Geraqina TUHINA, Ankica BARBIR MLADINOVIC, Dragan ŠTAVLJANIN
Privilegovano partnerstvo za neke države kojima je perspektiva punopravnog članstva u Evropskoj uniji predaleko, predložili su nedavno poslanici evropskog Parlamenta, a samit Unije je bila prilika da mnogi od lidera evropskih zemalja otvoreno podrže ovu inicijativu zbog takozvanog zamora od proširenja. Na marginama samita, ministri inostranih poslova zemalja članica razgovarali su u istoj zgradi, ali u posebnim prostorijama, o budućnosti Evrope. Nisu dotakli pitanje daljnjeg proširenja, stoga i nisu pozvali komesara Oli Rena:„Bilo je očekivanja da će na ovom evropskom samitu ministri inostranih poslova razgovarati o proširenju, ali to nije slučaj jer su oni raspravljali o budućnosti Evrope. Nisam pozvan jer nije bila planirana rasprava o proširenju.“
Dalje proširenje evropske porodice prema Zapadnom Balkanu, prema mnogima bi trebalo pričekati. Zalagači ove teorije bi željeli da izdvoje Hrvatsku, prvu zemlju regiona koja je otpočela pregovore za punopravno članstvo. Među njima je i luksemburški premijer Žan Klod Junker:
„Ne bih stavljao Hrvatsku u isti koš sa ostalim zemljama zapadnog Balkana, koje takođe imaju evropske perspektive. Evropska perspektiva je bliža Hrvatskoj, nego ostalim zemljama.“
Ideja o ponudi zemljama regiona - nešto više od pridruženog, ali svakako manje od punopravnog članstva - započela je među redovima demohrišćanskih i konzervativnih partija u evropskom Parlamentu koji su predložili nacrt nove Rezolucije o privilegovanom partnerstvu za Balkan. Indikativno je to da evropski Parlament želi stvoriti treću kategoriju, smatra predsednik Vlade pokrajine Bavorske, Edmund Štojber, koji se zalaže za reviziju politike prijema u članstvo Evropske unije:
„Ako ne želimo izgubiti podršku evropskih građana, moramo razjasniti gde je granica i kraj Evrope.“
Evropski liberali se ne slažu sa predlogom u Parlamentu, zato su i glasali protiv teksta:
„Trebamo ispuniti sva data obećanja, u koja se uključuje i nastavak procesa pristupnih pregovora sa Hrvatskom, kao i potvrda evropske perspektive za zemlje zapadnog Balkana“, kaže Anemi Nejts iz Liberalne stranke u evropskom Parlamentu.
Austrija, koja predsedava Evropskoj uniji, tvrdi da se Balkan ne mora bojati jer će data obećanja biti ispunjena. Napominje se da će se svaka zemlja prema zaslugama tretirati u procesu evropskih integracija.
Ursula Plasnik, šefica austrijske diplomatije, se poziva na zaključke sa nedavnog ministarskog sastanka u Salzburgu kada je potvrđena evropska perspektiva za zemlje Balkana. Ipak u tim istim zaključcima izričito je rečeno da će se u procesu daljnjeg proširenja uzeti u obzir apsorpcijski kapaciteti Unije.
* * * * *
Hrvatska ne treba biti previše zabrinuta najnovijim raspravama o budućnosti Europske unije, ali ih treba pomno osluškivati – ističu hrvatski političari i eksperti za međunarodne odnose. U Zagrebu su uvjereni da institucionalna kriza i različiti stavovi o proširenju Unije ne umanjuju hrvatske šanse za punopravnim članstvom.
