Ruske trupe ušle su u gruzijsku luku Poti na Crnom moru, saopštio je protekle noći gruzijski premijer Lado Gurgenidze. On je dodao da u toj akciji nije bilo žrtava.
"Žalimo što smo svedoci takvog razvoja događaja, a da naši zapadni saveznici nisu intervenisali aktivnije", rekao je premijer.
Rusko ministarstvo odbrane je, međutim, demantovalo da su ruske trupe zauzele Poti. Rusko ministarstvo je navelo da su samo "izviđačke jedinice otišle u taj grad i već su ga napustile", prenela je ruska agencija Interfaks.
Gruzijska vlada je kasno sinoć takođe javila da su ruske snage ušle u mali grad Kobi, blizu separatističke oblasti Abhazije, između Potija i Senakija, gde je prema gruzijskim izvorima ruska vojska uništila vojnu bazu.
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili rekao je sinoć da je ruska vojska okupirala "veći deo" Gruzije, ali je pozvao stanovništvo na smirenost i rekao da za sada glavni grad Tbilisi nije pod pretnjom da bude zauzet.
On je, međutim, rekao kako je ruska vojska presekla Gruziju na pola, osvojivši strateški grad Gori, kroz koji prolazi jedini značajni autoput.
Sakašvili je na Nacionalnom savetu bezbednosti izdao saopštenje, samo sat vremena nakon što su zvaničnici izjavili da su ruske trupe osvojile Gori, grad koji se nalazi oko 100 kilometara zapadno od prestonice Gruzije, Tbilisija.
Ruska novinska agencija Interfaks, međutim, citirala je ruskog ministra odbrane koji je demantovao izveštaje o osvajanju Gorija.
Visoki zvaničnik iz gruzijske Ambasade u Moskvi, Givi Šugarov rekao je da izgleda da se ruska vojska približava Tbilisiju i naveo je kako je ruski cilj "potpuna likvidacija" gruzijske Vlade.
On je, međutim, rekao kako je ruska vojska presekla Gruziju na pola, osvojivši strateški grad Gori, kroz koji prolazi jedini značajni autoput.
Sakašvili je na Nacionalnom savetu bezbednosti izdao saopštenje, samo sat vremena nakon što su zvaničnici izjavili da su ruske trupe osvojile Gori, grad koji se nalazi oko 100 kilometara zapadno od prestonice Gruzije, Tbilisija.
Ruska novinska agencija Interfaks, međutim, citirala je ruskog ministra odbrane koji je demantovao izveštaje o osvajanju Gorija.
Visoki zvaničnik iz gruzijske Ambasade u Moskvi, Givi Šugarov rekao je da izgleda da se ruska vojska približava Tbilisiju i naveo je kako je ruski cilj "potpuna likvidacija" gruzijske Vlade.
Rusija odbila rezoluciju Zapada
Protekle noći je propao još jedan pokušaj Saveta bezbednosti UN da postigne zajednički stav o oružanom sukobu Rusije i Gruzije oko Južne Osetije.
Rusija neće glasati za rezoluciju u Savetu bezbednosti UN koja poziva na prekid vatre u rusko-gruzijskom sukobu, baziran na francuskom mirovnom planu, saopštio je posle sednice ruski ambasador pri Ujedninenim nacijama Vitalij Čurkin.
Ruski ambasador je to saopštio novinarima posle konsultacija u Savetu bezbednosti, pete sednice tog tela na temu gruzijske krize za pet dana. Ni jednom do sada članice Saveta bezbednosti nisu uspele da se usaglase o tekstu izjave ili odluke.
Čurkin je rekao da je donošenje rezolucije preuranjeno i da predlog ima ozbiljne nedostatke u pogledu "nekih principijelnih stavova", kao što je to da se u ne pominje gruzijska agresija na Južnu Osetiju. On je rekao da Rusija nije konsultovana kada je sastavljan tekst predloga rezolucije.
Zapadne zemlje članice Saveta bezbednosti su "se složile" o tekstu rezolucije, prema navodima neimenovanog diplomate. Taj dokument je bio baziran na francuskom planu koji se sastoji iz tri tačke: momentalni prekid vatre, poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije i vraćanje na stanje pre gruzijske intervencije u Južnoj Osetiji proteklog četvrtka, 7. avgusta.
