Iako “dnevni red” budućih pregovora Beograda i Prištine neće biti lako sastaviti, i Kosovo i Srbija izvesno su bliže razgovorima posle usaglašavanja teksta rezolucije o Kosovu između EU i Srbije, ocenjuju sagovornici programa RSE.
S obzirom da će na večerašnjem zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, usvajanje usaglašene rezolucije biti, po svemu sudeći, gotovo protokularna stvar, postavlja se pitanje o čemu bi Priština i Beograd mogli da razgovaraju posle usvojenog dokumenta.
Ivan Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u SAD kaže za program RSE da je Srbija izmenjenom rezolucijom, pre svega, izbegla konfrontaciju sa EU koja bi imala loše posledice po evropske aspiracije Beograda.
“To je nešto što je izbegnuto u poslednjem momentu. Mislim da je to, naravno, dobar rezultat, ali nije bio najbolji način na koji je sve to izvedeno. Pretpostavljam da će doći do nekog odmrzavanja procesa integracija u smislu da će naša kandidatura za članstvo u EU“, kaže Vujačić.
On dodaje da će se tek u narednom periodu pokazati o čemu bi Beograd i Priština mogli da pregovaraju.
„Verovatno će dijalog krenuti od nekih, što bi se reklo, životnih pitanja. Dakle o položaju srpske manjine o Kosovu, o enklavama, uopšte o životu ljudi koji su tamo, a nisu Albanci.“
Ilir Deda
Vujačić takođe ocenjuje da, iako u samom tekstu usaglašene rezolucije ne piše decidno da je priča o statusu završena, to ipak jeste jasna poruka.
„Činjenica da su nemački ministar spoljnih poslova i drugi bili jako decidni da je za veliku većinu zemalja EU pitanje teritorija na Balkanu završeno na način na koji oni misle da treba da budu završeno, to je da su 22 zemlje priznale nezavisnost Kosova, pet zemalja nije, pretpostavljam da je poruka većine zemalja EU u tom smislu da je Kosovo za njih nezavisno i da tu verovatno mnogo prostora za neke dalje razgovore neće biti“, objašnjava Vujačić koji očekuje da će nakon ovakvog ishoda, rezolucija o Kosovu biti jednoglasno usvojena na predstojećoj Generalnoj skupštini UN.
Okretanje ka budućnosti
Ilir Deda, direktor Instituta za politička istraživanja u Prištini u razgovoru za program RSE kaže da je Priština očekivala ovakav obrt, jer se “znalo da srpska rezolucija u prvobitnoj formi neće proći kroz Generalnu skupštinu”.
“Ovaj potez mislim da ostavlja veliku mogućnost da se i Srbija i Kosovo okrenu budućnosti i gradnji normalnih međusobnih odnosa.”
RSE: O čemu sada, nakon ove usaglašene rezolucije, Beograd i Priština mogu da razgovaraju?
“E to je sada najvažnije pitanje i mislim da neće biti lako da se sastavi dnevni red, jer obe strane imaju drugačija polazišta. Dok kosovske vlasti žele da razgovaraju o tim tehničkim pitanjima – telekomunikacije, energetika i tako dalje, Srbija želi razgovarati o novom statusu Srba, to jest o dvojnoj autonomiji što se tiče severa Kosova i srpskih naselja južno od Ibra i o jednom novom statusu za Srpsku pravostvanu crkvu. Neće biti lako, ali se otvara jedan prostor da se vođstva i u Beogradu i u Prištini okrenu budućnosti bez, da tako kažem, zabadanja prsta u oči drugoj strani, već da se trezveno razmišlja kako mi možemo posle toliko decenija da se okrenemo budućnosti i istom cilju, a to je učlanjivanje u EU.”
Ilir Deda smatra da je posle dogovora o rezoluciji priča oko statusa Kosova završena.
“Preokret u Beogradu zapravo i označava kraj jedne vrste politike koju je Srbija do sada vodila. Jučerašnjim dogovorom pobedila je EU. Oni su pobednici kroz prizmu odnosa koji su vladali do juče. Nisu, da tako kažem, pobedili ni Kosovo ni Srbija. To je dobro, jer se otvara prostor za normalizaciju odnosa”, zaključuje Deda.
Dogovorom Brisela i Beograda izostavljene su odrednice o secesiji i otvorenim pitanjima iz rezolucije o Kosovu o kojoj večeras raspravlja Generalna skupstina UN.
Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton izjavila je da usvojeni zajednički predlog rezolucije 27 zemalja EU i Srbije za raspravu o Kosovu u Generalnoj skupštini UN "predstavlja odraz zajedničke predanosti evropskoj perspektivi Srbije".
"Zajedno smo radili sa Srbijom i taj ishod danas je odraz naše zajedničke predanosti evropskoj perspektivi Srbije”, rekla je Estonova.
Nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele koji je u cilju postizanja kompromisa nedavno i sam boravio u Beogradu, pozdravio je spremnost Srbije da Generalnoj skupštini UN podnese rezoluciju o Kosovu zajedno sa Evropskom unijom.
"Generalna skupština,
a) Svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;
b) Uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;
c) Podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: ''Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?;
d) Primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;
e) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahev Generalne skupštine;
f) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi".
