Na severu Kosova su pojedinci na društvenim mrežama u poslednje vreme počeli da objavljuju oglase "Vršimo uslugu podizanja novca u Raškoj", dok je u Gračanici na jugu profunkcionisala posebna prevozna linija "za podizanje penzija, dečijih dodataka, socijalnih davanja i ostalih potreba".
Ove "usluge" koštaju najmanje deset evra.
Prevoznik Saša Aritonović u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava da je počeo da saobraća na relaciji Gračanica-Kuršumlija jer je bilo potrebe za tim usled nestašice dinara na Kosovu.
"Ljudi moraju da se snalaze, kako ko zna. Ja vozim one koji baš nemaju nikakvu alternativu", kaže Aritonović.
Put Kuršumlije se kreće kada mu se najavi najmanje tri putnika i to obično bude jednom do dva puta nedeljno.
U međuvremenu, Priština i Beograd traže rešenje u Briselu za isplatu primanja u dinarima pripadnicima srpske zajednice na Kosovu, a nakon što je Centralna banka Kosova zabranila upotrebu ove srpske valute 1. februara.
Iako je od kraja marta održano šest sastanaka, dogovora za sada nema.
Kosovo i Srbija prebacuju odgovornost za neuspele razgovore, dok iz Evropske unije – koja posreduje dijalogom o normalizaciji odnosa dveju strana – očekuju da se rešenje na osnovu predloga specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka, pronađe na narednom sastanku sredinom maja.
Portparol Evropske unije Peter Stano je u odgovoru za RSE 29. aprila rekao da su strane na dosadašnjim sastancima izneli svoje stavove i predloge, te da je EU na kraju predložila "kompromisno rešenje" i pozvala Kosovo i Srbiju da ga prihvate.
Nije precizirao o kakvom se rešenju radi.
Dinar i dalje cirkuliše u srpskim sredinama na Kosovu iako je Centralna banka Kosova ranije najavila da "prelazni period ne može da traje duže od tri meseca".
Uredbom Centralne banke Kosova predviđa se da evro bude jedino platno sredstvo na Kosovu.
U međuvremenu, kosovske vlasti su u nekoliko navrata zabranile uvoz dinara, što je za posledicu imalo nestašicu ove valute i otežanu isplatu primanja iz Srbije.
Pripadnici srpske zajednice, koji žive u opštinama južno od Ibra, uopšte ne mogu da podignu svoja primanja u mestima gde žive, dok je na severu trenutno moguće podići ograničenu sumu do 20.000 dinara (oko 180 evra).
Banka Poštanske štedionice ima svoje ekspoziture na severu Kosova i bankomate u sredinama južno od Ibra.
Takođe, Srbija je u blizini četiri granična prelaza: Jarinja, Brnjaka, Končulјa i Merdara, postavila i montažne ekspoziture ove banke, namenjene Srbima sa Kosova.
Kako se još građani 'snalaze' za dinare?
Slobodanka Lazović iz Leposavića na severu Kosova, koja ima 79 godina, zavisi "od dobre volje" komšija, prijatelja ili rođaka.
U izjavi za RSE kaže kako od stupanja na snagu uredbe Centralne banke Kosova o zabrani dinara, mora da zamoli druge da joj penziju podižu u Raškoj.
"Imam mnogo godina, ne mogu da odem pa molim druge. Ode mi (po penziju) bratanac, imam jednu prijateljicu u Raškoj pa mi i ona donosi. Vrlo je teško", kaže Slobodanka, koja inače živi sama.
Penzioner iz Severne Mitrovice, Jovica Denović, novac podiže u Poštanskoj štedionici u Severnoj Mitrovici, ali samo ograničenu sumu do 20.000 dinara.
"Ne funkcionišemo ko u svim civilizovanim sredinama. Ovo nije normalno", kaže on i dodaje da se ovo pitanje ispolitizovalao a da obični građani trpe posledice.
"Nemoj me za to (za primanja u dinarima) pitati, teško je. Ne snalazim se nikako, šta imam to trošim", poručuje Radosava Šćepanović, takođe iz Severne Mitrovice.
Njen sugrađanin Predrag pak svoja primanja podiže u Srbiji.