"Mi imamo zahteve: povlačenje Gruzijaca iz Južne Osetije i obavezivanje Tbilisija da neće pribegavati sili u Južnoj Osetiji i u Abhaziji", rekao je Čurkin. "Nadam se da ćemo moći da sastavimo prihvatljivu rezoluciju", zaključio je on.
Ambasador SAD u UN Zalmaj Kalilzad (Zalmay Khalilzad) rekao je da je dobio uveravanja Čurkina da Moskvi nije cilj da sruši gruzijskog predsednika Mihajla Sakašvilija. Čurkin mu je to rekao tokom konsulatcija 15 zemalja članica Saveta bezbednosti, iza zatvorenih vrata.
Sarkozi danas u Moskvi
Predsednici Rusije i Francuske, Dmitrij Medvedev i Nikola Sarkozi, razgovaraće danas u Moskvi o situaciji oko gruzijske separatističke oblasti Južne Osetije.
Detalje tog razgovora dvojica predsednika razmotrili su u jučerašnjem telefonskom razgovoru. To je bio treći razgovor predsednika Rusije i Francuske, koja je predsedavajuća EU, u poslednja dva dana.
Kako je saopšteno u Moskvi, Mevedev je poručio da je za normalizaciju situacije u zoni konflikta neophodno prethodno povlačenje gruzijskih snaga, kao i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma o neprimenjivanju sile.
Kako je saopšteno u Tbilisiju, tokom boravka ministara spoljnih poslova Francuske i Finske, Bernara Kušnera i Aleksandra Stuba u Gruziji, predsednik Mihail Sakašvili je potpisao dokument o neprimenjivanju sile.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je, međutim, ukazalo da Tbilisi ne drži reč i da se i dalje vode borbe.
U Moskvi je bilo najavljeno da će se Lavrov u ponedeljek uveče sresti u Moskvi s Kušnerom i Stubom, ali je sinoć saopšteno da će taj sastanak biti održan danas.
U sinoćnjem telefonskom razgovoru s evropskim diplomatama, Lavrov je ponovio uslov Rusije da Tbilisi osim što mora da obustavi vatru, treba da potpuno povuče svoje oružane snage iz Južne Osetije i da obustavi vojna dejstva iz bilo kojih delova Gruzije. Pored toga, Gruzija mora da potpiše s Južnom Osetijom sporazum o neprimenjivanju sile, ukazao je Lavrov.
Američki predsednik optužio Rusiju za okupaciju
Predsednik SAD izjavio je sinoć da je vreme da Rusija zaustavi krizu u Gruziji, i izrazio zabrinutost zbog, kako je rekao, "dramatične i brutalne eskalacije nasilja".
Obraćajući se javnosti povodom sukoba u Gruziji, Buš je u oštrom upozorenju Moskvi rekao da Rusija mora da se vrati s puta "kojim je izgleda krenula" i naglasio da "akcije Rusije dovode u opasnost njene odnose sa SAD-om i Evropom".
"Rusija je izvršila invaziju na suverenu susednu državu i ugrožava demokratsku vladu koju je izabrao narod (te države)". Takve akcije su neprihvatljive u 21. veku", rekao je Buš.
Svetske sile su pozvale Rusiju da prihvati hitan prekid vatre sa Gruzijom i međunarodno posredovanje za rešavanje krize u Južnoj Osetiji.
"Rusija mora ... da prihvati ovaj mirovni sporazum kao prvi korak u rešavanju ovog sukoba", rekao je Buš.
Američki predsednik je takođe ukazao da izgleda da Rusija želi da sruši legalno izabranu gruzijsku vladu i pozvao Moskvu da kao prvi korak prihvati primirje i povuče trupe.
On je izrazio "duboku zabrinutost" zbog toga što izgleda da su ruske trupe izašle van zone konflikta, da su napale gruzijski grad Gori i da izgleda prete da napadnu i prestonicu Tbilisi.
Buš je takođe rekao da postoje dokazi da bi ruske strane uskoro mogle da počnu da bombarduju civilni aerodrom u Gruziji. "Ako su ti izveštaji tačni, te aktivnosti Rusije bi predstavljale dramatičnu i brutalnu eskalaciju sukoba u Gruziji", upozorio je Buš u kratkoj izjavi reporterima u Beloj kući.
