Nepoznanice oko dogovora o pečatu

Carinski pečat, koji je Srbija prihvatila na briselskim pregovorima sa Kosovom isti je onaj pečat koji je i do sada bio u opticaju. Iako je Beograd konačno prihvatio njegov izgled, nepoznato je kako će biti rešena suštinska pitanja: ko će naplaćivati carinu i u čiji će se budžet slivati taj novac. Druga nepoznanica je kako će izgledati prateća dokumentacija, bez koje roba ne može da prođe carinu, i hoće li je Srbija blokirati ako bude nosila oznake države Kosova.

U Beogradu za sada ne govore o tome da li je o ovim pitanjima bilo reči, ali ministar za Kosovo Goran Bogdanović već je poručio da neće prihvatiti da kosovski carinici budu na prelazima na severu Kosova i da prihodi koji se tu budu ubirali idu u budžet Kosova.

“Mi smo spremni da građani na severu plaćaju PDV i akcize, ali taj novac da ostaje ovde i da se od njega razvijaju lokalne samouprave na severu Kosova. Mi smo spremni da razgovaramo o tom problemu, ali svakako nismo spremni da ovde kosovska država zaživi. Kao ni da kosovska carina postoji na prelazima 1 i 31,” rekao je Bogdanović.

Upravo je u ovome poslednjem suština, te se postavlja pitanje da li je rezultat birselskih pregovora zapravo samo u odluci Beogarda da konačno prihvati pečat koji je sve vreme odbijala a na kojem, kao i tada, piše “Carina Kosova”.

Ovaj dogovor, bez jasnog plana kako će se implementirati ne znači ništa, kaže za RSE istraživač Centra za regionalizam Predrag Bjelić.

„To je taj četvrtasti pečat i to je u redu, ali nisu se dogovorili gde je ta carinska linija koja zaokružuje carinsko područje, šta je sa severom. Problem je u tome što oni na severu ne plaćaju porez nikome“, kaže Bejlić.

Pored ovog, nije rešeno ni pitanje prateće carinske dokumentacije, bez koje nije moguć slobodan protok robe.

“Da li će na carinskoj deklaraciji pisati samo Kosovo ili će biti Republika Kosovo, pa to onda opet Beograd neće prihvatiti,” navodi Bjelić.

Tržišni interesi

Ukoliko Srbija zbog ovoga primeni embargo na proizvode sa Kosova, Priština će odgovoriti istom merom. To je već najavila zamenica premijera Mimoza Kusari Ljilja navodeći da će za sve eventualne prepreke koje Srbija može da postavi za izvoz kosovske robe, ta zemlja primenjivati reciprocitet.

Da će u Beogradu biti problema, već najavljuju izjave pojedinih srpskih zvaničnika. Potpredsednik Vlade Ivica Dačić izjavio je da je prihvatanje pečata daleko manji problem u odnosu na pitanje ko će biti na prelazima.

Tako, konačnom odlukom Beograda da prihvati famozni carinski pečat, ipak nije stavljena tačka na problem blokade robne razmene. Za to vreme gube i Kosovo i Srbija. No, privredinici će morati još da čekaju, uprkos tome što Vladu u Beogradu već mesecima upozoravaju da će, što duže blokada traje, posledice za srpsku privredu biti pogubnije.

Vlatko Sekulović, koji je tokom 2006. vodio tim koji je u okvirima CEFTA-e tražio rešenje za srpsko-kosovske relacije, ipak se nada da će u Beogradu preovladati razum.

„Ovaj dogovor pokazuje da se ide u tom pravcu, i nadam se da će se u što kraćem roku definisati ceo paket koji će obezbediti zaštitu interesa srpske privrede na Kosovu, odnosno nesmetan plasman robe,“ kaže Sekulović.

Podsetimo, prema podacima Privredne komore Srbije, da nije bilo blokade, do kraja godine Srbija bi sa Kosovom na godišnjem nivou ostvarila promet od 450 miliona dolara. To se moglo i dogoditi da su se vlasti, umesto političkim, vodile tržišnim interesima, podvlači Predrag Bjelić i dodaje da su sva ova pitanja, da je bilo volje, mogla biti rešena i mnogo ranije.

“Za Srbiju je Kosovo značajno izvozno tržište gde ostvarujemo visok suficit. Ta blokada je prvenstveno veliki gubitak, i što se duže nastavi, to će biti teže da se naši proizvodi vrate. Mislim da je ovde reč o insistiranju na nekim političkim poenima, ali uvek kažem – Kini ne pada na pamet da prizna Tajvan, ali priznaje njegovu carinu i funkcioniše trgovina. Samo kod nas je to i dalje problem,” kaže Bjelić.

Iako i Evropska unija pozdravlja dogovor o carinskim pečatima kao veliki korak napred u odnosima Beograda i Prištine, pitanje hoće li se u tom pravcu i nastaviti zavisiće od političkih odluka, a ne onih koje će se donositi na temeljima ekonomske saradnje i trgovine, koja bi bila u obostranom interesu Srbije i Kosova.