"Problem je više starima i penzionerima koji ne mogu da odu do Raške ili nemaju nikog da pošalju. Mlađi se snalaze", navodi.
Da li je rešenje na vidiku?
Poslednji sastanak između glavnih pregovarača u okviru dijaloga na temu dinara održan je 25. aprila, ali je umesto pronalaska rešenja zakazan novi sastanak oko dve nedelje.
Glavni pregovarač Kosova Besnik Bisljimi (Bislimi) je izjavio da je srpska strana izašla sa "zabrinjavajućim stavovima", odnosno da Srbija sve svoje institucije treba da nastavi da finansira do formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
"Prema njihovom mišljenju, svrha Zajednice nije da obezbedi dobru koordinaciju između opština, već da obezbedi legitimitet prisustva srpskih institucija na Kosovu", rekao je Bisljimi.
Kosovo institucije koje rade u sistemu Srbije smatra nelegalnim.
S druge strane, glavni pregovarač Srbije Petar Petković je rekao da su razgovori u Briselu bili "teški i napeti", da je Beograd "konstruktivna strana" a da Priština pokušava da "nametne rešenje za legalizaciju jednostranih odluka".
"Pristajemo na dijalog i rešenje a ne da jedna strana sve izgubi a druga sve dobije. To ne ide", rekao je Petković.
Bisljimi je rekao i da je na kraju susreta evropski posrednik pokušao da ispoštuje crvene linije strana, te da je izneo predlog za rešenje o isplati zarada Srbima na Kosovu iz budžeta Srbije.
"To bi trebao da bude i poslednji predlog. Predlog ide u dobrom smeru, ali zahteva vremena da obe strane analiziraju elemente i pravne implikacije", naveo je Bisljimi.
Grdžaljiu: Gubi se puno vremena
Ekonomista iz Prištine Safet Grdžaljiu (Gerxhaliu) za RSE kaže da je ovo pitanje preraslo u "političko prepucavanje" između Kosova i Srbije.
"Što se dublje ovaj slučaj politizuje, teže će se doći do rešenja i posledice će biti daleko veće", smatra on.
Grdžaljiu dodaje i da strane treba da se usredsrede na građane i kako da njima olakšaju život.
"Gubi se puno vremena, ljudi su žrtve. Radi se o obrazovanju, zdravstvu, radi se o bitnim i osetljivim segmentima društva. Zato je neophodno pronaći rešenje a ne takmičiti se ko će više odugovlačiti, kako dobiti na vremenu a ne rešavati probleme", navodi Grdžaljiu.
U srpskim sredinama na Kosovu obrazovne i zdravstvene institucije finansira Srbija jer rade u njenom sistemu.
Međunarodna zajednica je ranije zatražila od Kosova da suspenduje uredbu o ukidanju dinara jer smatra da negativno utiče na manjinske zajednice ili ugrožene grupe društva.
Janjić: Nametnuta rešenja ne odgovaraju realnosti na terenu
Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose smatra da "nametnuta" rešenja u okviru dijaloga Kosova i Srbije nikada nisu bila dobra jer ona "ne odgovaraju realnosti na terenu".
"Tako se smanjuje ambicija jedne i druge strane. To je kupovina vremena. Dinar ne može da opstane (na Kosovu), jer ako dinar opstane onda nemamo integrisani platni promet Kosova. To je problem za kosovske institucije, za ekonomiju.
Drugo, Srbija ne može u ovom momentu da direktno prihvati evro kao rešenje, njoj treba prelazno rešenje sa menjačkim poslovima. To je već dogovoreno da je to Poštanska štedionica", smatra Janjić.
Zvanična Priština je ranije predložila da Srbija primanja u dinarima isplaćuje u evro kroz neku licenciranu banku na Kosovu, dok je Beograd insistirao da to bude preko banke Poštanska štedionica.
Ova banka je akcionarsko društvo u koje Republika Srbija ima preko 78 odsto udela.
Američki Stejt department je ranije saopštio da podržava pronalaženje rešenja za srpske dinare u okviru dijaloga o normlizaciji odnosa.
Takođe, Sjedinjene Države su upozorile da bi odluka Kosova o primeni uredbe o zabrani srpskog dinara mogla da utiče na kvalitet odnosa SAD i Vlade Kosova.
Facebook Forum