Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj koji je uhapšen u Francuskoj po međunarodnoj poternici Srbije, ostaće u pritvoru dok Srbija formalno ne podnese zahtev za njegovo izručenje, koji će razmotriti releventna institucija, odlučio je francuski apelacioni sud, prenosi Rojters.
Anita Haradinaj supruga Ramuša Haradinaja, potvrdila je za RSE da su oni zajedno sa svojom decom krenuli za Švajcarsku na odmor, kada su Haradinaja zadržali u Francuskoj.
Alijansa za budućnost Kosova je ocenila odluku francuskih vlasti neshvatljivom i neprihvatljivom.
Navode da je takva odluka politička a ne sudska, nakon što je Haradinaj bio osobođen u Hagu.
"Njegovo zadržavanje kako bi se Srbiji dalo vremena da dopuni dosije protiv njega, kada je Francuska priznala Kosovo i s obzirom da je on građanin Kosova a ne Srbije, je paradoksalno", navode u saopštenju.
Partija poziva Francusku i EU da izvrše pritisak nad Srbijom da se distancira od Miloševićevog režima.
Bivšeg lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tereti za ubistava i teške zločine na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine.
Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja zahteva od Vlade Kosova da odmah prekine dijalog sa Srbijom sve dok se ne povuku optužnice i poternice za političke rukovodioce Kosova. Ovaj zahtev je usledio nakon što su francuske vlasti u sredu privele Ramuša Haradinaja na osnovu poternice Srbije iz 2004.
Ardijan Đini, potpredsednik ove partije, je na današnjoj konferenciji za novinare zatražio i da Kosovo do tada postupi recipročno prema Srbiji, odnosno da ne dopusti ulazak srpskih zvaničnika na Kosovu.
Povodom najave sutrašnje posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića Štrpcu, Đini je rekao da najmanje što Kosovo može da uradi u ovim okolnostima jeste da "ne dopusti njegovu posetu".
Đini je rekao da Srbija koristi sve mehanizme kako bi izvršila pritisak i ponizilo Kosovo.
"Mi na ovaj slučaj gledamo kao na tendenciju Srbije da minira državnost Kosova, da uvredi narod i državu Kosovo", kazao je on.
Đini je zatražio od francuskih vlasti da shvate da ova poternica nema veze sa pravdom i da se radi o političkoj poternici izdatoj radi narušavanja imidža Kosova.
"Tražimo da francuskih vlasti, da nas razumeju, kako su nas do sada razumeli i da shvate da ovi nalozi nemaju za cilj rasvetljavanja bilo kakve pravde, već su mane njene samo za destruktivnost Kosova", naveo je on.
Đini je rekao da se odluka za Haradinaja očekuje u toku dana.
Diplomatska služba Kosova u Francuskoj je posetila Haradinaja koji se oseća dobro, dodao je Đini.
Alijansa je prenela i da je razgovarala sa francuskim ambasadorom na Kosovu koji je kazao da se čini sve kako bi ova procedura bila završena što pre na osnovu postojećih pravila.
"Imamo velike nade da će francuske vlasti biti brze", rekao je on.
Ministarka za dijalog u Vladi Kosova Edita Tahiri izjavila je za RSE da Kosovo treba Srbiji da uvede recipročne mere u vezi naloga za hapšenja koje još uvek drži na snazi.
"Mi trebamo da sprovedemo reciprocitet. Na kraju krajeva, Srbija je ta koja je počinila genocid i teške zločine protiv čovečnosti ovde", izjavila je ona nakon privođenja Haradinaja.
"Dok se nad borcima Oslobodilačke vojske Kosova, koji su ratovali za oslobođenje Kosova, srpska država ovako ponaša, naravno da takvo ponašanje traži adekvatan odgovor i sa naše strane", saopštila je Tahiri.
Ona priznaje i da je duh dijaloga o normalizaciji odnosa poslednjih nedelja ugrožen.
"Srbija je učestala sa svojim destruktivnim ponašanjem koje šteti procesu dijaloga", navela je Tahiri, podsećajući na izgradnju zida u Severnoj Mitrovici, postavljanje bombe na predstavništvo Vlade Kosova u tom delu grada, a poslednje i hapšenje Haradinaja na osnovu poternice Srbije.
"Ovaj period je zaista zabrinjavajući za nas i za EU", istakla je Tahiri i dodala da je ovo dobra mogućnost za EU da izvrši dodatni pritisak nad Srbijom s obzirom da je normalizacija odnosa sa Kosovom jedan od uslova za njenu integraciju.
Tahiri je naglasila da Kosovo od 2011. traži da se pitanje poternica Srbije bude tema razgovora, s čime se međutim nije složio Beograd.
