Dostupni linkovi

logo-print

Počinje novo vrijeme Crne Gore


Biljana JOVICEVIC, Ljudmila CVETKOVIC, Nebojša BUGARINOVIC, Anamari REPIC, Esad KRCIC, Goran VEŽIC

Ovo su veliki dani za Crnu Goru, ocijenio je evropski izaslanik Miroslav Lajčak, dodajući da je proces odrađen na neutralan način i otvara mogućnost da rezultat bude priznat od međunarodne zajednice:

„Vidi se da je taj proces organizovan na način koji je neutralan i da otvara sve mogućnosti da bude priznat od strane međunarodne zajednice.“

Iako su to više puta ponovili lideri idepentističkog bloka, i predsjednik crnogorske Skupštine Ranko Krivokapić danas je rekao da bez obzira ko koju političku opciju preferira, ovo je pobjeda demokratije u Crnoj Gori:

„Danas počinjemo novo vrijeme Crne Gore, a to je do kraja posvećenost evropskim ciljevima, reformama i razvoju Crne Gore. Oni koji se osjećaju kao pobjednici moraju pokazati da smo svi zajedno dostojni evropskog rezultata i da svi zajedno imamo odgovornost da od Crne Gore napravimo jedinstvenu državu oko evropskih integracija, posvećenu evropskom životu, načinu razmišljanja i da iskoristimo istorijsku priliku za bolji razvoj naše zemlje i za bolji život svih njenih građana.“

Prema jedinstvenoj ocjeni predstavnika posmatračkih misija, saopšteno je danas na konferenciji za medije OEBS-a, referendumski proces proveden je u skladu sa najvišim standardima i stoga je Žan Šarl Garden iz Savjeta Evrope poručio:

„Nema nikakve sumnje da rezultati, koje će kasnije u toku dana objaviti referendumska komisija, mogu da se prihvate kao vjerodostojni i treba da ih prihvate sve strane, odnosno svi građani Crne Gore.“

Predstavnici unionističkog bloka još se nijesu oglašavali, izuzimajući što je predsjednik Narodne stranke Predrag Popović rekao da će sačekati konačne rezultate republičke referendumske komisije, te da će u zavisnosti od toga vući poteze.

I dok zvaničnoj Podgorici stižu čestike iz okruženja, slovenački predsjednik Janez Drnovšek, koji boravi na odmoru u Crnoj Gori, kazao je da ovim počinje novi period stabilnosti u regionu.

Crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je da ga zvanično iz Beograda još niko nije kontaktirao:

„Za sada nije bilo nijednog zvaničnog poziva iz Beograda. Prema mojim informacijama, bilo je nezvaničnih poziva i interesovanja, ali zvanično nijesam imao kontakt ni sa kim iz Beograda. Pretpostavljam da oni očekuju da čuju finalne, preliminarne rezultate republičke referendumske komisije, što će se, pretpostavljam dogoditi u narednim satima. Ali, kao što znate, u već prvom javljanju iz republičke referendumske komisije je rečeno da je i prije tih preliminarnih rezultata jasno da opcija za nezavisnost ima više od 55 posto i da ovo završno prebrojavanje glasova nikako ne može dovesti u pitanje takav ishod.“

Đukanović je dodao i da ranija ponuda o savezu nezavisnih država, koju je Podgorica nudila Beogradu, više ne važi, ali da odnose treba graditi na novim osnovama.

Šef posmatračke misije Evropskog parlamenta za referendum Jelko Kacin preporučio je:

„Srbija i Crna Gora treba da blisko sarađuju na obostranom priznavanju rezultata referenduma, radi saglasno donijete odluke o daljim koracima i brzog nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, na osnovu koristi koje taj proces ima za svaku od republika.“

* * * * *

Rezultat crnogorskog referenduma izazvao je potpuno različita reagovanja političara u Srbiji – od odbijanja prihvaćanja preliminarnih brojki, preko čestitanja i poziva za priznavanje crnogorske nezavisnosti, poziva za uvođenje parlamentarne monarhije u Srbiji, do poruke da su ugroženi srpski nacionalni interesi.

