Učesnici u maratonskim pregovorima o klimatskim promenama u Varšavi postigli su u subotu dogovor o zajedničkim naporima da se uspori globalno zagrevanje.
Tokom dvonedeljnih pregovora, bogate i siromašne zemlje nisu se slagale koliki udeo koje od njih treba da imaju u nastojanjima da se smanji globalno zagrevanje i emitovanje štetnih gasova u atmosferu, što za posledicu ima stvaranje efekta staklene bašte, ako i zbog finansiranja tog projekta, prenosi Tanjug.
Pregovori su nastavljeni i posle petka, kada je trebalo da se završe, a učesnici iz 200 zemalja dogovorili su se da se od prvog tromesečja 2015. angažuju na smanjenju emitovanja štetnih gasova, što izaziva porast prosečne temperature, poplave, podizanje nivoa mora i suše, prenele su agencije.
Neslaganje tokom pregovora nastalo je jer su bogate države pokušale da uvedu ograničenje za emitovanje ugljen-dioksida svim zemljama, dok su one siromašnije smatrale da bogate treba da preuzmu veći teret u tom postupku, uključujući i finansijski, s obzirom da su one odgovorne za zagađenje.
Na konferenciji u Varšavi predloženo je osnivanje "Varšavskog mehanizma", koji bi pomogao zemljama u razvoju da se bore s gubicima i štetom izazvanom klimatskim promenama - velikim vrućinama, poplavama i sušom.
Novi sporazum bi trebalo da bude potpisan 2015. na konferenciji u Parizu, a da stupi na snagu 2020. godine.
Tokom dvonedeljnih pregovora, bogate i siromašne zemlje nisu se slagale koliki udeo koje od njih treba da imaju u nastojanjima da se smanji globalno zagrevanje i emitovanje štetnih gasova u atmosferu, što za posledicu ima stvaranje efekta staklene bašte, ako i zbog finansiranja tog projekta, prenosi Tanjug.
Pregovori su nastavljeni i posle petka, kada je trebalo da se završe, a učesnici iz 200 zemalja dogovorili su se da se od prvog tromesečja 2015. angažuju na smanjenju emitovanja štetnih gasova, što izaziva porast prosečne temperature, poplave, podizanje nivoa mora i suše, prenele su agencije.
Neslaganje tokom pregovora nastalo je jer su bogate države pokušale da uvedu ograničenje za emitovanje ugljen-dioksida svim zemljama, dok su one siromašnije smatrale da bogate treba da preuzmu veći teret u tom postupku, uključujući i finansijski, s obzirom da su one odgovorne za zagađenje.
Na konferenciji u Varšavi predloženo je osnivanje "Varšavskog mehanizma", koji bi pomogao zemljama u razvoju da se bore s gubicima i štetom izazvanom klimatskim promenama - velikim vrućinama, poplavama i sušom.
Novi sporazum bi trebalo da bude potpisan 2015. na konferenciji u Parizu, a da stupi na snagu 2020. godine.