Vučić: Tražićemo izručenje Haradinaja
Iako se spotakla u mnogim slučajevima u kojima je pokušala da "deli pravdu" za zločine stranih državljana na stranim teritorijama, Srbija ne odustaje od međunarodnih poternica. Ni u slučaju Kosova, uprkos formiranju Specijalnog suda za zločine OVK na Kosovu.
Na pitanje da li će Srbija tražiti od Francuske izručenje Ramuša Haradinaja, premijer Aleksandar Vučić je odgovorio: "Nego šta ćemo nego da tražimo njegovo izručenje", i dodao da je dobro što je pravo iznad politike u Francuskoj.
Vučić je novinarima u Vladi Srbije rekao da Tužilaštvo ima brojne optužujuće stvari protiv Haradinaja i da niko nema pravo da ruši odluke nezavisnog organa.
"Za mene bi bilo nelogično da Francuska kao pravna država ne postupa u skladu sa pravom", ocenio je predsednik Vlade Srbije.
Na pitanje da li postoje pritisci u vezi sa slučajem Haradinaj, Vučić tvrdi: "Na mene niko ne vrši pritisak, sa mnom se tako ne razgovara i sa Srbijom se tako ne razgovara".
"Tužilaštvo za ratne zločine ima otvorenu istragu protiv bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja, a u međuvremenu su prikupljeni i novi dokazi koji omogućavaju da istraga bude proširena", rekao je za Radio-televiziju Srbije (RTS) Milan Petrović, rukovodilac Tužilaštva Srbije za ratne zločine.
Petrović kaže da je Srbija zadovoljna postupkom Francuske. Kada je u pitanju ubrzani postupak izručenja, Petrović ističe da je to moguće samo uz saglasnost lica protiv koga se traži ekstradicija.
Milica Kostić, direktorka pravnog tima Fonda za humanitarno parvo, međutim, u izjavi za RSE predviđa da će Haradinaj biti brzo pušten.
"Francuska će se rukovoditi evropskom Konvencijom o ekstradiciji kojom se rukovodio sud u Engleskoj kada je odlučivao o izručivanju Ejupa Ganića. Taj sud je smatrao da je suđenje bilo politički motivisano. Nesumnjivo će Ramuš Haradinaj i njegovi advokati isto to tvrditi na ročištu u Francuskoj", kaže Kostić.
Pored hapšenja pa puštanja Haradinaja u Sloveniji 2015. godine, po srpskoj poternici su prošle godine hapšeni još neki građani Kosova. Nekadašnjeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova i šefa protokola ministarstva Kosovskih bezbednosnih snaga, Gafura Dugolija uhapsila je makedonska policija na prelazu Blace. Koji mesec kasnije, u septembru 2016. u Srbiji je određen pritvor Nehatu Tačiju, direktoru regionalne kosovske policije za Mitrovicu. Oba uhapšena su ubrzo puštena.
Formiranjem međunarodnog Specijalnog suda za ratne zločine OVK na Kosovu sa početkom rada 1. januara 2017. godine, činilo se da će se stvari promeniti.
Podsetimo, srednom novembra prošle godine je Glavni tužilac novog specijalnog suda Dejvid Švendiman rekao da je njegov tim prikupio dovoljno dokaza da optuži određene pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova koji su počinili zločine tokom rata devedesetih godina, kao i da mu je glavni istražitelj Specijalnog istražnog tima Evropske unije Klint Vilijamson ostavio solidnu osnovu dokaza.
Zar onda nije logično da Srbija preda dokumentaciju Specijalnom sudu isačeka ishod budućih suđenja?
Milica Kostić kaže da je bilo takvih nagoveštaja, ali da ne zna razlog zašto se od te strategije odustalo.
"Kada su počeli razgovori o uspostavljanju tog suda, najviši predstavnici države su obećavali podršku i pomoć, ali kada vidimo unazad ovih nekoliko događaja sa Haradinajem i hapšenjem Nehata Tačija, čini se da je Srbija promenila svoju politiku. Duboko verujem da je to štetno za Srbiju, njenih građana i žrtava koji žive na teritoriji Srbije", navodi Kostić.
Srbija je imala problem i sa drugim državama regiona zbog interpolovih optužnica. Najpoznatiji je slučaj hapšenja ratnog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića 2010. godine u Londonu, hapšenje bosanskog generala Jovana Divjaka u Beču 2011. godine, a mnogo ranije 2003. godine privođenje u Mađarskoj Hašima Tačija, takođe po poternici Srbije.
Svi oni su brzo puštani na slobodu a jedini ishod je bio – remećenja odnosa u regionu.
[Na tekstu sarađivao i Zijadin Gashi]
Facebook Forum