Dok premijer i predsednik Srbije Vojislav Koštunica i Boris Tadić i dalje čekaju konačne rezultate kako bi se obratili javnosti, opozicija zahteva vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. U Koštuničinoj Demokratskoj stranci Srbije, za razliku od svih ostalih partija, čak ne žele da daju bilo kakav komentar o preliminarnim rezultatima. Andrija Mladenović, portparol DSS-a na redovnom pressu:

„Ja ne bih hteo da sada ovde pričam o jednoj poziciji, a da se onda nešto desi popodne. To zaista ne bi bilo umesno ni sa moje strane, ni sa strane jedne ozbiljne političke stranke kao što je Demokratska stranka Srbije.“

Za razliku od premijera Koštunice, drugi koalicioni partner u vladi – G17 plus, stranka koja se zalaže za samostalnu Srbiju, već je čestitala Crnoj Gori na nezavisnosti. Ministar finansija i lider G17 Mlađen Dinkić izjavio je da se volja većine građana Crne Gore iskazana na referendumu mora poštovati:

„Ima puno dobrih stvari zbog ove odluke građana Crne Gore, a to je da silom prilika i sticajem okolnosti Srbija konačno dobija i svoju himnu i svoj grb, znaćemo i ko smo i šta smo i to je, čini mi se, šansa za naš novi početak. Jedino za čime žalim je to što se građani Srbije nisu ni za šta pitali.“

Za Tadićevu Demokratsku stranu je važno da poruka iz Srbije bude vrlo jasna. Dragan Šutanovac, potpredsednik DS-a:

„Ukoliko je većina građana Crne Gore glasala za nezavisnost, mi ne možemo nijednog časa čekati da priznamo tu državu. Ne mislim da bi bilo ko u Srbiji ko razmišlja o budućim odnosima Srbije i Crne Gore smeo da se suprotstavi većinskoj volji građana u Crnoj Gori.“

Nezavisnost Crne Gore otvorila je i pitanje – kako bi nakon raspada državne zajednice trebalo da izgleda Srbija? I dok opozicija, uključujući najjaču stranku na političkoj sceni Srbije – Srpsku radikalnu, predlaže vanredne parlamentarne izbore, šef diplomatije Srbije i Crne Gore i lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković u crnogorskoj nezavisnosti vidi priliku za obnovu Kraljevine Srbije:

„Ovu priliku da se srpski narod u Srbiji vrati onome što je istorijski provereno kao pobedničko i što će nam skratiti put ka Evropi, a to je ustavna parlamentarna monarhija Srbija, srpski narod u Srbiji ne sme propustiti.“

Rezultat crnogorskog referenduma bio je i prilika za potezanje već poznate priče o ugroženosti srpskih nacionalnih interesa. To je u slučaju odvajanja Crne Gore kao tezu izneo Ivica Dačić, šef Socijalističke partije Srbije. „Dovedeni su u pitanje nacionalni interesi Srbije i srpskog naroda jer jedna trećina Srba sada ostaje da živi van granica Srbije“, rekao je prvi čovek Miloševićevog SPS-a. Dačić je još rekao da su za nezavisnost glasali „antisrpska koalicija koju čine Crnogorci, Albanci, Hrvati i ostali“:

„Kakvi su prema Srbima u tim državama, takva Srbija treba da bude prema državljanima Srbije koji imaju to nacionalno poreklo. To nije nacionalizam i šovinizam, to je normalno svuda u svetu.“

Za lidera Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića nezavisnost Crne Gore je opasan i bolan postupak za srpski narod i srpsko biračko telo u toj državi, ali je rekao da će Srbija poštovati volju građana Crne Gore.

* * *

Analitičari u Beogradu tumače crnogorski referendum kao završni čin petnaestogodišnjeg procesa razgradnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Istoričar Predrag Marković smatra da izglasavanje crnogorske nezavisnosti nije ulazak u finale razgradnje bivše Jugoslavije, već praktično njen završni čin:

„Ja sam 27. juna 1991. godine imao vrlo dramatičan osećaj, ali sada nemam. Čovek se na sve navikne. To je, naravno, kraj razgradnje te zemlje, ne računajući kosovski čvor, koji zapravo ne spada u tu priču, jer Kosovo nije odvojeno nekom prefekturom, nego je oteto. Tako da je od svih ovih priča jedino manje traumatična bila razdvajanje Makedonije. To će otprilike izazvati taj nivo napetosti u Srbiji, uz jednu dozu blagog emotivnog razočarenja, ali bez tih traumatičnih osećanja kao 1991. godine.“

Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać kaže da je, iako tesna, pobeda independističke Crne Gore dovršila proces koji traje već godinama. Za region ovaj događaj neće mnogo značiti, ali je simptomatična reakcija zvaničnog Beograda, zapaža Korać:

„Ono što je sigurno, to je da je ovo poraz srpske nacionalističke elite okupljene oko Koštunice, koja je s neskrivenim prezirom pratila ovaj referendumski proces i vrlo odlučno pred kraj stala na stranu očuvanja državne zajednice. Mislim da je to poraz jedne ideje – iako ona, nažalost, još uvek živi – da postoji neki srpski etnički prostor koji se ne treba deliti granicama i gde se Crna Gora vidi, nažalost, isključivo kao deo nekog srpskog državnog projekta. Mislim da to ima za rezultat ovaj muk u Beogradu, ovu ćutnju, ovo izgovaranje da se još ne znaju zvanični rezultati. Sve zemlje bivše Jugoslavije, pa i zemlje okruženja su se o tome već izjasnile, izuzev Beograda. Ovo je drugi sukcesivni poraz Koštunice, prekid pregovora o osamostaljenju Crne Gore, i bojim se da ništa drugo ne možemo da očekujemo kada do kraja godine dođe mnogo teža tema, a to je konačni status Kosova.“

Srbija sada sa svim bivšim jugoslovenskim republikama treba da gradi odnose kao sa stranim državama, kaže istoričar Predrag Marković:

„Osim Republike Srpske u BiH gde ljudi žele da imaju drugačiju vrstu odnosa sa Srbijom, ove ostale zemlje su neka vrsta stranih država sa kojima trebamo da imamo odnos kao sa, na primer, Rumunijom ili Bugarskom. Emotivnost je dosta skupo koštala srpsku državu, zasnivanje državnog projekta na nekim razlozima srca. „

Pozorišni i filmski režiser Gorčin Stojanović jedan je od ljudi koji su u predvečerje raspada bivše zajedničke zemlje menjali prebivalište i kaže da mu je u jutro nakon referenduma prva literatura bio znameniti esej Miroslava Krleže „Pijana novembarska noć 1918. godine“:

„Prosto sam se setio da jedna odlična i tačna ideja o južnoslovenskom ujedinjenju i emancipaciji od ondašnjih velikih sila je zapravo od starta pogrešno zasnovana i to što je od starta bilo pogrešno zasnovano je, po mom mišljenju, čak neverovatno dugo izdržalo – ceo jedan vek. Poslednjih godina se mi, međutim, nismo bavili ničim drugim nego samo gubljenjem vremena, a drugi bogami i gubljenjem života, zbog toga što zapravo mi nismo nijednog trenutka bili na tačan, precizan i odgovoran način ujedinjeni, tako da se i ne radi o nekoj razgradnji, nego se prosto radi o kraju jednog procesa koji se sada, sa stanovišta neke istorijske večnosti, da tako kažem, doima kao neka vrsta greške. Realistično govoreći, u posljednjih 15 godina, mi smo, dakle, gubili vreme u jednoj iluziji koja je posledica, ponavljam, tačne ideje, ali jako loše realizovane ideje, koja je u toj pijanoj novembarskoj noći 1918. godine uspela da obuhvati različite interese, ali ti interesi nisu bili emocionalno iskreni, niti su bili istorijski nužni ili tačni.“

Marković smatra da će ubuduće od Evropske unije dominantno zavisiti mesto država nastalih raspadom Jugoslavije, kao i njihovi međusobni odnosi.

* * * * *

Kosovski lideri su čestitali građanima Crne Gore na izboru nezavisnosti i istakli da rezultati neće uticati na pitanje Kosova, ali da je i kosovski put onaj ka nezavisnosti.

Ishod referenduma u Crnoj Gori je volja naroda koju treba poštovati, izjavio je predsednik Kosova, Fatmir Sejdiu, komentarišući rezultate crnogorskog referenduma. Sejdiu je čestitao građanima Crne Gore na izboru nezavisnosti:

“Poštujemo odluku naroda Crne Gore i za nas je ona validna jer su tako izabrali građani. Za nas je važno da imamo dobresusedske odnose i sa Crnom Gorom,” kazao je Sejdiu.

Predsednik Kosova je istakao da nezavisnost Crne Gore neće uticati na budući status Kosova:

“Pitanje Kosova i Crne Gore se ne može povezivati. Kosovo ima svoj specifičan put i mi se za nezavisnost zalažemo odavno, a insistiraćemo da se to pitanje reši ove godine”, kazao je kosovski predsednik.

Premijer Agim Čeku je u ime vlade Kosova čestitao crnogorskoj vladi i građanima na mirnom referndumu putem kojeg su oni vratili suverenitet svojoj zemlji. Čeku je izrazio nadu da će i Crna Gora i Kosovo nastaviti putem demokratije i evropske integracije:

“Ubeđen sam da će se do kraja godine Kosovo pridružiti Crnoj Gori u definisanju nezavisnosti i to će konačno značiti raspad bivše Jugoslavije,” rekao je Čeku dodajući da će rezultat referenduma doprineti uspostavljanju dobrih odnosa u regionu.

