razgovorima bilo reči i o saradnji sa Haškim tribunalom, kao ključnim uslovom za brzi put Srbije ka Evropskoj uniji:
„Što pre to pitanje bude rešeno, to će biti bolje za sve. Vrlo mi je drago zbog ovoga što sam čuo da je predsednik pomenuo u vezi odnosa sa Crnom Gorom. Smatram da je vrlo važno da veza sa Crnom Gorom bude konstruktivna. Srbija nastavlja da bude suverena zemlja, ali postoje neke stvari tehničke prirode i naravni političke prirode koje se trebaju rešiti. Mislim da je otvoren dijalog bolja opcija za sve.“
Dok je formalno još uvek ministar inostranih poslova Vuk Drašković zamolio Solanu da Evropa preispita odluku o suspenziji pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Beogradom, uz obrazloženje da bi takav potez doveo do kapitulacije onih političkih snaga u Srbiji koje svoj politički program vide u Ratku Mladiću, premijer Srbije Vojislav Koštunica je preneo visokom predstavniku svoj stav da je odluka Evropske unije o obustavi pregovora potpuno pogrešna:
„Ne mogu da objasnim zašto se to dešava šest godina posle 5. oktobra. Umesto partnerskih odnosa između Srbije i Evropske unije, pre svega kad je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, jer politička volja za saradnju sa Haškim tribunalom postoji, postoje rezultati – veliki broj optuženih je otišao u Hag za vreme mandata ove vlade, umesto svega toga svedoci smo daljih pritisaka i uslovljavanja i zapravo stavljanja cele zemlje u položaj da zavisi od jednog čoveka. U mnogo čemu se taj stav EU ne razlikuje od stava jednog čoveka, koji svojim odbijanjem da pristupi Haškom tribunalu pretvara celu zemlju u svoga taoca. Uveren sam da bi se i te poslednje obaveze, kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, lakše izvršile, pragmatično gledano, da je postojala ova vrsta partnerskog odnosa koja ne postoji kada je reč o Srbiji.“
Koštunica je rezolutno odbio pomoć Evropske unije u predstojećem procesu razdruživanja Srbije i Crne Gore:
„Pošto je u javnosti bilo različitih stavova, čak i poruka iz Brisela da Evropska unija nudi svoju pomoć kada je reč o dijalogu između Beograda i Podgorice, gospodinu Solani sam samo preneo da ta pomoć apsolutno nije potrebna. Stvari su potpuno jasne, Srbija je sledbenik državne zajednice, Skupština Srbije će doneti jednu odluku kojom se ta činjenica konstatuje i kojom se, naravno, obavezuje vlada i sve institucije da preduzmu sve korake koji su potrebni da bi Srbija preuzela ovo sledbeništvo i naravno nastavila nešto što je više od dva veka duga državnost Srbije. Svi problemi koji postoje između Beograda i Podgorice, mogu se rešiti i rešiće se, tu apsolutno nije potrebna nikakva pomoć Brisela.“
„Kao predsednik Srbije prihvatam zvanične rezultate tog referenduma i očekujem da će vlade sada dve republike, a u narednim danima dve države, što pre rešiti sve bilateralne i tehničke aspekte naših budućih odnosa. Moramo da vodimo računa o evropskom kredibilitetu i jedne i druge zemlje i time i o povećanju šansi da postanemo članice Evropske unije u budućnosti.“
Visoki predstavnik EU Havijer Solana pozdravio je ovu Tadićevu izjavu, uz opasku da je osim Crne Gore u razgovorima bilo reči i o saradnji sa Haškim tribunalom, kao ključnim uslovom za brzi put Srbije ka Evropskoj uniji:
„Što pre to pitanje bude rešeno, to će biti bolje za sve. Vrlo mi je drago zbog ovoga što sam čuo da je predsednik pomenuo u vezi odnosa sa Crnom Gorom. Smatram da je vrlo važno da veza sa Crnom Gorom bude konstruktivna. Srbija nastavlja da bude suverena zemlja, ali postoje neke stvari tehničke prirode i naravni političke prirode koje se trebaju rešiti. Mislim da je otvoren dijalog bolja opcija za sve.“
Dok je formalno još uvek ministar inostranih poslova Vuk Drašković zamolio Solanu da Evropa preispita odluku o suspenziji pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Beogradom, uz obrazloženje da bi takav potez doveo do kapitulacije onih političkih snaga u Srbiji koje svoj politički program vide u Ratku Mladiću, premijer Srbije Vojislav Koštunica je preneo visokom predstavniku svoj stav da je odluka Evropske unije o obustavi pregovora potpuno pogrešna:
„Ne mogu da objasnim zašto se to dešava šest godina posle 5. oktobra. Umesto partnerskih odnosa između Srbije i Evropske unije, pre svega kad je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, jer politička volja za saradnju sa Haškim tribunalom postoji, postoje rezultati – veliki broj optuženih je otišao u Hag za vreme mandata ove vlade, umesto svega toga svedoci smo daljih pritisaka i uslovljavanja i zapravo stavljanja cele zemlje u položaj da zavisi od jednog čoveka. U mnogo čemu se taj stav EU ne razlikuje od stava jednog čoveka, koji svojim odbijanjem da pristupi Haškom tribunalu pretvara celu zemlju u svoga taoca. Uveren sam da bi se i te poslednje obaveze, kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, lakše izvršile, pragmatično gledano, da je postojala ova vrsta partnerskog odnosa koja ne postoji kada je reč o Srbiji.“
Koštunica je rezolutno odbio pomoć Evropske unije u predstojećem procesu razdruživanja Srbije i Crne Gore:
„Pošto je u javnosti bilo različitih stavova, čak i poruka iz Brisela da Evropska unija nudi svoju pomoć kada je reč o dijalogu između Beograda i Podgorice, gospodinu Solani sam samo preneo da ta pomoć apsolutno nije potrebna. Stvari su potpuno jasne, Srbija je sledbenik državne zajednice, Skupština Srbije će doneti jednu odluku kojom se ta činjenica konstatuje i kojom se, naravno, obavezuje vlada i sve institucije da preduzmu sve korake koji su potrebni da bi Srbija preuzela ovo sledbeništvo i naravno nastavila nešto što je više od dva veka duga državnost Srbije. Svi problemi koji postoje između Beograda i Podgorice, mogu se rešiti i rešiće se, tu apsolutno nije potrebna nikakva pomoć Brisela.“
