Raširena korupcija, organizovani kriminal i upravljački i pravosudni sistemi preslabi da se nose sa ta dva problema ključni su razlozi za moguće odlaganje prijema Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju, ali i dobar nauk ostalim državama Balkana, pre svih najdalje odmakloj Hrvatskoj, šta bi im moglo predstavljati problem. Tim pre što evropski zvaničnici proteklih godina nisu propuštali priliku da upozore vlasti u Bukureštu i Sofiji da su upravo organizovani kriminal i korupcija ono na šta posebno treba da obrate pažnju.
Rumunija i Bugarska trebalo je, prema ranijim planovima, da budu primljene u punopravno članstvo Evropske unije prvog dana 2007. Prethodno proširenje, maja 2004. ove zemlje su propustile jednostavno zato što su njihove reforme bile prespore u poređenju sa ostalim nekadašnjim komunističkim državama.
Odluka Evropske komisije, formalno zvana "preporukom", o tome jesu li reforme i sada prespore ili su dovoljne, odnosno jesu li Rumunija Bugarska spremne da se kako-tako nose sa tržištima Nemačke, Italije, Španije ili Francuske trebalo bi da bude zvanično saopštena javnosti u naredni utorak, 16. maja. Ali nedelju dana pred odluku, počele su da kolaju još uvek nezvanične vesti da bi prijem mogao biti odložen.
Nikakva odluka o odlaganju još nije doneta, ali smirenost rumunskih političara i nervoza bugarskih zvaničnika, pre svih patetični poziv premijera Sergeja Staniševa upućen u ponedeljak da se Bugare ne ponižava svrstavanjem među građane drugog reda, kao i odavno usvojena evropska politika da svaka država bude vrednovana samo prema sopstvenim dostignućima ukazuje na to šta se možda iza brda valja. Dodatni razlog za nervozu Bugara je činjenica da je Oli Ren (Olli Rehn), komesar Evropske unije za proširenje, nedavno pohvalio tempo rumunskih reformi dok je bio daleko oprezniji u vezi sa Bugarskom koja je ranije u reformama bila ispred Rumunije.
Britanska agencija Rojters (Reuters) javlja pozivajući se na izvore unutar Evropske komisije da je u igri odlaganje prijema, i da su otvorene sve opcije – obe države ili samo jedna. "Fajnenšel tajms" (Financial Times) u utorak navodi da je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) odgodio odluku za najviše pet meseci. Isti izvor ne pominje posebno Rumuniju, ali podseća na Barozove i Renove izjave da Evropska komisija procenjuje da su se od 1992. u Bugarskoj dogodila 173 pokušaja naručenih ubistava i da ni jedan od pokušaja nije procesuiran.
Londonski "Gardijan" (Guardian) navodi da je odlaganje prijema Bugarske zaista opcija, iako ne naročito draga Oliju Renu.
Slabu utehu Bugarima pruža tek izjava Hajnca Fišera (Heinz Fischer) predsednika Austrije, države trenutne predsedavajuće Evropskom unijom, data pre nedelju dana u Bukureštu da bi odvojen prijem Rumunije i Bugarske "predstavljao grešku". Ali ta izjava potvrđuje da je odvojeni prijem ono što se u Briselu ozbiljno razmatra.
Rumunija i Bugarska trebalo je, prema ranijim planovima, da budu primljene u punopravno članstvo Evropske unije prvog dana 2007. Prethodno proširenje, maja 2004. ove zemlje su propustile jednostavno zato što su njihove reforme bile prespore u poređenju sa ostalim nekadašnjim komunističkim državama.
Odluka Evropske komisije, formalno zvana "preporukom", o tome jesu li reforme i sada prespore ili su dovoljne, odnosno jesu li Rumunija Bugarska spremne da se kako-tako nose sa tržištima Nemačke, Italije, Španije ili Francuske trebalo bi da bude zvanično saopštena javnosti u naredni utorak, 16. maja. Ali nedelju dana pred odluku, počele su da kolaju još uvek nezvanične vesti da bi prijem mogao biti odložen.
Nikakva odluka o odlaganju još nije doneta, ali smirenost rumunskih političara i nervoza bugarskih zvaničnika, pre svih patetični poziv premijera Sergeja Staniševa upućen u ponedeljak da se Bugare ne ponižava svrstavanjem među građane drugog reda, kao i odavno usvojena evropska politika da svaka država bude vrednovana samo prema sopstvenim dostignućima ukazuje na to šta se možda iza brda valja. Dodatni razlog za nervozu Bugara je činjenica da je Oli Ren (Olli Rehn), komesar Evropske unije za proširenje, nedavno pohvalio tempo rumunskih reformi dok je bio daleko oprezniji u vezi sa Bugarskom koja je ranije u reformama bila ispred Rumunije.
Britanska agencija Rojters (Reuters) javlja pozivajući se na izvore unutar Evropske komisije da je u igri odlaganje prijema, i da su otvorene sve opcije – obe države ili samo jedna. "Fajnenšel tajms" (Financial Times) u utorak navodi da je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) odgodio odluku za najviše pet meseci. Isti izvor ne pominje posebno Rumuniju, ali podseća na Barozove i Renove izjave da Evropska komisija procenjuje da su se od 1992. u Bugarskoj dogodila 173 pokušaja naručenih ubistava i da ni jedan od pokušaja nije procesuiran.
Londonski "Gardijan" (Guardian) navodi da je odlaganje prijema Bugarske zaista opcija, iako ne naročito draga Oliju Renu.
Slabu utehu Bugarima pruža tek izjava Hajnca Fišera (Heinz Fischer) predsednika Austrije, države trenutne predsedavajuće Evropskom unijom, data pre nedelju dana u Bukureštu da bi odvojen prijem Rumunije i Bugarske "predstavljao grešku". Ali ta izjava potvrđuje da je odvojeni prijem ono što se u Briselu ozbiljno razmatra.