I lider najveće opozicione partije Demokratske partije Kosova Hašim Tači pozdravio je rezultat referenduma u Crnoj Gori

“Čestitam Crnoj Gori nezavisnost i verujem da će 2006. godina biti i godina odluke o nezavisnosti Kosova, što znači da ćemo imati još tri nezavisne države čime se završava raspad Jugoslavije,” kazao je Tači.

Prema njegovoj oceni sa nezavisnim Kosovom, nezavisnom Crnom Gorom i nezavisnom Srbijom otvara se proces integracije regiona u strukture EU i Natoa.

Lideri kosovskih Srba ocenjuju da će nezavisnost Crne Gore dati podsticaj Albancima za osamoostaljenje Kosova.

Lider “Srpske liste za Kosovo”, Oliver Ivanović, kaže da referendum sa političko-pravnog glediašta ne može uticati na rešanje statusa Kosova, ali ističe:

“Normalno biće psiholoških efekata jer će to dati dodatan stimilans euforičnim nastojanjima Albanaca da se nezavinost dobije što pre. S druge strane to će svakako zastrašiti preostale Srbe koji u tome vide nastavak procesa raspadanja bivše Jugoslavije a u svakom tom raspadanju Srbi obično bivaju žrtve.”

U političkim analizama ocenjuje se da se kao i Crnoj Gori pravo na samoopredeljenje mora dati i građanima Kosova. “Posle Crne Gore na redu je osamostaljenje Kosova. Međunarodna zajednica ne sme imati različite pristupe u odnosu prema zemljama regiona,” ocenjuju analitičari.

* * * * *

A evo kako su građani Grne Gore proslavili nezavisnost. Naši reporteri bili su tokom sinoćnjeg slavlja na trgovima crnogorskih gradova. Ovako je bilo u Nikšiću, Bijelom Polju i Podgorici:

SKANDIRANJE: „Imamo državu! Imamo državu!“

MNOŠTVO GRADJANA PJEVA: „Majko naša Crna Goro, sinovi smo tvog stijenja...“

GRAĐANI: „Veliki trenutak za Crnu Goru poslije sto godina da dobije nezavisnost. Ova generacija je izdržala na ovom prostoru spektakularnom i Crna Gora ide dalje u Evropu.

„Fenomenalno se osjećam. Presrećna sam. Ne znam gdje se nalazim. Čekajte, kako se ono kaže - ne znam u kojoj se državi nalazim. E, pa ja znam, nalazim se u nezavisnoj i suverenoj Crnoj Gori. E viva!“

„Evo, dva dana sam tu. Iz New Yorka. Bio sam više nego siguran. Moja prognoza je bila između 56 i 58%. Hrabrio sam sebe i ljude koji su došli iz prekomorskih zemalja. Neka ovo bude pobjeda svih građana Crne Gore, neovisno kako se ko zove, kako se ko Bogu moli, ko je pripadnik koje nacije“.

„Ova pobjeda znači sve. Majka moja Crna Gora za koju smo svi živjeli i borili u demokratskim uslovima. Srećna nam Crna Gora! Živio nam Milo Đukanović. Hvala mu na svemu, treba da bude iza Njegoša. Hvala mu“.

„E viva, e viva, e viva Montenegro! E viva, e viva, Montenegro!“

„Konačno je pobijedio razum u Crnoj Gori. Crna Gora je konačno poslije 88 godina dobila svoju državnost i mi smo najsrećniji ljudi. Ovo je najsrećniji dan“.

„Super. Srećna sam i presrećna. Ovo je jedan veliki, veliki doživljaj, ja mislim za sve u Crnoj Gori. Zaista, posebno za mene, moje sinove, moju unučad, moju kćerku, za sve moje prijatelje, za sve naše Crnogorce koji iole ima pamet u glavu“.

„...E viva, e viva Montenegro“.

„Ja sam oduševljena. Ipak, moj mladalački san o nezavisnoj Crnoj Gori, napokon se ostvario. Petnaest godina sam u tom filmu i dočekala sam da doživim taj dan. Presrećna sam. Vjerujem u rezultat i vjerujem da će se potvrditi i vjerujem da će i drugoj strani biti odlično u svojoj državi“

„Neka vam je srećna država poslije 80 godina. Eto, toliko samo. Ja, evo, dvades’ i tri godine čekam“.