Nakon dvodnevnog boravka u Bruxellesu i lobiranja za hrvatsko članstvo u Europskoj uniji, hrvatski je premijer Ivo Sanader i danas ponovio da dvojbe koje Europska unija u ovom trenutku ima u pogledu daljnjeg širenja, po svemu sudeći, neće utjecati na Hrvatsku, no, dodao je da to ne znači da u tom procesu nema i opasnosti:
„Nakon razgovora sa predsjednicom Liberalne Internacionale dolazim puno hrabriji natrag u Zagreb jer vidim da dileme koje su u ovom trenutku na dnevnom redu u Europskoj uniji neće, po svemu sudeći, utjecati na Hrvatsku.“
Savjetnik za međunarodne odnose u najjačoj hrvatskoj oporbenoj stranci, SDP-ovac Zoran Milanović, ističe da je Hrvatska svjesna činjenice da se Europska unija nalazi u fazi razmišljanja i introspekcije:
„Očito se radi o zasićenju i nije sigurno kakva je evropska perspektiva drugih država, ali u tu grupu ne bih stavljao Hrvatsku. Mislim da iz niza razloga, među kojima su glavni hrvatska veličina, broj stanovnika i relativna stabilnost, ne treba brinuti o ulasku Hrvatske u Europsku uniju. Sve druge države nemaju takvu sigurnost.“
Profesor na Fakultetu političkih znanosti, Damir Grubiša, smatra da bi bilo teško ne primiti zemlju kandidata kad ispuni sve uvjete:
„Ako je jedna zemlja kandidat, onda mislim da se više ne može zaustaviti proces. Mogao bi, kada bi postojao neki konsenzus da je situacija ipak tako teška da to ne dolazi u obzir, ali to je vrlo teško sada postići.“
Podsjeća da je Francuska, iz svojih razloga, najveći protivnik proširenju:
„Drugi je problem proračuna i budžeta koji nije zadovoljavajući. Očito je došlo do zamora materijala i zbog toga, po mišljenjima nekih, dolazi u pitanje dalje proširenje. Proširenje je na Hrvatsku neupitno, upravo zato jer su pregovori počeli i što će Europska unija morati poštivati svoju solunsku agendu. To znači da u slučaju kada se počnu pregovori sa jednom od zemalja područja zapadnog Balkana, onda se ocjenjuje po individualnim učincima. Unatoč tome što sada ima skeptičnih pogleda na proširenje sa Hrvatskom, čini mi se da su to izolirana i individualna mišljenja koja na to neće utjecati.“
Milanović ne vidi opasnost za Hrvatsku ni u najavama koje dolaze s europske ljevice i desnice, a prema kojima se Unija, prije bilo kakvog daljnjeg proširenja, mora institucionalno pripremiti i osigurati dodatna sredstva:
„Da bi Hrvatska postala članica Europske unije, ne mora biti donesen evropski Ustav, nego je dovoljna dostava postojećeg aranžmana, što se može na svakom samitu dogovoriti. Što se tiče novaca, mislim da ne treba naglašavati koliko je Hrvatska mala i koliko je ne zahtjevna u tom pogledu sa svoja 4,5 miliona stanovnika i društvenim proizvodom od 35 milijardi dolara. Problem koji tišti i na koji se gleda nije Hrvatska, nego sve ono što bi moglo doći nakon Hrvatske, neke puno veće države, kao Turska, budimo iskreni.“
Hrvatska je, zaključuje Milanović, u sasvim drugoj poziciji:
„Hrvatska je vrlo lak slučaj za Europsku uniju. Što će biti nakon hrvatskog ulaska sa drugima, to je u ovom trenutku teško reći.“
* * * * *
Mišljenje hrvatskih političara i eksperata, podržava i Daniel Gross, direktor Centra za studije evropske politike sa sedištem u Briselu.
GROS: Ne očekujem nikakve neposredne posledice. Hrvatska je veoma mala zemlja u poređenju sa većinom članica Evropske unije. Kada ispuni sve neophodne uslove, ona će biti primljena bez obzira šta se u međuvremenu bude dešavalo. Međutim, mnogo će veći problem biti ostale balkanske zemlje. Njihovim prijemom, Evropska unija bi imala više od 30 članica, što bi dodatno iskomplikovalo funkcionisanje ionako složenog njenog mehanizma. Dakle, u saopštenju sa samita nije ništa preterano novo rečeno. Unija treba da se reformiše. To je pokušala prošle godine, ali nije uspela. Verovatno treba da pokuša ponovo za nekoliko godina.
RSE: Kada bi Hrvatska mogla da bude primljena?
GROS: Verovatno posle 2010, jer Hrvatska se još suočava sa teškoćama, ne toliko ekonomskim koliko političkim. Pomenuću primer Poljske kada je počela pregovore sa Briselom, mnogi su predviđali da će postati član 2000. godine, međutim to se desilo 4. godine kasnije, ali u toj međufazi ipak se ništa nije loše desilo.
RSE: Kakve su perspekitve ostalih zemalja. Makedonije, Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine?
GROS: Većina ovih zemalja je veoma daleko od Evropske unije imajući u vidu njihov ekonomski i politički razvoj. U tom smislu prerani prijem ovih balkasnih država samo bi još više smanjio njihov standard. Dakle, Brisel se obavezao da sledeće godine primi Bugarsku i Rumuniju, može biti odlaganja za godinu dve da sprovedu dodatne reforme. Međutim, neće im u međuvremenu biti zatvorena vrata. To se odnosi i na ostale balkanske države. Biće im otvorena perspektiva članstva jednoga dana, ali neće biti nikakvog kredita, već moraju sprovesti neophodne reforme da bi pokazale da mogu biti produktivne članice Evropske unije.
RSE: Da li je iz ove perspektive moguće predvideti kada će Srbija i Crna Gora, BiH i Makedonija biti primljene?
GROS: Nije moguće. Međutim, to nije najbitnije pitanje, već koliko brzo ove zemlje mogu da se reformišu, postanu prosperitetne. Članstvo u Uniji, svakako je važno zbog daljeg ekonomskog razvoja, ali tome treba da prethodi ozbiljna transformacija kod kuće. Na žalost, u ovom trenutku taj neophodni proces reformi u većini balkanskih država je veoma spor, mnogo sporiji nego u ostalim tranzicijskim zemalja centralne i istočne Evrope.
RSE: Da li će u međuvremenu, Evropska unija nastaviti podršku balkanskim zemljama u njihovim naporima da postanu članice? Da li će Brisel nastaviti, na primer, pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom i BiH o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju?
GROS: Ne, ništa neće biti zaustavljeno. Pregovori će biti nastavljeni. Ako bismo govorili u procentima, u 90 odsto slučajeva od zemalja kandidata će zavisiti kojom brzinom će ići pregovori, odnosno koliko brzo sprovode reforme.
RSE: Moglo bi se reći da će to trajati najmanje još deset godina.
GROS: Dobar deo naredne decenije svakako će otići na najvažnije reforem u ovim zemljama. Treba imati na umu da se u međuvremenu i Evropska unija menja i razvija. Nije isto postati član ove godine ili 2016.
RSE: Može li se reći da će u slučaju usporavanja prijema balkansih zemalja, one zapravo plaćati cenu zbog suštinske brige Evropske unije kako rešiti veoma kompleksno pitanje članstva Turske?
GROS: Tačno, Balkan je mnogo manje problematičan za Brisel, sve dok se na njemu ne vode ratovi. Od njegovih zemalja se očekuje da ne izazivaju sukobe, u međuvremenu sprovode reforme i jednog dana mogu računati na članstvo. Evrospka unija je suštinski okupirana pitanjem pregovora sa Turskom, što je veliki ulog i za Brisel i za Ankaru.
RSE: Da li je moguć najgori scenario po Balkan da Evropska unija zbog problema u pregovorima sa Turskom potpuno obustavi prijem novih članica?
GROS: Moguće je, ali ne mislim da bi to bio najgori mogući rasplet. Naime, dosadašnje iskustvo je pokazalo da države sprovode mnogo brže i radikalnije reforme dok su van Evropske unije, nego kada postanu njene članice. Zato je možda bolje za balkanske zemlje da ostanu van sve dok ne izvršne neophodne promene.
