Dostupni linkovi

logo-print

U regionu bivše Jugoslavije i dalje dominira pokušaj potiskivanja ratne prošlosti i zločina počinjenih tokom devedesetih godina, a potiskivanje trauma ne može doneti ništa dobro regionu, već može dovesti samo do ponavljanja zločina - ocenjuje Janja Beč Nojman (Neumann), autorka u regionu jedinog postdiplomskog kursa “Ratni zločini, genocid i sećanje”. Rezultat tog kursa je i knjiga “Pomračenje u podne”, koja je predstavljena u Novom Sadu.

Duboko verujem da je prolazak kroz traumu, umesto poricanja i prećutkivanja mnogo bolji put. Teži put, ali mnogo bolji – kaže priznata članica svetske Asocijacije istraživača i profesora genocida Janja Beč Nojman (Neumann):

"Ovo nije samo postratni region, ovo je postgenocidni region prema važećim kriterijumima međunarodnog krivičnog prava, a ne prema mojoj volji, nečijem mitu ili nečijem snu. Postgenocidni regioni su najdublje traumatizirani regioni. Neprolazak kroz traumu, pojedinačno ili koletkivno, je apsolutno izvanredna, idealna, osnova da se tako nešto ponovi."

U Novom Sadu promovisala je svoju najnoviju knjigu na engleskom jeziku pod naslovom „Pomračenje u podne“, koja je nastala na osnovi jedinstvenog postdiplomskog kursa „Ratni zločini, genocid i sećanje“, kojeg je osnovala pre šest godina i kojeg, zahvaljujući međunarodnoj pomoći, vodi u okviru sarajevskog univerziteta. Simptomatično je da je to jedini kurs takve vrste u celom regionu zemalja bivše Jugoslavije, primećuje autorka i navodi „abecedu“ genocida, po kriterijumima u svetu:

"Prva rečenica je da je genocid zločin države i njenih institucija i struktura, od kada u modernim vremenima govorimo o tome, od jermenskog genocida, Sudana, Darfura pa do danas. Šta razlikuje ratni zločin od genocida? Dva kriterijuma, koja se uzimaju i u međunarodnom krivičnom pravu i u sociologiji. Prvi je da li je u postgenocidnom društvu živa ideologija koja ga je omogućila, da li je živa i posle toga, i drugi, da li se društva posle distanciraju od toga. Distanciranje može biti ne samo pravno, preko međunarodnog suda, već se ono može vršiti na različite načine, medijski, u umetnosti, u nauci, u obrazovanju, u politici itd. - u svetu se svuda isto predaje. Poricanje genocida je zapravo poslednja faza genocida."

Ovaj region, upozorava ona, vekovima nije prošao kroz svoje traume. U kulturi mitova, mitomanija, laganja. U kulturi da se – sve podrazumeva:

"Prvo da vidimo šta se desilo, kada se desilo, kome se desilo, koji su brojevi, koji su počinioci, ko su žrtve - za sve se može naći primer. Kontekst je istorijski, psihološki, sociološki, pravni itd. Treći nivo je žestoka emotivna reakcija, ko uspe da prođe prva dva, a posle toga ide ta žestoka reakcija sa druge strane jer uvek postoje najmanje dve strane. Peti, idealni, nivo bi bio prolazak kroz traumu i zaceljivanje te traume."

Janja Beč Nojman zagovornica je duše i savesti – kaže novosadski književnik Laslo Vegel, autor jednog od tekstova u njenoj knjizi i jedan od predavača na njenom kursu teškog suočavanja:

"Kada sevaju gromovi iz glave uvek se pojavi Janja Beč koja u rukama drži jednu sveću. Za mene ostaće zauvek tajna kako svetlost sveće može biti jača od bleska gromova."

Na nas u svetu gledaju kao na „majstore smrti“, ukazuje još Janja Beč Naojman, dok apeluje da se pokuša sa otvaranjem sličnih kurseva u čitavom regionu:

"Zato što to, sasvim sam sigurna, čak i ako ne uspe, reducira potencijal za nasilje, koji je ovde ogroman, i potencijal za surovost."

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG