Mihajlo Miša Blam, džez muzičar i kompozitor, preminuo je 19. juna u 67 godini. Komemoracija čuvenom kontrabasisti i promoteru džeza održana je u pondeljak u Kamernoj sali Radio Beograda, gde su se od velikog umetnika oprostili članovi porodice i prijatelji.
Milivoje Mića Marković, džez muzičar, savremenik i kolega Miše Blama, rekao je da se Blam kao kontrabasista izdvajao svojim talentom.
„Džimi Blenton i Oskar Petiford su dvojica kontrabasista koji su prvi od pratećeg instrumenta napravili solistički. Da se to tad nije dogodilo, ja sam uveren da bi Miša, zahvaljujući svom talentu i svom smislu to uradio kad je vreme došlo. Završiću sa onim što je Miša uvek govorio: od džeza se ne živi, za džez se živi. Hvala i slava mu“, rekao je Marković.
Osim bavljenja muzikom, Miša Blam je konstantno radio na promociji džeza. Autor je značajne knjige „Džez u Srbiji od 1927. do 1944.“, u kojoj na osnovu obimne faktografije prezentuje same početke ovog muzičkog pravca u Srbiiji.
Vojislav Bubiša Simić, kompozitor i dirigent, rekao je da je Mihajlo Blam ovim radom napravio kontinuitet istorije džeza na ovim prostorima.
„Miša je", rekao je Simić, "razbio tu famu koja je dugo vladala da je džez počeo posle (Drugog svetskog) rata – što uopšte nije tačno. Razbio je i onu drugu famu u koju danas veruju mnogi mladi džez muzičari, da je džez počeo od Čarlija Parkera. Miša je napravio ono što je najvažnije: napravio je kontinuitet današnjeg džeza sa džezom koji je počeo onda i koji je tada bio samo muzika za igru.“
Muzičar Bora Dugić često je sa Blamom putovao po svetskim metropolama, gde su zajedno nastupali. Govoreći na komemoraciji svom kolegi i prijatelju, Dugić je ispričao jednu epizodu sa koncerta u Hanoveru 1988 godien:
„Pre koncerta, u holu Muzičke akademije, trebalo je da bude postavljena Mišina izložba fotografija o jugoslovenskom džezu između dva svetska rata. Nažalost, propustom organizatora, kada smo stigli od izložbe nije bilo ni traga. Opravdano revoltiran, Miša je uzeo kameru i snimao deo po deo praznog zida i uzgred, kao narator, objašnjavao šta slike predstavljaju. Mi smo se naravno smejali, a on je pedantno završio sarkazam koji je u toj dimenziji bio svojstven samo njemu.“
Mihajlo Blam rođen je 15. decembra 1947. u Beogradu, u staroj jevrejskoj porodici u kojoj je bilo više genaracija muzičara.
Nastupao je s najrazličitijim orkestrima i muzičkim velikanima sa svih meridijana, od Beogradske filharmonije do Berlinskog radio-orkestra Herberta fon Karajna, ali i sa više od 30 velikana džeza iz sveta.
Jedini je kontrabasista sa prostora Balkana koji je snimio tri solističke ploče džez muzike ("Miša Blam i oni koji vole Funky", "Sećanja", "Good Old YU Days") i više od 40 ploča u saradnji sa domaćim i stranim muzičarima. Bio je osnivač džez odseka u muzičkoj školi "Stanković".
Kao veliki kolekcionar, prikupio je obimnu zbirku džez artefakata, od kojih je priredio je izložbe o džezu u međuratnoj Jugoslaviji. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima je i nagrada džez festivala Nisville za životno delo.
Branislav Dejanović, umetnički producent, Nisvilla rekao je za naš program da očekuje od nadležnih institucija da pronađu adekvatan prostor u kojem će biti prezentovana obimna zaostavština koju je za života prikupio Blam.
“Samo deo tih prikupljenih materijala on je izlagao širom Srbije, koliko znam u Beogradu nekoliko puta i u sklopu Noći muzeja u Kraljevu, Užicu, a prošle godine smo u okviru Nisville festivala izložili tu postavku. Ja se nadam da će ta Mišina zaostavština pronaći svoj prostor i da će nadležni za to imati sluha i naći neki prostor za jednu stalnu postavku”, rekao je Dejanović.
Osim džezom, Mihajlo Blam podjednako se bavio i drugim muzičkim stilovima, a kao muzičar obišao je bukvalno čitav svet.
Milivoje Mića Marković, džez muzičar, savremenik i kolega Miše Blama, rekao je da se Blam kao kontrabasista izdvajao svojim talentom.
„Džimi Blenton i Oskar Petiford su dvojica kontrabasista koji su prvi od pratećeg instrumenta napravili solistički. Da se to tad nije dogodilo, ja sam uveren da bi Miša, zahvaljujući svom talentu i svom smislu to uradio kad je vreme došlo. Završiću sa onim što je Miša uvek govorio: od džeza se ne živi, za džez se živi. Hvala i slava mu“, rekao je Marković.
Osim bavljenja muzikom, Miša Blam je konstantno radio na promociji džeza. Autor je značajne knjige „Džez u Srbiji od 1927. do 1944.“, u kojoj na osnovu obimne faktografije prezentuje same početke ovog muzičkog pravca u Srbiiji.
Vojislav Bubiša Simić, kompozitor i dirigent, rekao je da je Mihajlo Blam ovim radom napravio kontinuitet istorije džeza na ovim prostorima.
„Miša je", rekao je Simić, "razbio tu famu koja je dugo vladala da je džez počeo posle (Drugog svetskog) rata – što uopšte nije tačno. Razbio je i onu drugu famu u koju danas veruju mnogi mladi džez muzičari, da je džez počeo od Čarlija Parkera. Miša je napravio ono što je najvažnije: napravio je kontinuitet današnjeg džeza sa džezom koji je počeo onda i koji je tada bio samo muzika za igru.“
Muzičar Bora Dugić često je sa Blamom putovao po svetskim metropolama, gde su zajedno nastupali. Govoreći na komemoraciji svom kolegi i prijatelju, Dugić je ispričao jednu epizodu sa koncerta u Hanoveru 1988 godien:
„Pre koncerta, u holu Muzičke akademije, trebalo je da bude postavljena Mišina izložba fotografija o jugoslovenskom džezu između dva svetska rata. Nažalost, propustom organizatora, kada smo stigli od izložbe nije bilo ni traga. Opravdano revoltiran, Miša je uzeo kameru i snimao deo po deo praznog zida i uzgred, kao narator, objašnjavao šta slike predstavljaju. Mi smo se naravno smejali, a on je pedantno završio sarkazam koji je u toj dimenziji bio svojstven samo njemu.“
Mihajlo Blam rođen je 15. decembra 1947. u Beogradu, u staroj jevrejskoj porodici u kojoj je bilo više genaracija muzičara.
Nastupao je s najrazličitijim orkestrima i muzičkim velikanima sa svih meridijana, od Beogradske filharmonije do Berlinskog radio-orkestra Herberta fon Karajna, ali i sa više od 30 velikana džeza iz sveta.
Jedini je kontrabasista sa prostora Balkana koji je snimio tri solističke ploče džez muzike ("Miša Blam i oni koji vole Funky", "Sećanja", "Good Old YU Days") i više od 40 ploča u saradnji sa domaćim i stranim muzičarima. Bio je osnivač džez odseka u muzičkoj školi "Stanković".
Kao veliki kolekcionar, prikupio je obimnu zbirku džez artefakata, od kojih je priredio je izložbe o džezu u međuratnoj Jugoslaviji. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima je i nagrada džez festivala Nisville za životno delo.
Branislav Dejanović, umetnički producent, Nisvilla rekao je za naš program da očekuje od nadležnih institucija da pronađu adekvatan prostor u kojem će biti prezentovana obimna zaostavština koju je za života prikupio Blam.
“Samo deo tih prikupljenih materijala on je izlagao širom Srbije, koliko znam u Beogradu nekoliko puta i u sklopu Noći muzeja u Kraljevu, Užicu, a prošle godine smo u okviru Nisville festivala izložili tu postavku. Ja se nadam da će ta Mišina zaostavština pronaći svoj prostor i da će nadležni za to imati sluha i naći neki prostor za jednu stalnu postavku”, rekao je Dejanović.
Osim džezom, Mihajlo Blam podjednako se bavio i drugim muzičkim stilovima, a kao muzičar obišao je bukvalno čitav svet.