On je naglasio da takve akcije Rusije ne bi bile u saglasnosti sa njenim uveravanjima da su joj ciljevi ograničeni na ponovno uspostavljanje mira u separatističkim proruskim oblastima.
Gorbačov o krizi
SAD su "napravile ozbiljnu brljotinu" time što su za zonu svog "nacionalnog interesa" proglasile njima daleki Kavkaz u kojem je međutim "ukorenjena Rusija", piše poslednji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov u članku za današnje izdanje američkog dnevnog lista "Vašington Post".
Koreni sadašnjeg rata na Kavkazu leže u odluci separatista Gruzije da 1991. ukinu autonomiju Južne Osetije što je "postala tempirana bomba teritorijalnog integriteta Gruzije" čija su naredna rukovodstva, primenom sile, pogoršavala situaciju, piše Gorbačov.
Ipak, bilo je mogućnosti za nalaženje političkog rešenja jer su "relativan mir" održavale mirovne snage Rusije, Gruzije i same Osetije, dok je Moskva sve vreme priznavala teritorijalni integritet Gruzije. Međutim, gruzijsko rukovodstvo se oglušilo o mogućnost traganja za političkim rešenjem.
"Ono što se desilo u noći 7. avgusta je neshvatljivo" – piše Gorbačov - gruzijska vojska je razornim raketnim bacačima napala glavni grad Južne Osetije Ćinvali.
"Rukovodstvo Gruzije je to moglo učiniti samo uz pretpostavljenu podršku i ohrabrenje znatno moćnije sile", piše Gorbačov iznoseći da su "stotine američkih instruktora" obučavale Oružane snage Gruzije koja je savremeno oružje kupovala širom sveta.
"Zajedno sa obećanjem članstva u NATO, to je ohrabrilo gruzijsko rukovodstvo da pomisli da se može izvući sa 'blickrigom' u Južnoj Osetiji" jer je predsednik Mihail Sakašvili "očekivao bezuslovnu podršku Zapada, a Zapad mu je dao razloge da to smatra".
Pošto je konstatovao da je stav zapadnih zemalja proteklih dana "daleko od uravnoteženog", Gorbačov piše da su "SAD napravile ozbiljnu brljotinu time što su za zonu svog 'nacionalnog interesa' proglasile Kavkaz, udaljen hiljadama milja od američkog kontinenta".
"Naravno, mir na Kavkazu jeste u svačijem interesu, ali zdrav razum zahteva da se prizna da je Rusija tamo ukorenjena već zbog same geografije i zbog vekova istorije. Rusija ne traži teritorijalno proširenje, nego ima legitimne interese u tom regionu", piše Gorbačov.
On smatra da bi rešenje "moglo da bude stvaranje pod-regionalnog sistema bezbednosti i saradnje (na Kavkazu) koji bi onemogućio svaku provokaciju i bilo kakvu mogućnost krize kakva je ova".
To bi trebalo da postignu pre svega zemlje Kavkaza, a "možda bi mogle pomoći i države izvan tog regiona - ali samo ako imaju pošten i objektivan stav".
"Lekcija iz najnovijih zbivanja je da su geopolitičke igre opasne bilo gde", zaključuje Gorbačov svoj članak čiju će verziju na ruskom danas objaviti moskovska "Rosijskaja gazeta".
Svetska banka podržava Gruziju
Svetska banka je u noćašnjem saopštenju izrazila "poverenje" u privredu Gruzije "u ovim izuzetno kritičnim trenucima" za tu zemlju koja je u oružanom sukobu sa Rusijom. Svetska banka navodi "ogromne devizne rezerve, mudru monetarnu i budžetsku politiku i očekivane reforme finansijskog sektora koje će ojačati bankarstvo u jedno od najlikvidnijih i najsolvetnijih". "Svetska banka je angažovala više od milijardu dolara u Gruziji, a njene aktuelne operacije u Gruziji su angažovale 135 miliona", piše u saopštenju. Pored toga, "priznajući snažno angazovanje Gruzije za reforme, Svetska banka razmatra odobravanje dodatnih oko 300-350 miliona u narednih 12 meseci", između ostalog za "obnovu osnovne infrastrukture Gruzije".
