U Srbiji su povodom hapšenja Ratka Mladića optuženog za nastrašnije zločine pred Haškim tribunalom, učestali javni istupi onih koji negiraju da se uopšte dogodio genocid. Najnoviji skandal je izjava književnika Dobrice Ćosića da je u Srebrenici ubijeno 500 a ne 8.000 Bošnjaka.
Da li se u Srbiji nekažnjeno može negirati genocid, dovoditi u pitanje ratni zločini koji su na sudu utvrđeni, negirati holokaust, kao najstrašniji nacistički projekt istrebljenja jednog naroda?!
„U Srbiji nije zakonom predviđeno negiranje ratnog zločina, niti čak ni samog holokausta, kao posebnog krivičnog dela“, kaže profesorka prava Vesna Rakić.
Poslanik Žarko Korać priseća se nekih inicijativa da se zabrani negiranje holokausta i genocida, ali kaže da nije bilo podrške u državnim organima.
„Lično mislim da je propuštena prilika da se usvoji takva zakonska odredba, da bude u Krivičnom zakoniku, onda kada je Skupština usvojila Rezoluciju o Srebrenici, gde se ne koristi reč genocid, ali se poziva na presudu Međunarodnog suda. Zalažem se za usvajanje takve zakonske odredbe jer nema drugog načina. Kod nas su negatori genocida postali sve učestaliji u javnom životu. Ljudi u Srbiji javno brane genocid i kažu da je to bilo u redu“, navodi Korać.
Društvena klima
Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, već dve godine bezuspešno pokušava da se izbori za zakonsku zabranu negiranja, pre svega holokausta, ali i genocida.
„Ja sam inicijator i moja inicijativa je bila da se, pored člana Krivičnog zakona, koji je na neki način mogao da sankcioniše širenje govora mržnje, eksplicitno navede i da je negiranje holokausta krivično delo. To sam govorio unazad dve-tri godine i na javnim skupovima i pisao dopise i ministru Dačiću i ministru pravde i Tužilaštvu, a naravno i premijeru i predsedniku.
Nisam dobijao na to nikakve odgovore, dok se nije pojavio Zakon o zabrani svih diskriminacija, koji smo mi zdušno podržali i koji na određen način može da sankcioniše takve ispade. Ali direktno negiranje holokausta, koliko ja znam, ne egzistira u Zakonu“, kaže Aleksandar Nećak.
Društvena klima je takva da ne treba očekivati da će se pod udar zakona naći oni koji negiraju genocid ili veličaju optužene ili osuđene za ratne zločine.
„Od strane države, u malo ranijem periodu, ali i od strane najglasnijih društvenih grupa, i to onih koje su militantne i desničarske, promoviše se zapravo ratni zločin koji je učinjen u ime srpske nacije kao jedan akt heroizma, koji je učinjen, navodno, radi odbrane naših interesa i naših teritorija u toku rata“, zaključuje Vesna Rakić.
Sve o hapšenju optuženika za genocid i zločine protiv čovječnosti nakon 15 godina bježanja od pravde. Svjedočenja, analize, komentari, multimedija.
Da li se u Srbiji nekažnjeno može negirati genocid, dovoditi u pitanje ratni zločini koji su na sudu utvrđeni, negirati holokaust, kao najstrašniji nacistički projekt istrebljenja jednog naroda?!
„U Srbiji nije zakonom predviđeno negiranje ratnog zločina, niti čak ni samog holokausta, kao posebnog krivičnog dela“, kaže profesorka prava Vesna Rakić.
Poslanik Žarko Korać priseća se nekih inicijativa da se zabrani negiranje holokausta i genocida, ali kaže da nije bilo podrške u državnim organima.
„Lično mislim da je propuštena prilika da se usvoji takva zakonska odredba, da bude u Krivičnom zakoniku, onda kada je Skupština usvojila Rezoluciju o Srebrenici, gde se ne koristi reč genocid, ali se poziva na presudu Međunarodnog suda. Zalažem se za usvajanje takve zakonske odredbe jer nema drugog načina. Kod nas su negatori genocida postali sve učestaliji u javnom životu. Ljudi u Srbiji javno brane genocid i kažu da je to bilo u redu“, navodi Korać.
Društvena klima
Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, već dve godine bezuspešno pokušava da se izbori za zakonsku zabranu negiranja, pre svega holokausta, ali i genocida.
„Ja sam inicijator i moja inicijativa je bila da se, pored člana Krivičnog zakona, koji je na neki način mogao da sankcioniše širenje govora mržnje, eksplicitno navede i da je negiranje holokausta krivično delo. To sam govorio unazad dve-tri godine i na javnim skupovima i pisao dopise i ministru Dačiću i ministru pravde i Tužilaštvu, a naravno i premijeru i predsedniku.
Nisam dobijao na to nikakve odgovore, dok se nije pojavio Zakon o zabrani svih diskriminacija, koji smo mi zdušno podržali i koji na određen način može da sankcioniše takve ispade. Ali direktno negiranje holokausta, koliko ja znam, ne egzistira u Zakonu“, kaže Aleksandar Nećak.
Društvena klima je takva da ne treba očekivati da će se pod udar zakona naći oni koji negiraju genocid ili veličaju optužene ili osuđene za ratne zločine.
„Od strane države, u malo ranijem periodu, ali i od strane najglasnijih društvenih grupa, i to onih koje su militantne i desničarske, promoviše se zapravo ratni zločin koji je učinjen u ime srpske nacije kao jedan akt heroizma, koji je učinjen, navodno, radi odbrane naših interesa i naših teritorija u toku rata“, zaključuje Vesna Rakić.
Sve o Ratku Mladiću
Sve o hapšenju optuženika za genocid i zločine protiv čovječnosti nakon 15 godina bježanja od pravde. Svjedočenja, analize, komentari, multimedija.