„A što da proslavimo. Jedva sam ovo čeka’. Mnogi su i otišli a da ovo nijesu dočekali“.

„... Ružo moja, mladost sam ti dao...“.

„Imamo svoju državu. Svi je imaju i grđi od nas, pa što je ne bi i mi imali“.

„E viva, e viva Montenegro“.

„Petnaest godina čekamo državu i dobili smo je noćas“.

„Zato postoje snovi da bi se ostvarivali. Moj san se ostvario. Živjela Crna Gora!“

* * *

Slavili su Crnogorci i u Zagrebu. Uzbudljivo i veselo sinoć je bilo i u klubu Zajednice Crnogoraca u Splitu. Tamo su se uz program TV Crne Gore našli neki od pet stotina splitskih Crnogoraca. Razgovarali smo s Marinom Krnić, Nikolom Grahovcem, Zoranom Ivanovićem, Draganom Radojevićem, Ljiljanom Dajak i Slobodankom Viđak.

„Oj svijetla majska zoro,
Oj svijetla majska zoro.
Majko naša Crna Goro.“

„Evo nas u klubu Zajednice Crnogoraca u Splitu i gledamo rezultate uživo iz Podgorice. Ovdje su Crnogorci i prijatelji Crnogoraca iz Splita.“

„Želio sam prije nego što umrem da dobijem svoju državu. To mi je bilo najbitnije, da budemo svoj na svome. Sada idemo jednim drugim putem, pravim evropskim putem, da doživimo što i svi drugi napredni narodi. Sada možemo da ispravimo grešku Dubrovnika.“

Kako će izgledati Crna Gora poslije ovog referenduma?

„Lijepo kao i do sada. Moram otići pa vidjet.“

Kakvu Crnu Goru očekujete nakon ovog referenduma?

„Evropsku, suverenu, koja će sama brinuti o sebi na opće zadovoljstvo svih.“

Šta za vas koji živite ovdje znači nezavisna Crna Gora?

„Za nas ovaj datum znači puno. Za Crnu Goru znači da će njeno stanje biti bolje nego bilo koji dan ili bilo koji sat u zadnjih 85 godina.“

Očekujete li da će se odnos između Crne Gore i Hrvatske toliko poboljšati da bi ste sutra mogli imati dvojno državljanstvo i da međusobne granice budu mekane?

„To je sigurno. Drugo je pitanje glasanja na izborima jer ne možeš na obje strane glasati. Kulturne veze i dvojna državljanstva su prirodna stvar i to će vrlo brzo doći.“

„Biće bolje nego što je bilo do sada.“

Da ste mogli glasati, kako bi ste glasali?

„Naravno za ZA jer je nekada Crna Gora jedina na ovom području bila država. Neka je to vratila, pa kako joj bude.“

A kako će biti?

„Biće mala Kalifornija.“

* * *

A ovako su u Kragujevcu i Čačku građani reagovali na odluku o nezavisnosti.

„Mislim da se ljudima koji su na vlasti ništa ne može desiti. Oni imaju tu ideju da su nezamenjivi.“

„Ovo uopšte ne trebamo tragično da shvatamo. Mislim da je nekome problem što mi ovo shvatamo potpuno mirno i potpuno normalno. Oni se odvajaju, imaju pravo na samoopredelenje. Meni je samo žao što ja nisam imao priliku da glasam, da glasam za svoju državu.“

„Ako je tako narod odlučio, onda – što se mene tiče – nema problema.“

„Treba svakom onome ko želi da ima svoju državu, ko želi da zaokruži svoju teritoriju u smislu neke državnosti, to dozvoliti. Ja sam uvek podržavao takve ideje, i za bivše jugoslovenske republike.“

„Ja lično kao čovek sam razočarana. To je isti narod.“

„Crna Gora odlazi, otići će i Kosovo.“

„Sada će sigurno biti veći pritisci sa Zapada.“

„Razočaran sam. Svi se ujedinjuju, a mi se rasturamo.“

„Nadam se da ćemo sada krenuti kako treba. Pošto je Crna Gora dosta uslovljavala sa nekim svojim postupcima, nadam se da će konačno krenuti da radi na sebi.“

„Smatram da je vreme da se svi odvoje od nas, i Vojvodina i Sandžak. Vlast koja rukovodi ovom zemljom zaista nema nikakvu ideju i mislim da ćemo mi, na našu žalost, propasti.“

„U svakom slučaju je bolje.“

Očekujete li eventualno izbore?

„Ne očekujem, jaka je ova vlada.“

„Šta je tu je, idemo dalje.“
XS
SM
MD
LG