S obzirom da će na večerašnjem zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, usvajanje usaglašene rezolucije biti, po svemu sudeći, gotovo protokularna stvar, postavlja se pitanje o čemu bi Priština i Beograd mogli da razgovaraju posle usvojenog dokumenta.
Ivan Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u SAD kaže za program RSE da je Srbija izmenjenom rezolucijom, pre svega, izbegla konfrontaciju sa EU koja bi imala loše posledice po evropske aspiracije Beograda.
“To je nešto što je izbegnuto u poslednjem momentu. Mislim da je to, naravno, dobar rezultat, ali nije bio najbolji način na koji je sve to izvedeno. Pretpostavljam da će doći do nekog odmrzavanja procesa integracija u smislu da će naša kandidatura za članstvo u EU“, kaže Vujačić.
On dodaje da će se tek u narednom periodu pokazati o čemu bi Beograd i Priština mogli da pregovaraju.
„Verovatno će dijalog krenuti od nekih, što bi se reklo, životnih pitanja. Dakle o položaju srpske manjine o Kosovu, o enklavama, uopšte o životu ljudi koji su tamo, a nisu Albanci.“
Vujačić takođe ocenjuje da, iako u samom tekstu usaglašene rezolucije ne piše decidno da je priča o statusu završena, to ipak jeste jasna poruka.
„Činjenica da su nemački ministar spoljnih poslova i drugi bili jako decidni da je za veliku većinu zemalja EU pitanje teritorija na Balkanu završeno na način na koji oni misle da treba da budu završeno, to je da su 22 zemlje priznale nezavisnost Kosova, pet zemalja nije, pretpostavljam da je poruka većine zemalja EU u tom smislu da je Kosovo za njih nezavisno i da tu verovatno mnogo prostora za neke dalje razgovore neće biti“, objašnjava Vujačić koji očekuje da će nakon ovakvog ishoda, rezolucija o Kosovu biti jednoglasno usvojena na predstojećoj Generalnoj skupštini UN.
Okretanje ka budućnosti
Ilir Deda, direktor Instituta za politička istraživanja u Prištini u razgovoru za program RSE kaže da je Priština očekivala ovakav obrt, jer se “znalo da srpska rezolucija u prvobitnoj formi neće proći kroz Generalnu skupštinu”.
“Ovaj potez mislim da ostavlja veliku mogućnost da se i Srbija i Kosovo okrenu budućnosti i gradnji normalnih međusobnih odnosa.”
Preokret u Beogradu zapravo i označava kraj jedne vrste politike koju je Srbija do sada vodila. Jučerašnjim dogovorom pobedila je EU. Ne Kosovo, ne Srbija, već EU.
RSE: O čemu sada, nakon ove usaglašene rezolucije, Beograd i Priština mogu da razgovaraju?
“E to je sada najvažnije pitanje i mislim da neće biti lako da se sastavi dnevni red, jer obe strane imaju drugačija polazišta. Dok kosovske vlasti žele da razgovaraju o tim tehničkim pitanjima – telekomunikacije, energetika i tako dalje, Srbija želi razgovarati o novom statusu Srba, to jest o dvojnoj autonomiji što se tiče severa Kosova i srpskih naselja južno od Ibra i o jednom novom statusu za Srpsku pravostvanu crkvu. Neće biti lako, ali se otvara jedan prostor da se vođstva i u Beogradu i u Prištini okrenu budućnosti bez, da tako kažem, zabadanja prsta u oči drugoj strani, već da se trezveno razmišlja kako mi možemo posle toliko decenija da se okrenemo budućnosti i istom cilju, a to je učlanjivanje u EU.”
Ilir Deda smatra da je posle dogovora o rezoluciji priča oko statusa Kosova završena.
“Preokret u Beogradu zapravo i označava kraj jedne vrste politike koju je Srbija do sada vodila. Jučerašnjim dogovorom pobedila je EU. Oni su pobednici kroz prizmu odnosa koji su vladali do juče. Nisu, da tako kažem, pobedili ni Kosovo ni Srbija. To je dobro, jer se otvara prostor za normalizaciju odnosa”, zaključuje Deda.
Dogovorom Brisela i Beograda izostavljene su odrednice o secesiji i otvorenim pitanjima iz rezolucije o Kosovu o kojoj večeras raspravlja Generalna skupstina UN.
Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton izjavila je da usvojeni zajednički predlog rezolucije 27 zemalja EU i Srbije za raspravu o Kosovu u Generalnoj skupštini UN "predstavlja odraz zajedničke predanosti evropskoj perspektivi Srbije".
"Zajedno smo radili sa Srbijom i taj ishod danas je odraz naše zajedničke predanosti evropskoj perspektivi Srbije”, rekla je Estonova.
Nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele koji je u cilju postizanja kompromisa nedavno i sam boravio u Beogradu, pozdravio je spremnost Srbije da Generalnoj skupštini UN podnese rezoluciju o Kosovu zajedno sa Evropskom unijom.
Revidirani tekst Rezolucije o Kosovu
Redefinisani Predlog rezolucije o Kosovu koji je Srbija usaglasila sa Evropskom unijom (EU)"Generalna skupština,
a) Svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;
b) Uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;
c) Podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: ''Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?;
d) Primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;
e) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahev Generalne skupštine;
f) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi".
