Najave reciprociteta Srbije prema državama regije koje podržavaju Kosovo su „pokazivanje mišića“ za domaću upotrebu, rekli su sagovornici RSE povodom objave šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da bi Beograd mogao da glasa protiv stavova Makedonije i Crne Gore u međunarodnim organizacijama.
Aleksandar Popov, iz Centra za regionalizam, kaže da Dačićevo obraćanje, u kom sada pominje, kako se izrazio, šamare od Makedonije i Crne Gore zbog priznavanja Kosova i glasanja za prijem u Unesko, pokazuje da se bliže izbori Srbiji.
“Na taj način pokazuje mišiće i učvršćuje sopstvenu poziciju kao čuvara nacionalnih interesa. Sa druge strane, to je po malo i udovoljavanje interesima Rusije koja je jako kivna na Crnu Goru zbog toga što je krenula u NATO”, kaže Popov.
Iako su neprijatne, kako smatraju sagovornici RSE, pretnje Ivice Dačića neće imati efekat na odnose država u susedstvu i promenu politike pomenutih zemalja prema Kosovu.
U novogodišnjem intervjuu agenciji Beta Ivice Dačića, koji važi za političara sa jakim vezama u Moskvi, čini se, najgore je prošla za Beograd prijateljska Makedonija koju je podsetio da je Srbija pogrešila kada ju je priznala pod ustavnim imenom:
“Braći Grcima udarili smo šamar i sada očekujemo da ne priznaju Kosovo, a Makedonija uvek glasa za Kosovo. Ja moram da kažem da smo budale", rekao je, između ostalog Dačić.
Posledica takvog razmišljanja biće da će u multilateralnim odnosima Beograd koristiti ime koje se upotrebljava u Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama – Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
Denko Maleski, nekadašnji ministar spoljnih poslova Makedonije, ovu priču vidi kao legitimnu potrebu Srbije za podrškom Grčke u evrointegracijama ali, na žalost, i kao stalno okretanje glave od činjenice da Skoplje ipak ne može da drži srpsku stranu.
“Albanska etnička zajednica je druga po veličini u Makedoniji. Ona ima snažne veze, pa i familijarne, sa Kosovom. Naš primarni državni interes je da obezbedimo unutrašnje jedinstvo bez kog naša država ne bi mogla da opstane”, kaže Maleski.
U Dačićevim najavama akcija srpske spoljne politike samo malo bolje od Makedonije prošla je Crna Gora, možda i iz razloga što trenutno nema konkretnog pitanja po osnovu kog bi Srbija mogla da zapreti, ali je nediplomatski rečnik, daleko od suptilnog koji je poželjan u međunarodnim odnosima, zaparao uši.
"Šta sad? Crna Gora je glasala za prijem Kosova u Unesko i sad mi da kažemo slobodno vi nastavite da glasate protiv nas, a mi vas i dalje volimo. Ne mogu, jer bih pljunuo na sebe”, poručio je Dačić i naglasio da nije reč o osveti, već o reciprocitetu u spoljnoj politici u kojoj je Crna Gora u odnosu na Srbiju isto kao i Papua Nova Gvineja.
Sve ovo događa se dok Srbija u međunarodnim krugovima ima status bitne karike u lancu uspostavljanja dobrih regionalnih odnosa između država nastalih iz nekadašnje Jugoslavije koja se raspala u ratu, na čemu između ostalog insistira i Evropa, a primetno je u suštoj suprotnosti sa retorikom pomirenja premijera Aleksandra Vučića. Zato se otvorilo pitanje da li je ministar spoljnih poslova Srbije solo igrač ili reprezentuje novu državnu politiku zaoštravanja sa susedima.
Ovo je samo Dačićeva igra za domaći teren, smatra Daliborka Uljarević, direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice:
“Dačić puca iz prazne puške. U ovoj konstelaciji odnosa u Srbiji njegova izjava ne nosi tu vrstu pretnje da bi mogla da ugrozi stvarne odnose između dve države. Bilo bi daleko drugačije da je tako nešto rekao Aleksandar Vučić, koji ima stvarnu moć da oblikuje unutrašnju i spoljnu politiku Srbije. Samim tim slična Vučićeva izjava bila bi sasvim drugačije doživljena od strane crnogorskih vlasti.”
U odbrani svojih stavova Dačić ispred sebe stavlja Srbiju i pominje da se samo radi o odgovornoj državnoj i nacionalnoj politici. U opširnom intervjuu, u kom takođe apeluje na dobrosusedske odnose, izdvaja se stara parola koju je i on sada izrekao: “Nije Srbija otirač svakom da može sa nama da se igra.”
A da li je ovaj oštriji ton možda i signal da se Srbija nakon izbora u Americi i vraćanja Rusije na svetsku scenu oseća komotnije u spoljnoj politici, jedno je od pitanja u datom razvoju situacije, posebno prema pitanju Kosova ukoliko je procenila da sada lakše može da pritisne komšije u regionu.
“Mislim da bi to jednostavno bila računica bez krčmara. Šta će se dešavati nakon što Donald Tramp preuzme vlast u Americi to samo on zna, a možda i ne zna dok se ne suoči sa činjenicama. To je sve pod velikim upitnikom”, navodi Aleksandar Popov.
Posle svega, možda najpre za Beograd, ostaje i dilema da li će komšije podleći pritiscima i promeniti politiku prema Kosovu.
“Mislim da se to ne može desiti. Jer pitanje je apsolvirano onog momenta kada je Makedonija priznala Kosovo. Sve ostalo je već jedna procedura međunarodne afirmacije nove balkanske države”, zaključuje Denko Maleski.
Kao uteha u trenutno lošim odnosima na Zapadnom Balkanu može da zvuči vest da nakon svega nije bilo dolivanja ulja na vatru. Iz makedonskog ministarstva spoljnih poslova političari su preko nezvaničnog izvora pozvani da ne ruše prijateljstvo Srbije i Makedonije, dok je zvanična Podgorica ostala još uzdržanija, od nje nema komentara.
Facebook Forum